Natpis na tablama širom raznih divljih i poludivljih kupališta koji kažu da ako se tu kupate i ne daj bože krenete da se davite, niko od spasioca vam neće priteći u pomoć. Takođe i obaveštenje pojedinih proizvođača kada kupujete krš robu, za koju sumnjate da je sranje, a oni to itekako dobro znaju.
Najgluplji i najgori odgovor koji možete dobiti kada zatražite pomoć od neke osobe.
Budite sigurni da će ljubavni film doživeti fijasko ukoliko se ova fraza ne pojavi u njemu.
Neretko se može pročitati i u brojnim tinejdžerskim časopisima u rubrikama gde deca u očaju šalju pisma u nadi da će dobiti odgovor.
(ljubavni film)
- Nekako je hladnokrvan i bezosećajan, ali me je pozvao na večeru. Reci mi treba li da odem?
- Poslušaj svoje srce!(časopis)
- Zovem se Maja i imam 10 godina. Upoznala sam na internetu jednog vrlo finog dečka koji me je pitao da vodimo ljubav. Treba li da pristanem?
- Draga Majo, poslušaj svoje srce!
Ono što se ne ostvari kvalitetom "proizvoda" nadoknađuje se besomučnim propagiranjem i reklamiranjem kroz sve medije. Ono što vredi za sve pare, ne traži pomoć pri prodaji.
Nakon svakog novog albuma:
"Iza svakog ugla vreba
Dragan Kojić Keba"!
Kada ukucaš njeno ime u google pretragu.
Bez ulepšavanja, bez metafore...to je početak kraja, i svaki naredni stepen može biti delimično, do višedimenzinalno nezakonit. Ne čekaj da osvaneš u novinama.
Potraži pomoć. Pojebi nešto.
Scena bez radnje u jednom od životnih dela Zdravka Šotre. U nedostatku inspiracije, prva pomoć za popunjavanje 90% trajanja epizode. Ko pomisli da je to implementacija Čehovljevog pravila da puška koja visi u prvom činu, u poslednjem mora da opali, u startu se zajebao, jer dotična scena nema apsolutno nikakvog uticaja na radnju.
Scena -105:
Bosiljčić:(povlači srk kafe i zamišljeno gleda u daljinu, zausti da nešto kaže, ali oćuti)
Sloboda: Moja mama kuva najbolju kafu.
Bosiljčić: Dakako draga, složio bih se sa tobom, ali moja baka je u tome ipak nenadmašna.
(zajedničko kikotanje)
Sloboda: Smatraš?
Bosiljčić: Dakako, poglavito kada uja Mita donese onu graždansku, brazilsku.
(Gledalac: Otvara registar likova i pronalazi uja Mitin CV, kako bi shvatio ŠKK se on sada pominje i šta se sada uopšte dešava.)
Lik u ranim 30-im srednjeg izgleda koji bi imao prolaz kod nekih lepših i mlađih riba samo kad bi hteo da se potrudi međutim njemu je draže da čitav dan žmiri u kafani i cirka sa konobaricom dok gosti ne napuste lokal u kasnim večernjim satima i onda se on baci na posao. Najčešće ne voli da se zna za tu njegovu aktivnost i odlučno negira svaki kontakt sa ugostiteljkom koja je toliko ružna da svojim izgledom odlaže ejakulaciju 110%
Bedan pokusaj pravljenja zanimljive serije. Ako ste ljubitelj ove serije, ili razmisljate o njoj kao o potencijalnom izgovoru za gubljenje vremena, pogledajte South Park - Cartoon Wars(I i II). Ako i posle toga zelite da gubite svoje vreme uz ovu seriju, mozete slobodno da potrazite strucnu medicinsku pomoc.
If you look closely at the writing in Family Guy, you will see that the jokes never derive from the plot, and I think that's totally gay.
Iskonska borba nekih manje obrazovanih ljudi (uslovno rečeno), ili pak ljudi iz južnih krajeva, sa njihovim arhineprijateljima - padežima. U pomoć prilikom ove, vrlo često lajftajm borbe, nesrećnom smrtniku dolazi padež na belom konju - perlativ, jedini dobar i bezazlen.
Onima koji su bitku uspešno završili ova pojava je veoma često urnebesna.
-Uzo sam iz kolima ona šrafciger da zakrpim rupe iz gumama od prikolicu.
-Kad sam bio u Grčku, pošto sam bio bez kolima, uzo sam auto kod Rentakara.
Kad je pijan, čovjek misli da može da uradi stvari koje mu u trijeznom stanju nikada ne bi ni pale na pamet. Misli da je jači, brži, pametniji, ljepši... Kao da ima nečiju pomoć. Nije sam. Realno, i nije. Ali, s njim je samo alkohol.
- Kume, je l' vidiš ono auto? Onog džipa tamo?
- Vidim. Da nećeš da kupiš takav?
- 'Oću i to. Ali ne danas. Sad ima da ga podignem. I to jednom rukom.
- Ma ja znam da možeš, šta je to za tebe? Lako ti je kad nisi sam. Nego, 'ajmo mi doma polako.
Pitanje nakon kog su u većini slučajeva sledile kazneno-vaspitne mere izražene kroz fizički kontakt roditeljskog dlana/pruta/kaiša/varjače i mog dupeta, ređe obraza. Te batine mi uopšte ne bi teško pale ( verujte mi ) da su se roditelji bar jednom potrudili da mi objasne zašto mi je zabranjeno da samo njima uputim to "neću", a u drugim prilikama ne. Naravno, kad čovek odraste shvati da baš nije lepo odbijati poslušnost ruci koja te hrani, ali do tada se "popilo" dosta batina za raznorazne gluposti.
- 'Ajde da ručaš.
- Šta ima za ručak?
- Grašak.
- Ne volim grašak. Neću da ga jedem!!!
- Je l' smeš da mi kažeš neću?!
Pljas, tras, bum, bam...- 'Ajde da pokupiš lišće.
- Juče sam ga ja skupljao. Danas je red na Milicu.
- Milica ti je sestra, zar ti nije žao da se muči?
- Nije mi žao. Neću da skupljam lišće!!!
- Je l' smeš da mi kažeš neću?!
Pljas, tras, bum, bam...
U suštini sličan prosečnom neradničkom radnom danu u Srbiji, s tim što ga solidna socijalna pomoć čini kud i kamo podnošljivijim. Bitno je jedino da ideš na povremene razgovore za posao. Ako te prime - prime, ako ne živiš i dalje od socijale.
Vreme je krajnje u kurcu i uglavnom je hladno, nema turista, nema plaže, nema blejanja napolju..Jednom rečju, duhovi se dosadjuju.
Ali standard jebiga..
Ponedeljak:
- Ejdur Ujberg je ustao u 5 popodne, ranije nego obično. Napolju se izgleda već treći mesec smrkavalo, ili je uporno ustajao kasno - on to nije mogao da zna. Počešao se po mudima dok je setno gledao kroz prozor, pokušavajući da pogledom dosegne do toplijih krajeva. Poželeo je da ubije muvu koja mu ide na kurac, ali ovo je jebeni island gde nema iritirajućih i nsekata jer je hladno u pičku materinu. Depresija. Osetio se kao aždaja iz vica o sedam gora i sedam mora. Moralo se napiti. Hlinur ga je već čekao u ajs baru.Utorak:
- Ejdur Ujberg je ustao u pet popodne, ranije nego obično. Sinoć su ga kući mrtvog pijanog dovukli na sankama, pa je blejanje na fejsbuku i gledanje pornića batalio i otišao u svoj topli krevet. Probudio se ozaren - obradovali su ga lavovi na zlatnim obalama Afrike, mirisalo je na vanilu a oko njega su trčale razdragane sisate Crnkinje do pasa gole. Nosile su voće na glavama, bilo je beskrajno leto, dve su mu prišle i onda - onda se probudio, setio se u kakvoj ledenoj vukojebini živi i za dobrojuto sočno opsovao. Moralo se napiti.Sreda:
- Ejdur Ujberg je ustao u pet popodne, ranije nego obično. Napolju se i dalje smrkavalo, i napustila ga je nada da će ovaj dan ikada proći. Skenjalo ga je ubedjenje da i pingvini na južnom polu žive srećnije od njega. Moralo se napiti.Četvrtak.
- Ejdur Ujberg je ustao u sedam popodne, ranije ili kasnije nego obično - nije znao. Stigla je socijala, znači mesec dana jednog istog dana je prošlo. Nije znao šta to znači ali nije bilo ni važno - moralo se proslaviti.Petak:
- Ejdur Ujberg se probudio. Negde, nekad. Pogled mu je bio uprt u donju stranu nekog kafanskog stola, nije se sećao kako se to dogodilo ali odgovor je mogao biti samo jedan - juče je stigla socijala. Glavu gore - Dabliners, jebeni Dabliners! Dobro alkohol u pabu nije bio naročito skup, ako je i spucao pola socijale grebaće se o Hlinura i kevu zdnjih deset dana u mesecu. Konobar, pivo i doručak, bilo kakav!Subota:
- Ejdur Ujberg se probudio na ulici ispred Dablinersa. Bio je polu-smrznut i nekako se doteturao do ulaza, mora da je opet krenuo da piša na pogrešnu stranu pa je završio preko puta. Ko ga jebe, jednom se živi. Možda je i trsio debelu šankerku koja je na njega već odavno imala pik. To se nije moglo sa sigurnošću znati. Konobar daj pivo i doručak - jaja sa slaninom i hajneken, ne ono naše domaće govno.Nedelja:
- Ejdur Ujberg se probudio u pet popodne, ranije nego obično. Napolju se nije smrkvalo - bio je dan, kao i predhodna dva meseca u pet popodne. Shvatio je da mu je roletna na prozoru mesecima bila spuštena, i da ju je konačno podigla keva koja mu je ušla u sobu dok je spavao. Moralo se napiti. Od radosti il muke - nije ni važno.
Za razliku od dvojajčanih blizanaca koji uopšte ne moraju ličiti jedan na drugog, jednojajčani su uglavnom identični, a nastaju oplodnjom jedne jedine jajne stanice jednim spermćem kao obična trudnoća kada žena ponese jedno dete. Neki od njih toliko liče da je i njihovim roditeljima nekada teško da ih razlikuju a kamoli spoljni svet sa kojim dolaze u kontakt. Međutim, ono po čemu ih možete razlikovati je njihov karakter, odnos prema životu kao i po stvarima koje vole.
-Si iš'o u grad sinoć?
-Jesam, sa jednim od blizanaca.
-I? Ste navatali nešto?
-Ma kakvi.
-Pa ko je bio s tobom, Neš Bridžis ili Neš Jebat?
-A šta misliš?
Jebanje pametnog naroda u zdrav mozak koji pored njenom piskavog glasa i funkcionalne nepismenosti mora da svari i činjenicu da je dotična voditeljka napisala knjigu uz pomoć 45 lektora i 63 profesora književnosti. Takođe je i vrhunac podjebavanja neobrazovanog lika u društvu koji ništa nije pročitao još od Bele grive i Belog cigančeta.
Odlomak iz knjige Moja tajna (pre lektorisanja): I tako sam ja njemu, znaš, ono rekla, hahahhahaa, hajde da se malo zezamo, čisto da ga negde testiram u kom je fazonu.
(nakon lektorisanja): U tom trenutku sam mu dala nepristojnu ponudu kako bih pokušala da shvatim na koji način me doživljava.
-----------------------------------------------------------
- Jeste li čuli da je Basara dobio još jednu nagradu?
- E, a na kojoj poziciji igra taj Basara?
- Vidi ga ovaj, vidi se da čitaš sabrana dela Sanje Marinković.
Ako na vreme ne počnete da ga ignorišete i da mu ne popuštate, nema vam spasa. On se uvek oslanja na vašu pomoć i nikada vam ne uspeva da ga odbijete kad vam nešto traži...
*ovo isključivo važi ako dotični ima sestru.
Sestra (20 god), brat (18 god)
Situacija:
Sestra: Ajde daj sada meni malo komp.
Brat: A jel imaš para?
Sestra: Nemam, ajde!
Brat je grli oko struka, stavlja glavu na rame i umiljatim glasom nastavlja da je moli da mu da pare (zna da to uvek upali). Radi to neumorno i stručno nekih 15-ak min. Sestra mu vidno iznervirana donosi 100 din. Šta će, on je ipak samo mlađi brat....
Brat: jupi!!!
Osoba koja je zalutala na Vukajliju i pomislila da je to mesto gde se pišu svi vicevi koje je čuo, vicevi iz novina "Svet" i "Skandal" kao i glupe fore, pa je na drugim autorima da tu ulete, udare vaspitnu, objasne i dočaraju...
U većini slučajeva je taj preobražaj uz pomoć drugih autora uspešan.
Sport za stare. Polivanje vodom dece iz komšiluka koja se igraju ispod vašeg prozora. Upražnjava se uz pomoć lavora ili većeg bokala, a izbor ledene ili vrele vode je na samom takmičaru.
Prednost ovog sporta u odnosu na šah i boćanje je u tome što i pripadnice ženskog pola mogu biti jednako uspešne.
Izraz koji se od nedavno odomaćio u Dorćolsko-kriminalnom podneblju. Sam nastanak izraza je obavijen velom tajne ali uz pomoć višečasovnog dešifrovanja dobijena je približna definicija.
Od reči braćala - šatrovacki (ne pitajte kako) ćabrala dodavanjem sufiksa ić dobijamo ćabralić!
Upotrebljavanjem pomenute imenice izaziva osmehe i radost medju dorcolskim sitnim kriminalcima i bitangama.
-Ćabraliću oćemo da opičimo onaj basket večeras?
-Žekaj mi da si se dogovorio sa Ćimijem oko keša?
-Ma da torima, 3 ekipe, svako po 500 kinti, pobednik nosi!
-Mojne da se žešlamo!
Toliko se može reći u pogledu. Takav nejasan intenzitet, ujedno invazivan i ranjiv. Blještava rupa crnine, neprozirna i bez dna. Oko je ključanica kroz koju se svijet ulijeva i kroz koju svijet iscuri. Na nekoliko sekundi, možete zaviriti u trezor, koji sadrži sve što jesmo. Ali, da li su oči prozori duše ili pak vrata percepcije, to nije bitno: jer još uvijek se nalazite izvan te "kuće". Kontakt okom nije zapravo kontakt u pravom smislu te riječi. To je sve samo lagani pogled, gotovo omašen i nedirektan, toliko da možete osjetiti kako klizi mimo vas.
Ima toliko toga što skrivamo u skladištu. U ponudi se nalazi tek uzorak toga ko smo, ono što ljudi žele da budemo. Ali tako rijetko ćemo zastati da pogledamo unutra, i pustiti da se naše oči prilagode, i vide šta je stvarno tamo. Zato što i ti isto viriš iza vlastitih vrata. Možeš staviti sebe vani, pokušavajući odlučiti koliko svijeta da pustiš unutra. Drugi mogu lako da te odmjere i nastave svojim putem. Oni nas mogu vidjeti jasnije nego što bi sami ikada usitinu mogli. Tvoj trezor je jedini u koji ne možeš da zaviriš, da ga odmjeriš i sumiraš u trenu.
Tako svi ustvari samo razmjenjujemo poglede, pokušavajući reći jedni drugima ko smo, pokušavajući uhvatiti tračak sebe, imajući osjećaj kao da tražimo u mraku.
Najaktivniji ''nabijač'' kompleksa u Srbiji. Vesela radionica vedrih boja koju možete da vidite u svakom bloku reklama na bilo kojoj televiziji. Tamo su ljudi lepi, obučeni u odeću koju vi nikada nećete nositi, smeju se svojim ispoliranim osmesima i trepću savršenim okicama dok provlače svoje šarene kartice kroz automate Burberry-ja i ostalih radnji u koje vi nikada nećete ući (a kamoli provući vašu karticu kroz taj isti automat). Savršeni su u svakom pogledu, pa čak i kada uz jutarnju kafu sneno gledaju kroz prozor na savršeno osunčan kraj grada u kome su, naravno, kupili stan i to uz pomoć kredita Intesa Banke! Dok se oni protežu u savršenim svilenim spavaćicama, ne propustite da uočite savršeni porodični auto na parkingu ispred savršene zgrade koji su takođe uzeli uz pomoć Intesa kredita! I dok oni smešeći se jedu kroasane sa čokoladom (a pritom su savršeno zgodni) možda biste želeli da razmotrite zašto ste i dalje neudati/neoženjeni i zašto još uvek živite u iznajmljenom stanu na periferiji... Srećno s time!
Novi riality show na RTS-u u kom se učesnici suočavaju sa gomilom razularenih osnovaca.Đaci petaci su,kao i u realnom životu,naoružani noževima,palicama i pištoljima,a takmičar ima pravo na dve vrste pomoći - pozovite školskog policajca i potražite pomoć razrednog starešine.Preživeli učesnici imaju pravo na besplatno saniranje povreda nastalih tokom snimanja emisije i osvajaju nagradno putovanje u banju po ličnom izboru.
