stanje posle raskida...jedno od jako teskih ili jako oslobadjajucih stvari koja ce sigurno da vam se desi u zivotu...posebno se izdvaja nekoliko vrsta ovog stanja...

varijanta broj 1: sklonite od mene vase jebene sablaznjive poglede i utesne reci, ostavite me samu/og u mojoj zamracenoj jazbini sa mojim cigarama, pivom, zguzvanom posteljinom i depresivnom muzikom, hocu jebeno da placem, a da me niko ne tesi! vi ne znate kako je meni, niko ne zna!

varijanta broj 2: jebi ga, sta da radim, nije islo, sad imam vremena da se posvetim svom drustvu i hobijima...

varijanta broj 3: ona stvar k'o ona stvar, ima ih jos hiljadu u gradu, veceras cu da se uroljam i da privedem nesto i da to, po mogucstvu, vidi NJEGOVO/NJENO DRUSTVO...ili doticni/a licno.

Lik iz serije Vesele sedamdesete. Ratni veteran. Pošten, radan, porodičan ali i nadrkan kao pripadnik interventne brigade rodom sa Maljena na zadatku u 61. bloku i baba sa prvog sprata dok vrelom vodom poliva grupu mladića koja vari buxnu ispod njenog prozora zajedno.

Može se koristiti kao nadimak za nečijeg nervoznog i zajebanog ćaleta.

Spust među spustovima. Tuš hladne vode. Konstantacija poslije koje su sve druge isuvišne i bez ikakvog značanijeg efekta. Ovaj odgovor obično dobijamo kada sa relativno jebozovnom curom razgovaramo, a ona nastoji da nas konstantno odbije od sebe, usled hiljadu mogućih razloga, a pogotovo ako si muško, ako znaš na šta mislim. Cijeli vaš dijalog će vjerovatno voditi do konstantacije tvoje kako te ona ne voli, iliti, štaviše, mrzi, pošto neće da ti da , dok ona, na to, elegantno odgovara sa gore navedenom rečenicom toliko hladnoj u srži da me srce boli dok ovu definiciju pišem sa mojim srebrnim penkalom iz šezdeset-bogznakoje godine. Inače, paralelna je, i u prevodu znači -> Možeš pričat, i pričat, al' pičke ne dam!

Brzo voziti. Preko ograničenja i uslova na putu. Riskantno i osiono. RIJAMU DALABU!

Teške traume iz djetinjstva znaju od čovjeka da stvore psiha. Kockice u njegovoj glavi se pogrešno slože i umjesto prelijepe kule sa Lego kutije, ispadne neki falusni oblik zbog kojeg dobiješ batine od keve. Majku mu, čak je i Stalone počeo da pravi pizdiarije po brdima Vašingtona, zbog trauma iz rata, tako stvorivši Ramba, pa kako onda da mlađan momčić ne ostane oštećen kad ga stric svakog vikenda trpa ispod polja kukuruza.
Elem, psiho djeluje normalno na prvi pogled, vješto skriva svoju sjebanost i pokušava da se uklopi u masu crtajući Džokerov osmjeh na svom licu. Osmjeh ispod kojeg se krije um mračan poput analnog ambisa Tori Lejn. U njegovoj glavi čuči Baloteli i samo je pitanje vremena kad će da spali svoju kuću ili da gađa prolaznike izmetom. Ali, tako stižemo i do flešbekova. Flešbekovi su tu da razotkriju psihopatu. Maleni podsticaj iz okoline budi duboko zakopana sjećanja koja ga tjeraju da se otvori, da se nesvesno izlaje i da za sva vremena zacementira ulogu psihopate u društvu, nakon čega će ili ubiti sebe, ili pobiti sve ostale, Holms stajl.

Izgovor za nešto što je davno učinjeno i preko čega bi se trebalo preći i obrnuti krug. Najčešće se čuje od djevojke za kojom si bio lud, ali ona je u tebi vidjela slabića, čovjeka koji nema karizmu i budućnost ispred sebe i olako te pomela pod tepih svojom metlom od egoa.

Sada kada si postao neko i nešto, kada više nisi onaj dječak koji iz prikrajka gleda u njenom smjeru nadajući se da će ona pogledati u tvoje oči, a ne u poderane patike i polovne somotne pantole dobivene od tetke iz Njemačke, u njenim očima više nisi samo jedan od mnogih, sada si onaj koga ona želi. Ali ne, ne ide to tako, mala moja. Ne daje se čast tek tako za komad mesa između nogu. I tigar sebi puši kad mu tigrica ne da.

Kažeš da si se promijenila i da voliš onog momka u meni koji sam prije bio? Dobro, možda se i ja promijenim, pa budem onaj stari i zavolim te, jer ovaj "novi ja" sigurno neće. Dotad nastavi da meteš.

Pretprosle godine, moja drustvo i ja, kao i obicno, bilo je na EXITu. Maler koji se desio je padanje grane od koje je poginula devojka. Nasi satori su bili 15m od tragicnog mesta dogadjaja, a ja sam spavao (i prespavao taj pad i taj vetar) pod vedrim nebom, kod susednog drveta od tog ubistvenog.

Prosle godine je, koliko znam, samo jedan Englez izgubio zivot. Nista tu ne bi bilo neobicno da on ceo dan (vremenski, 3-4 sata) nije sedeo sa mojim drugarom, sa kojim je popio litar rakije. On zna o tom Englezu stvari za koje ne znaju mnogi njegovi prijatelji. Ali, Englez k`o Englez, ko zna sa cim je nastavio. Otisao je oko 5-6 popodne, a tek ujutru smo videli svecu kod njegovog satora (takodje, bio je blizu naseg).

Pretnja devojke koja nezadovoljna ponašanjem svoje jače polovine, sugeriše da će biti nekih sankcija koje se mogu odraziti na kvalitet seksa.

iliti sitni sati, period noći kad poštena i fina djevojka nema šta da traži na ulici

Znači krivi smo za sve. Apsolutno sve. Apsolutno apsolutno sve. Mi smo zli, grozni, bradati, podmukli i odvratni ljudi. Mi smo najveća govna na svetu. Mi smo najveći koljači i ubice u univerzumu. Mi smo najogavnija stvorenja na planeti Zemlji. Mi treba da se stidimo sami sebe i da mrzimo same sebe, i da se međusobno poubijamo i spasimo svet samih sebe. Mi smo rak evrope. Mi smo kamen spoticanja točku civilizacije. Mi smo... Srbi!

Jedino po čemu mogu da te lupe na Vukajliji.

Za muskarce

* Budi ekstremno dobar prema njoj bar dve pune nedelje pre nego sto je zamolis za takvu radnju.

*Posmatraj njeno ponasanje pazljivo. Izaberi dan kada se oseca narocito srecno. Nemoj da je pitas na isti dan kada je lose prosla na poslu, oseca se lose (glavobolja ovo ono), kada se oseca debelo, previse hladno/toplo u stanu/kuci itd.

*Pazljivo razmotri davanje nekog poklona koji ce joj se svideti. Nemoj da ga zakacis za svoj penis.

*Izvedi je na veceru. Nemoj u pekaru.

*Kada je budes pitao, neka ti svaka treca rec bude "molim te". Preklinji ako treba (verovatno ce biti potrebno). Nemoj da formulises molbu u nekom odvratnom smislu (Mogu li da isperem tvoja usta mojim sapunom? itd.)

*Nemoj da nosis onu majicu koju si nosio zadnji put kada si se napio i doveo ljubavnicu kuci u neznanju da je zena tu i namignuo joj, govoreci "pretvaraj se da si mi sestra" (namignuo zeni)..

Za zene

*Pitaj ljubazno. (moze i neljubazno)

*Pokazi prstom nadole.

Svi mi koji smo imali deo te sreće u životu, da imamo svoje selo, oni koji ga nemaju neće se složiti sa mojom konstatacijom, imali smo i sreće da imamo i tu jednu jedinu kafanu u svom selu. Alo bre, svoju kafanu!! Kad ti dodje brat iz Pančeva, ti znaš gde ćeš da ga vodiš, da se hvališ svojom kafanom! Kafana koja ima 10 stolova, sa flekavim stolnjacima karirane boje iz doba komunističke idile, limenim pepeljarama, čuvenim čašama od 2 deci, oblika burenceta, koja je danas redja od belog medveda. Da slušam bre Silvanu Armenulić, ali ne zato što sam čuo da je to sada IN, i da svi po gradovima gaje kafana style, pa svi znaju ko je Silvana. Da ne dodjem u Nike patikama u kafanu, jer sam opasan baja. Da ne tražim da zakupim separe u kafani, i da mi hostese uvaljuju medovaču za 200 din iz budjave epruvete ko da sam u bolnici, i da mi se smeška srazmerno sa količinom popijenih epruveta. Neću da me nude rakijom od maline kad pitam koju rakiju imaju. Da odem u drugo selo, da znam red, da znam da nisam gazda, da sedim i pijem svoje, ne tražim da muzika dodje za moj astal.Neću da mi neko traži 1500 dinara za litru-litru, i da mi donese kiselu umesto sodu od deda Sretena iz četvrtog šora, od kog je i moj deda dok se momčio kupovao sodu kao od dobrog druga. Hoću da mi svira moj Dika cigan violinu na uvo, i kad nemam da mu platim, da zna da ću mu dati čim budem imao, a ne neki ''troya band'', ''megamix bend'' i ostali koji za novce sviraju i ''smoke on the water''. Moj Dika iz principa neće da svira ništa mladje od 15 godina, ako ti se ne sviđa, ima kome se sviđa. Da na zidu ne stoji portret nekog ruskog cara iz devetog veka za koga ni ne znam, uljem na platnu, nego slika Lepe Brene i Vesne Zmijanac sa Rumskog vašara iz 83-će godine.
Hoću bre da odem sa mojim dedom na špricer u kafanu posle nedeljnog ručka i da me nije sramota, i da me ne gledaju kao da sam lud !!
I hoću jednog dana sa mojim sinom u istu da odem, da ga naučim pravim vrednostima.

Jedna od aktivnosti koja se zaista donekle može smatrati statusnim simbolom i indikatorom boljeg imovnog stanja.

Prije svega, otići na more se nekako smatra gotovo obaveznim, svi nekako skuckaju pare za to ljetovanje, makar jednom u par godina, al nekako se dovuku do mora.

Zimovanje, s druge strane, obično implicira drugi godišnji odmor, pored ljetovanja. Znači čim možeš ići dvaput na godišnji odmor, u startu si bolje stojeći.

Pored toga, da bi skijao, moraš prvo naučiti skijati. To dalje znači, da ljudi koji idu na skijanje su uglavnom oni koji idu od malena, znaju skijati, i kod kojih je to porodična tradicija.

Među mojim društvom ljudi ili idu na skijanje redovno, ili nikad. (ja spadam u ovu drugu kategoriju)

Ovi što idu redovno, uglavnom su prilično bolje stojeći... (mada za sve postoje izuzeci)

Dve reči sa sličnim definicijama

prva se upotrebljava kada životinje imitiraju ljude

a druga kada ljudi imitiraju životinje

Čovek toliko zauzet ubijanjem da nikad ne kopa, ne plevi i ne sadi. Filmski ekvivalent Hitleru, Musoliniju, Hirohitu i Franku.

Prolazi kroz moj sistem, tako je hladno ali ta hladnoća mi stvara osjećaj kakav nisam doživio. Sve je dobro, osjećam kako vene struje kroz moje tijelo. Kako je dobra ta tečnost, ne gruša se, glatka je, a moje vene su glatke kao bebina guza, ne osjećam kako se krv sapliće, kako bi to bilo dobro kad bi sve tako bilo podmazano. Milioni podmazanih atoma prolaze mojim tijelom, protoni, elektroni i neutroni su kao braća, sve je to dobro, stvaraju bratstvo i jedinstvo u mom tjelu, oformiće mnogo molekula. Molekule će da nadvladaju svakojake viruse i antigene, sve će biti u redu, ništa više neće moći da mi naškodi. Živjet ću u blagostanju do kraja svog života, zahvaljujući molekulama. Opasnost će dolaziti samo sa vanjske strane, molekule će da se ujedine u kristale. Kristali će biti ozbiljan igrač, čuvat će me kao zjenicu oka svoga. Organizovat će samite sa drugim kristalima, pravit će veselja i svi će biti radosni, stvori će raj u meni. Hranit ću ih prijateljstvom sa drugim kristalima, pomagat ću im. Njihovi mitinzi će biti primjer za svijet, slat će poruku mira, iz mene će izlaziti samo dobro, predstavnik kristala će dobiti nobelovu nagradu za mir, svi će željeti da ga vide, oni koji ga dodirnu bit će prosvjetljeni, i ja ću ga dirati. Dodir kristala me umiruje, sad ću dirati svaki kristalni objekat. Osjećam spoj kristala na mojim prstima, oni se prenose na mene, preko moje krvi. Formira se nova krv, svakim trenutkom moje tijelo dobija sve više i više nove krvi, kristalne krvi. Osjećam neku neravninu na prstima, kakvi su ovo kristali, oni su razbijeni u dijelove, iz mojih prstiju izlazi krv, šta se to dogodilo, kako je neko mogao da uništi takav savršen sklad kristala. Da li se moja kristalna krv slomila na prstima, zašto je neko morao da pokvari takav sklad? Kada će da se zalijeći, hoće li prestati ovo šikljanje, kakva me ovo pospanost obuzima, vjerovatno sam se umorio, neka sve isteće iz mene, sutra ću obnoviti sve ovo, zaspat ću, odlazim. Shvatio sam kristalna krv se lomi pod prstima.

Svaki otac gleda da zaštiti svoju 'ćeru. I to je u redu. Poštujem. Svako bi tako postupio, ako ima samo trunku nečega u glavi. Ali, neki očevi tu svoju ljubav preusmere u čudan oblik kontrole, koji je samo njima jasan i opravdan.
Dobro, majku mu staru... pa, zar nije i taj otac bio mlad i isto tako gledao da na'vata nečiju šćer, što bi rekla braća iz ruske nam zemlje, Crne Gore?! Jeste. I to je tada bilo u redu. Njega je jurio nečiji tata, da mu otfikari ono malo čudo, koje ga udarilo u glavu, pa ne zna šta bi sa njime. Tako je to. Neki krug i poredak mora da se zna.
E, sad. Kada 'ćera skapira da tata već pravi grešku, pa mu udari kontru i uradi onako kako on to ne bi želeo, onda si ti kriv. I opet 'oće da ti ga otfikari.
Naravno, doć' će vreme kada ćeš ti tu 'ćer dovesti u kuću, a ona pokušati da na fazone kojima je vrdala kod tate i tebe izvaćari, ali nećeš ga, jeb'o li te onaj ko te dovede, pa ko živ ko mrtav, što bi rek'o naš narod.

Bože, kako smaračka fraza za - jebanje. Njom se potpomažu kako bi djeci objasnili ono o pčelicama i cvijeću. Zvuči kao da se ne radi o adrenalinskoj bombi, povuci, potegni, nategni... već - dobar dan, komšinice, dobar dan, lijepo vrijeme danas, daćete mi pola litra breskvinog soka, evo vam za uzvrat mlijeko od kokosa... ima kol'ko ima, nemam više tu me sjeci... i dva deci vašeg znoja kad ste već ovde, pratim mojim i podižem duplo, hvala vam lijepo i dođite nam sutra... Ma, bjaži!

Ne samo da je dosadna, nego je i neprecizna, a često i pogrešna. Koža nije sunđer da upije znoj dotične, niti je Boban (namjerno velikim slovom) stomatološka sisaljka. Ono malo pljuvačke što se razmjeni kad krneš komadu jezičinu nikako ne spada u množinu. A, i to može da izostane.

Pogrdan naziv za sve one koji vredno uče i žele da steknu što više znanja koje će im koristiti u obavljanju svog posla.
U našoj zemlji je verujem posebno naglašena netrpeljivost prema štreberima. Zašto? Verovatno zato što je oduvek bilo lakše kritikovati uspešne nego se potruditi da se postane uspešan.
Štreberima se mnogo šta zamera, da su snishodljivi, kukavice, da nemaju karakter i čvrst stav, kao da svi koji nisu štreberi nemaju nijednu manu.
Snishodljivost možemo zvati i kulturan razgovor, kukavičluk možemo nazvati i odsustvom agektivo-agresivnog ponašanja, nedostatak karaktera možemo zvati i tolerancijom, a nemanje čvrstog stava možemo nazvati otvorenošću za nove ideje.
Dakle, u čemu je poenta. Svaka situacija, događaj, a naročito neka osoba mogu se posmatrati na najmanje dva načina. Pozitivan i negativan.
Upućujem apel svima na veće međusobno razumevanje koje će nas dovesi do nekog srećnijeg vremena.
Hvala svima vama koji ste se složili sa mojim rečima.