Osoba koja je jednostavno uvek tu za vas. Večito rame za plakanje. Niste ni svesni kako to besomučno koristite, dok se jednog dana ne zapitate kako li je njoj, šta o njoj znate da li i ona ima svoje jastuče za igle. Primetite je tek kada zacvili pod teretom svih tih igala i, i tada se, krajnje sebično zapitate da li je baš vaša igla bila kap koja preliva čašu. Zapravo, to nikada nije ničija tudja igla, to je ona priča koja je posle dugo vremena uspela da se izmigolji iz dobrodušne mekoće jastuka i nadje put svog bola pored sveg tudjeg. Lepo je darivati svoju priču, ali ne treba pretvoriti čoveka u predmet svog bola, treba, po cenu da bude probodeno, otvoriti srce i za druge.

Za razliku od muva koje te bude samo preko leta ili komsije koji nekad nešto buši, potreba za jutarnjim pišanjem budi čoveka tokom cele godine.
Postupak se sastoji od nekoliko faza:
-budjenje usled potrebe za pišanjem.
-okretanje na drugu stranu i pokušaj da se zaspi i izbegne ustajanje iz kreveta
-shvatanje da je ustajanje neizbežno i prateća mrzovolja.
-ustajanje i vršenje same operacije na sledeći način:
*žene: sedanje na šolju i lagano dremanje sa rukama izmedju dlanova a laktova naslonjenih na kolena.
*muškarci: naslanjanje glave na zid i zabacivanje dupeta unazad i na gore kako bi se lakše pogodila šolja sa penisom u erekciji.
U zimskom periodu, situacija je još komplikovanija što je uslovljeno velikom temperaturnom razlikom izmedju prostora ispod i iznad jorgana.

Umetnost za koju smo najtalentovanija nacija. Retko koji žitelj ove zemlje veruje bankama otkad su narod prevarili Dafina i Jezda, te se naš narod odlučuje na sakrivanje novca po kući ili oko kuće. Pljačkanje po stanovima nije baš retko, što navodi Srbina da bude dosta kreativniji pri sakrivanju novca u kući. Odavno je postalo izlizano držati novac u fiokama, ormarima i ispod jastuka. Prosečan čovek se rado odluči da zamota pare u kesu i sakrije ih u zid, plafonjeru, zamrzivač, prag, kišobran, crepove, vodokotlić, bojler, gromobran itd, nego da poveri nekoj štedionici. Pare u banku će staviti onda kada Ajs Nigrutin bude zaštitno lice kampanje protiv droge, a do tad će jadni lopovi živeti samo od krađe tehnike.

Ne bi iz nje izlazilo. Da se pita, časovi bi trajali po 120 minuta, poludi kada su skraćeni. Uvek je željno znanja, neprekidno uči, ne čuješ ga jer je neviđeno mirno. Vlada apsolutna tišina iako ih je u školi / školskom dvorištu po hiljadu. Ide na spavanje sa knjigama umesto jastuka, jedva čeka novi dan kako bi ponovo otišlo u školu i sticalo nova znanja u cilju unapređenja našeg društva. Rarovanje i tegljenje svega toga mu ne pada teško jer leti na krilima ljubavi prema školi.
Ovakvi đaci se obavezno pojave na televiziji kada novinari upadnu da intervjuišu decu ili kada ministarstvo prosvete propisuje nove programe i zakone. Ovako, može biti problem naći takvo dete.

Popularna zanimacija srpskih 'batica'. Uzme se yugo, nabaci se par tribala, fluorescentna svetla da šljašte iz njega (da se bolje vidi noću), ubaci se dobar zvučnik i divlja se po centru grada (u mom slučaju Rume). Poenta je najverovatnije zadiviti bakute s obližnjih klupa, ili što je još verovatnije maximalno izderati gume. Nemam ništa protiv, nek se vrte i driftuju po raskrsnicama, al me ubija u pojam škripa guma kad legnem da spavam. Iako ne vidim poentu u tome (ne treba baš mnogo mozga da sedneš u auto i kočiš uz okretanje volana kada dođeš do raskrsnice), smatram da uticaj amerićkih filmova ima veliku zaslugu za ovo. Još kad bi se kao na filmu polugole, uljem namazane cice lepile za njihov auto zadimljen od driftovanja...

Srednja klasa humora ( SKH ) je to samo po imenu. Zapravo, radi se o najnižoj klasi humora.

SKH je kad uđeš na vukajliju i vidiš " uviđaj - događaj u čijem središtu pažnje ne želiš da budeš" ili ti dođe drugar koji studira prava i kaže ti da Dačić treba da se pazi jer ide sezona svinjokolja.

SKH tvore i u njemu uživaju i njega nameću ljudi koji su u osnovnoj školi imali prosek 4,00. Oni sada studiraju lagano, imaju neku opštu kulturu ali ne previše jer nisu štreberi, nemaju ništa protiv da gejevi to "rade u svoja 4 zida dok mi ne paradiraju po ulici", kupe kartu za Sever i onda se snimaju mobilnim telefonom, političari su lopovi ali Vučič car, ova bre hapšenja.

Njima i njihovom humoru fali kvalitet više klase humora i prostodušnost, banalnost i treš efekat niže klase humora. Šanse da se od srca nasmeješ na primer SKH-a su bezmalo nikakve. Međutim, SKH-ovaca naravno, ima najviše, i oni uslovljavaju razvitak projekata, okretanje SKH-u donosi najviše para generalno.

Dečija igra koju smo nekada skoro svi mi igrali i koja je danas nažalost skoro zaboravljena. "Školica" se crta na betonu, ima 7 polja i još jedno polukružno za okretanje - nebo (pogledaj sliku). Pravila igre su da se skače jednom nogom po brojevima 1,2 i 5 jer su ona bila jedina u redu, a na ostala se skače sa obe noge, dok se na "nebu" uz mali predah okreće i vraća nazad. Ide se redom, baca se kreda ili neki kamenčić koji se u povratku sa "neba" pokupi i vrati na početak i kasnije se ponovo baca na broj više. Ukoliko sa početka ne baci na broj do kojeg je stigao, sledeći igrač preuzima red za bacanje. Pravila nisu ista svuda, ali bitna je poenta. Jačanje mišića, igranje, skakutanje, i na kraju krajeva druženje.

Prvo ufatiti dva omanja živa praslina po mogućstvu polno zrela. Brižljivo ih očistiti i okupati pa zaklati. Utrobe uzvaditi i ostaviti, za sad, sa strane. Potom istucati sitno nekoliko žutog govneta zvanog Vini Pu i pomešati u posebnom sudu sa već spremnim pireom od kestena. Zatim u bašti ubrati dva tri sveža karfiola i jedan razlistali ružanj te pirjaniti na tihoj vatri četrdesetak minuta. Nakon toga puniti prasiline već pomenutim sadržajem. Kad se napune uzeti dršku od metle i sagurati sadržaj da stane još. Opet puniti. Kad su do maksimuma nadeveni praslini ubaciti u pećnicu prethodno zagrejanu na 150 stepeni i peći uz povremeno okretanje.

Kuća na granici sa 'cige malom'.U dvorištu nema nijedne bicikle,a automobil je kamufliran i vezan lancima i katancima. Pit bulovi su prodati u delovima kao i sve ostalo što je maznuto. Ukućani su posebna priča. Uvek spremni da osujete svaki nov pokušaj kradje zimnice ili cega već. Spremni za odbranu svoga roda,čekaju taj sveti trenutak za juriš i totalnu osvetu. Ćale,djeneral,spava u gaćama,čak i zimi, jer je tako brži,brži i od geparda.Žena psuje dan kada se udala,napustila selo lepše od Pariza i došla tu gde jeste.Njihov sin,talentovani fašista,celog života trpeo batine u povratku iz škole,uvek je spreman.Baba,veteran, spava sa oklagijom ispod jastuka,naravno,zalepljena joj je za ruku selotejpom,kako bi mogla lakše da manevriše.

Izjava kojom zavaravamo onog ko nas probudi, a ponekad i same sebe.

Nova, dosta rasirena podvrsta slenga.

To je opšteprisutna pojava na ulicama ispred onih objekata koji imaju zatamljena stakla koja onemogućavaju prolaznicima da radoznalo gvirnu u unutrašnjost objekta, al zato im pruža zadovoljstvo ogledanja u istom. Gotovo nijedna prolaznica ne odoleva da ne okrene glavu i brzopotezno ošacuje svoju figuru, a po potrebi i popravlja izvesne detalje. Da l' je frizura na mestu? Je li ona bubuljica još uvek dobro maskirana korektorom? Šminka tu? Suknja još uvek prekriva zadnjicu? Celulit vidljiv? Ups, nema mi tašne...
Ukoliko bi se proučavalo njihovo kretanje, moglo bi se zapaziti naglo usporenje pred početak izloga i okretanje glave ka istom, zatim nastavak usporenog pravolinijskog hoda dok glava stoji u istom položaju, omađijana čarima ogledala i hipnotisana samoskeniranjem. I logičan sled je sudar sa prolaznicima iz suprotnog smera i nemoguć-za-izostaviti komentar „Alo, bre, gledaj kud ideš...pip..!“

Adekvatan naziv za "jastuk" na kom najčešće spavaš kad odeš kod nekoga u goste, što zbog veličine što zbog tvrdoće istog.

Situacije kada pozicija u kojoj ste, dovodi do najboljeg osećaja u čovekovom životu, najbolje pokazuje bezobrazna slikovnica, Kamasutra. Poze koje ne bi mogla da izmisli ni Lejdi Gaga, oduvek vuku narod za nos, i mame ga da isprobaju raznorazne vratolomije ne bi li došli do raznoraznih načina penetriranja. Izraz je isplivao iz jake želje da se prolazećoj bičarki valkiri na ulici, pocepa sva odeća, gurne ruka u vadžajnu stimulišući klitoris i istovremeno tražiti G tačku jednom, a mesiti sise kao u Varljivom letu drugom rukom. A posle izgužvati posteljinu, i izgaziti je k‘o pet‘o kokoš. Naravno, akciju ponavljati više puta, dok ne obrnete Kamasutru. Jebozov te devojke je nenadjebiv. A ona ‘oćna. Kombinacija iz snova. Vrativši se iz tog sna, čovek shvata da je bičarka već odavno odlepršala, i da će napinjanje uz okretanje stranice Kamasutre, ostati samo u njegovoj glavi.

Ono što preostane naposletku. Posle bezbroj svađa, pogrešnih reči i nedorečenih misli. Ostaje tišina, tako neumoljiva, nemilosrdna, da podseća na krivicu, krivicu koja će večno biti skrivena baš u toj tišini. Da označi svaki onaj momenat, kada reči nisu prešle rub usana, svako sleganje ramenima i okretanje glave. Taj nečujni zvuk koji para uši, neprimetan za druge, a opet prejak za nas. To je tišina, u njoj hiljadu sudbina, nikad ispričanih, a opet snažno proživljenih, bezbroj suza odveć isplakanih, a nikad obrisanih. Tišina je i kada dođe život na kraj puta, pa bi toliko toga hteo reći, a onda se setiš da nisi govorio kada si trebao, pa ćutiš. A ponekad samo nekoliko reči, može tišinu pretvoriti u nešto najlepše. U trenutke ljubavi, požude i čežnje, tako da samo od nas zavisi kakva će biti. Ali bolje da ćutim, jer nisam govorio kada je trebalo...

Uređaj u automobilu koji može svojim zvukom da prenosi misli vozača.

Kada uzmeš novine, i kreneš od pozadi očekujući da ćeš pročitati nešto o sportu, kad ono Marko Šćepović. Ti se smoriš i kreneš od napred očekujući politiku, kad ono Ivica Dačić.

Sasvim misteriozna vrsta ljudi.
Deluju prilično normalno sve dok ne odu u kupatilo kad čujete okretanje zarđalog ključa u bravi koji nije okretan još od tvoje rane mladosti kada te je stariji brat zaključao pa su te posle vadili kroz prozor.
Elem, sasvim je nepoznat uzrok tog čina samotamničenja, jer čak i da su ukućani nekulturni ili u žurbi pa nagrnu na vrata nekucajući, najgore što mogu da vide su guzni obraščići ili kenj-faca.
Pretpostavke su da :
1. Ti ljudi imaju telesne defekte, npr. kičmeni stub koji je duži nego što treba pa oblikuje izraslinu na zadnjici iliti rep.
2. Ili se skidaju goli pa ispred ogledala isprobavaju plesne pokrete, krevelje se i lindaraju svojim ponosom.
3. Vole da mirišu prljav veš i to rade sami u kupatilu u klečećem stavu pored korpe na kojoj piše "za pranje"
4. ?
5.???

One male ploče, sa po dve do (u nekim slučajevima) 4 pesme. Da to su one što "idu" na više obrtaja. Da, baš one koje, kada prebacimo gramofon na manje obrtaja "idu" usporeno. Da, zbog toga smo dobijali batine. Da, baš te.

Singlice - singl ploče, koje rade na 45 obrtaja. Svaki pravi kolekcionar ploča je morao da u svojoj kolekciji ima i ovakve primerke. Mnoge kultne pesme nikada nisu objavljivane na zvaničnim albumima (ne računajući kompilacije) i takva izdanja su mogla (zbog ograničenog tiraža) da dobiju na vrednosti.

Malo je reći da je dobro očuvana singlica (i pored "kilometarske" reprodukcije) nešto kao sveti gral vinilofila.

Za decu, one su odlična igračka, uvek dobrodošla kao zamena za frizbi ili za okretanje oko prsta (jer u sredini imaju veću rupu za razliku od obične ploče). A i ako se polomi, lakše se sakrije od roditelja. A ako oni to saznaju... eeeh, to je već druga priča.

Svi mi kad-tad u životu u nekoj kancelariji, udruženju , stranci, ili stanu nekog rodjaka uspemo da uočimo fiksni telefon koji je na trenutak ili više trenutaka ostao nečuvan. Tada nam se javi sindrom besplatnog telefoniranja . Znajući da nema šanse da će iko provaliti da smo mi zvali, dograbimo se slušalice i prisetimo skoro zaboravljenih rodjaka i prijatelja u inostranstvu. Dok okrećemo silne nule i višecifrene brojeve, polako nas obuzima sreća , znajući da će naš sagovornik prijatno da se iznenadi što smo ga se setili. Uz neobavezno ćaskanje i naviranje emocija iz prošlosti obnavljaće se davno izbledela rodbinsko-prijazeljska veza i nabijati telefonski račun (ne)znanom vlasniku telefonskog broja.
Ovaj sindrom može da se iskoristi ne samo za obnavljanje davno pokidanih veza sa inostranstvom , već i za okretanje onih "bezobraznih" brojeva sa vrućih reklama, kao i za prijavljivanje za kvizove, naručivanje pesama i igrica za mobilni, mnogih nagradnih igara...