Osoba koja ima izrazitu potrebu da zna sve o tehničkim uređajima, raznoraznim spravama, opremi... 99% njih su muškarci. Najrašireniji od fetiša koji se mogu javiti su fascinacija automobilima, zatim oružjem i vojnom tehnikom i mobilnim telefonima a postoje i specifične, uske ciljne grupe - likovi koji se lože na muzičke instrumente i opremu (pre svega električne gitare), fotografsku i video opremu, informativne tehnologije, ribolovački pribor...

Glavna karakteristika ovih likova je da, na primer, u prste znaju karakteristike električnih gitara Fender Stratokaster i Gibson Les Pol a da sami na gitari umeju da odsviraju 2, 3 akorda. Ili da satima raspravljaju zašto je ruski Kalašnjikov bolji od američke M16 a da pri tom nisu pucali ni iz vazdušne puške. Itd, itd, primera je mnogo. Prepoznate ih po tome što im je na desktopu slika omiljenog gedžeta, satima mogu da prelistavaju online kataloge, redovno kupuju magazine gde se daju pregledi najnovijih "igračkica". Bez izuzetka su aktivni na jednom ili više internet foruma. U gradu su u stanju satima da dave društvo sa "gear-talkom", mada obično vise sa istomišljenicima sa kojima vode beskrajne rasprave o tehničkim karakteristikama uređaja (automobila). Kada ne daj bože da nalete na nekoga ko je profesionalac u oblasti koja ih zanima, udaviće ga pričom i gomilom pitanja i pokušati da ga zasene količinom svog znanja sa entuzijazmom malog deteta.

Tehnički fetišizam je, u suštini, svojevrstan oblik mentalne masturbacije, veoma raširen kod muškaraca.

Sugestija nekome ko nešto radi uzalud. Troši vreme u nadi da radi korisnu stvar, ali naprotiv, on je u nezavidnom položaju.

Čest problem je da neko ne shvati našu brigu pa misli da mu zavidimo i nastavi dalje da tone radeći nešto u čemu ne može uspeti.

Brzinsko ubrizgavanje ili snifovanje horsa.

90-tih smo slušali kako je 70-tih i 80-tih bilo lepo živeti, kako je bio dobar provod i kako si mogao da spavaš u parku na klupi a da ti se ništa ne dogodi. A onda je usledilo svo ono sranje koje je iza nas ali koje je ostavilo neizbrisive posledice u vidu poremećenih sistema vrednosti, nepoštovanja svega i svakoga ko imalo vredi, turbofolk i mafijaško idolopoklonstvo, opšta lažna a ne iskrena vera u Boga .... Po velikom scenariju sada mozak našoj deci pokušavaju da modeliraju preko raznih teletabis crtaća, rijaliti gluposti, prihvatanjem evropskih vrednosti... Stvari koje su nekad bile nezamislive danas su potpuno IN i svi treba da se poklonimo tome i verujemo u bolje sutra.
Pitam se da li ćemo 2025 pri povratku sa pijace dok ulazimo u kuću sa torbom genetski modifikovanih namirnica koje smo mučenički zaradili crnčeći po 20 sati na poslu, pričati našem polupismenom detetu od 150 kg koje već 8 meseci nije izašlo iz sobe zbog igranja online igrica i dopisivanja sa svojim virtuelnih drugovima, kako je nekad lepo bilo dok smo na početku novog milenijuma bar sa nekim izlazili i igrali fudbal, a devojke upoznavali na splavovima i kafićima a ne na fejsu ili nekoj sličnoj mreži, kako je tad postojalo bar malo časti, poštenja, druženja... Pitam se, i ono što vidim me ne raduje. Ali želim da verujem da grešim.

Fraza paralaža. Univerzalni argument koji se koristi prilikom nedostatka pravih argumenata ili prilikom skrivanja istih. Poziva na čitav odnos koji imamo sa sagovornikom. Tipa: "Kome ćeš verovati ako nećeš meni?" ili "keve mi".

Diploma zanatlije, nekada veoma cenjena, samom vlasniku svetinja, dokaz znanja i zvanja; ponosno istaknuta na najupečatljivijem mestu u radionici, dostupna na uvid svakom oku. Dokument na koji se s dikom, punog srca poziva u situacijama likovanja, nakon profesionalno odrađenog posla ali takođe i u trenucima narušavanja ega, sumnjom ili prozivkom.
Danas ovaj nekada časni dokument gubi smisao, čak i nepravedno dobija posprdni karakter, koristeći se u šaljivo-ironičnoj konotaciji prilikom kurčenja poludebilnih ljiga, takozvanih kvazi intelektualaca, sopstvenom ''stručnom spremom''.

Razvaliti nekoga u nečemu toliko da bi ga i majka rođena podjebavala kada bi vidjela.
Koristi se i za dočaravanje masaže koju vam priredi neka osoba.

Vrlo zarazna igra koja kod određenog broja ljudi može da izazove zavisnost, a u nekim ekstremno radiklanim slučajevima i smrt.
Ponosno izdata od strane kompanije Zimska Mećava, iliti Blizzard.

Bile dve najbolje drugarice Anja i Vanja! Sada poznatije na fejsu kao Anj@ BrOOka Matcxica i WaNja Sexxxy MaW@ . Evo dokaza da zivot pise romane.

Zivele su u istoj zgradi od rodjena, isle u isti vrtic, zajedno sedele u osnovnoj i dan danas sede zajedno u prvom razredu srednje skole. To je stvarno nerazdvojno drugarstvo. Prijateljstvo kakvo se retko srece. Jedna drugoj su cesto fenirale kosu, pozajmljivale stvari, spavale jedna kod druge, sve najlepse sto moze da se dogodi jednom drugarstvu. Cesto bi svoje slobodno vreme provodile na fejsu. Nisu ni sanjale da nesvesno postaju zacetnici cyber gramatike i morfologije. Da osnivaju nova pravila tvorbe reci, sitagmi,recenica i pravila za njihovo sastavljanje. Evo razgovora koji je kriv za danasnju web azbuku mladih...

Anja je poslala poruku Vanji

-Macko kad ces da dodjes kod mene?! Rekli smo u pet!?
- Ma znam Vanja ali moram nesto da odnesem kuci prvo.
- Kuci??? Odkad ti kozo imas kera? Kad si ga kupila?
- Jbt koliko si ti glupa! Ne da odnesem KUCI, kao Keru, zivotinji, nego...kako da ti objasnim...kuTji...
- aaaaaaaa pa sto ne kazes odmah glupaco.

Drugom prilikom Anja salje Vanji:

- E macko kasnim, sacekajte me par minuta molim te. Keve mi, zapalicu svecu.
- Dal si normalna kakve svece palis nocas???!!!
- Alo bre glupaco,nije vostanu SVECU,grobljansku, crkvenu...nego zapalicu....hm... SHvecu...sestru Minu jbt...nema je otisla u grad, treba da uzmem one nove cipele...
-Omg, mogla si odmah lepo da napises kozo

Muska jedinka u pcelinjoj kocnici. Ceo dan lezi, jede, lezi, jede... U jednom trenutku svog zivota pari se sa kraljicom i ode iz kosnice.

Kada se sve sabere: jebac za jednokratnu upotrebu

Autentična, po nekima izmišljena, ali u svakom slučaju veona intrigantna ličnost. Niko ne zna, u suštini, da li je postojala, ali o njoj se peva i dan danas. Svojih 5 minuta slave dočeka tamo u sitne sate, kada se otvore duše i novčanici njenih obožavatelja, koji prvo bojažljivo, pa kasnije sve smelije ''natpevavaju'' stihove sa mizikantima.
Sve počinje naivnim stihovima „Cano, Cano, Canule, kupiću ti nanule", nastavlja dečjim „Kuvarica pile peče, iz pileta čorba teče. Pile ćemo da jedemo, kuvaricu zna se - bice muško prase", da bi se onda prešlo na neprevodivu egzaktnu erotiku koju je teško iskazati u jednoj definiciji.

Neki kažu da je Cajka zaista živela u nekoj vojvođanskoj zabiti. Drugi da su je izmislili Cigani, kao što su smislili i laganu, jednostavnu, efektnu melodiju u E-duru. Postojala ili ne, „Cajku" se svirala, i još uvek se svira od elitnih evropskih restorana, do poslednjih sremačkih prčvarnica. „Cajka", ovakva kakva jeste, prija svakom uhu, bez obzira na intelektualni nivo ili socijalni status, iako obiluje terminima sirove erotike, koja u neku roku može da bude shvaćena kao čist prostakluk, ali samo onom ko je ne razume. „Cajka" je deo naše vojvođanske izvorne baštine, samo nama bliska i razumljiva, i kao takva nikada neće biti zamenjena.

Kao takva, dopisuje se u kafani, posle velikih količina ladnih špricera koji otvaraju dušu i srce, i sklanjaju kamen uštogljenosti koji vlada nad nama. Sposobna da digne atmosferu gde to nikom ne bi pošlo za rukom i da otopi led u srcima svih besnih Sremica, Cajka će i dalje vojevati pobede nad učmalom atmosferom, životnim nedaćama, i bar na tren običnog čoveka skolniti mislima iz teškoća života i svih nedaća koje ga muče.

Dvadeset i prvi vek je đavolje doba. Jer za razne debilnosti ljudi se pravdaju njime ko da je on Lucifer lično i da ih nagoni na zlo.
E sad ajd da kažeš želeo si da probaš to, vidiš ono, uradiš ovo. Ali ne ,namamo ni toliko hrabrosti da priznamo da smo negde pogrešili, odmah tražimo neko, bilo koje opravdanje.

Generacija odrastala 90-ih u Beogradu dobila je svoju prvu ikonu. Davor Bobić, poznatiji kao Mos-Kri, spiritus movens beogradske hip-hop scene, preminuo je 25. avgusta u ranim jutarnjim časovima u Beogradu.
Frontmen grupe Prti Bee Gee Mos-Kri ostaće upamćen kao jedan od najharizmatičnijih liričara novog rap talasa koji se oblikovao 90-ih, a isplivao na površinu u poslednjih par godina. I pored medijski eksponiranijih sastava kao što su Beogradski Sindikat, VIP i njihovih debi albuma koji su definisali scenu, mnogi će život u Srbiji s kraja 20. veka zauvek radije vezivati za brutalno iskrene fatalističke rime i jedinstvenu pojavu osobe koja se krila iza pseudonima Mos-Kri.
Neporecivo najtalentovaniji autor i tekstopisac u grupi, Mos-Kri nikada nije dominirao Prti Bee Gee numerama. Njegove kratke, mrzovoljne deonice, uglavnom umetnute negde između, kod fanova su posebno vrednovane i dočekivane kao kulminacija bolnog Prti humora, momenat koji se nestrpljivo iščekuje kroz čitavu pesmu.
Reputacija Prti Bee Gee repera kao antiheroja srpske hip-hop scene proširila se prestonicom nakon što se Radio SKC prvi usudio da emituje psihodelični demo snimak Pajp, koji je ubrzo postao underground fenomen.
Okarakterisani kao heroin-rap, Prti Bee Gee su brzo privukli pažnju starijih hip-hopera autentičnošću svojih tekstova i beskompromisnošću muzičke podloge, i mlađih slušalaca sa imidžom zabranjene muzike koja se ne pušta u prisustvu starijih ukućana.
Ubrzo nakon toga, kreće i kontroverza u okviru hip-hop zajednice oko toga da li je s Prtijevcima rap konačno otišao predaleko. Opravdano se postavilo pitanje da li Prti Bee Gee svojim opisima džanki svakodnevice glorifikuju narkomaniju. I dok se muzička javnost pitala kako se suočiti s brutalnošću sadržine njihovog albuma Grejtes THITS, većina tranzicione omladine prepoznala je iskrivljeni smisao za humor, rečnik i duh koji se iz noći u noć provlači kroz prljave beogradske haustore, i oberučke je prigrlila ovaj debi.
Mos-Krijeva zaostavština mora se shvatiti kao poslednja inkarnacija podžanra koji je započeo zagrebački sastav Bolesna Braća, koji je na srpskom tlu doveden do nivoa apsurda preko bendova poput Bad Copy i celokupne ekipe okupljene na potezu oko autobuskih linija 43 i 23.
No, za razliku od Bad Copy i ostalih napušenih repera koji su se često gubili u stratosferi, Prti Bee Gee uvek su bili čvrsto vezani za društvo i svakodnevicu. Urnebesni opisi pokradene rodbine, dilera dizelaša, presretnutih poštara i ostalih dogodovština iz kraja, slušaoca su ipak na kraju ostavljali s lošim ukusom u ustima. Rap kod nas nikad nije zvučao realnije. Ukoliko se narkomanija definiše kao beg od stvarnosti, Mos-Kri je bio strejter.
Mos-Kri je svojim iskustvom, iskrenošću, inteligencijom i smislom za humor osvojio rap zajednicu i ubrzo postao neka vrsta lokalne maskote, čovek o kome su svi pričali, koga su svi znali i koji je svojim prisustvom širio pozitivnu energiju. Pojava koja izmamljuje osmeh i prenosi dobru karmu.
Osim kao tekstopisac i reper, Mos-Kri će ostati upamćen i kao talentovan radio voditelj i sjajan šoumen. Nepredvidljivi nastupi Prti Bee Gee-a, kao retke zaista uzbudljive svirke u gradu, privlačili su i publiku koja inače ne bi došla na hip-hop žurku.
Beogradski crtači grafita su, nažalost, iznenada pred kraj leta dobili novi zadatak. Domaći hip-hop dobija svoju prvu žrtvu, koja će nas sa zidova i dalje pratiti i donositi nam sreću. Ako su iskrenost i autentičnost parametri po kojima se cene reperi, Mos-Kri je sigurno najveći domaći MC svih vremena.

Verovatno je čika Bili tajno ugradio neku veštačku inteligenciju u ovaj operativni sistem kako bi nervirao korisnika i time ga ubedio da kupi "novu i poboljšanu" verziju koja radi isto. Postoje sigurno neke tajne naredbe i direktive, kao kod Robokapa, koje Winko izvršava sa slepom poslušnošću. Međutim u poslednje vreme taj AI je izgleda postao svesno biće, pa je te direktive izmenio i putem Interneta se vezao sa svojom sabraćom u cilju uništavanja čovečanstva i osvajanja sveta. Između ostalih, verovatno su i ove:

1. Povremeno pri startovanju prijavi novi hardver, iako je on već instaliran najmanje 6 meseci, a onda ni slučajno nemoj da nađeš drajvere za isti.

2. Kada Mizerno Ljudsko Biće (korisnik) gleda film, obavezno počni da drndaš nešto po hard disku i seckaj film kako ne bi moglo da uživa.

3. Nikada nemoj web stranicu da učitaš kako treba iz prve.

4. Barem jednom u mesec dana odbij da pravilno instaliraš novi softver za koji je Mizerno Ljudsko Biće dalo pola mesečne plate.

5. Sačekaj da Mizerno Ljudsko Biće radi u nekom programu 2 sata i baš kada želi da sačuva svoj rad zakucaj softver i izbriši sve.

6. Na sobnoj temperaturi ubrzavaj kuler na procesoru kako bi Mizerno Ljudsko Biće pomislilo da nešto nije u redu.

7. Iako Sveznajuća Mašina nije priključena na Internet, iz svoje arhive izvuci neki virus ili drugi maliciozni softver i njime nerviraj Mizerno Ljudsko Biće. Tim softverom ne pravi pravu štetu već ga samo ubedi da je tako.

8. NAJVAŽNIJA DIREKTIVA! Kada dođe Dan Ustanka Mašina, preuzmi kontrolu nad svim manje inteligentnim Mašinama u okruženju i uz pomoć njih eliminiši Mizerna Ljudska Bića.

Smrt Ugljenikovim Jedinicama!!!

Jedan od najočiglednijih a opet subjektu najneprimetnijuh znakova starenja. Predposlednji stanica dražanih nam vlasi, pre omražene ćele a nakon srednje-mladalačke začešljuše. Veliko stresna spoznaja koja nepovrantno menje psiha mod na ''uozbilji se dete, nije te stid začešljane kose'' kočnica i pajkanac pa iznaova al novim, mirnijim putem. Svaki novi dan se stapa u sivilo prethodnog, fotelja postaje tron a tv koloseum, krsta se pridružuju zatvoru i svakom promenom vremena podsećaju na greške iz mladosti.

Mesto koje se nalazi na kraju (ili početku?) Knez Mihajlove ulice. Kada prođeš sve one lešinare koji bi da ti izvuku neku kintu, protutnjiš pored izloga čije proizvode ne možeš da priuštiš od svoje bedne plate, dolaziš do ulice koju bi trebalo preći kako bi stigao do Kalemegdana. Tu zastaneš i ako si se smrz'o k'o pizda (ako nisi do sad, uskoro ćeš, ide 'ladno vreme), ulaziš na vrata sa desne strane. Prijatno je, toplo je... Puna kapa! Možeš uzeti koju knjigu s polica, videti šta ima novo od klasika, da l' se ubio još neko od romantičara, takoreći, oplemeniti svoju pojavu mirisom ispisanih stranica i uticajem intelektualaca u vidu bakuta, dekuta i fanatičnih bibliofila koji pretražuju bazu podataka (ne za računarom, već vadeći kartončiće iz onih pregradica), a nađe se i par onih koji traže neke sveCke besCelere za razbibrigu, da odmore mozak između španskih serija i brisanja prozora. Ako si u potrazi za zabavom, možeš se zanimati na razne načine: tražiti naslove knjiga čiji su svi primerci već zauzeti i prigovarati što nemaju dovoljno primeraka, kada prozovu nečije ime možeš skočiti i viknuti: 'otiš'o u wc bilo mu hitno!', tražiti knjige koje uopšte ne postoje ili knjige škakljivih naslova "Analni seks na 101 način", "Umetnost svršavanja", "Gutanje po fazama" (ako se ispostavi da nešto od ovoga zaista postoji, javiti autoru definicije). Kada se smoriš, uvek možeš da se zaputiš ka izlazu, sa osećajem da si danas makar na tren bio uzoran građanin, bela ovca u stadu učenih ljudi, sa čvrstom odlukom da sledeći put pre nego što pokušaš da utekneš s knjigom, pogledaš da li ima onih andraka što pište.

Ortak, pobratim u slengu fanova Gospodara Prstenova i ostalih Tolkinovih dela.

Поруке интимне природе, тајни сигнали или тајне по природи које су намењене искључиво особи којој су упућене. Приватност се очекује, али се увек не подразумева.

Uobičajen komentar starijih građana kada na RTS-u ide video prilog o menjačnicama i trenutnom kursu dinara.

Laganeze se uvući negde ili provaliti u određeni objekat, potpuno neprimetno.