Uspavana dolina Bogu iza tregera koja se uklapa u poznati početak "iza sedam brda, iza sedam gora".

Zabačeno, planinsko selo koje sanja o fiksnom telefonu, struji i bar jednom liku koji će ga proslaviti baveći se nekim javnim poslom, predstavlja oličenje teritorije koju poštari zaobilaze, geografi teraju u kurac krasni a putari nikad ne očiste za vreme februarske kurcolomije.

Na kartama političara stoji veliko "iks" kod ovakvih mesta jer Tomi i kompaniji nikada ne bi palo na pamet da u vreme predizbornih obećanja odu tamo odakle se ni Lesi ne vraća, u'vate kravu za sisu i štrcnu u kofu koji mlaz. Prvo, znamo kakva je to tragedija za politički marketing a drugo, NEMA KRAVE, jebiga.

Kruže priče da je jedan lik krenuo tetki da odnese lek u Himalajsko selo. Usled nemogućnosti da se probije kroz smetove, kijamet ga je odveo u lutanje snežnim paklom. Od tada nema glasa o njemu, a sumnja se da je raskomadan jer je pitao Jetija kuda da krene. Ovaj se valjda zbunio, š'a znam? Kažu da od lika ni čaponjci nisu ostali i da bi mu bilo manje bolno da je kojim slučajem zalutao u Zlodol.

Posvedočen iskustvom, naš žderač besplatne hrane, gospodin Memedović Jovan, prvo stavi prst na čelo, dobro razmisli, ubaci kompas, kremen, čen belog luka, crkveni kalendar i mačetu u ranac i tek onda krene da lovi vampire po vodenicama malenog seoceta. Međutim, ukoliko pogodi put nazad ka civilizaciji, velike šanse su da se vrati suva kurca zbog nedostatka vampira koji više gotive jutarnji kukuriku petlova gološijana, nego vukojebine tog ranga.

I na kraju rešio Bog da vidi u čemu je problem, došao, video i pred povratak tiho uzusti uz odmahivanje rukom: "LAKU NOĆ".

Nedelja popodne. Provincijalski gradić. Oko 400 navijača okupilo se da gleda lokalni derbi beton lige između domaćeg tima i velikog rivala iz obližnje varoši. Odnos simpatizera prilično prijateljski. Svi sede na tribini jedni uz druge. Naravno, samo ta tribina i postoji. Prosek godina navijača - cirka 63. Nađe se i po koji mlađi. Oni uglavnom sede zajedno u jednom uglu. Nekoliko starijih je ponelo tronožce i hoklice da sednu na njih. Iskustvo. Mladjani sede na betonu ili današnjim novinama. Uočava se i ne tako mali broj žena. Sve starije. Iskoristile su ovaj divan dan da se malo pokažu pred muškarcima na njihovom terenu. Atmosfera prilično vesela. Ipak, ne dajte se zavarati. Zatišje pred oluju. Timovi izlaze na teren i utakmica počinje...
E, sad... Da li ste ikada došli na utakmicu, ne da biste je gledali, nego da biste posmatrali navijače?

Izum koji je najverovatnije konstruisao neki žešći optimista, okoreli vernik u ljudski rod i civilizaciju uopšte. On je, takođe, i neopisiva budaletina obzirom da je svojim pronalaskom na neobično surov način kaznio sve one koji uveliko znaju da je to u šta on veruje - teška i nedvosmislena idiotarija! Uz još par sočnih opservacija na račun njegove čestite majke, pređimo na bit stvari i sagledajmo gde se to naš Proka Pronalazač zapravo preračunao, da ne kažem ZAJEBAO. Pre svega, treba shvatiti da je čovek kao vladar planete Zemlje i najsavršeniji oblik života na istoj ( sirene ne postoje, iskulirajte loma ), isto tako i najsavršeniji oblik teške stoke i đubreta, bez obzira na aktuelne napretke na poljima nano-tehnologije, Higzovog bozona i svemirskih istraživanja. Elem, za nekoga ko je tako moćan, samostalan, sebe svestan i neopisivo razvijenog nervnog sistema, čovek je, paradoksalno, izvanredno GLUPO stvorenje pa mu je, na primer, neobjašnjivo teško objasniti da se u malom WC-u putničkog autobusa za Berlin (firme ''Lasta'' ), NI U KOM SLUČAJU NE SME VRŠITI VELIKA NUŽDA JERBO ĆE DA SMRDI, čak i ako je ta informacija pomenuta više puta preko razglasa a i na vratima inkriminisane kabine veoma maštovito je depiktirano PRECRTANO GOVNO što jasno aludira na neželjenost prisustva istog unutra. Iz ovog ali i iz drugih razloga geografsko-kulturološke prirode, jasno je zašto je ideja instaliranja jedne male higijenske jedinice u prostor kod srednjih vrata u potpunoj koliziji sa pravom prirodom homo sapiensa. Hvala na strpljenju i putujte avionom.

Sposobnost da se smeješ samom sebi kada ti je najteže.

Postoji misao nekog pametnog čoveka da smo mi ustvari onakvi, kakvi smo kada smo sami sa sobom u 4 zida. Postoji takodje i izreka da najveći ljudi ostaju zauvek deca. Ako je tako onda nije slučajno što baš ti misliš da si predodređen za neko veliko delo. Možda stvarno i jesi, ako imaš bilo kakvu senzacionalnu i originalnu ideju nemoj da se ustručavaš da je podeliš sa drugima da ne bi mislili da si lud. Najveće ideje u istoriji su smatrane za čiste gluposti onima koji nisu bili spremni za promene. Lično mislim da svet već puno vremena počiva na istim idejama, pre svega sociološko- političkim. Za našu malu zemlju budućnost nije da sustižemo ove velike jer ih nikad nećemo dostići. Potrebne su sveže zamisli, vizionarsko vođstvo i društvo, a to mogu obezbediti isključivo najnovije generacije koje još nisu izgubile na elanu i rekle ma ko ga jebe šta ja tu mogu da promenim. Znam da ćete vi pametnjakovići koji ovde samo pišete o nekim glupostima pokušavajući da budete duhoviti, čast izuzecima, reći kako je to nemoguće bez podrške sa strane, pre svega finansijske a onda i propagandne. S vremena na vreme se stvori prilika, ali ona ne čeka da bude iskorištena, kao kad imaš priliku da smuvaš devojku koja ti se sviđa i propustiš je jer nisi 100 posto siguran. Sreća ponekad prati i hrabre. Sve što je potrebno je udruživanje onih NAJpametnijih i onih NAJsposobnijih. Onih koji su više željni slave i ljubavi svog naroda nego bogatstva, koji će ličnim primerom pomoći ostarivanje nekog projekta, pa makar to značilo da uzmu kramp u ruke i sami nešto grade i stvaraju. A ne da se pojavljuju samo kada treba da se preseče crvena traka i sa licemernim kezom se slikaju za vesti. Da mladalačka inercija treba da prevlada nad iskustvom, jer gde nas je to iskustvo dovelo?

Nova nacija. Više ih ima nego Kurdistanaca. Treba im dati državu. Grenland recimo.

U momentima kreativnosti, u tim napadima inspiracije, ovi mladi "umjetnici sa zdravim stavovima" sipaju svoje najdublje misli pravo na široki internet. To su instant umotvorine, savjeti za ponijeti, sarkastične opaske na račun države, društva i dogadjaja u gradu, romantične poruke, pozdravi, čestitke, depeše... - asortiman je ogroman, mogućnosti su nelimitirane.

To je okej. Društvene mreže i postoje, izmedju ostalog, iz tog razloga da omoguće ljudima da lako i brzo, barem negdje olakšaju dušu i privuku pažnju, čak i zavrijede osjećaj da ih neko sluša. Medjutim, ova ogromna grupa mladih kritičara, što po godinama što u duši, sve više shvata i cijeni sopstveni trud. "Ko će koga ako ne sebe sam ja sad?" Tako oni kuckaju svojih rečenicu, dvije, par, pasus, esej, trude se svojski, zapnu, i iseru to govno da im krasi elektronske zidove.

(Preskačem dio o iščekivanju lajkova, lajkovanju, inteligentnom zahvaljivanju za lajk i vodjenju još inteligentnije diskusije.)

Tada naidje Rajko Lola, po zanimanju ribar, čuo da ima pičke na fejsu, rado bi zavukao, i traži mamac. Naleti na status sa gomilom riječi tipa srce, ljubav, razočarenje, odradi copy/paste (iš'o Rajko na kurs), jedinu stvar lakšu od samog pisanja te umotvorine, i prosto rečeno - UKRADE IM STATUS.

Ogorčenje i ponos, izmiješani kao med i žuč. Sa jedne strane, neko im je ukrao status, jer je tako dobar i jak, dubok, moćan! Sa druge strane - neko im je ukrao status! Gledaju nalijepio ga Rajko na njegov seljački, mizerni zid, tik iznad Cecinog spota. Bez navodnika, bez reference... I još dobija lajkove! I komentare. Rikvestove... Uh, sledeći pasus, već se i meni srce steglo.

Šta raditi? Otići klikom do tog sramotnog zida, i očitati prevarantu lekciju javno? Jebati mu majku u pičku plagijatorsku, pederu jednom, i to javno, po sred zida? Previše nisko, a rado bi. "Ne treba se raspravljati sa idiotima, povuku te na svoj nivo, i dotuku te iskustvom", drhti njihova ruka po tipkama, kucajući novi status. Zatvarajući navodnike, duhovito se izdižu iznad situacije, sijeva poruka lopovu: "Idući put pitaj da pozajmiš status, ja se ne ljutim :*". Eh, da su svi ljudi tako veliki...

Svebidaznamosaurus dokonikus penzio je vrsta grabljivice koja je nastanila našu planetu odmah po završetku ere mezozoika, i glavni su predstavnici ere penzozoika, koja je sledeći geološki period.

Svebidaznamosaurus dokonikus penzio zbog svoje izdržljivosti dan-danas izaziva divljenje podvrsta koje, iako mlađe i okretnije, teško da mogu da se uhvate u koštac sa upornošću Svebidaznamosaurusa, kaljenom milenijumima.
Svebidaznamosaurus je grabljivica specifičnog izgleda. U uspravnom položaju visoka je čak i do 180cm, ali pri posmatranju ovog primerka morate uzeti u obzir i njegovo često namerno povijanje kičmenog stuba i hodanje u povijenom položaju a u svrhu dočaravanja nemoći kojom bi vas grabljivica zavarala i naivnog napala kada se najmanje nadate.
Prosečan predstavnik vrste ima oko 26 do 32 zuba, vrlo pokretne čeljusti kojima se lako služi. U poznom periodu svog života, kada im se broj zuba smanjuje, sposobni su da ugrade dodatne zube u vilicu na mestima nedostajućih, kao i da istu odstrane u čašu sa vodom nakon završenog perioda hranjenja. Hrane se uglavnom danju, a u mogućnosti su da pojedu čak i do tri komšinice dnevno.

Svebidaznamosaurusi su dvonožci i mogu da dostignu brzinu od čak 3,5m na sat. Karakteristično za njihovu pokretljivost je to što je ona varijabilna. Pokretljivost i brzina ovih grabljivica povećava se u određenim situacijama, a najveću pokretljivost i brzinu pojedini primerci dostižu minimum jednom dnevno kada u autobusu GSP-a ugledaju slobodno mesto za sedenje.
Ženke Svebidaznamosaurusa su upečatljivije, napadnije su i agresivnije. Razliku između muškog i ženskog predstavnika vrste karakteriše učestalo siva boja vlasišta glave kod ženki. Barem jednom mesečno ženke održavaju svoje vlasište sivim i u velikom postotku trude se da vlasište ukovrdžaju papilotnama, kao upozorenje - ženke sivog, ukovrdžanog vlasišta ubrajaju se u najopasnije, otrovnice su i nikada ne ostavljaju plen živim.
Njihovo postupanje prema plenu krajnje je surovo. Ispituju do tančina, ocenjuju, procenjuju, uče kulturi, pričaju kako je to bilo u njihovo vreme, kritikuju, pridikuju, zameraju, nameravaju, odmeravaju i na svaki vaš odgovor imaju po jedno " a kako to?". Nažalost, nemamo konkretnih informacija o daljem postupanju prema plenu, jer se ni jedan radoznali posmatrač ove vrste nije vratio živ sa ekspedicije da bi mogao svojim iskustvom da upotpuni informacije o ovim fascinantnim predatorima.

Svjesni smo sve veceg arogantnog nastupa homoseksualno orjentisane omladine. Mnogi ljudi to opravdavaju urodjenim sklonostima, ali malo ljudi zna zapravo da se takva sklonost i stice! Da bi bolje upoznali takve ljude imate njihove forume, gdje sam i ja clan, i iskreno, nisam njima odusevljena. Toliko sujete i arogancije na jednom mjestu, a i iskompleksiranosti istovremeno.
Necu ja nijednog od njih osamariti, ipak je covjek, mozda i bolji od nekih hetero, ali... Tek je 1990. godine Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) to skinula sa liste bolesti. A do tada? Sve smo svjesniji koliko njihov uticaj i moc raste. Sto kaze psihoterapeut Aleksandra Jankovic: moracemo da trazimo mi, heteroseksualci, od njih prava na jednakost ako ovako nastave... Procitajte knjigu od Jovana Veljkovica "Beda psihijatrije" ili "Psihoanaliticki rekvijem intelektu savremene Amerike". Covjek sve fino objasnjava. Gej lobi je sve jaci a igraju na kartu humanizma. Kao nije humano isprebijati, osudjivati gejeve. Mnogi gejevi nisu to istinski vec su to iz hira i bijesa, mnogi su najobicniji salabajzeri. Opet, mnogi gejevi su bili izvrsni umjetnici. Gejevi postaju a genetika ima malo udjela! I sve religije su ostro protiv toga. Odrastanje u takvoj zajednici za djecu nije zdravo. Srbija, medjutim, bice sve vise pogodno tlo za njihove slobode jer je narod iskompleksiran i prihvata sve sto je novo i neobicnoo bez trunke kriticnosti. Ljudi trebaju obuzdavati nagone, to nas razlikuje od zivotinja. Mediji se bas trude da homoseksualnost velicaju. Dokle? Srbi su pomodari! Sve sa Zapada nije dobro! Ipak, ne mrzim ih ali neka mi dokazu sve to. S tim se nikad necu pomiriti. Dovoljno je da ljudima kazete da to nije normalno i nece vise misliti tako a ako im kazete da je to normalno i mislice tako. Istrazivanja koja su radili o tome su pristrasna jer su ih radili istrazivaci koji su gej. Sta je sa drugim istrazivanjima? Da, to je zatucano, zaostalo vidjenje stvari... HM! Takve sklonosti se stvaraju iskustvom-silovanjem, ranim frustracijama ili incestnim komfliktom, kako kaze Veljkovic. Pod noge se baca sve do 1990. godine. Do tada je to bilo izljecivo. Bilo je bitno da neke javne licnosti kazu da su i one takve i da svi krenu kao ovce. Ja sam za tradiciju, ali Srbija je to-zemlja pomodara i to ce biti IN, kao i biti ateista, a i pedofilija mozda kasnije... Ljudi su izgubljeni!

Sve što ste o sebi htjeli lijepo da napišete a niste se usudili iz bojazni da vas ne okarakterišu kao narcisa.

Seda za sto. Kočoperi se u sintetičkoj košulji odvratnog dezena iz koje mu viri stomak. Pantalone mu stegle dupe i izgleda ko neka debela snajka. Priča tanušnim glasićem nešto o nekim tupavim crepovima i ciglama. Vadi ove nove digitalne ključeve sa znakom BMW i stavlja na sto pored telefona, cigara i neke pederuše. I sve postaje ok. Jednim potezom ruke je izbrisao ovo prethodno i pokazao da on nije ustvari seljak gedža, već perspektivni biznismen.

Ovako izgleda svet iz ptičje perspektive glupe sponzoruše. One drže ovu filozofiju u životu.

Ali, ova priča nije o ovom debelom gore. Nije ni o sponzorušama. Ova priča je o tebi, studentu koji je prihvatio ovu filozofiju a zajebao fakultet, izmolio ćaletovog polovnog-novog fiata stilo karavan, naprčio neku tupavu šarenu na roze košuljicu, obuo lakosta patike i bele pantalone, i krenuo u grad da jebeš.

Nećeš jebati.

U tvojim mislima je dovoljan ćaletov auto i sponzoruše će odmah da vlaže. I sa tom mišlju, ti i drugari lepo izađete u grad obučeni ko pederi, a one neće. Ne da neće da vlaže, nego neće ni da pogledaju. Džaba ključevi na astal. Džaba parkiranje ispred i ljubljenje u obraz sa ortacima da izgledate mafijaški. Zalepiće se za nekog bilmeza.

I tako napaljeni i jadni, izaći ćete pijani, i krenućete da se trkate sa drugima, eventualno vozeći jednog od ortaka na zadnjem sedištu koji sedi sa dve ribe i žvalavi se sa nekom što izgleda malo ružno, dok ga ti i suvozač zajebavate. Ustvari sad kad je zagledate, i nije ružna. Jebozovna je skroz. On će jebati.

Ti nećeš jebati, zato što si glup. Zato što ne kapiraš da tupava košuljica i ćaletov auto ne privlače sponzoruše. Zato što ne vidiš od tih sponzoruša najmanje 4-5 koleginica koje bi ti tako fino naduvale kurac i samopouzdanje. Zato što novi porodični auto ne može sakriti tvoje neiskustvo, koliko god se jadan trudio. Treba još nešto.

Sponzoruše koje promovišu ovu filozofiju ćeš gledati, zamišljati i drkati na njih. Ali nećeš jebati. Nećeš zato što to nije tvoja filozofija, ti je ne kapiraš, a pokušavaš da je slediš. I sledićeš je dosledno ako se ne opametiš.

Kupiće ti ćale Opela samo za tebe. Nećeš završiti fakultet. Otići ćeš do Beča na godinu dana. Vratićeš se sa minusom. Ostaćeš prazan, šupalj i dosadan. Pokrenućeš neki svoj posao preprodaje ili usluga. Pogledaće te sreća, krenuće posao i naći češ jednom tako praznu šuplju i dosadnu ženu, polu-kvalitetnu sponzorušu koja je izgledala lepo, ali je ladna ko frižider. I kupićeš najzad BMW na koji ćeš drkati. I razvešćeš se. I postaćeš debeli seljak gedža sa dobrim automobilom. Ložiće se klinke na tebe. Neće ti se baš uvek dizati, i brzo ćeš da se umoriš i završiš, jebi ga, holesterol, pušenje i alkohol ne štede baš. A i ne možeš baš da se pohvališ nekim iskustvom...

Ali, izbacićeš ključeve na sto dok pričaš sa nekim preduzimačem kako da zajebete drugog nekog preprodavca, da mu uvalite onaj škart crep, i prenašminkana klinka sa susednog stola će ti se nasmejati.

Čestitam.

Kada kao klinac postavis svoje figurice vojnika na svako moguce mesto u kuci i igras se rata.

Jedan u nizu recepata domaće alternativne medicine za skidanje visoke temperature.

Napustiti granice nase zemlje,a da to nije povlacenje preko Albanije,vazda je bila skupa ekskurzija (mada i ekskurzija do Resavske pecine nije naivna stvar),te se neko setio da spoji ruzno sa beskorisnim i na tome jos i zaradi.Tako je nastao program prema kome je predvidjeno da zaradite brdo para,upoznate nove kulture,religije,obicaje,steknete nova prijateljstva i naucite jezik.Tako kazu one cike iz agencije koje su mi mahale dok sam poletao sa Surcinske kaldrme u traktoru sa krilima na kome su jos uvek stajale rupe metaka iz rata na svetu broj 2.Kelner nas je odmah zamolio da vezemo pojaseve kako bi bezbednost bila na najvisem nivou i da ne obracamo paznju na pticije gnezdo na levom krilu...Nakon nekoliko vremenskih zona i nesto spavanja stigli smo...U NY...Auuu...Kakav momenat.Kroz glavu mi je prosla recenica koju je drug kosmonaut rekao prilikom sletanja na Mesec...Tu sad treba da nas neko ceka ,pa idemo u hotel a sutradan u kompaniju...U stvari nas nije cekao niko,te smo od aerodroma do kompanije,tj. iznajmljene stale, opremljene sa 2 racunara OS Windows 98, stigli peske.Razdaljina je nesto manja nego do Kraljeva...Kad se ide iz Kragujevca...Tamo su nam na tecnom spanskom objasnili da ne znaju sta hocemo i da dodjemo za 5 dana.Sve to su nam na Engleski preveli rukama.Hotel je malo drugaciji nego sto je prvobitno planirano,te u njemu nema nista,ali zato imam 8 cimera smestenih na betonu do mene.Sjajno...I tako sam 20-ak dana ,svako jutro upoznavao nove ljude koji takodje ne znaju zasto su tu.Auuu,gde sam ja dosao,pomislih u sebi ali nedopustajuci da sve ovo uzdrma moje odusevljenje novonastalim iskustvom.Sam posao i nije toliko bio tezak.Trebalo je samo nositi samar za bogate Jevrejcine koji ce te mesto baksisa potapsati po ramenu i zahvaljivati kao da si istrebio sve Palestince na svetu.A kolege ....Pffff... "KOLEGE" sa posla imaju prosecno 5 godina teske tavnice i vazda su druzeljubivi...A to sto su pre neko vreme isekli nekoga kao repu,je samo ruzna greska iz proslosti,koja nailazi na razumevanje u jednom liberalnom drustvu kao sto je u USA.I tako to...Zivi se gastarbajterski.Bas...Baca se meso po rostiljima,piju se piva uvozna i nostalgija prekracuje cetnicko-grandovsko-turbo-opstenarodno-veselim pesmama ( ovo zadnje me je zaobislo),na koje ,gle cuda,ovde niko ne obraca paznju...Stranci vazda uce najreprezentativnije reci nasega jezika,tako da je skroz normalno da cujes kako Urugvajac kaze Gvatemalcu "How you doing,picka?", a ovaj odmah resava pitalicu i kaze "Pusi kurac" .Ali jos malo pa kuci...Al ce da bude proseravanja.Neki ce tamo odmah reci "MA NE PITAJ ME NISTA.VI TO NE MOZETE DA ZAMISLITE".Pa onda sa drugarima na pivo.A harmonikas uzeo dnevnicu i nesrecnog studenta-junaka krepi pesmom meraklijskom a krcmarica pivom najgorim a svako vredi 50 dinara baksisa medj' sisama .On se kune kako vise niiiiikad nece otici uz napomenu da je bilo dobro al Srbija je Srbija.Bila...I ostala...I tako ce ta euforija trajati mesec dana ,dok se agresorske pare ne istrose,a onda ce se student- mucenik rado setiti smrdljivog grada i sa suznim ocima svaku temu zapocinjati sa " KAD SAM JA BIO...".

U ovoj situaciji se ne radi o famoznom black ops. operativcu Sam Fisher'u već o čoveku koji skoro godinu dana laže ženu da je ostavio cigarete pritom koristeći se svim Fisherovim spec.black kurac-palac ops. taktikama da ne bude otkriven i uhvaćen na mestu zločina.Podeliću znanje stečeno iskustvom sa vama.
Faza jedan operacije Davidoff Light:
Prvo i prvo najbitnija je procena stanja psihofizičkog umora i nedostatka stamine žene koja izlazi iz kupatila i kreće se prema spavaćoj sobi, morate se truditi da budete potpuno opušteni, sedite gledajte tv ne obraćajte pažnju na umornu ženu koja ide da odmara, ali periferni vid pojačajte do maksimuma makar se na tv-u skidala voditeljka dnevnika i pratite pokrete svoje žene disanje položaj tela. Ona leže u krevet mrtva umorna. Faza jedan uspešno obavljena prelazak u fazu dva.
Faza dva: Ako istog trenutka kad ona legne pohrlite i vi u postelju i ona to shvati kao mogućnost da se odigra polno opštenje misija je propala i ništa od operacije Davidoff Light , nastavite da gledate tv još desetak minuta ali utišajte tv i osluškujte svaki pokret i zvuk koji napravi u spavaćoj sobi. Ubijte joj svaku nadu da će biti akcije u krevetu. Kada se komešanje smiri, na dobrom ste putu i prelazite oprezno u fazu tri.
Faza tri: Pogasite sva svetla u stanu. Da biste to izveli potrebna je usavršena tehnika stealth hodanja po svim površinama u stanu. Ako je ovaj deo izveden perfektno i bez promena u vidu detekcije od strane žene prelazimo u fazu četiri.
Faza četiri: Najbitniji deo misije. Morate doći do svog oružja, u mom slučaju to je do perfekcije doveden nikotinski štapić savijan pažljivo i od strane profesionalaca a ujedno i ljubitelja istog, napravljen tako da kad povučete dim ispuni vaša pluća i vine vas u nebesa mmmm neću više sebi da sladim.Dakle doći do cigareta, upaljača (cricket preporučljiv pali iz prve i nije glasan), boce pearl drops listerina odnosno bilo koje tečnosti za ispiranje usta, jednog limuna (za uklanjanje dokaza sa prstiju). Kad ste sve to organizovali birate mesto na kome ćete biti najefikasniji. Terasa, kupatilo ( ali morate voditi računa da ima prozor!!!). U mom slučaju je terasa najpogodnija. Usput vodite računa da ste potpuno stealth nevidiljivi i nečujni i o tome šta se zbiva u sobi gde spava žena.
Faza pet: Imate sve, savršene uslove za misiju savršeno mesto savršeno oružje, šta čekate???!! Faza pet je i najlepši deo misije
Faza šest: Uklanjanje dokaza i infiltracija i krevet. Vešto baciti pikavac uzeti limun iseći ga istrljati prste nakon toga ide faza ispiranja usne duplje listerinom, disati duboko nakon toga da se rezidualni zadah eliminiše. Polako se dovucite do kreveta pokušajte da se uvučete tiho postepeno i neprimetno. U trenutku kada se spustite na krevet sigrno ćete probuditi ženu i kada pita gde ste do sad recite da ste dogledali dnevnik ili šta već i pokušajte da izbegnete dalji kontakt okrenite se i spavajte. Ona nastavlja da spava dakle, misija uspela!

Subjekat: On, 16g, ludo i nesrećno zaljubljen. Prc'o jednom i to loše.

Epoha: Sredina devedesetih.

Mesto: Beograd, potez Bl. 62 (gajba) - Vukov spomenik (žurka) - Bl. 62 (gajba).

Vreme i vremenski uslovi: Februar, ciča, sneg i led.

19.00

Ritual započinje. Sranje, pranje, brijanje (sve 3 dlake na bradi), šišanje međunožja (nikad se ne zna), izbegnuta nehotična kastracija (malo je nedostajalo). Najbolje krpice koje 50 babinih DEM može kupiti. Litra burazerovog parfema Jazz-YSL (batine usledile) i 5 kubika lične zelene Malizie (vrlo popularne u to doba). Nepromišljeno odbija kevine sarme, jer "biće valjda i tamo nešto da se hasa".

20.00

Pokret. U džepovima pernate jakne 20 kurtona (uvek optimista, a i nikad se ne zna), markica za GSP i paklica najgorih i najskupljih cigareta na svetu - John Player Special. Para nigde. Dok "sedmica" jezdi pored mesta gde je sada Delta City, on razrađuje strategiju. Da li je startovati odmah ili posle 5 piva/votki/rakija/vinjaka/likera? Frontalno (solo) ili s krila (ortaci kao backup)? Uz Kneza ili Funky G? Ding. Vukov spomenik.

21.00

Sve cool. Samopouzdanje raste. Krdža od JSP u uglu usana i ruke u džepovima (ipak je -7C). Svet je pod njegovim nogama. Sneg takođe. Žurka je u blagoj hibernaciji. U predsoblju deo duvačkog orkestra već rola topove i sprema se za kanonadu. Dr. Iggy - Oči boje duge. Sve je spremno.

21.07

Eno je. Odoše sve strategije u kurac. Par godina stariji kik-bokser (džudista, tekvondista, kyokushinkaista, whatever) joj proverava ispravnost i kakvoću krajnika. "Mamicu mu jebem onu borilačko-veštinarsku, drpio je za sisu! Pa ja sam to 'teo, da mu jeb...". Misli mu se lagano gube dok seda za astal na kom je stacioniran sav raspoloživi alkohol na žurci.

21.15

Raspaljuje iz zvučnika "Kralj kokaina". Mlada, oznojena i već blago usmrđena tinejdžerska masa se talasa pred njegovim očima. Znao je Dante šta priča. Liker, "Baltic", guc "Pilsa", guc "Vranca", "Baltic", guc "Pilsa", "Baltic", izmaglica, kasni slika ima tona, jedna "Bajadera" (da, našao se i tanjir pun bajadera na stolu), nema slike ton šušti, "Bljaaaaaaaaaaaaarghhhhhhh!". Manjak podloge u želucu je učinio svoje.

22.03

Pridiže se sa stolice. Nekako. U fazonu je "normalan sam", iako se i soba i ljudi nekontrolisano okreću. Nada se da niko neće primetiti bljuvotinu pored stolice. Provaljen je. Odmah. Pomaže domaćici (ortakinja iz odeljenja) u čišćenju. Biva poslat u jednu od soba da malo prilegne. Na putu do iste zabada klonju i obavlja molitvu po drugi put te večeri.

22.07

Počinak na planini od jakni.

22.08 - 03.15

Black hole.

03.16

Budi se. Zima mu je ekstremno. Uzima prvo što mu pada pod ruku i odlazi u pravcu dobonjanja basova. Uzeo je bundu. U sobi je ostalo tri slepljena para i petorica ortaka koji bezuspešno motaju preostalu smorenu ribu. Nema je. Otišla još oko dvojke sa onim Chuckom Norrisom. Do kurca. Daj to pivo. "Opsesija" - Beat Street. Bacaka se u agoniji po parketu, sa sve bundom. Ortaci ga fotografišu za buduća pokoljenja. Neko mu prinosi i ogledalo - bled kao smrt, modrih usana i psihopatski pogled zamućen od alkoholnih isparenja.

03.45

Ortaci ga izvode u dvorište na efikasno trežnjenje. Sad je već -10C. Posedaju ga na dečji tricikl bez točkova prekriven snegom. On "vozi" i trezni se u trenutku. Opet ga slikaju.

04.00

Kraj. Skida bundu i kopa po garderobi tražeći svoju jaknu. Već je, kao, ok. Dovoljno sivih ćelija je preostalo da se seti da mora da se izvini domaćici zbog bljuvotine u 21.30. Uz izvinjenje, pruža ruku, a iz džepa od jakne ispadaju kurtoni. Zemlja se polako otvara i on lagano propada kroz istu.

05.00

"Sedmica". Kunta na sedištu. Pecaroši u trandži ga posmatraju sa sažaljenjem. Bazdi na Jazz, Maliziu, alkohol i bljuvotinu, stoga su pecaroši na bezbednoj udaljenosti.

05.30

Budi se. Slučajno nabada baš stanicu na kojoj treba da siđe. Napolju Sibir. Tetura se do kuće, pridržavajući se za živu ogradu, bandere, semafore i parkirane automobile.

06.10

Zgrada. Pentra se na 11. sprat pešaka jer je zaboravio da lift ipak radi. Na spratu mrkli mrak. Neko deknuo sijalicu, normalno. Brajevom metodom napipava broj na ulaznim vratima i konstatuje da je to to. Vadi "keso" ključ iz džepa i nabada ključaonicu, klečeći na otiraču.

06.19

Ćale otvara vrata u gaćama, opremljen tiganjem jer je mislio da mu neko obija gajbu.

06.20

On nonšalantno ustaje, želi ćaletu dobro jutro i juri u WC.

06.21

Shvata da je u kuhinji i da drži đoku spremnog za pišanje.

06.22

Vraća đoku u gaće i (ponovo) nonšalantno se vraća ka kupatilu. Ćale ga prati u stopu, sada bez tiganja. Promašuje skretanje u hodniku za nekih pola metra i opaljuje se kolenom u radijator.

06.23

Ćale konačno shvata ozbiljnost situacije i sprovodi ga do klozeta i sa dubokim uzdahom zatvara vrata za njim.

06.25

Keva se budi. Krsti se. Zamračuje sobu. Smešta ga u krevet. Opet se krsti. Zatvara vrata.

Nedelja, 08.20

On se budi. U sobi smrdi kao u paklu. Priseća se prethodnih zbivanja. Momentalno sledi dupli facepalm uz kataklizmičku misao: "Jebote, kako ću sutra u školu...".

Generacija odrastala 90-ih u Beogradu dobila je svoju prvu ikonu. Davor Bobić, poznatiji kao Mos-Kri, spiritus movens beogradske hip-hop scene, preminuo je 25. avgusta u ranim jutarnjim časovima u Beogradu.
Frontmen grupe Prti Bee Gee Mos-Kri ostaće upamćen kao jedan od najharizmatičnijih liričara novog rap talasa koji se oblikovao 90-ih, a isplivao na površinu u poslednjih par godina. I pored medijski eksponiranijih sastava kao što su Beogradski Sindikat, VIP i njihovih debi albuma koji su definisali scenu, mnogi će život u Srbiji s kraja 20. veka zauvek radije vezivati za brutalno iskrene fatalističke rime i jedinstvenu pojavu osobe koja se krila iza pseudonima Mos-Kri.
Neporecivo najtalentovaniji autor i tekstopisac u grupi, Mos-Kri nikada nije dominirao Prti Bee Gee numerama. Njegove kratke, mrzovoljne deonice, uglavnom umetnute negde između, kod fanova su posebno vrednovane i dočekivane kao kulminacija bolnog Prti humora, momenat koji se nestrpljivo iščekuje kroz čitavu pesmu.
Reputacija Prti Bee Gee repera kao antiheroja srpske hip-hop scene proširila se prestonicom nakon što se Radio SKC prvi usudio da emituje psihodelični demo snimak Pajp, koji je ubrzo postao underground fenomen.
Okarakterisani kao heroin-rap, Prti Bee Gee su brzo privukli pažnju starijih hip-hopera autentičnošću svojih tekstova i beskompromisnošću muzičke podloge, i mlađih slušalaca sa imidžom zabranjene muzike koja se ne pušta u prisustvu starijih ukućana.
Ubrzo nakon toga, kreće i kontroverza u okviru hip-hop zajednice oko toga da li je s Prtijevcima rap konačno otišao predaleko. Opravdano se postavilo pitanje da li Prti Bee Gee svojim opisima džanki svakodnevice glorifikuju narkomaniju. I dok se muzička javnost pitala kako se suočiti s brutalnošću sadržine njihovog albuma Grejtes THITS, većina tranzicione omladine prepoznala je iskrivljeni smisao za humor, rečnik i duh koji se iz noći u noć provlači kroz prljave beogradske haustore, i oberučke je prigrlila ovaj debi.
Mos-Krijeva zaostavština mora se shvatiti kao poslednja inkarnacija podžanra koji je započeo zagrebački sastav Bolesna Braća, koji je na srpskom tlu doveden do nivoa apsurda preko bendova poput Bad Copy i celokupne ekipe okupljene na potezu oko autobuskih linija 43 i 23.
No, za razliku od Bad Copy i ostalih napušenih repera koji su se često gubili u stratosferi, Prti Bee Gee uvek su bili čvrsto vezani za društvo i svakodnevicu. Urnebesni opisi pokradene rodbine, dilera dizelaša, presretnutih poštara i ostalih dogodovština iz kraja, slušaoca su ipak na kraju ostavljali s lošim ukusom u ustima. Rap kod nas nikad nije zvučao realnije. Ukoliko se narkomanija definiše kao beg od stvarnosti, Mos-Kri je bio strejter.
Mos-Kri je svojim iskustvom, iskrenošću, inteligencijom i smislom za humor osvojio rap zajednicu i ubrzo postao neka vrsta lokalne maskote, čovek o kome su svi pričali, koga su svi znali i koji je svojim prisustvom širio pozitivnu energiju. Pojava koja izmamljuje osmeh i prenosi dobru karmu.
Osim kao tekstopisac i reper, Mos-Kri će ostati upamćen i kao talentovan radio voditelj i sjajan šoumen. Nepredvidljivi nastupi Prti Bee Gee-a, kao retke zaista uzbudljive svirke u gradu, privlačili su i publiku koja inače ne bi došla na hip-hop žurku.
Beogradski crtači grafita su, nažalost, iznenada pred kraj leta dobili novi zadatak. Domaći hip-hop dobija svoju prvu žrtvu, koja će nas sa zidova i dalje pratiti i donositi nam sreću. Ako su iskrenost i autentičnost parametri po kojima se cene reperi, Mos-Kri je sigurno najveći domaći MC svih vremena.

O spoljnjoj politici, srpskom selu, teorijama o podjeli vlasti i Konuzinu....
MJESTO: Studentski dom, druge ili neke jos gore kategorije, koji ima spratna wc-a pa su ljudi jako povezani i upućeni jedni na druge
VRIJEME: Oko 9 sati uveče, nakon unistenih par tegli ajvara, pola kila kajmaka i sve ostele hrane koju domaćin nesebično dijeli...pa se preslo na sljive i jabuke za koje niko nije mario u pocetku
UČESNICI: 10ak ljudi koji nisu najbolji drugovi(jer bi inače presli na rakiju, analizu domskih riba i prepričavanje anegdota iz pijanih godina u domu)
1. Domaćin, legedna i momak prava ljudskovina sto je i jasno s obzirom na nesebično pozivanje raznih likova da unistavaju majkinu zimnicu...
2. Cimer 1, lik sa par neviđeno teskih ispita do kraja, osmogodišnjim iskustvom življenje u domu, sit takvih priča ali medicinski zavistan od druženja po sobama
2. Cimer 2, iz Lebane, nije mnogo jeo, nece on sad da se svađa i ulazi u priču ali ima u ormaru neku kesu sa kiflicama pa pažljivo stražari u strahu od i dalje gladne mase
3. Apsolvent FPN-a, bio na par seminara, od skoro član SPS-a misli da je smeker i faca
4. Brucoškinja FPN-a, počela da čita Platona, osnovna rečenica ,, Pa ja imam svoje mišljenje ne moram da se slažem sa tobom,, al što ima sise..pa jos na izvolte
5. Drug iz Zrenjanina, patriota ali ipak smatra da Vojvodina ne treba bas toliko da izdržava Srbiju
6. Drugarica iz Sumadije, tek veceras saznala da preko Drine živi milion Srba, odusevljena
7. Žena tvog života, prelijepa, predivno obučena, osmjeh vrijedan školarine koju ne znaš kako ćeš da nađeš i apsolventske ekskurzije zajedno, i prvi put je vidiš, drugarica od drugarice, nova u domu, od veceras osim piva imas jos jedan razlog postojanja
8. Drug iz Trebinja, čvrst stav o zajednici srpskih zemalja, srpskom Dubrovniku i Skadru, glasa za DSS mana mu je što ulazi u svaku raspavu sa gore pomenutim
9. Lik iz doma koji nema pojma o istoriji, biologiji, muzičkom, fizičkom al što oce da tvrdi i da argumentuje, ni sam sebi ne vjeruje koliko lupa..
10.Radikalni LDP-ovac, EU= med i mlijeko, od svih traži da mu ne diraju pravo da bude individua, slobodoumnik, filantrop i da se svi pomalo pokaju zbog Srebrenice iako je većina '95 plakala svakog jutra pred odlazak u vrtić
11. Ti, ne pričaš mnogo, koliko možeš pristojno zajebavaš ove smarače, baciš neki rijedak istorijski podatak ili čak izmisliš nešto, osnovni cilj da se svidiš ženi svog života čak ni sise od brucoškinje ne skreću tvoju pažnju sa... pokusavas da baciš smešak, svakih pet minuta se mrštiš i pitaš se ima li dečka, pokušavaš da budeš neviđeno kul i razmišljaš kako da sjedneš pored ili naspram nje jer je to mjesto na kom si ubedljivo najgore moguće za uspostavljanje svakog dijaloga
EPILOG: Naravno da pojma nemas ni o samoj raspravi ni o zaključcima, vjerovatno se niko ni sa kim nije složio, ti si razmijenio par rečenica sa ženom svog života, oduševljenje, cura se čak i nasmijala na jednu od tri fore koje si bacio.. kada je ona izašla iz sobe otisao si na pivo ispred doma sa drugovima:

Najskuplja od svih boli.

Kolko god da to čudno zvučalo, drug Shomy23 nije oduvek bio gej kao kakvog ga vukajlijaši znaju. Imao je lepo i normalno detinjstvo.Ko sva normalna deca,u vrtiću je davao pare drugaricama da bi ga pustile da im omiriše ćega, i učio ih kako se igra ima glavu, nema glavu . U osnovnoj ga je mlatio na kvalitetnu njavu, i vatao kvalitetne vršnjakinje.
A onda, u srednjoj školi, to se desilo.
Vraćao se kući sa žuraje kod Maje(koju nije uspeo da pojebe, majku li joj kurvinsku!!), polupijan. Prolazio je pored mračnog sokaka, i ONA se pojavila.
Logika mu je govorila da je to žena, ali nije bio siguran. Bila je visoka gotovo dva metra, ali je još pride bila u štiklama. Obučena beše u lateks, kroz koji su se ocrtavale njene bradavke, negde u visini pupka. Talasala se na sve strane~. Faca joj je bila četvrtasta, a zubi trouglasti. Grom Helskrim bi joj pozavideo na vilici. Pirsing joj je virio sa svih strana - iz zgobova, obrva, ušiju, jezika i sisa. Furala je lenonke.
Šomi je zinuo od čuda, razmišljajući šta da kaže, ali ona ga je preduhitrila. Mlatnula ga je bejzbolkom u vugla. Probudio se u njenom brlogu go , zavezan za krevet lancima i sa selotejpom preko usta. Sa radija je pičila neka sektalika. Kada je njegova zatočnica videla da se probudio, zgrabila je njegov tukson i počela da ga sisa(jače uvlači od usisivača, primetio je šomi). Grizla mu je jaja i grebala leđa. Onda ga je zajahala. Bila je suva kao kreč(a i slične teksture), te je morala da se podmazuje mašinskim uljem, koje joj se hvatalo po kovrdžavim dlakama. Jahala ga je sve dok se nije onesvestio.
Svesti je došao na obali dunava, obučen samo u tuđe gaće sa sve tuđim govnima.
Otrčao je kući, okupao se, i onda zaseo na WC da razmisli. Konačno je imao svoje prvo seksualno iskustvo, javio se optimista u njemu. Ali pesimista i realista složili su se da je bilo odvratno, bolno, gjecavo i prljavo. Odlučio je da niko nikad neće saznati šta se desilo tog kobnog dana. Kevi i ćaletu je prodao priču da se ušikao i probao da prepliva dunav. Ortacima je rekao da se ipak vratio kod maje. Mislio je da je tu kraj, da će se jednog dana smejati celoj situaciji.
Ali nije. Događaj je imao posledice. Počelo je neprimetno. Isprva je samo krijumčario.
Onda je odlučio da je bosiljčić dobar glumac. Zgotivio je Georgijeva. Pa nekog Željka. Pa drugog i trećeg Željka. Postao je pelinko. Kao takav, brzo je našao devojku. Ječena joj beše ime. Imali su lepu i zanimljivu vezu, raspredali su o Kasandri po ceo dan, uveče se cmakali i držali za ručice. Tračak mužjaka u njemu pomislio je da bi mogao da je kresne. Jedno veče ju je napio, i odveo gajbi. Ali prc. U trenutku kada je video pičku, setio se one kobne noći. Izbacio ju je iz kuće, odlučiviši da ne želi više pičku u životu da vidi.Sve žene su silovateljska govna i prasice, i od sad će on samo senzualno voditi ljubav sa muškarcima.
Prvi put je pustio drugara da mu umoči viršlu u senf na prvoj godini faksa. Naredne dve godine bušili su ga na sve strane, od Leskovca do Bele Crkve. Formilrala se persona koju mi znamo.
Kada je Jelena saznala za njegove aktivnosti, mnogo se zabrinula i otišla kod Milana Tarota. Od njega je saznala gde da nađe iščupanu stranicu iz šomijevog dnevnika, iz koje je saznala groznu istinu. Odlučila je da pomogne šomiju da se izvuče(već je videla kako izgleda kad se neko izvuče. Poznavala je izvesnog Trišu...). Ali Šomi jednostavno nije mogao. Jelena je odlučila da proba sa novom metodom. Odlučila je da mu nađe uzora.
Kao logičan izbor našao se čika Burzum, jebač kom nema ravnog.
Udesila je da se upoznaju. Šomi se Burzi iskreno divio. A iako se Burzi prdelo od šomija, doveo ga je na Vukajliju Jeleni za ljubav.
A to je bila kobna greška. Iako se sa svojim homogejštinama i liberalnim idejama nije uklapao ovde, pustio je koren. Napisao je i najgej definiciju ikad, i u njoj iz šale izrazio mržnju prema LGBT popluaciji. Njegov dečko,sa kojim je pre toga delio stan i ideju o svadbi negde u Vegasu, ga je zbog toga ostavio. Ostavši bez smisla života, Šomi je odlučio da ostane ovde i nastavi da nam zagorčava život.

ricati o uticaju reality show na neverovatan broj konzumenata ovog tv formata,sasvim je izlisan jer dojucerasnji ucesnici raznih velikih bratova svinjskih farmi,menjam zenu ( prvi svingerski reality show u Srba),su danas narodni prvaci,cija se svaka izgovorena postuje ili sledi.S toga,nakon vise godina prikazivanja gore navedenih,stice se potreba da i sami napravite jedan tako kvalitetan,ali originalan program ,ciju cete licencu kasnije prodati nekim tv kucama koje su jos uvek u povoju.
Potrebno :
-stara napustena stala
- 10 - 15 ljudi spremnih da u svakom trenutku naprave takvu dramu,da ce pola Srbije ukljuciti program u bilo kom dobu dana ili noci,ne bi li ispratilo krvavu raspravu oko neispraznjene piksle,npr...
-kamere
-mikrofoni i ostala tehnicka pomagala
Prvi komplikovaniji zadatak je svakako selekcija ucesnika,kojoj se mora posvetiti dosta paznje,jer sam projekat od njih i zavisi.Do sada nepogresivi izbor producenata sa iskustvom ,znatno olaksava posao.Dakle sastav ukucana ( stalana ? ) bi izgledao ovako.Prvo odaberite pobednika, koji miri zaracene strane,umeren u jelu ,picu,izjavama i cutanjem odaje utisak mudraca i dobrocinitelja.Vljalo bi ako je u mogucnosti da kad-kad i zaplace sto ce auditorijum naterati da ga jednostavno zavoli.Nasuprot njemu mora stajati sredovecni,zadrigli,cinicni,svadjalacki nastrojen,stalno nervozan i pomalo perverzan (opa,rima) ,ali nadasve naroCki covek.On u svakom trenutku mora da potencira to da njegove 4 godine u osnovnoj skoli znace mnogo vise nego sve diplome ostalih ukucana.Inace,njega laznim i namestenim brojanjem glasova cuvati do kraja,kako bi iziritirani gledaoci tonama sms poruka trazili njegovo izbacivanje.Njegov glavni oponent je mutant covek-zena sumnjivih seksualnih normi,ali dusa od coveka-zene koja nikome ne nanosi zlo i na najbolji nacin popularise svoju manjinsku zajednicu.Ali naroCki covek ima obavezu da u svakom trenu brani principe na kojima se temelje moralne vrednosti drustva.Sledeci ucesnik bi trebao biti apstraktni,nedokucivi,i od male sredine neshvaceni umetnik koji ce svojim proseravanjem biti inicijalna kapisla za pocetak svakojakih svadja i pravljenja klanova u svakom cosku stale.One koji bi ,u terminu prikazivanja Velike Stale ,ipak pogledali spansku sapunicu, obradujte uvodjenjem musko-zenskog para.Ona-mlada,lepa,glupa .On-mlad,lep i glup.Njihov zadatak je da se u toku celokupne sezone ocijukaju,da bi se na kraju smuvali i otisli u krevet,kako bi svaka popijena kafa narednog dana u Srbiji,bila predmet rasprave da li je to bio samo laksi peting ili je bilo nesto konkretno. Potreban je jos jedan slican musko-zenski par,ali mnogo skromnijeg izgleda i jos skromnijih intelektualnih sposobnosti ( ako se moze ici ispod nivoa gore opisanih),kako bi se otvorio manevarski prostor za pravljenje ljubomore,sto opet vodi do zeljenog cilja.Jos 2,3 neprimetna lika i igre mogu poceti.
Kako bi gledaoci bili liseni svake dileme hoce li biti napeto,od samog starta stalane nalivajte velikim kolicinama alkohola,budite ih bukom motorne testere i nedozvolite da spavaju duze od 4 sata dnevno.To ce ih dovesti do ivice nervnog sloma i naterati da se obracaju jezikom vidjenim u filmovima najperverznijeg porno sadrzaja.U isto vreme gledaoci ce slati bezbroj sms poruka uz duz i popreko ekrana sa najglupljim sadrzinama ikada vidjenim,naivno smatrajuci da time uticu na ishod glasanja za izbacivanje.Nakon izbacivnja jednog po jednog,pred milionskim gledalistem postavljajte pitanja tipa "a kad vas je dupe u stali najvise zasvrbelo" , "je l' se cesete zato sto imate sugu ili se skidate sa kokaina" .I uspeh je jednostavno nezaobilazan,sto za rezultat ima izjave gledalaca "ja ne gledam to sranje,ali je l' si video nocas u 3 kako je onaj prdnuo..." Nakon zavrsetka serijala pobednik ce da nestane bez traga i glasa,narocki covek i covek-zena ce postati najbolji prijatelji ,propevati i zabavljati ex yu narode u rasejanju,apstraktni umetnik ce odrzati izlozbu u prostorijama mesne zajednice lokalne samouprave nekog sela.Mlad,lep i glup par ce nastaviti da bude mlad,lep,glup, ali i poznat.Nakon 6 meseci napravite V.I.P. verziju velike stale,i dovedite brdo anonimusa glupih zanimanja i nova avantura moze da pocne...Mada,ne gledam ja to..

P.S. Ako ste u mogucnosti obavezno uvedite legendarnog Mikija,jer ima dovoljno staza u ovakvim projektima da ce uskoro zaraditi penziju.

P.S. na P.S. Nagrada se i ne dodeljuje jer svi su oni tu da bi se zezali a ne da bi zaradili pare.