Najcesce nas stanje soka ne dovede u situaciju da potrcis za seljakom koji je na traktoru naucio da vozi, niti da mu zapises tablice, niti da mu razbijes soferku.Kako bi tek tada izasao...

ja: Tata idem da busim obrvu.
tata: Kad napunis 18 godina izbusi sebi rupu na sred glave ako oces, ali sad Boga mi neces.
ja: Ali tata...ja imam 19 godina.
tata: Dok zivis pod mojim krovom, nemas!!!

Roditelj:Dok zivis pod mojim krovom...Dok te ja hranim... itd.

- Baba, ocesh Milku od 600 grama ili med i orase?
- Haha, jeste, uzecu Milku!!haha!! Daj vamo te orase, gnjido prevarantska.

...Aranđelovdan...20-ak gostiju na slavi...

Sveta (gost): "Gde ti je sinčić, domaćine? Čujem da je bio bolestan ovih dana."
Blagoje (domaćin): "Ma da. Imao je onaaaaj (odugovlači ne bi li se setio reči dijareja) kako bih se izrazio...proliv!"
Sveta (gost): "Aaaaa...Znači pokvario stomak..."
Mileva (domaćica): "Blagoje nemo se praviš pametan mlogo nego pusti ljude da jedu...Prijatno gosti!"

Bazirano na istinitom događaju
Mika: E, buraz, hitno dolazi kod mene, treba mi pomoć!
Pera: Još nisam ni ustao, šta je bilo?
Mika: Tetka Milanka je stigla iz Kanade!
Pera: Nemoj srati!? Jel` se barem najavila?
Mika: Ma jok, i ona kaže da je prekjuče skontala da se seli nazad u Srbiju. Kupila last minute kartu i evo je.
Pera: DA SE SELI NAZAD U SRBIJU!? Šta joj bi?
Mika: Ne znam, ja bih rekao da je neka rana faza Alchajmera, ali hajde, makar nama dvojici ostavlja gajbu u Torontu.
Pera: Do jaja, šta treba da se radi?
Mika: Ma donela je neke papirčine, treba da prenese da prima penziju u Srbiji. Ti si pravnik, pa rekoh možda sa njom da odeš do neke banke da to sredite.
Pera: Naravno, evo me za pola čuke kod tebe.

15 minuta kasnije
Mika: E, Pero, vraćaj se kući, ništa od posla.
Pera: Što!?
Mika: Ma ništa, tetka se predomislila, vraća se ipak u Kanadu, vozim je na aerodrom.

Jutro u Pekari, vodim razgovor sa debelom prodavačicom

Ja: Izvinite, ali kakav ste mi ovo burek dali.Ja tražio četvrtinu sa sirom, a sir ne mogu da nadjem ni mikroskopom

Prodavačica : Dečko, nemoj da si bezobrazan, šta fali bureku, nemoj da pričaš gluposti i da rasteruješ ostale mušterije

Ja: Samo kažem da ako već prodajete burek sa sirom , nije na odmet da i stavite malo sira unutra, ovo je kao da jedem hleb potpoljen u zejtin

Prodavačica: E ajde izadji napolje da ne zovem gazdu, ako si nezadovoljan promeni lokal

Ja (besan): Pa nego šta nego ću da promenim,bolje to nego da izvršim genocid na svoj želudac i da pojedem ovo.....pogledaj kore kakve su tvrde....jel ste ovom bureku davali 40 dana ili sam stigao na godišnjicu...ooo jebem te zemljo sa ovakvim pekarima

Demostrativno bacam burek na pult i ostavljam prodavačicu da jede ono što se ne jede....

- Što šiziš?
- Ma, ono moje dete! Podivljalo! Izbacilo zemlju iz saksija, probušilo ekserom novi plazma TV i na kraju koknuo kilo šećera na ringlu i uključio je. Uđem u sobu punu dima, a on sedi za stolom i crta, pravi se anđelče!
- Uh, sigurno išao sa kolena na koleno!
- Znaš kako, žena i ja ga obradili, al' da vidiš moje starce kako ga brane!
- Ono jes', kako se ide dalje među pretke, sve je manje batina, ne mogu oni...
- Kako da ne! Sad mu žao da bije, a da vidiš samo kako je mene taj isti moj ćale devetao svojevremeno, pizda li mu materina pristrasna!

Latin-detelinara
lik je jos i HIV+

Ćale : '' Dok si pod mojim krovom tako se nećeš ponašati. Tako možeš sa Milanom, Dejanom, Markom, Jankom , Stankom , al' sa mnom nećeš ! ''

Ponedeljak uveče, porodica na okupu u dnevnom boravku povodom gledanja Slagalice.

- Dušo, mogli bismo sutra uveče do Pinokia na palačinke.
- Može srećo, uželeo sam se pravih palačinaka.
- Tako znači, sine? Sad majkine palačinke više nisu dobre? Jel da? Trujete se tamo koječime. Eeeee a kad si bio mali, znao si i po 20 komada da pojedeš sa cimetom, kad ih majka napravi.
- Daj bre kevo, nisam rekao da ne valjaju, nego eto malo za promenu. A i da izađemo nas dvoje mladih negde malo iz kuće.
- Sine, u pravu ti je majka. Ništa nije kao domaće. A sigurno su skupe kao sam đavo. Možete da odete do korzoa na kokice, kad vam se već šeta negde.
- Nemojte tako teta Milena, volimo mi sve što vi pravite. Nego smo ranije često odlazili tamo, pa eto da se podsetimo malo.
- Dobro snajka, dobro. Nego mogla si i sama da ih napraviš. Ja to zbog vas, da se ne trošite.

Deda: Kad sam ja bio tvojih godina odu moji vozom do Čačka, a nisu imali pare za moju kartu.. Tako oni odu vozom, a ja sednem na poniku i piči, piči, stigo ja na stanicu pre voza i saček'o moje na stanici.. A ti sad ideš taksijem u školu boli te dupe za svež vazduh.. Eh da su mi sad tvoje godine..

- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?

Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!

- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.

I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.

Lik 1: Brate kad ćemo napraviti neku žurku,da se provedemo ko ljudi?
Lik 2: A jesi me sad naš'o...nisam dobio deset dana ni banke od staraca, organizovaćemo nešto oko prvog...