Rendom likovi pokupljeni sa ulice i plaćeni 50 do 100 evra da bi obukli beli mantil i nabubali tekst od pešes rečenica sa ciljem da se reklamirani proizvod i njegova blagotvorna dejstva ogrnu velom stručnog autoriteta. Tako ćete od od nekog večitog apsolventa koji izgleda sasvim dovoljno matoro i ozbiljno čuti zašto je magnezijum dobar za vaše srce. Građevinac koga su pokupili sa pauze za burek će vam ozbiljnim glasom preporučiti novo sredstvo za oživljavanje obamrle močuge dok se u pozadini čuju ekstatični uzdasi iz nemačkih pornića, dok je jedan od dvojice od one trojice stomatologa koji preporučuju Colgate zapravo nezaposleni konobar koji je video oglas na oglasnoj tabli biroa. I šta ti preostaje posle ovoga nego da odeš i kupiš jebenu Mg mivelu, Potencijal i prokletu pastu za zube. Ako ništa drugo, bar da ispoštuješ maštovitost markentinških stručnjaka.

Najduži dan, a možda i dan preko koga se brzo prošlo. Dan stvoren za nemirenje sa realnošću i povremeno tiho priznavanje sopstvene nemoći.
Nekima je žao što mnoge poslove neko drugi, a ne neko prvi, tj.neko njihov nije završio - pa kukaju"lepo smo mi govorili da je sve trebalo završiti šestog oktobra"-ne prepoznajući ni delić svoje odgovornosti "za nečinjenje".
Nekima nije bilo ni važno gde će i šta će. Završili su svoju adrenalinsku žurku još 5.-og i uopšte više ne znaju šta da rade- dosta im je što "sve je isto samo njega nema".
Neki su izgubili orijentaciju u vremenu i prostoru pa se nekim čudom vratili u četvrti oktobar-njima su krivi i prvi i drugi i treći. A oni - apsolutno nevini, medicinski dokazivo.
Trange-frangeraši su radili 24/7/365-završiće oni taj šesti oktobar kad se postigne zajednički dogovor sa 183 koaliciona partnera i centara moći (biznis se stalno razvija i usložnjava).
Već devet godina poboljevamo od ovog revolucionarnog razvoda sa prošlošću, kunjamo, kunemo i gunđamo, a tajkuni(i tajfuni)-sve jači, njima svako vreme odgovara.

Moderna supermocna mantra pravog Srbina.
Mantru je izmislio veliki maharadza jogi cudotvorac. Veruje se da ce se nakon dovoljno dugog i upornog ponavljanja vreme preokrenuti i niz nesrecnih dogadjaja koji su se desili na Kosovu ponistiti, te da ce srpski junaci ponovo zaigrati kolo na Kosovu.
Ako se to slucajno ne desi, to znaci da nismo dovoljno verovali, i da medju nama ima stranih izdajnika koji mrze svoju zemlju, koji ce iskljucivo snositi odgovornost, za razliku od velikog maharadze i ostalih nasih vodja, koji bi savrsenom politikom i mudrim potezima sacuvali nas teritorijalni integritet, da nije nas, bednih izdajnika.

Kvazi moralista je:

-Osoba koja se vodi principima svojih autoriteta, a ignorise sopstvene principe.

-Osoba koja pise knjige i blogove tipa "Stop Trgovini Belim Robljem", "Nahranimo Decu Azije", a u dokolici posecuje sajtove sa decijom pornografijom.

-Osoba koja ce vam u svakom momentu naglasiti sta je pravilno uraditi , a sta ne..iako ste vi zapravo njen zastupnik u parnici koja se protiv njega vodi zbog masovnih pronevera.

-Osoba koja kaze "Za Kosovo glavu dajem.", a da na Kosovu nikad nije ni bila.

-Osoba koja vam kaze: "Ti si moj brat.", a znate se mesec dana.

-Osoba sa kojom ste tri godine u vezi, stalno vam zvoca i prebacuje za par prevara, ali uporno ostaje sa vama. Sa druge strane nekoliko svojih najboljih drugarica je uspela da ubedi da raskinu sa momcima jer je "prevara neoprostiva".

-Osoba kojoj psovka pod obavezno mora da znaci i prostakluk. Ukorice vas svaki put kad opsujete. Ipak , ista ta osoba, nikako da prestane da izbacuje kese smeca sa svoje terase koja se nalazi na 5 spratu.

---Moral koji potenciraju takve osobe je nacin da se ubiju izuzeci.---

Prevedeno sa nemačkog: Sturm und Drang - oluja i nagon. Ovo je umetniči pravac nastao u četvrtom kvoteru 2. epohe Vukajlije. Odlikuju ga izraženi kultovi: ličnosti, osećanja i prirode.
Intelektualci iz vremena šturmundranga nazivani su divljim ili burnim genijima. Težili su originalnosti, neobuzdanim osećanima i idividualizmu do krajnosti.

Način gledanja po kojem se sve žene iznad 18 godina dele na snajke nimfomanke i babe radodajke. Nastaje kad muškarac preturi 40 godina starosti i drži ga jedno 15-20 godina

Fraze koje koriste zapadni mediji, pre svega anglo-američki, kako bi sa prećutnim (ili čak ne toliko prećutnim) nipodaštavanjem opisali nešto iz zemalja kojima nisu naklonjeni ili im nisu naklonjene.

Bajkeri su čvrsti, žestoki momci. Večiti pobunjenici. Oni će najbolje naučiti kako da od devojčice postaneš prava žena, ako si spremna. Nikad te neće tretirati kao princezu. Nema cile-mile. Oni vole žene koje znaju šta hoće. Poštuju je samo ako može da popije više od njih, i ako je vozila Zid Smrti...Ne trpe prenemaganja, hirovito ponašanje, razmaženu ženu koja zapoveda. Ona će uvek će biti na drugom mestu, posle motora. Nikad ti neće reći da npr. imaš lepe oči, ali će motriti na tebe u svakom trenutku.Ne foliraju se. Prosti, ali surovo iskreni.Za nijh je motor izlaz, bekstvo iz ovog ružnog sveta,bekstvo od autoriteta. Obećava slobodu. Otvoren put. Vetar u lice. Opasnost. Lepoticu koja se privija iza. Svi oni su ustvari jako nežni, ranjivi... Ali nose se opasno. Napaljeni na sebe, na mašinu, na miris benzina...motor je njihov san za koji su se borili i taj deo ne daju nikome.Mogu te povesti na najbolje putovanje ako im dopustiš, ako se ne bojiš. Mogu biti najnežniji i najokrutniji...oni mogu sve...oni su bajkeri!!!

Kralj atara. Gospodar šume. Poglavica sela. Vladar univerzuma. Vrh!

Objektivno - alternativna redovnom služenju vojnog roka. Služenje vojnog roka u raznim državnim ustanovama, počevši od pošti, staračkih domova, veterinarskih stanica, ma gde god poželite! Krajnje poželjno u 99% umova današnjih muškaraca sposobnih za služenje vojnog roka, posebno je dobilo na popularnosti nakon ubistava vojnika koji su redovno služili u poslednjih nekoliko godina i nakon glasina da redovno služe samo debili i narkomani. Obuka je lakša, a ako imate vezu u obavezi ste da dođete 3-5 puta na mesto služenja u roku od 9 meseci i još za to pokupite koju kintu pride.

Imali smo Gigu Moravca, čoveka seoskog roda, kome su zamerali njegovu provincijalsku prostodušnost. No on je uspeo da pretvori svoju najveću manu u svoju prednost.

Imali smo Vukašina Golubovića, prosečnog Homo Balkanikusa, nešto možda manjeg moralnog autoriteta od Gige, čijem šarmu, pak, ni Malina Vojvodić nije mogla da odoli.

Konačno dođosmo do Gavrila Gavrilovića, a on je po mom skromnom mišljenju, golo govno (pazi, inicijali "G.G.", hehe). Ili barem teški neurotik. Šta to radi Gavrilo? Prvo, šef je u nekom propalom društvenom preduzeću i kao takav, mazne lovu iz zajedničke kase da da svojoj razmaženoj sestri za kupovinu stana. Potom te pare izgubi njegov sin (kome normalan čovek ne bi dao da čuva dve nacrtane ovce), pa stoga neovlašćeno prodaje imanje svog živog oca da bi došao do novih para, koje takođe nestaju. Svog najmlađeg sina tera na zanat kada padne na popravni iz istorije (e, sad, što je Beban debil pa od svega ljosne istoriju), i to kod majstora sadiste. Jedinom normalnom detetu, kćerki, pokušava da ruinira vezu, i to samo zato što se malo verbalno potkačio sa njenim dečkom, i to oko pitanja pristojnosti. Na kraju, završi u bolnici, a familija i kćerkin dečko ga vade iz septičke jame.
Usput, kad čuje da mu je sestra trudna, ne obraduje se, nego dobije tikove.

Jedinstven fenomen koji se javio u savremenom društvu kao posledica opšteg potrošačkog ludila.
Forsirani od strane medija, industrije zabave i raznih drugih ''autoriteta'' ljudi sve svoje aktivnosti podređuju opsesivnom trošenju novca, koji opet zarađuju takođe opsesivno da bi podmirili svoju zavisnost izazvanu manjkom duha koji logično iz toga proističe. U čarobnom krugu ljudi su polako sve stvari oko sebe počeli da određuju kroz cenu na uštrb vrednosti, pa takođe i same sebe. Sve više ljudi sebe posmatraju kao i bilo koju drugu robu sa rafova megamarketa, robu koju treba što skuplje prodati, pa tako osećaj sopstvene vrednosti i samopouzdanje upravo zavisi od toga kolika je njihova cena u očima drugih. Vrlo lako se iz toga rađa hronični osećaj inferiornosti (jer uvek se panično misli da se nekom drugim načinom delovanjem može bolje i skuplje prodati) koji se takođe prenosi na odnose prema drugim ljudima.
Kako je ljubav stalna potreba, takvi ljudi i svoje partnere biraju po istom principu - principu tržišne ekonomije. Na taj način dolazi do trgovine osećanjima između dve osobe, uz adekvatnu ikonografiju koja mora da bude u skladu sa ''vrednošću date osobe na tržištu ljudi''. Kako ljubav zapravo nema ama baš nikakve veze sa savremenim izvitoperenim pogledima na svet, dolazi do sve češćeg osećaja usamljenosti, teskobe i nezadovoljstva koji opet raspiruje želju za sve većim sticanjem i još većim trošenjem tog istog novca. I tako u krug...

Stara narodna mudrost, koja do sada nije nigde zapisana (verovatno zbog izvesne vulgarnosti koja kroz nju provejava), a zapravo je nekakvo srpsko-stočarsko viđenje legendarnog Marfijevog zakona.

Ukratko, ova poslovica samo obrađuje večnu temu da jedno zlo nikada ne ide samo i da baš onda kada ne možeš da se braniš - neko će sigurno da te napadne ili makar zajebava zbog situacije u kojoj se nalaziš.

Uzeće sve što može i napraviti haos samo ako dobije priliku. Daš mu prst, a on hoće celu ruku i neće stati, a kada uzme sve, zapevaće svoju pesmu.

Djevojka koja je na sebe navukla žestoki hejt "trve" pankera i metalaca, zato što se predstavlja kao pank i koketira s metalom, a u stvari nema veze ni s jednim ni sa drugim. Jedino što je veže za metal i pank je korišćenje nekih elemenata tih pravaca u njenim pjesmama, koje su inače po žanru uglavnom pop-rok. Međutim, posmatrano iz ugla ljudi koji prate opšte tokove u muzici i koji nisu opterećeni pankersko-metalskim klanovima i podjelama na "trve" i "pozere", Avril Lavigne je donijela dosta svježine i energije u savremeni mejnstrim i talenat ne može da joj se ospori. E sad, kakve je sve gluposti navaljala, to je više stvar njene informisanosti ili inteligencije, a ja ovdje ne govorim o tome već o muzici. Što se tiče krađe tuđih pjesama, ni tu nije jedina, ali je činjenica, da finalni proizvod "fercera". Za mnoge stvari tu treba optuživati više njene menadžere i producente nego nju samu, jer je ona mlada, a pogotovo na početku karijere je bila vrlo mlada djevojka, i nije imala dovoljno autoriteta da sama kroji put svoje karijere. Međutim, producenti su u njoj prepoznali talenat i stvorili vrlo atraktivan (za njenu ciljnu grupu - uglavnom tinejdžerke), komercijalan proizvod i da sam ja na njenom mjestu, ne bi se uopšte bunio, s obzirom na lovu koja ide uz to sve.

I još nešto - prva dva albuma joj uopšte nisu loša; naravno, ako im pristupimo očekujući neki žestoki pank ili metal razočaraćemo se, ali ako krenemo od pretpostavke da se radi o pop-rok albumima, možemo se na mnogim mjestima prijatno iznenaditi.

Fudbal pun duha i pozitvne energje. Obično je odeljenski, ili međuodeljenski. Nekima predstavlja vrhunsko zadovoljstvo i pokušaj da kopiraju svoje idole sa TV-a, a nekome je najgora muka u školovanju. Prema tome, ima nekoliko tipova igrača, shodno prvim znacima njihove ličnosti. Ekipu obično čine:

-golman - lik bez autoriteta. Voli da igra, ali ne može da se izbori za to. Ostaje mu da se dokazuje na golu, i to radi sa puno elana

-šmeker - glavni igrač. Često trenira fudbal u obližnjem timu, već ima zavidan osećaj za igru i dobru kondiciju. Niko ne može da mu uzme loptu (doduše, retko je i dodaje), brži od svih čuvara, zamišlja sebe u Realu i žali što mora da igra sa ovakvim klincima

-prosečni igrači (kreativci) - imaju solidnu tehniku, lucidnost, ali fizički dosta zaostaju za šmekerom. Ipak, tripuju da su bolji od njega jer igraju timski (pobogu, na šta bi licilo da smo svi onako sebični!), kad on nije tu, vode glavnu reč

-prosečni igrači (defanzivci) - rade najteži deo posla, dok se gorepomenuti šepure u napadu. Jednog dana popizde i sve oteraju u kurac.

-ćutljivi lik, koji igra bolje od svih, ali se ne kurči

-siledžija - lik od kojeg se treba sklanjati. Njegova igra se sastoji od šutiranja napamet. Bitno je samo pogoditi nešto, loptu ili protvnika, to je najveće zadovoljstvo. Još veće je ako lopta pređe prugu posle šuta ili se lik pola sata valja od bola u cevanici (jebiga, što nije pazio)

-dva lika koji stoje na stativama. Radijus kretanja im je 3 metra oko iste (svako ima svoju) i lopta se na neki čudan način odbija od njihove noge tako da može da ode svuda, osim u gol. Njih baš briga, znaju da ih od petog razreda niko neće terati da igraju fudbal.

Sindrom "Lažne države Kosovo"

Momak koji je platonski, tajno, ali ništa manje intenzivno zaljubljen u svoju drugaricu, kao što bi bili i ljudi koji provedu sa nekim 5 godina. Karakterističan po nedostatku autoriteta nad ženama i nepovlačenju ručne kada su u pitanju komplimenti, saveti i finansijski izdaci, a ponekad i fizički izdaci u vidu izbijenih zuba. Poznat po rečenici: "dobro ajde može, al samo ovaj put", koju ponavlja svaki sledeći put, kao i: "aaa nemojtee da je sprdate", u trenucima kada je u širem ženskom društvu razbijena iluzija njegove drugarice kao neosvojive tvrđave, koja čeka princa kakav je baš njen gej drugar vitez. Okolinu laže sa pričom da je njegov odnos sa drugaricom bratsko-sestrinski i da je ne gleda "na taj način", potajno se nadajući da će svaki put posle njenog raskida on biti taj koji će osvojiti srce svoje ljubimice, previti joj rane nanesene tvrdim tretiranjem od strane bivših jebača i izvući je iz sveta gde svi muškarci "žele samo da je iskoriste" i uvesti je kao sveti Petar kroz vrata koja vode u raj oličen u ljubavi i poštovanju o kakvom nije mogla da čuje ni u najskupljim meksičkim sapunicama ili delima Mirjam. Naravno na kraju sve završi slomljenim srcem mladog viteza, koji traži novu princezu koju ce poljupcem princa viteza probuditi iz dubokog sna, ni ne sluteći da je njegova muza trajno anestezirana muškom pažnjom u tvrđem obliku od one koju može da joj ponudi vitez, dižući je na pijadestal visine burž kalife. Ako ima para, završi iskorišćen i izmuzen finansijski posle prvog braka sa 50 posto manje imovine i 70 posto manje zdravlja. Ako nema para izvrši masovno ubistvo, samoubistvo ili postane član incel zajednice. Ili sva tri zajedno

Trademark, zaštitni znak svakog pravog muškarca na potezu od Bombaja do Varaždina.
Brkovi su znak muževnosti i neprikosnovenog autoriteta, duhovne i telesne zrelosti. Policajci u Indiji su - po njihovom PS-u - u obavezi da ih nose, ne bi li odavali utisak moći i ozbiljnosti organa reda i mira. Dok su u Indiji brkovi po propisu obavezni, u ostatku zemalja "brkate transverzale" ovaj facijalni kuriozum se van propisa, a iz istih razloga podrazumeva na svim uniformisanim licima (vojska, policija) s tim što određene strukture imaju i dodatak brade (popovi).
Brkovi, naravno, nisu rezervisani samo za državni aparat, već su, kao što rekoh, opšta odlika muževnosti i (polne) zrelosti ("Kad neće da se napali, ja brkovima žarim"). Starije generacije naročito čuvaju tradiciju brkova, pa su se vremenom izdvojile određene vrste pravaca u njihovom negovanju:

- "Staljin" - Dva krupna brka, začešljana na razdeljak po sredini, blago ufitiljena ka krajevima usana. Ovi brkovi, popularni i pre rođenja svog kuma, naprasno su izgubili na popularnosti na ovim prostorima 1948. a 1953. i šire.
- "Hitler" - ili "četka za ćoškove" podrazumeva dlakavu zalizanu crtu između nozdrva i gornje usne. Naročito je pogodna za starije ljude koji imaju problema sa dlakama iz nosa, pa mogu jednostavno da ih prilepe uz brčni deo do gornje usne i tu ih skrate makazama, tako da se neće ni primetiti da to nisu brkovi.
- "predratni" - ili "švalerski" brkovi, negovao ih je Clark Gable, a za njegovim primerom povele su se starije generacije koje su mladovale do 1941. godine. Neki su posle pustili "Staljina", a neki su dodali i bradu. Posle su se svi obrijali.
- "mađarski brk" - ili "nevestin veo", "čaršav na vetru", "Srbijašume", "terasa za sline" nije vezan samo za Mađare već za sve one koji puštaju brke da rastu slobodno i svom svojom dužinom, ali pod uslovom da ne prelaze brčni deo, tj. malo preko krajeva usana. Nastao je u Mađarskoj, a ponosni nosilac najlepših brkova ove vrste je Pal Šandor.

Brkovi nisu bili popularni kod mlađih generacija, s obzirom na opadanje interesovanja ka muževnosti. Ipak, brkovi su pokazali svoju žilavost pa su se provukli i u ovo novo doba, gubeći vezu sa svojom nekadašnjom suštinom - muževnošću. Brkovi se neguju, peru posebnim šamponima, farbaju se - sve ono za šta je nekadašnjem muškarcu bio dovoljan sapun (ako ga je bilo, tad su bila teška vremena, ne znaju to ovi mlađi). Tako je brkove za XXI vek pripremio i postavio osnove veze brkova i ženske strane muške ličnosti Žarko Dančuo, a današnji trendseter i etalon brkova novog doba je Ognjen Amidžić.

Suvišna stvar, nešto nebitno, uvek se premotava unapred, za nekog nevažnog kažemo da je bitan kao dijalog u porniću.