Najveća tračara svih vremena.

Esencija osobe pred čijim delima bi se i Erik Kartmen postideo i pognuo glavu. Jer on je verovao da njegova zlodela imaju neki viši cilj, dok je ova osoba jednostavno zla.

Nemam pojma, ne znam ništa o tome o čemu ti govoriš, nikakvog znanja ni iskustva nemam o toj stvari. Ta materija mi je potpuno nepoznata.

Izraz koji se koristi za proždrljivce iz kruga bliže familije. Obično se koristi kada je u pitanju nešto slatko. Izgovara se kad shvatiš da u celoj kući od bilo čega slatkog nema ni slatkog kupusa, iako pouzdano znaš da je neki desert do skoro bio u opticaju.

Pišem tebi, srećan što ne moram da specifikujem ko si tačno, time štiteći sebe od mogućih kontra-pitanja, jer su moja pitanja i odgovori striktno retkorički, i striktno za mene.
Ako me ispoštuješ i igraš po mojim pravilima, onda kul, (s)naći ćeš se već negde medju ovim haosom koji sledi, valjda.

Ja nisam sretan čovek. Moj otac je kreten, još plus svestan toga. Moja majka mi je popuštala previše, pa sad i ja popuštam jer mi je ušlo u dušu da budem dobar prema svima, pogotovo prema onima koji su to najmanje zaslužili. Smatram manom to što nemam srca da kažem ljudima da su ispali pičke, kad ispadnu pičke, i zveknem ih u glavu kad to zaslužuju. Naleti sivoće i ništavila su sve češći, i sve im manje povoda treba za to da se manifestuju. A sve je teže mazati ih kolorom, a još teže očuvati iluziju pred onom šačicom ljudi koji mi znače nešto u ovoj partiji života. Čak i ta nekolicina mi smeta u odredjenom procentu konstantno, jer moja želja za samoćom i mirom često ume da bude prejaka za svu ljubav, pažnju i ostale ''normalne'' emocije kojom me ljudi okružuju.

Ja nisam loš čovek. Naprotiv, znaš me. Znaš koliko stavljam druge ispred sebe, i ne ljutim se ako medju poslednjima stignem na cilj, jer mi je bitno da si ti medju prvima tamo, izvuče mi iskren osmeh na lice. Što kaže Mile - ''Pošten bez ambicija, luzerska tradicija''. Tako nekako. Ljutio bih se, ali nemam dovoljno motivacije i ambicije da promenim, pa samo bude meh. Jebiga..

Ja sam tvoj lični klovn, čuvar, heroj, strah, tvoja tuga i ljubav, sve tvoje što te pokreće. Žao mi je što ti nisi sve to isto kod mene. Ako ti je za utehu, niko nije. I, izgleda, nikad neće biti. Odatle moja sivoća. Voleo bih da znam da će se to jednom samo naprasno promeniti, nešto u mojoj glavi kliknuti, i sve to doći i ofarbati moje sive zidove lepim bojama, uključiti motore ambicije i želje za trudom, umesto ovog stanja u kojem sam sad. Mrzim apatiju, a koliko je mrzim, toliko mi je tu udobno, jeben paradoks.

Mir nalazim u pesmama i muzici koje pišem, i onda posle lažem da nisu za tebe, kad me pitaš. Mada kontam da sam odavno provaljen, samo ti je žao da mi kažeš da znaš.
Ali nema veze, živeli smo u toj medjusobnoj iluziji do sad, možemo i dalje, zar ne?

Verujem da se prepoznaješ do sada već ovde negde, zar ne? Ako je tako, onda mi pomozi da promenimo neke stvari.
Ako se ne vidiš nigde ovde, onda još bolje.
Nisam ni nameravao da ovo baš ti pročitaš, ovo je samo za, meni, nebitne.

Malo razmaženo derište.

Osoba koja ne pije sok polako zato što uživa u njemu, zato što mu se piće ne sviđa, zato što je kafa vruća. On pije polako zato što je jebeni govnar koji zna da se sva ostala deca prosto utrkuju ko će da bude brži u ispijanju, pa kad drugima ništa ne ostane u čaši ili šolji, on će da mljacka, muti po čaši, grgori po ustima i pravi nam zazubice.

Kažemo nekom "glumcu" kad počne da izigrava nešto što nije.

Jedna od verovatno najčuvenijih i najrasprostranjenijih sarkastičnih prozivki na svetu. Njene verzije postoje skoro u svim narodima, na svim jezicima, verovatno i jebeni Eskimi ponekad na taj način šalju jedni druge u pizdu materinu, koriste je podjednako i mlađi i stariji a efekat koji postiže na sagovornika kome je upućena varira od slučaja do slučaja. Nezaobilazna ruka koja pokazuje pravac za 'tamo', definitivno je najvažniji element u interpretaciji ove fraze a dobro dođe i kao prva prepreka od eventualne i vrlo verovatne šamarčine.

Eto, nakon devet i po meseci sedenja u oronulim učionicama, svakodnevnom viđanju istih osoba koje te svakim danom sve više i više nerviraju, nakon predavanja istih profesora koji su u stanju da ti jednim predavanjem ubiju želju za životom, nakon splačina koje nam serviraju u školskoj kuhinji pod nazivom hrana, došao je i taj dan.
Tog toplog junskog dana sam po poslednji put morao da se suočavam sa svim tim, i jedva sam čekao poslednji zvuk zvona kako bih bacio u vazduh sve te knjige koje su predstavljale simbol mog zatočeništva i da živim! To je verovatno bilo najiščekivanijih par meseci od kad znam za sebe.

Na samom početku raspusta, dok je miris olovke broj dva još strujao mojim telom, trebalo je da idem na more sa porodicom, po prvi put još od bogzna kad, kod naše braće Grka. Sve je bilo spremno, keva je pripremala sendviče za dug i naporan put, ja sam birao najboljih par majci koje ću nositi tamo, ali avaj! Baš to veče pred polazak je bio ogroman pljusak u mom zavičaju, a krov na kući u selu nedaleko od nas se urušio. Moj ćale je morao da ide kod njegove majke, starica je bila sama a nije bilo nikog da joj pomogne. Bio je tamo da postavi nov krov, a to je trajalo pitaj boga koliko. Put je bio otkazan.

Dobro, ja ionako ne volim more toliko, pa mi i nije bilo tol'ko krivo. Uostalom, bližio se vašar u mojoj varoši, a to je uvek centralni događaj leta. Idealna prilika za sve cigane iz okruga da zarade pare na nama prodavajući nam neke poluprodukte sa fensi etiketom, zavaravajući nas da je to original. Mene to i nije doticalo, ja sam ionako išao zbog ringišpila i autića na gurkanje, ali i za to je potrebno malo kinte. A ja je nisam imao. Sav moj džeparac je preusmeren u popravku već pomenutog krova, tako da sam samo mogao da idem i gledam kako se druga deca provode, a to bi me samo još više deprimiralo. I ovog puta sam izvisio. Jebiga.

Ali početkom avgusta, konačno stigoše srećne vesti. Kum nas je zvao da odemo kod njega u Italiju, u Peruđu da budem precizan, a popravka krova se bližila kraju, tako da sam ipak mogao malo da se provedem za ovaj raspust. Trebalo je da odemo tamo pred sam kraj raspusta i da poslednje dane istog provedemo u inostranstvu. Bio sam u ekstazi, znao sam da nema šanse da ponovo izvisim, mislio sam to je to, napokon ću izaći iz moje sumorne i male varoši i okusiti sve čari života u Italiji, hehe malo morgen. Moj kum je inače vozač kamiona, i u tom periodu kada je trebalo da svratimo, on je dobio informaciju da treba da prevozi neki kurac u Rusiju, a setili su se da ga obaveste kada smo mi već sredili sve papire i spakovali sve kofere, samo je trebalo da odemo na aerodrom i da krenemo. Au brate, i treća velika ispala ovog leta, ali sada nisam imao vremena da odem negde na brzaka, škola počinje za koji dan bato! Moram da čekam još devet i po meseci za popravni, a znam da od ovoga gore ne može.

Šteta, a tako je malo falilo.

Postoje osobe na netu koje su teške za saradnju iz prostog razloga što treba kleštima da im vadiš reči iz usta. Htele bi nešto al se tripuju valjda da su u diskoteci i da ti treba da smisliš žvaku kako da ih zbariš ili šta li jebem li ga.

Neki opasni likovi su ga prebili, ili su ga naterali da se pokori posle dva šamara. Međutim, par trenutaka kasnije, naišlo je njegovo opasno društvo, prebilo te druge dripce, pa je onda i on mogao da se kurči sa njima kako su zajedno dobili tuču. Usput, kad je sve gotovo, može nekog od oborenih dripaca da šutne u jaja.

Isto tako i Francuska je u Drugi svetski rat ušla oslabljena, ali nošena utiskom pobede u Prvom. Nemci su ih taktički prevarili, zaobišli Mažino-liniju i zauzeli Pariz. Na kraju, saveznici su oslobodili Francusku, ona se poslednjih nekoliko meseci simbolično borila protiv Nemaca, čak postala stalni član Saveta bezbednosti UN-a i iznad svega- tvrdila kako je organizovala veliki pokret otpora. Danas je, međutim, jasno da je taj otpor bio golo govno, jer za razliku od ostalih pokreta otpora (u Grčkoj, Jugoslaviji, pa i Poljskoj), nikada nije obezbedio ni kvadratni metar "slobodne teritorije".

Konstrukcija kada smišljamo neki izgovor za načinjenu sjebotinu, odgovor za nešto što ne znamo ili izbegnemo odgovor prelazeći na drugu temu.

Odeljenje u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti u kom su smešteni samo najteži pacijenti. Jedan umišlja da je Napoleon, drugi Buda, treći Hemfri Bogart. Za njih u 99 posto slučajeva nema leka i ostaju takvi do kraja svog života. Psihijatri koji paze na njih i sami postaju kao ti pacijenti usled dugog boravka na ovom odeljenju.

Prikrivanje očigledne istine guranjem iste pod tepih, poput hrpe đubreta, kao što domaćica gurne svoje čipkane tange u procep između jastuka na trosedu i posluži kafom goste razmišljajući da li je dobro skinula proteinski napitak sa trpezarijskog stola, sve to uz veliki, široki osmeh. U principu, ova reč označava ekspertno snalaženje u oblasti "u laži su kratke noge a ja nosim štule" i izuzetne glumačke sposobnosti.

Uzmimo primer:

Hal... stranka te treba,ma šta radiš ti u mojoj fotelji, slazi?
Isprobavam, šefe, isprobavam, kako vodite kampanju nećete još dugo znojiti guzicu na njoj, a ja mlad, lijep, ambiciozan... Znao sam da ćete me zvati, pa da nam uštedim vremena.
Marš, keru. Nego, imam novi zadatak za tebe. Evo ti telefon, evo ti brojevi članova, ako ne želiš da radiš ništa u narednih nekoliko dana , nađi mi 50 novih aktivista, i 15 novih članova,u svojoj ulici.

-Čega bolna 50, sti lud pa kod mene ulica nema 50 ljudi kad se dodaju i oni što su umrli u zadnjih 10 godina, što ih vi svake godine vaskrsnete na izbore, pa budu na biračkom spisku.
-Slušaj , mali, nisam ja Veran Matić da skupljam inkubatore, hoću toliko,matematika, brojke, glasovi, kontaš, ne zanima me, uostalom, kad si znao rakiju sa groblja krasti, vaskrsenje je lakše nego što misliš.

Uzeo sam onaj bločić, gledam koga bih mogao prvog, sve neki nepoznati likovi.

Naiđem na komšiju, Marka.
-Halo komšija, ja sam, gdje si šta ima?
-Na šljivi, tresem i sebe i nju?
Ima li šta, jesu rodile?
Vala ni za slatko, pričaj mali u pičku materinu, skraću se!
Trebaju mi aktivisti i članovi za stranku.
Jebi ga, moj mali je na listi u drugoj partiji, mi samo čekamo da te uvatimo pjanog iz grada kad budeš išao, da te polomimo za onaj plakat što si na strugu zalijepio.

Krenuo sam dalje. Neće niko, a svi bi posao preko stranke, e ne može. Naiđem na onog što ima dobru ženu Milicu, a njega svi znaju kao njenog muža.
Halo- javio mi se.
Tu se već nisam mogao suzdržati, kad već zovem sa šefovog telefona.
Jebem ti ženu u pičku.
-Molim.
Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku.

Onda opet period nezanimljivog natezanja, nakupio sam i nešto imena, ali fali još. Međutim naletim na broj onog kretena što me probudio sabajle, mislio sam pozlilo mi materi,a on hoće popravi auto, njega ću u 2 noći.
-Halo, jel vama treba opravka?
-Kakva opravka čovječe, 2 sata su , pusti me da spavam- reče mi promuklim glasom Velje Ilića sa reportaže iz Guče.
-Kako kakva, ovdje Jovo Pakna, ti's s mojim ćaćom, Mićom Lamelom, dogovorio, krpiti pumpicu za brisače, mi smo radionica Unfal, nemoj sad zajebavati da ti ja ne bi inbus ključem crijeva na šupak vadio. Šalim se, ovdje stranka, samo da ti pokažemo da te možemo jebati kako hoćemo, a ti ništa ne možeš. Pozdrav, pusa.

Ujutro me šef pozvao sabajle, k'o uz kurac.
-'Alo, pa jesi ti lud, kakav je ovo spisak, 20 normalnih aktivista, 10 aktivista pušteno iz ludnice za vikend, a 20 ih iz udruženja paraplegičara. Ovi novi članovi, od njih 15, 13 neće ni doživiti izbore. A za onog muža od dobre Milice, vratiću ti, saček'o me jutros iza ćoška.
Šefe, matematika, brojke, glasovi, kontaš, ne zanima me. Pusa.

Sistem se zasniva na dugim pričama koje nemaju smisla, koje su nepovezane, ili u kojima se ne događa ništa zanimljivo, već se priča samo da bi se ispričala i da bi se slušaoci smorili. Nekad se koristi i kao smarački humor.

Vrhunac antropomfizacije. Dotični predmet jednostavno vapi da se upotrebi jer ovako samo skuplja prašinu. Greota ga ne iskoristiti.
Kažu da se noću, u sitne sate, može čuti tihi jecaj dedine rakije koja naivno čeka svadbu.

Poklonici najpopularnijeg sporta u Srbiji - parničenja sa familijom, koji su tokom višedecenijskog sporenja, na sudske takse, veštake i advokate dali dovoljno para da se ozida omanje porodilište sa celokupnom opremom.

Edukativna američka serija u kome svaki muškarac u seriji pokazuje kako se ulazi u žensku anatomiju. Da bi se edukacija produbila, svaki muškarac to uradi sa svakom ženom.