Izraz često korišćen za fridžidne (najčešće) anemične emo cave koje nisu imale dečka pre 18-te, a do 'vatačine nije bilo bez, bar, šes' meseci veze, dok se većina ne pamprči pre 25-te.
Riba koja je totalno aseksualna i seče svaki seksi razgovor ili pak razgovor o seksu u samom korenu...

Naziv za devojku koja jako loše glumi, folira, laže,...

Ubica snova, kamikaza, bombaš samoubica nečije sreće.
Izjava koja tera nadu u ćošak.

Smradovi koji sasvim sigurno nikada neće izmisliti teleport, neće usavršiti bežični prenos struje, neće otkriti način da pivo uvek ostane hladno... Zbog zato, unaprediće svako moguće oružje do perfekcije, pokušavajući ljudskom rodu da olakšaju milenijumsku tendenciju međusobnog sakaćenja i istrebljivanja.

jedini za koje znam da će sigurno stati na pešačkom kod nas (a izgleda i u Grčkoj)

Zna se da su odvajkada postojale dve vrste žena. To su bile žene koje ne vole fudbal i žene koje vole fudbalere.
Danas, žene koje zaista ne vole fudbal i dalje misle da je to najgluplji muški izum još od ručnog menjača, a ove koje vole fudbalere i dalje trljaju pičiće, samo što je to nekada bio Beks, danas je to zlatni dečko Portugala i uzdanica Reala iz Madrida. Ne, ne mislim ni na Pepea ni na Koentraa već na Kristijana. I ne na Golubovića, nego na Ronalda.
Međutim razvila se i nova vrsta. Žene koje VOLE fudbal. One su se, naime, razvile upravo iz ovih žena koje pre 10-15 godina nisu volele fudbal. Paradoks? Nije tako, jer upravo te žene koje nisu volele fudbal istovremeno nisu volele ni muškarce i mislile su da u svemu mogu biti bolje od nas, te su smislile jedan veoma zlokoban plan da se infiltriraju u naš svet i zatruju ga. Mislite da nije tako? Pa većina zaposlenih u Mozzartu su upravo žene. Nakon derbija na svim društvenim mrežama o pobedi Partizana više su pričale žene nego muškarci. Nabubale su par uspešnih godina iz istorija kluba za kojeg 'navijaju' i misle da mogu da se mere sa višegodišnjim iskustvom koje smo mi teškom mukom stekli. Žele da nemamo nijedno mesto gde da se sakrijemo u ovom svetu u kojem one imaju sve povlastice.
Ostalo nam je samo boćanje, čak su i karling krenule da igraju.

Život nije majka, život je debela maćeha, sa modrim podočnjacima k'o metastazirana babina sisa, sa zagrizlom cigaretom sarajevske Drine preko kurca pogleda na naše uspjehe, nade i želje, a umjesto toplih uštipaka podvali nam vnugo.. Često nam se desi nešto nenadano, nešto što slomi naše samopouzdanje, te izgleda kao da je poljuljan zid samoodbrane koji gradimo oko sebe. Razni vanjski faktori utiču na to da sjedneš i kontaš zašto izgledaš k'o pokislo pseto u šumi kada mu drugi ker kara kuju. Ljudi pokušavaju da upravljaju našim životima želeći ostvariti svoje ciljeve. Bez čvrstog stava i jakog „Ja“ teško je oduprijeti se. Čovjek, kao i svako biće, podložan je promjenama. Ako zapne na nekom dijelu, on bježi na drugu stranu k'o zec ispred karabina, ne pokušavajući razotkriti uzroke nastanka nestacionarnog stanja duha. Lakše je promijeniti se, nego popraviti nekoliko stvari. No, česte promjene dovode do prezasićenosti, pa ubrzo shvata da ideja kojom se vodio nije ispravna. Jebi ga, sjeb'o se. Kada ga mrak okruži, pomisli da nema izlaza. Odustaje od svojih ciljeva. Jednostavno, više ne vidi svjetlo koje će biti vodič njegovog života. A moguće da je noć bila u tom trenutku, ko zna...

Usudi se! To je cijena napretka.. Da bi preživio, nikada ne odustaj od svojih ciljeva. Bolje je jebati sa labavim kurcem, nego drkati sa tvrdim. Ako zaglaviš u stranputicu, u neki sokak života razvaljen poput šupka četrdesetogodišnje porno dive, budi optimista - ne može svako ni u šupku biti.. Za svaka vrata postoji ključ, samo je potrebno pronaći ga.

Ovo je kao ono "s konja na magarca", samo sa još jednim nivoom pada. Jedna od poslednjih faza rušenja snova mladog ženskog filologa iz urbane sredine.

Prema urbanoj legendi, veoma atraktivna Beograđanka koja je, usled nedostatka veze, volje, novca, pameti ili čega već, zaglavila u zabiti u nekom midnorth vojvođanskom ili harcore šumadijskom selu u blizini Ibarske magistrale. U takvim okolnostima dolazi do bliskih susreta dva različita sveta, običaja i normi.

Mlada žena pokušava pokazati značajnu dozu entuzijazma, no ubrzo otkriva da je sve to za nju samo borba sa vetrenjačama. Svaki pokušaj nalaženja zajedničkog jezika dovodi do situacije apsurda u kojima se najviše uočavaju razlike.

Škola se uglavnom zove po nekom lokalnom komunističkom baji ili lokalnoj hajdučkoj legendi, tipa Petra Dobrnjca i ostale kurate eskadrile. Jedini miris blizak onom urbanom je dim iz auspuha đuture dvadeset godina starog traktora, koji dimi koliko i deset prosečnih benzinaca. Direktor škole je u dva mandata bio domar, te je kao osoba sa iskustvom postavljen na direktorsko mesto promenom vladajuće strukture.

A škola k'o škola, jebeš ga, čučavci k'o duša, sapuna ima pred raspust i tako to. A deca, nisu ni ona loša, pravi mali štiglići. Odvede ih jednom godišnje profesorka muzičkog na "Madam baterflaj" u Narodno pozorište i njima se jebe, odu kod "Tome" na sendviče i kolače, useru se od slatko što se ono kaže.

A profesorka Beograđanka putuje svako jutro mečki na rupu.

Fenomeni!
Dobar deo nežnije i lepše strane čovečanstva pripada ovoj vrsti samodovoljnih bića. Jedva završena srednja škola pobuđuje osećaj omraženja prema školovanim i kulturnim pojedincima, pa već u tinejdžerskim danima vide sebe u slatkom TT-u, koji im je dragi poklonio. Ova utemeljena i izglačana alternativa o dobroj udaji javlja se nakon prve zainteresovanosti matorih biznismena za njihov personaliti, smatrajući da su dovoljno uspešne da iza njih stoji uspešan muškarac.

Višak vremena i sredstava omogućava im da se bave pisanjem ljubavnih romana kontraverznog sadržaja, prošarane ličnim iskustvom talentovane spisateljice. Nakon tri neuspela abortusa i prijatnog osećanja materinstva, pohvaliće se ljubavi prema porodici kao i društveno odgovornim činom povećanja stope nataliteta. U borbi za prava žena imaju jak uticaj, navodeći lični primer moralnog ophođenja prema ženama, za razliku od nekih koje su tretirane kao roba!

Teško dostupne i nepristupačne za saradnju, ipak će imati dosta toga da kažu o sebi, svojim sposobnostima i uspesima u kultnim emisijama za savetovanje mladih sa sličnim misaonim sistemom skakavca, organizovanih na ružičastom kanalu kod domaćica Sanje Marinković ili Lee Kiš. Podržavaju paradiranje pedera i svaki vid rijalitija, jer su za slobodu svake vrste izraženu u ciframa.

Sa cvikama koje pokrivaju celu facu, kod mladih dečaka svrstane su prema već poznatim kriterijumima u kategoriju Milf, što im i te kako laska, a možda su samo u tim situacijama i vredne pomena.

Izazvati saobracajnu nesrecu na Ibarskoj magistrali (po mogucstvu bez smrtnih posledica ali sa obaveznim teskim povredama i pricinjenom materijalnom stetom).

Ogorčeno informisanje prisutnih da ste razočarani tokom trenutnih razgovora i da više niste raspoloženi da ih slušate, a opet ostajete dovoljno kulturni da ih ne oterate sve u tri lepe pičke materine.

Ovaj izraz uopšte ne zahteva da osoba kojoj se obraćate bude vaš kum, niti morate stvarno krenuti baš kući, već je samo inspirisan Viljuškinim emotivnim stanjem dok je ovo izgovarao u "Lepim selima koja lepo goreše".

Ništa opasnije. Sva ženska intuicija i perfidnost i čuveni ženski vid, usmereni samo ka jednom cilju. Doakati partneru, sprečiti prevaru pre nego i dođe do iste, pobediti sve suparnice, makar i ne postojale, začepiti usta njegovoj pokojnoj mami, objasniti kumu da se ne meša u njihove odnose, iako je u Australiji, evo već peta godina... Obavezno pronaći sve dlake na kaputu i ruževe na kragni. Pa makar oni bili i imaginarni...

Ono kad surovost pređe igricu u pro modu a realnost kucne uobrazilju po čelu i kaže "Ustaj, sine, došla milicija da te vodi". Ili obrnuto.

Jer to je on - batica u belom što ordinira selom, lečitelj i popečitelj domaće faune, doktor veterine koji nema zabluda o sebi i svojoj profesiji, neretko i bez tog parčeta hartije što se diploma zove...ali zato sa realnim i poštenim iskustvom u radu sa PRAAAVIM ŽIVOTINJAMA, dakle onim istim za koje je, pak, njegov gradski kolega možda čuo, nikad video. Ili obrnuto.

Ne i naš skromni i pomalo priprosti junak ovog teksta. Jer on je juče porodio kravu Smiljku a sutra će, ako Bog da, i Milku. Prekjuče je Ozrenu jednu polovinu kokošinjca izlečio od ptičjeg gripa, drugu neutralisao bacačem plamena, ličnim. Posle je zapalio cigar i sa gazdom dogovorio da uškopi nerasta Borka. Prekosutra ne može - ženi sina jedinca...a i ima neke ovce da vakciniše prepodne - al' ajde u petak, jebiga, vreme (mu) je. Vreme je i da uskoro obiđe Slavkovu kobilu i njeno ome Borjana (što ga po stamenom golmanu Zvezde nazva dobrodušni Slavko) a i one vijetnamske mangulice treba da se čipuju do kraja meseca...samo pare da se skupe neke.

A danas si mu u ataru sela Pičkovac, pak, banuo ti - gradski fićfirić zabasao u seoski turizam k'o šiptar u Niš, u rukama držeći drhtavu Fifi iz čije je šapice virio jedva primetni trun popinog praseta i pomalo zgrožen opštim utiskom koji je odavala njegova ordinacija/garaža za "fergusona". Usput si pomenuo i nešto kao da "misliš da pati od epilepsije/ima alergiju na palitrex".

Elem - ja ne znam kako ti, al' da sam ja na tvom mestu ja ne bih baš previše urbanisao čoveku koji je do malopre gurao ruku kravi u kloaku, za dve hiljade dinara i jednu kilu rakije. Ili obrnuto.

U ovim člancima, svi akteri su predstavljeni kao vrhunski lingvisti koji barataju riječima k'o što je Severina baratala sa močugom onog srećnika, iako tekst nije ni približno ekvivalentan onim što stoji u novinama. Štaviše, bizaran je.

Francuska reč za "čuvenost", "dobar glas" ili "ugled" i u srpskom govornom jeziku preferirana zamena za pomenute termine, najpre zbog svoje zvučnosti i kuloće a onda i zato što je jedan fićka mnogo lepše nazvati RENOME nego ga krstiti po rendom alkoholnom piću, pesmi, filmu, životinji zajebanog imena (barakuda, gekon, anakonda, voluharica...) ili, nedobog, po sebi samom. Takav, fazon, propada za metar dana, maks.

Elem, kao i sve ostale reči koje se danas siluju do imbecilnosti, tako se i renome ofucao, izlizao, izgubio svoj originalni smisao i značenje i mutirao u nekakvu über devijaciju od pojma, iskrivljenu varijaciju samog sebe kategorije tipa pokojnog Josifa Tatića, dakle veze s mozgom nema. Tako danas, recimo, "renomeom" može da se pohvali svaka šuša koja je uložila dovoljno vremena i novca u sebe i(li) svoj biznis i na taj način se samosvrstala u prve redove branše iz koje svetu nude svoje usluge (odgovarajuće precenjene, razume se; prim.prev.). Određena poznija starosna dob je svakako dodatno ubeđujući element u čitavoj priči, ali nije redak slučaj ni da nas s vremena na vreme svojom posetom počasti rendom inostrani 25-ogodišnji didžej koji je - da, pogodili ste - ujedno i renomirani, šaznam, verovatno zato što vozi renoa ili tako nešto. Poslednji bitan faktor u kaparisanju laskave titule renomea je i određena, mada najčešće i labava veza sa INOSTRANSTVOM, bila ona sadržana u obliku studija (doktori), dvonedeljnog kursa (hirurzi), jednokratnog nastupa u nekom drumupo (bendovi), ispadanja iz Treće Nemačke Lige (treneri) ili, i to najčešće, baratanja rendom svetskim jezikom, što će značiti jebenim engleskim.

Jebote, pa ja imam samo 27 godina i, fazon, više puta u toku dana ne znam 'de mi dupa, 'de mi glava, a juče mi jedna budala piše na mejl "bih li kao renomirani muzičar održao jedan Masterklas na jesen u BG-u"?!

Jedina iritantnija pojava od persiranja sebi u vezi je govor u množini koji počinje onim da ona sada jede za dvoje. Nakon porođaja, pojava eskalira do takvih razmera da više ne postoji prijateljica, već je ona simbiotički objekat svoje bebe.
Konfuzije koje nastaju kao posledica ovoga najčešće se odnose na priče o gasovima, kada se zapitate da li je moguće da vam prijateljica upravo priča o tome koliko je noćas prdela ili koje joj je boje govno. Zabune takođe može stvoriti i priča o sisanju, pogotovo ako krene rečenicom:" Znaš kako smo sinoć sisali, tata je bio ponosan na nas!"
Moja teorija je da ova pojava nastaje kao majčin pokušaj da ubaci i sebe u priču, jer se sva pitanja obično odnose na dete.

To je neprekidan misaoni tok koji obustavlja svaku aktivnost, silovanje mozga koje se završava paralizom pokreta.

To je momenat kad veza puca i sa koferom u ruci devojka ti saopstava da te napusta zbog drugog.Muskarac ce pomisliti:

Super-hiper-ultra-alfa-mega jebač. Kao i svaki pravi narcis, samo u svojim očima.

Mesto izolovano od spoljnog sveta. Kad prođes tablu koja obeležava ulazak u selo, zaboravi sva pravila i spremi se za jedan sasvim drugačiji svet u odnosu na onaj na koji si navikao i u kome si odrastao. Tamo raste bostan od čet'res' kila, krastavci od metar i po, svinja od sto kila daje dvesta kila mast, krave daju i do 60 litara mleka. Ujutru. I predveče jos 15-20. Ovo ukazuje i na geografsku izolovanost, sto će biti objasnjeno u primeru.
Meštani koji odu u drugo selo ili grad, najčesće pijačnim danom, prepoznaju se čim otvore usta. Karakterističan akcenat i izrazi koje su svojstveni samo njima nedvosmisleno ukazuju na to odakle su. I pričaju. Puno. Mnogo. Glasno. Veoma iskren narod, nemaju nikakvih tajni pred drugima. Šta ako ceo autobus čuje da je Milka Conetova ostavila muža i pobegla sa kondukterom iz susednog sela? Pa, 'ajde, živa duša...a sve je za ljude. Pa, onda priča o gazda-Stevanu, kad ga napali u seoskoj kafani da časti jer mu se sin ženi, a on stipsa, da izbegne neplanirani trošak, drekne: "- Ne jebem ništa, dok snajka ne uđe u kuću!"
Tamo nikad nije dosadno, iako selo nema više od 250 domaćinstava. Iz te malobrojnosti verovatno i dolazi njihova prisnost i otvorenost, naime svako svakog poznaje i to obično od malih nogu. Pa do groba.
Specifični su i po stilu oblačenja. Što više boja, to lepše i interesantije. Moto je da se svaka boja sa svakom slaže i uklapa.
Inteligencija je u srazmeri sa godinama i iskustvom, tako da srednjoškolci iz ovakvog mesta dobijaju nadimke poput Ovčevina, Tuta Bugarin, Vr-Vr, Belo Prase, Taksi Kanta, Sisoje i slično. Kasnije se ti nadimci menjaju u gazda-Stole, Đole Francuz, Rade Moravac, Mita Farmer, Student, Cvikeraš...