Ono sto naucis na kraju svake americke serije o tome kako je bolje biti pravedan,da u laganju/kradji nema nicega dobro, bolje je biti politicki korektan...

Način da nekom stavite do znanja da vam je deveta rupa na svirali materijalna i/ili emotivna šteta kojom ste unesrećili dotičnog drekavca. Malo vulgarnije rečeno da vam puca močuga, ili medicinski, da ste dobili tukididitis.

Budi te stari budilnik koji si namerno ostavio dalje od kreveta da bi odmah ustao. Dok ustaješ rušiš čašu u kojoj je ostalo malo nekog pića od sinoć, nastavljaš ka kuhinji i stavljaš kafu ne bi li te malo razbudila. Zaglavljuješ na ve-ce šolji, kafa kipi. Skinutih gaća čistiš šporet, oblačiš naopako majicu i brzim korakom krećeš na posao (školu). Usput, kupuješ novine, odlepljuješ kupon za nagradnu igru nadajući se da će te sreća bar malo pogledati, ali po običaju dobijaš čuveno 'Više sreće u sutrašnjem broju!'. Ulaziš u autobus prepun penzionera koji u 7 ujutru idu na otvaranje supermarketa ne bi li dobili usranih 10 posto popusta na nešto što im u životu neće trebati. Znojav izlaziš, ulaziš na posao (školu), s osmehom na licu izgovaraš 'DOBRO JUTRO!'.

Savremena kapitalistička verzija stare "klin se klinom".

Američki kompozitor i tekstopisac, Cole Porter (1891-1964). Jedan od brodvejskih kompozitora zbog čijih djela je nastao izraz popularna (pop) muzika.
Autor mnogih kompozicija koje su vremenom postale džez standardi:

Oooh, whooa, uh-oh, ah-hah, lalalaaa, hmhmmmhhhh...

Amerikanke više ne znaju šta da kažu u pesmama (napevaše se o raskidima), pa su našle način da popune pesmu zvucima koje proizvode bolesne krave dok pišaju... I eto, pre 10-20 godina nastade novi trend koji sada sve više stupa na snagu, čak do te mere da mislim da će se od tolikog zavijanja stvarno razboleti i propišati krv.

virtuelni radio u igrici Grand Theft Auto-Vice City, nažalost glavni izvor muzičke edukacije nas klinaca koji nismo imali odakle da nabavimo pravu muziku, a svi mediji su bili zatrovani turbo-folkom ili nepresušnim političkim temama...

Говори које старији и искуснији користе да инспиришу одређеног појединца или групу да постигне успех и поврати пољуљано самопоуздање.Најчешће их користе старешине у војсци или тренери у спорту,ради подизања морала,мада се могу чути и од неких стрпљивијих родитеља,који не ударају одмах на ужу и ширу фамилију свог несрећног детета.Функционишу на два начина - позитивно подизање адреналина(цитати великих мислилаца,хвалоспеви познатих војсковођа или једноставно саопштење да неко до чијег нам је мишљења стало верује у нас и наше способности).Други начин је систем реверзибилне психологије,при чему појединца(или групу)убеђујемо да не постоји безвреднији ентитет на кугли земаљској,надајући се да ће адреналин прорадити,и да ће инат према нама бити довољна мотивација да се посао обави.

Ne volim dugačke definicije ali ova drugačije ne može da se pojasni. Ako vas smara pređite odmah na "primer":

Momak i devojka približnih godina, recimo raspon 17-22 (shvatićete zašto baš te godine). Mladi, napaljeni, tek se upoznaju sa čarima intimnih odnosa. Ona željna da počne da uživa, on željan dokazivanja. Prilika idealna, njoj matorci nisu tu, on dolazi na večeru, par pića i završili su u spavaćoj sobi. Skidanje nabrzaka, jedva čekaju da počnu. On je, naravno, mastrubirao kod kuće da bi se što bolje pokazao. Ona, naravno, stajala dva sata pred ogledalom da utvrdi šta mu se sve neće svideti na njoj. Znaju već šta gde ide, nije im prvi put. Počinju. Minut. Dva minuta. Pet minuta. Njoj je lepo, on počinje da se znoji. Deset minuta. Njoj polako postaje dosadno, on se i dalje znoji. Dvadeset minuta. On jadan crče, ona se smorila. Primiče se trideseti minut. On je na samrti, nema više ni kapi znoja, ali se trudi da se "ne obruka", ona već pizdi i pita se hoće li više. Mučenje se nastavlja do punog sata. Epilog:

Samo za one sa mozgom.

Osoba koja ide okolo sa iglom u ruci u bocka čarobne oblačiće verbalno iskazane mašte na kojima se kao Goku možemo odvesti do zemlje gde smo bogati, lepi, slavni i opušteni, uživamo i želimo da tu fantaziju podelimo sa svetom, ali avaj, ovaj zlikovac želi da nas totalno isključi svojim smrtonosnim bodljama samoproklamovane praktičnosti i dok smo mi svesni činjenice da je ovo ili ono, ali volimo da se vozimo na svom oblačiću i povedemo i druge tamo, oni žele da puknu oblačić i udave nas u svakodnevnici praktičnosti koja nije toliko komplikovana kad se malo makar pogleda iz druge perspektive.

Najčešće osoba ženskog pola, toliko mršava da kad bi htela da se obesi ne bi mogla.

Smotan, nesposoban, sa dve leve noge, ništa ne može da uradi kako treba.

Maksimalni mogući kontakt između dve površine.

2 imena jedne zivotinje - psa,koja se koriste u razlicitim situacijama.Kada vas ljubimac ucini nesto lose,ili je pak neka lutalica,onda ga nazivamo kerom,dok ,kada se vase kuce mazi sa vama,ili vas sretne neki zagubljeni pas na ulici,onda je kuca.Takodje,postoji i neutralna verzija imena za psa - Kuče.

Tamo negde '91-ve rešim ja da obiđem crnogorsko obalu. Peške. I stopom.
Nebitno kako, kad, odakle sam krenuo, uglavnom stignem jednog jutra nadomak plaže Trsteno. Nekom malom zaraslom stazicom stignem i do plaže.
Gledam i ne mogu da veruje, jebeni Raj na zemlji. Mala plaža smeštena u nekoj uvali, dve stenčuge levo i desno, tako kilometar dužine, prozračna plava voda, neki sitan, sitan pesak, i voda koja dopire malo iznad kolena. To iznad kolena se proteže jedno 500 metara, odnosno jedno 500 metara ideš, ideš, ideš prema horizontu a voda do kolena. A na kraju, tamo prema pučini smeštena dva jedrenjaka, sa velikim belim jedrima, kao u filmovima.
U mom klinačkom umu nešto najlepše što sam svojim očima video.
Pre par godina čujem da je tu, kao i mnoge druge plaže u CG zakupio neki lik, postavio neke ogromne zvučnike, piči muzika, da je zaposlio ribe da služe goste u moru, dok se ovi zajebavaju u tom plićaku, ćuskaju, igraju odbojku i slično. Komercijala.
Jebem ga, meni će ipak ostati ucrtano u mozgu kao najlepše mesto na svetu.

Manir rasprostranjen sirom ove nase lepe zemlje. Svodi se na veciti seoski derbi dvojice komsija, uglavnom gasterbajtera. Dok obicno obojica mukotrpno ceo vek rade u Nemackoj ili Austriji, takmicenje se svodi na prepucavanje, ko ce da ima vise. Spratova, kupatila, lavova na ogradi, labudova i sarenih patuljaka po dvoristu (sa sve Snezanom), duboreza, fontana, vodoskoka itd.
Obicno se u dvoristu nalazi jos jedna stracara u kojoj zive roditelji takmicara dok velika kuca sluzi samo za pokazivanje. Nakon zavrsenog takmicenja, po primanju prve gasterbajterske penzije, takmicar se vraca u rodni kraj i nastavlja da zivi u stracari, dok takmicenje preuzima potomak.

Izraz "neka te" se sreće u dvije varijante, "klasik" i "CG". (pogledaj primjere)

"Klasik" verzija se koristi npr. u situaciji kada gost želi da ide kući, a mi želimo da ga zaustavimo (ponekad samo iz kurtoazije) i u sličnim situacijama.

"CG" verzija ima prilično drugačije značenje. Obično služi da damo do znanja nekome da nas ometa u vršenju neke radnje; npr. prilikom gledanja TV-a sin galami i otac ništa ne razumije od njega. Otac ustaje i viče: "Neka te mali ništa nečujem od tebe." (sin se smiri)
"CG" verzija se osim po značenju razlikuje i po načinu izgovora. Tako dok se u "klasik" varijanti "neka te" izgovara kao dvije riječi, u "CG" varijanti izraz zvuči kao jedna riječ i izgovara se znatno brže.
Ukoliko se "neka te" upućuje više osoba, uglavnom se češće koristi oblik "Neka ve" u odnosu na oblik "Neka vas", jer se prvi lako izgovara kao jedna riječ, dok drugi po načinu izgovora više podsjeća na "klasik" varijantu.

"Klasik" varijanta se u Crnoj Gori takođe koristi u odgovarajućim sitacijama.

Ono što uvek krene da deluje na putu do kuće.

Filmovi u kojima su glavni junaci mladi igrači nekog bejzbol tima ili tima americkog fudbala(kako sam ja prvo napisao ragbija xD) kojima je igra život , usput će se suočiti sa velikim preprekama,i izvući bitne zaključke.
Iako mi ne znamo kako se igra ni jedna ni druga igra,niti nas zanima, uspevamo da se uživimo dok kamera izbliza prikazuje uz neku paljevinsku muziku(rap ili rock)kako igrači bacaju loptu.
Bitno je da mi razumemo osećanja koja vladaju filmom.