Univerzalan odgovor profesora na svako vase pitanje (a kad zatreba i napad i odbrana i sve ostalo..)

Izraz kojim opisujemo ekstremno mršavu metalku.

Nedelja, 18. septembar 2011. U 21:00
Nova epizoda Insajdera – (Ne)moć Kaizena 2

Posle emitovanja prve epizode Insajdera o Vukajliji, uzburkani su duhovi i strasti, ne samo na ovom popularnom internet sajtu, već i u celoj Srbiji.
Pretnje našoj hrabroj istraživačkoj novinarki Brankici Stanković počele su da pristižu sa svih strana, na telefon i na fejsbuk profil pa je zbog toga ministar policije Ivica Dačić odobrio enormno veliko obezbeđenje, do sada još neviđeno u našoj zemlji.
Brankica i u ovoj epizodi Insajdera nastavlja da postavlja nezgodna pitanja, bez straha za svoj život.
Zašto je banovan ollanik i da li je on možda čuveni postargornji popularnije na sajtu nazvan Gorila?
Zbog čega moderatori uporno ne stavljaju ollanik-ovo remek delo, mali ker na naslovnu, i da li se plaše da je to neka tajna šifra, posle koje će Kaizenovi protivnici, sile mraka i bezumlja, krenuti u rušenje sajta a odatle i vlasti u Srbiji?
Da li je kult vređanja javnih ličnosti, a posebno sportista, pevača i političara, koje je stvarno uzelo maha na ovom sajtu, samo uvod u fizičke napade na njih i zašto moderatori ne sankcionišu ove podle napade na ambasadore naše kulture i sporta, koji se trude da poprave sliku o našoj zemlji svakog dana? Šta o napadima sa ovog sajta misle ličnosti koje su najviše vređane, naš veliki teniski as Novak Đoković, proslavljeni reprezentativac u fudbalu Marko Pantelić, estradna umetnica i muž našeg proslavljenog fudbalera Duška Karleuše pevačica Jelena Karleuša, kao i naša čuvena spisateljica i buduća Nobelovka Marijana Mateus.
Da li je istina da postoji i poseban jezik, koji samo članovi Vukajlije razumeju i da li se na tom jeziku šifrovano dogovaraju o državnom udaru?
Saznajte u novoj emisiji Insajder o Vukajliji 2 – (Ne)moć Kaizena.

Većina stvari u ovim brdovitim predjelima na kojima obitavaju naši narodi stoji u naopakom poretku u odnosu na čitav svijet. Politika, sport, kultura, obrazovanje... Čast izuzecima koji pokušavaju da naprave razliku (što im obično ne polazi za rukom, sem ako nisu LGBT aktivisti), ali situacija će uvijek biti između crne i stvarno tamne sive. Međutim, u jednoj stvari se slažemo sa svim Zapadima i Istocima. U pojmu slobode.

Šta zapravo znači "biti slobodan"? U idealnom svijetu, raditi ono što hoćeš, kad hoćeš i kako hoćeš. Ili ne. Imati svoj izbor, ne bojati se osuda drugih, te se izražavati kako god nam volja. Nema nikakvih obaveza, dužnosti, tako tih sranja. Lenčariš koliko ti duša ište, hrana raste na granama, voda ti se sama sliva sa listova u usta i tako dalje i tako dalje...

Za razliku od gore pomenute obećane zemlje, u stvarnom svijetu sloboda se skupo plaća, a ko plaća ili rizikuje sve ili već ima sve. Oni koji rizikuju sve obično završe sa nekim instrumentom u rukama i kartonskom kutijicom od orbita ispred, tražeći svirkom poneki dinar da bi se prehranili. Ili izvode neki drugi performans. Šta znam, nisam odavno šetao Knez Mihajlovom ili Zmaj Jovinom. ALI! Oni imaju slobodu da rade šta god hoće... Sve u granicama zakona naravno. Spavaju gdje hoće, pričaju gdje hoće, seru gdje hoće, jebu gdje hoće i ko hoće. A ako se nema toga, nije problem opaučiti nekog predstavnika reda i zakona, istrpjeti par slomljenih rebara i provesti kišnu noć sa krovom nad glavom i sve četiri gore navedene privilegije. Tako su birali.

Sa druge strane, sloboda koju je kupio čovjek koji već ima sve, kupio ju je činjenicom da već ima sve. Lova do krova, Lamborghini i Mercedes u garaži, žena ko avion, dječica rok zvijezde... Ako ko šta i pogriješi, nema veze, para vrti gdje burgija neće. Za njih nema gore pomenutih zakonskih ograničenja, a tatica će da izvadi sina drogeraša iz zatvora i prije nego što isti do zatvora dođe. Lijepo zar ne? Samo pojedinci imaju takve privilegije i izvlače se, recimo on, možda on, a on, ko zna, možda jeste možda nije...

A šta da rade obični ljudi? Ništa, i oni imaju slobodu, ali i kredite, djecu koja idu u školu, posao na koji ne smiju da kasne, šefa koji ih ne podnosi jer su iz druge stranke, stranke koje se ne podnose, auto koji troši gorivo i kome trebaju popravke, roditelje oko kojih treba voditi računa... A sve to sa minimalcem. Zaista je zadivljujuće strancima kad čuju sa kojim parama mi sastavljamo kraj sa krajem. A šta ćeš, tu si se rodio, gledaj da ideš dalje, negdje gdje za prosječnu godišnju platu možeš da kupiš stariju tipu BMW-a ili novog Golfa sedmicu, a ne ovdje gdje za prosječnu godišnju platu ne možeš ni račune kako treba da poplaćaš.

Da ne dužim dalje, postoji sloboda i za prosječne ljude, ali ispada da jedina sloboda koja nam ostaje, nije ništa drugo do nadgrobni spomenik. Ali nakog sveg rada i truda, da li vrijedi? Neka to kaže citat sa jednog krajputaša u primjeru...

Vrlo dobra riba ili tip! Onaj s kojim ili kojom bi se rado množio u cilju proširenja populacije a sa dobrim šansama da rezultat tog množenja bude isto tako kvalitet u budućnosti. Postoje bar dve situacije kad se može koristiti, kada posmatramo nekoga i kada neko sa strane komentarise par zaljubljenih!

Metaforično, svaki princip kojim se u životu može voditi jedan čovek. Sistem verovanja u nešto ili nekog koji subjektu daje motiv za lični rast. Isti, razume se, skoro uvek varira od slučaja do slučaja ali u bíti predstavlja jedinstvenu dogmu pojedinca na putu ka sopstvenom uspehu.

Elem, sâm izraz vuče poreklo iz biblijske priče o Tri Mudraca, iliti, Tri Kralja, koji su prateći "sjajnu zvezdu na nebu" ( kasnije nazvanu "Vitlejemska Zvezda"; prim. prev.) došli u Vitlejem i posvedočili rođenju Spasioca, Sina Božijeg, Isusa. Tom prilikom su mu darivali tamjan, zlato i smirnu i zato mi danas kada slavimo Božić kupujemo poklone svojim bližnjim. Valjda.

Bog otac komentatora na Youtube-u. Ništa lepše nego ozareno lice bubuljičavog klinca punog predrasuda kada pročita da mu drugi, isto tako uspaljeni klinac "prizna najstrašniju tajnu", i "otvori dušu" njemu, veličanstvenom SrbIN_do_Smrti_99 korisniku.

Do tada neprijateljski nastrojeni SrbIN dobija prosvetljenje, da je do tada šurnaest puta opsovani Torcida_2001 u stvari jedan od njegovih sapatnika koji želi da tugu podeli sa njim, da, baš sa njim, da baš na Youtube - u.

Toliko psovki na klipu Sala Đorđevića, međusobnih uvreda, i postavljanja Kecmanove trojke u related videos, kako bi još napržili atmosferu, mladi pavijan SrbIN, gazi sve izrečeno do pre nekoliko minuta, i postaje bliskiji sa Torcidašem, nego sa rođenim bratom.

Odmah nakon "Respect from Sri Lanka" od Malteškog viteza iz Brežđanskog visa, koje inače pokupi najviše lajkova zadivljenih laika realnog života, stupa na scenu pomenuto (u ovom slučaju) "Jesam Hrvat ali Sale Đorđević je najbolji košarkaš svih vremena".

Jeste, on to misli, i došao je da to podeli sa tobom. Jašta more!

Ono što najviše zabrinjava jeste to što je Srbin_do_smrti_99 potpuno zaslepljen i ne vidi dalje od nosa, pa samim tim krene da piše hvalospeve o Torcidašu, da ga veliča, i stavlja u isti koš sa najboljim prijateljem. Nema šta, lepa reč i gvozdena vrata otvara, odnosno u ovom slučaju skuplja jebene lajkove na gomilu.

Šaljiv komentar na neku situaciju, koja podseća na filmsku scenu, najčešće je reč o fajtanju ili ljubavnim momentima.

Brutalnije i od Ima da pitaš da li ima još. Izraz gneva i frustracije zabrinutog roditelja. Može poslužiti i kao nezlonameran opis nečije halapljivosti.

Ćao, ja sam Pera. Živim sa majkom i naizgled sam običan muškarac. Običan u svakom pogledu, osim u jednoj stvari. Uzbuđuju me inteligente žene. Nije mi bitno da li je zgodna, slatka, ružna ili ne znam ni ja šta bitno je da je pametna. E sada to ne bi bilo ništa strašno da ja nemam jedan problem, a problem je u tome kako da priđem takvim ženama. Jer koliko god da me lože postoji jedna sitnica koja svakoj zapinje za oko i remeti taj magični trenutak u kom bi mogli biti jedno i spoznati pravu i istinsku strast i ljubav kakvu ja osjetim kada god vidim ženu takve vrste.
Nego da se ja malo vratim na početak ove moje opsesije i probam da vam objasnim kako je sve počelo. Rođen sam u selu nadomak velikog grada u normalnoj seoskoj porodici. Nismo bili pretjerano bogati ali nikada nije ni falilo. Otac je bio vojno lice i radio je u tom velikom gradu gdje na kraju dobio i stan pa smo se i mi preselili u taj urbani kokošinjac. Bilo je to na raspustu prije početka mog srednjoškolskog obrazovanja, pa sam to ljeto provodio u upoznavanju grada i otkrivanju čari koje nudi.
Još od malih nogu želja mi je bila da upišem dobru školu, završim fakultet i postanem neko i nešto, i eto me stojim u ulici velikog grada i gledam kako san polako ali sigurno postaje java. Upisao sam gimnaziju i ostatak ljeta proveo čitajući i spemajući podlogu za tu veliku školu jer kao što znate seoski učitelj ne uči kao gradski pa je valjalo popuniti rupe.
Napokon je počela i srednja škola, na startu sam se uklopio i put ka cilju je lagano krenuo. Svaka školska godina bila je sve bolja i bolja, stanje u kući idilično a završni razred čekam kao glavni favorit za učenika generacije. Favorit je opravdao svoju ulogu i gimnazijalski dani su gotovi vrijeme je da se sprema za fakultet i da se prolazi kroz cilj koji sam zacrtao još kao mali klinac sa sela.
Upravo te godine mijenja se sve i život me šamarčinom budi iz sna koji je trajao skoro pet godina. Planovi za fakultet se stavljaju u drugi plan, otac ne dozvoljava da sramotim njega i njegovo časno oficirsko ime te me šalje na služanje vojnog roka.
Nesretan ali bez želje da grizem ruku koja me hrani pristajem i lagano se spremam da postanem muškarac i zreo građanin društva. Fakultet može da sačeka dvije godine taman da odmorim od silnih knjiga. U kasarni dobijam lokaciju za služenje i u trusnom kamionu krećemo da učimo braniti našu domovinu.
Vojska kao vojska sve je isto kao što je ćale pričao, ne pomaže ni činjenica da je oficir jebu me kao i čobana koji se iksićima potpisao na ličnoj. Trpim i gutam sva iživljavanja i brojim dane do kraja nestrpljiv da se vratim u civilizaciju i nastavim tamo gde sam stao prije godinu dana.
Taman sam pomislio da je gotovo, preguraću još par dana i idem kući ali jebena sudbina opet pronašla način da se poigra sa mojim životom. Šalju nas u Bosnu, kažu da su nas za ovo spremali ali da nisu ni sanjali da će ovako brzo da se desi. Počinje jebeni rat i svoje školavanje nastavljam na prvim linijama fronta pucajući na dojučerašnje drugove, silujući dojučerašnje drugarice...
Jebi se sudbino nisi mogla bolje od ovoga, i dalje sam živ pregurao sam sva sranja.
I dalje volim obrazovanje iako sam izgubio sve šanse da završim fakultet. Stojim pored gimnazije u šinjelu pokojnoga oca i čekam da upoznam onu pravu. Zvonilo je za kraj nastave zauzimam poziciju u haustoru i čekam. Izlazi još jedna usamljena intelektualka. Srce mi ubrzano lupa i počinjem da gubim kontrolu, pada mi neki mrak na oči i više se ničeg ne sjećam.
Sutradan se budim u stanici. Komandir koji je inače kućni prijatelj pokojnog ćaleta a i kućni prijatelj keve otkako je ćale umro stoji i ponavlja mi priču koju slušam kada god se nađem ovde.
"Dođavola Pero zapamti da ti je ovo poslednji put da te vadim iz govana, sutra ćeš tako naletiti i na moju ćerku gade jedan bolesni. Goni mi se s' očiju dok se nisam predomislio!!!"

Gledam ga tupo bez namjere da mu kažem bilo šta, kada već zna da šta god mi urade ja ostajem isti. Nisam ja kriv što intelektualke idu u gimnaziju i što nemaju ni osamnaest godina. A nisu ni one krive da se razumijemo.
Jednostavno ljudi moji dragi ima nešto u inteligentim ženama što me strašno loži.
Mora da je neispunjen dječački san u pitanju, a možda sam samo još jedan manijak ko će ga više znati?

Izašao sam iz kuće. Bilo je oko 3 posle ponoći. Ne, nije mi se spavalo, prvi put sam jebao. I zemlja i vazduh i sve je oko mene treperilo, jebi ga, trajalo je 3 minuta a meni 3 sekunde. Smesak sa lica nisam mogao da skinem. Setih se u tom trenutku da sam gledao dnevnik. Moj osheh me podseti na osmeh penzionera kada im je Mlađa obećao akcije. Kurac akcije, nema akcija. Samo reakcija. Reakcija u mojim grudima.

Šta li to silno tuče? Srce? Ma nema šanse. Šta je ovo koji kurac? Nije mi dobro. Oblija me hladan znoj. Šta se dešava. Uh, dobro je, prošlo je. Nastavljam ulicom. Mislima se vraćam činu seksa sa nepoznatom osobom. Da li me je iskoristila? Ne znam, ali ako jeste, volim što me je iskoristila. Osećam se kao Pegaz, ne idem više ulicom, ovo je sada moj astralni let mlečnim putem. Ja više nisam čovek, ja sam nadčovek. Osećam da mi rastu krila, ali ne mogu da poletim? Zašto ne mogu da poletim? Penjem se na ogradu, skačem ali padam.

Osetih parfem. Šta koji kurac, isti ovakav parfem koristi moja baba. Nema veze, ja sam jeb`o. Gledam na sat, 3 sata i dalje. Sekundara se ne okreće. Mamu joj jebem, znao sam da ga sjebala kada ga je bacila sa kreveta. Ubiće me ćale. Najebao sam. Ali nema veze, ja sam jeb`o. Taksi, treba mi taksi. Preturam po džepovima, nema love. Gde mi je lova. Hiljade nekontrolisanih misli. Juče mi je bio 18. rođendan. Lepo mi je keva rekla da ne nosim sve pare sa sobom. Ubiće me keva. Al` nema veze, ja sam jeb`o.

Napadaju me kučići. Jebeni čopor me napada. Počinjem da bežim. Odvezala mi se pertla. Gazim jebenu perlu. Padam. Osećam dva ugriza na levoj nozi. Treći je na desnoj. Panično ustajem i počinjem da bežim. Oslobađam se kučića. Osećam krv u cipelama. Blizu bolnice sam. dobro je. TRAS! Staklena flaša se razbija o moju glavu. Opet padam. Staklo oko mene. Puno stakla. Još nekoliko udaraca u torzo. Nepomično ležim. Pritasak je toliki da mi samo zuji u ušima. Ništa ne čujem. Osećam kako mi skida sat. Pretura po džepovima. Sve je uzeo. Otišao je.

Ustajem lagano. Krv mi se sliva niz lobanju. Od nekih likova tražim cigaretu. Uzimam pljugu i palim. Cela košulja mi je krvava. Ulazim u bolnički krug. Portir zove dežurnu sestru. Uvode me preko reda. Možda zato što sam jeb`o? Počinju da mi brišu krv sa čela. Pljuga i dalje gori. Smeškam se sestri. Možda bih mogao i nju da opalim? Pitaću je posle. Dolaze panduri. Uzimaju podatke. Pandur je debeo. Ker. Ko ga jebe. Što nije učio školu.

Tu je i doktor. Mator je. On mora da je jeb`o sto puta. Blago njemu. Nosi iglu. Mrzim iglu. Gleda mi ranu. Sestra mi prilazi. Ima dobru sisu. Verovatno se prska sa ovim šnajderom ovde. Nakon 15 min dolazi keva. Plače. Vrišti. Malaksala je. Dolazi i burazer. Pita me ko mi je sve to uradio. Kevi je bolje. Prilazi mi. Sestra je sklanja dok me ušivaju. Završili su sa ušivanjem. Daju mi tetanus. Kevu su izveli odavno. Izlazim iz sale. Keva pritrčava. Gleda me. Ljubi me.

Hiljadu pitanja u isti mah.

Izraz potekao iz komjuterskih igrica, a koristi se da označi nekog ko odjednom postane dobar u nečemu što mu nije jača strana, narodski rečeno, počne da ga sere, a može se koristiti i da opiše osobe sa mnogo većim talentima nego što se to na prvi pogled čini.

U zavisnosti od situacije - vrhunac, svršetak iste.
Vatromet i bečki valcer, ili kanta govana po glavi, dok si do grla zaglibljen u živom blatu.

Izreka koja je inspirisana višečasovnim mjaukanjem i ostalnim umilnim zvucima (nalik na plač posednute bebe iz horor filma) koji su obavezni propratni efekti mačijeg udvaranja i parenja. Osim u originalnom kontekstu, ova izreka se koristi i u situacijama kada zbog beznačajnih razloga dođe do velike histerije, panike ili svađe ili kada se nekoj sitnici previše da na značaju.

Pozivom na br 0900xxxxxx za samo 56.5 din po min. + pdv, možete da ispozdravljate sve znane i neznane, da glasate za svog omiljenog pevača i da na kraju dobijete još i muzičku želju.I naravno, na ovaj način postoji mogućnost međusobnog upoznavanja svih dragih i milih slušalaca xx radia.
Sve mi ovo pomalo liči na taj čuveni fejsbuk, ako se ne varam... samo što su ovde učesnici uglavnom penzioneri i dokone penzionerke.
Pre par godina su se dvoje tako uzeli..

Jedan od igrača čuvene trojke Šešelj - Baja Mali Knindža - Drecun. Paranoični ratni komentator RTS-a koji je izveštavao sa svih ratišta od kosovskog boja na ovamo sve dok nije potpuno zaboravio bilo šta drugo čime bi mogao da se bavi.
Sada kada rata nema pokušava da ga izmisli kako bi imao o čemu da priča i piše u svojim knjigama šešeljevskih naziva.

Halo, jesi li ti Taj i Taj?
Jeste, ja sam Taj i Taj.
Stranka te treba, večeras u 8 budi Tu i Tu.
Naravno.

Konačno su se sjetili da me pozovu, znao sam da će moja sposobnost kad tad doći do izražaja. Škola i đubre nikad nisu izdali. Došlo je i mojih pet minuta.
Došao sam 20 minuta ranije, da pokažem svoju odgovornost i poštovanje prema tuđem vremenu. Ostali su počeli da pristižu tek pola sata kasnije pokazujući iste ove atribute, samo dijametralno suprotne. Neka, nema veze, strpljiv sam ja. Bog te jeb'o dragi, kad su počeli da izmiljavaju neki ljudi, koje niti ko zna niti je ko kad vidio, kao zombiji, politički orjentisani zombiji.Što bi rekao kikindski prorok kurve, pederi, licimuri. Sunce ti jebem, onako ja to gledam, pa za ove je ćopavi bravar akademik, ovdje se pola njih još uvijek kažiprstom potpisuje. Vjerovatno hoće da ja njima upravljam na izborima, jebi ga glupima je najlakše upravljati, bar će biti poslušni.

Trenutak tišine. Ulazi Neko i Nešto. Neke pozdravlja, neke ne,mene nije pozdravio, doduše sjeo sam u zadnju klupu da se ne namećem. Počeo je i uvodnu riječ, malo sam odlutao zamišljajući sebe na stranačkoj funkciji pa se ne sjećam svega. Znam da je rekao da trebamo biti ponosni što smo članovi, jer je nekad bilo sramota, smatrali su nas izdajnicima,linčovali, a danas mi jebemo, mi određujemo ko su izdajnici, da na ovim izborima trebamo pokazati snagu i jedinstvo, i još mnogo gluposti koje su me navele da pomislim : „Bog te jebo, ovaj k'o da je išao kod Orvela na časove politike“. Kako rekoh, dalje nisam slušao...
Došlo je vrijeme da se usvoji dnevni red u 2 tačke-1) rad na terenu i 2)tekuća pitanja, naravno uz prethodnu evidenciju prisutnosti. On je Neko i Nešto, on je predsjednik, nisam ni čuo čega koliko sam opijen budućom funkcijom, kojoj ne znam ni naziv onda pročita štabove izbornog štaba, boranija, znači funkcija je Koordinator izbornog štaba, lijepo zvuči, majku mu jebem. Šteta što nema nijedna dobra pička u izbornom štabu da je smuvam, i napravim od nje gospođu.
Bum, hladan tuš, pročita i aktiviste. Ostade ja sam. Kaže: „Momak ti nas sve ove godine zajebavaš, uvijek se uspiješ izvući kad je kampanja, zajebavaš jadne aktiviste, pošalješ dida da ih okupi špruljom kad dijele letke, zato što si mu rekao da su to komunisti obični. Dotle je došlo da smo ja i Gradski Otac lično riješili da sredimo tu tvoju bahatost“. Ja se ukurdumio k'o krava kad je vode u klaonicu. Za šefa mi odrediše neki hibrid Goluma i Marije Šerifović neidentifikovanog pola i seksualne orijentacije. Zapravo, orjentisala se da jebe mene, uz jasne instrukcije,“ ne slušaj ga ništa, ako mu pustiš da priča pet minuta ,zajebaće te“. Izgleda da su mi doakali. Rekoše:“Mali uozbilji se, ako ne budeš dobar i poslušan, sjebaćemo te, nisi nam prvi ni poslednji. Ako budeš dobar, do kraja lojalan, znaćemo to da cijenimo“. Sastanak je završen. Na moj prvi pokušaj da kažem nešto onome što se viče mojim šefom dobio sam kratak i jasan odjeb. Možda je to biće glupo, ali prati instrukcije do daske. Đubre je za školu psihički, a i fizički neizdrživo. Moraću izgleda jebati „ono““.

Metro Goldwyn Mayer (MGM) je filmska kompanija, prepoznatljiva je po svom istoimenom lavu koji svojim čuvenim krikom najavljuje filmove ili crtane filmove decenijama.

Izraz se koristi kao karakterizacija lika koji ima osobine padobranca, uskoka, koji se samo pojavi sasuje hrpu insinuacija i kritika, obično neistinitih, na sagovornika i na taj način dramatizuje datu situaciju, obično sa određenim ciljom zakulisno. Upadi i prozivke mogu se desiti i u većem društvu što stvara pravi dramski zaplet i svađu. Može se desiti da posle odrađene prozivke nosilac radnje samo nestane, a zbrka se nastavlja i bez njega.

Narodna izvorna pesma koju su nas devojčice od '92 godišta, pa naviše terali da pevamo u školi na muzičkom u mlađim razredima.
Tu ili bilokoju drugu izbornu pesmu gde se spominju najlepša srpska muška imena.
U starijim razredima su te pesme služile za izvlačenje od odgovaranja iz muzičkog, pa devojčice opale onako horski po Milanu, Stojanu, Miti (ne bekriji), Peri, Žiki, Lazi, milina da te uvati.

Uvod a kako ce se pokazati niz razlicitih stvari za koje doticne mogu da posluze