..štikle na noo-u-gee, noo-u-ge u koo-u-la, i teeetovaža, naa-a leđa goo-u-la..
Sunce joj poljubim, uz ovo ni kisela ne klizi niz grlo.

Pavle: E Mare, čuo sam da mi preti neki Joca Zmaj, kaže da sam mu skinuo ribu. Jel ga znaš?
Mare: Ma opusti se brate, od njega ni golubovi ne beže.
Pavle: E hvala ti, ja rekoh da nije neki romponja.

Odlazi Pavle
Janko: Mare, što si ga slagao brate, znaš da Joca ima 2 metra preko leđa.
Mare: Ma ko ga jebe, još mi nije vratio 100 jura što sam mu dao u aprilu.

Negde oko podneva...
č1: Pero, šta radiš, 'ajde na fudbal?
č2: Ne mogu, mnogo sam razvaljen, spavam još uvek.
č1: 'Ajde čoveče dogovarali smo se nedelju dana oko toga.
č2: Ma pusti me ludaku, loše mi je. Ne znam 'de mi dupe, a 'de je glava

- Vidi mrcine, nabio ona govna što tandrću u uši...... zasjeo na dva sjedala........ bleji kroz prozor k'o da vidi svoju budućnost.............ne bi ust'o babi Janji, a viđa ju u busu svaki dan 'naku zgurenu.....
- Ma taj ti ni na himnu ne ustaje....pun stadion, svi na nogama...on trutina garant sjedi...jebe se njemu.....

Kao detence, ponovo...već na tome, zahvalan sam. Mogao bih početi da nižem njeno ime niz papir, naprosto. I to je interakcija, u svojim okvirima... A pomislim tako, uz čaj, i mačku pod rukom, kako se ponešto naučiti i da. Ne ja.

Sve svoje korake - izmislio sam; mrzelo me je da učim. Iz sebe, materijalom koji sam savesno, kataloški imenovao, definišući sebe sâm, učio sam. Koračao onuda, kuda će "sutra" nicati. I evo, sutra je, ima tome već... I nedostaju mi, mom ustrojstvu sopstvenom, fale učenja tuđa. Progone me stepenici, preskočio sam ih.

Zove se tako. Tako se stalno zove, gotovo naporno postaje... Jer nastavlja. Ali menja se kontekst, naraštaj se uzbuđuje. I želim je, kao što sam da letim želeo. Pamtim, cikličnu pobudu, to nije nešto što ovekovečiš u rezimeu, to se meškolji, i guta te u naletima nesvesnog širenja sopstva. Zaista ti je potrebno da letiš. I onda moraš, nema ti druge. A žrtva je pero koje prevagne u beskorist skoka. Ona nosi lentu, po njoj se sezona zove, i možda...možda ovom svečanošću zaista i upriličimo da...da, želim; da saberem smrtnost svoju u periferno pregledan privid, da je ne puštam da sivi, osvetljena danima čoveka. Da nju držim i padnem... Neka joj je radost, ako se radost uokviriti ume.

Prema nezaobilaznoj podeli, ili si od onih koji radije adresiraju bol na sebe, ili si radiji naneti ga. Problem je međuprostor. Moram da trpim da bih brojao. Da bih osetio vreme. Tiho ubija, vreme kada ćuti. Ne znaš da si se rodio. Vilinog konjica mišlju obuhvatiti...sroditi se. Najsnažnije što možeš, o Veličanstvo Tebe. Snažno mi daj da uronim u tvoja mesa. Nejač moja integrirana sa slabinama tebe. A onda odgledajmo film, na laptopu. Pretvarajmo se da ga ja razumem dublje. Neka lađarim neopipljivošću tvojih slabosti. Tek zabave radi... Ha. Ha.

Zar ne?

Dobar bio film. Nisam sproveo ljubav nad tobom. Ne umem... Moraću se praviti da si ti kriva, uskratiti mi jedno razumevanje. I odskakutati po lokvanjima, ustanovljenim. Naći različitije udove, mirisati ih kao da sam ih takvim zamišljao. Čekati dok ne počne da boli, ponovo. Pa ako ne epifonija, zaustaviće me već starost. Želeo sam da me papir spase, a guta me, vapim za interakcijom... Za nasušnim ograničenjem, rekvizitima; za scenariom. U kakvom bi ti razumela...pa ma kako ti to odgonetala.

Neka boli, bre, ženo! Ali od tebe neka boli, iz tvog bića neka boli, ne iz sindroma. A ja ću se već sviknuti na tvoj lik; okoriću ga iscrpljivanjem, noćima ću ga piti. Dok iz pehara ne sklizne gorko tvoje jezgro. I onda ću ti se ophoditi. I do kraja te već više neću ni mrzeti, a ti ćeš u drugačije verovati...

Zato ti sada obećavam, da bismo se isprečili odustajanju od skoka - tebe sam izabrao.

Verujem ti, da ti mene ne posmatraš tako.

-Joj vidi one kakva je! Uhh
-Ne bih je ni preko 100 jorgana!

Sagovornik: I tako me policija zaustavlja, kaže otvori gepek, i znaš sta nalaze?
Ja: Ahh.. žao mi je ali ja ne igram šah.
-Sagovornik odustaje od dalje priče...

-Marko, što nisi naučio matematiku?
-Pa nisam ja jedini, nije naučio ni Miloš, ni Pera, što se na njih ne derete malo?

- Ljudi, onaj lik mi ladno šmeka ribu celo veče?
- Koji?
- Ma onaj baja u separeu. Opušteno joj i namiguje sad. Nečuveno! Hajde da ga izvučemo napolje i iznabadamo.
- Ali to ti je onaj strani glumac bre, Belgijanac...
- Ma boli me uvo, ne može da mi odmerava ribu, a da mene ne konta ni za hej! Odoh...
- Nemoj, čekaj, stani, mi ne možemo s tob... ode čovek, jbg.
...
- Alo bre, majmune, šta ti zamišljaš, ko si?
- Žan-Klod van Dam.
- Žan-Klod, ajd van!
- Jesi li siguran?
- Da. Usput me boli i uvo ko si, više nas je.
- Ne bih rekao, pošto mi se čini da te ortaci, što bi se reklo, ne jebu ni za hej.

Random kafić u random vreme u nekom random gradu u Srbiji.

Brane: Ne znam, prosto ne znam šta da radim.
Cane: Slušaj! Ja ću ti reći šta da radiš. Svo to sranje sa hiljadu ruža i bombonjerama, ugladjenim razgovorima i dugim značajnim pogledima imaš samo na filmu. U real life-u to romantično baljezganje ne funkcioniše, razumeš? Lepo sam ti rekao da neće izaći na dobro to što gledaš te filmove sa Meg Rajan, tako se brate postaje peder. Nego ovako. Nema tu nekog okolišanja, treba bre da joj staviš do znanja da ti se diže tuki na nju, da bi je uzjahao kao mladu ždrebicu, da želiš da joj ga metaš iz dana u dan i da ti rodi petoro dece, a ne da se svaki put kad je vidiš snebivaš kao mlada i da se keziš od uveta do uveta kao da si retardiran.
Brane: Ma znam, ali...
Cane: Kurac ti moj znaš. Da znaš ne bi vodili ovaj pederski razgovor i ja ne bi morao da ti izigravam redakciju teena.
Brane: A, jebiga, ka je vol...

Lik prilazi stolu.

Nidžo: O dje ste jebači, šta ima raja?
Cane: Gde si Nidžo pičku poj'o? Brane, jel' se sećaš Nidže?
Brane: Da, da. Zdravo.
Nidžo: Šta ima?
Cane: Ma evo baš smo pričali o ribama.
Nidžo: E, kad smo kod treba, baš sam sad video jedan napičak. Jooooj, znaš kakva pička? Onako jedna mala, plavooka, slatka, fina. Prosto te sramota što razmišljaš kako bi je jebao kao potrošenu moldavku za 200 din. Ma govno bi joj poj'o kao ćevap. Ono, tip propelerčić, razmakneš noge, nabiješ je na osovinu i fijuuuuuu! Hahahaha.
Cane: A gde si je video?
Nidžo: Ma radi tu u supermarketu iza ćoška.

Neprijatna tišina, Cane gleda u Braneta, Brane gleda u Nidžu, Nidži polako i naporno čegrtaju zupčanici u mozgu. Situacija nategnuta kao treger.

Nidžo: Joj, izvini Brate, nisam znao. Jel' ti to devojka?
Brane: (ćuti i samo besno gleda)
Cane: Jeste, samo što to ni ona ne zna!

(obojica se smeju) HahahahHAHAhahahahaHAHAhahahahHaAhaHaha....!!!!

Brane: (Ustaje besno i odlazi) Ma pušite kurac obojica, čobani jedni, jeb'o vas onaj ko vas nap....
Nidžo: Alo, drugar! Ma čekaj bre, stani samo smo se... Eee, vid' čoveka? Pa gde ode?
Cane: Ma pusti ga, garant ide sada tamo u market da sekira kurac. Opet će da se mota pola sata po radnji, samo da bi na kraju kupio žvake i počeo sa malom neki idiotski razgovor tipa „kako mama, kako baka, kako svi?“, jeb'o ga Djordje Balašević u dupe.
Nidžo: Romantičar?
Cane: Nepopravljiv, nikad jebač od njega.
Nidžo: Gleda filmove sa Meg Rajan?
Cane: M'da.
Nidžo: Aauuu, gadno.

A: Brate, da ne dužim više, samo da te pozdravim i da ti poželim da što prije izađeš iz bolnice i da voziš opreznije od sad.
B: Hvala stari.
A: I da te ni nokat na nozi više ne zaboli.
B: Brate, meni obje noge amputirali.
A: tu-tu-tu-tu

- 'Ajmo na pljesku.
- Ma, kakva pljeska, meni više ni baba ne daje da jedem.

ovo je istinit primer sa jedne ankete, nekad mi stvarno žao što su anonimne
P: Da li smatrate da su paraplegičari diskriminisani u našem društvu?
O: Da.

P: Da li smatrate da bi trebalo uvesti više obrazovnih emisija o ovakvim osobama?
O: Naravno.

P: Da li smatrate da je potrebno više uraditi za paraplegičare (npr. olakšati pristup školama, bolnicama, ali i svim ostalim ustanovama)?
O: Da.

P: Da li biste zaposlili paraplegičara?
O: Naravno, svi imaju ista prava.

P: Da li poznajete nekog paraplegičara u vašoj okolini?
O: Ne, ali bi mi bilo drago da ga upoznam.

P: Da li smatrate da država izdvaja dovoljno sredstava za paraplegičare?
O: Ne, trebalo bi se mnogo više brinuti o tom problemu.

P: Da li znate šta su paraplegičari?
O: Ne.

I šta bi na veridbi?
Ma ne pitaj, puče bruka! Ovaj naš kad je video kako je ružna buduća mlada-TUTANJ preko livada...Nismo ga mogli ni puškom stići!!!

- Nisam ti jebao sestru materem!
- Lažeš pičko zaklaću te!
- Brate, svoji smo!
- Što sad nož neće iz futrole jebomater.....
- Brate, znaš da te ne bih izdao ni da me seku na peke!
- Hmmm...dobro ajde, i ako si je spavao...Od našeg društva jedino ja nisam spavao s njom.

"E, idemo kod Gogija sutra? Organizuje neku žurkicu"
"On? Pa one ne može da organizuje ni jebanje u kurvari!"