Badava je dobar naslov, kad je rđav primer.
Triput čitaj, jednom minus lupi.
Za dobrim trolom, prašina se diže.
Ko rano rani, prvi definicije komentariše.
Bolje dobro ocenjivati, nego loše definisati.
Bolje je svašta čitati, nego svašta definisati.
Bolje je nemati, nego plagirati.
Plus i minus su dobre sluge, ali loši gospodari.
Moderator svašta obriše, do crna obraza.
Gde je mnogo forumašenja, malo je definisanja.
Dvaput definiše, triput plagira.
Dobra definicija daleko ide, a loša na groblje.
Dobra definicija sama se hvali.
Kad moderatora nema, nedefinicije kolo vode.
Za jednu dobru definiciju, mnogo se loših pretrpi.
Jedna odabrana ne čini autora.
Kad dobar autor pohvale daje, valja videti šta je.
Ko definiše šta hoće, mora slušati šta neće.
Ko čita ne skita.
Ko drugom definicije krade, sam u ban pada.
Laje k’o početniče na moderatore.
Pratnja je lepa ali slepa.
Mi o moderatoru, a moderator na pvta.
Na obrisanu definiciju, komentare ne piši.
Moderator je jedna muka, a ban je dve muke.
Najteže opeče trajni ban.
Nema većeg zla od zle pameti (ova je primenljiva i bez adaptacije).
Nijedan ban nije dovijeka.
Ćirilica nema ćelava, a latinica ima oshishana.
U autora ruka trne, a definicija u odabrane.
Hartija i vukajlija trpe sve.
Što nećeš nekome u oči da kažeš, nemoj govoriti ni sa duplog.

- Dragi, potrebna mi je koncetracija da spremim ovaj ispit. Što se, tako go, ne bi prošetao do onog šumarka na brdu i tim, svojim kurcem otresao kilo gloginja?
- Dobro, obućiću se...a što da tresem svojim? Kažu da je lakše tuđ...
- Možeš i tuđim, meni je svejedno. Važno je da naučiš da ih skupljaš, jer ako uskoro ne nađeš posao, drugog načina za ishranu deteta nema!
- Čijeg...deteta?
- Našeg, skote! Zakevila sam.
------------------------------------------------
- Pero, kojim dobrom ti u mom kraju i ovako rano?
- Evo, vodim Nemca da namiriše tartufe, a i da malo sredim misli.
- Što, Pero? Šta je bilo?
- Ma, ona moja... Ostavila me kao jabuku na groblju. Kaže, ne želi da živi k'o Amiš i da decu hrani gloginjama, a kamoli da sluša koliko su gloginje dobre za krvotok, da u njima ima ulja, šećera, limunske i vinske kiseline, da kora sadrži alkaloide...
- Pero, izvini, ali žurim na posao. Pozdrav!

Kad se setim kad je naš Milojko '54. pevao baš ovde, u ovoj kafan. Kakvo je to slavlje bilo! Napio ko ćuskija, već u ponoć nije znao da otpeva "Do potoka dva putića"! A bio je zaljubljen u neku Milanku iz susednog sela i ako je ovde već imao Jovanku. I lepo se on pokupi, pa krene tamo da je ukrade. Bilo rano proleće, hladan vetar du'vo pravo s Moravu. Al' on se namerio, ne možeš ga odgovoriti! Mi ga svi lepo ispratili i ostali da mu nazdravljamo za sreću, kad ono eto ti njega, nije prošlo 3 sata. Svi poskakali da vidimo šta je bilo. Zabrinuli se jer nam Milojko nešto izgleda sav zbunjen, viče o nekoj đavoljoj raboti. Tek sutradan, kad smo se otreznili, ispriča on nama kako je na pola puta stao da zapali cigaru. Pokušavao, okretao se, ali ne može od vetra. Kad je na kraju uspeo, on nastavi pravo a da nije primetio da se vraća nazad. Zato se uplašio, mislio Jovanka ga začarala da ne može da stigne do Milanke. Posle se okanuo i jedne i druge, oženio Stanislavu, i unučiće ima.

Beograd, 4 sata ujutru. On leži, a Slavica Đukić-Dejanović ga zaskočila, govori mu svakakve gadosti i u divljoj strasti hoće da polome krevet. Odjednom, zvoni telefon. Boris se trgao, shvata da je Slavica samo pusti, vlažni san. Sklanja crni povez preko očiju i javlja se otegnuto: Mooolim?
- Halo, Boris, zdes nahoditsa Medvedev! Što eto slučilos v Serbii? Nam javilis da u vas zdelana novaja pivovaja zeljonaja butilka! Eto epohaljnoe! Bravo maladci! Mi srazu okončaem kosmičeskij program i načinaem rabotat etuju butilku.
-More marš bre u pičku materinu, kakav crni medved??! Mene si našao u ovo doba da zajebavaš!! Jebem li ti majku krvavu, što ne spavaš ko sav normalan svet!!! Sutra vadim listing iz pošte da vidim koji si...
Ljutito prekida poziv.
Samo što je ponovo ušećerio, opet zvoni telefon. Unezverenog pogleda, s parom u ušima grabi slušalicu:
-Alo bre konjino!! Tebi izgleda ne vredi govoriti...
- Helou, Boris, gud morning, dis is Obama, jes ju nou vič Obama, Barak Obama
Boris skače u stav mirno:
- O gospodine predsedniče, nisam Vas prepoznao. Izvinite, ma neki ludak me sabajle zajebava. Molim Vas, oprostite.
- Hej Boris, never majnd. tejk it izi. Vi hev hrd dat ju hev nju lajon bir botle, sač a džinius ačivment from ju. Aj vil send ju a tim ov eksperts in fju dejs. Vi mast hev dat nju tehnolodži. Baj.
Boris drži u ruci slušalicu...
- More jebaću vam ja rosnu majku! Nećete vi mene sabajle zbog tog sranja da budite ( okreće broj ): Alo Dragane, alo Šuki, je l' me čuješ? Ma znam da je rano i mene su probudili, daj zovi ove tvoje u novosadskom korpusu, nek pobiju ona govna u Čelarevu! Ne mogu da spavam zbog njih na miru! Napraviše mi čitavu ujdurmu. Taman sam Slavicu za sisu uhvatio...šta koju Slavicu?... Šta pričaš bre ti, ko je uopšte pomenuo Slavicu??! Ajde Šuki, bratori, sredi mi to! Aj ćao i izvini se Mariji ako sam je probudio...

Druga polovina 19. veka, krčma negde u Francuskoj, rano izjutra. Krčmar čisti haos od noćašnjih bahanalija i svojom nespretnom bukom budi svoje redovne i cenjene goste, preparirane, Stefana Malarmea i Artura Remboa. Malarme namešta oborenu stolicu i seda za sto. Nateže skoro potpuno presušenu flašu apsinta, sa kojom je podigao i papir prilepljen za njeno dno. Odlepljuje papir umazan velikom zelenom flekom i zagleda. "Labud". Teškom mukom čita, čudi se i pokušava da dokuži umetnički dojam stihova na papiru. Obraća se Rembou, koji sedi spram njega i poluotvorenih očiju pali cigaretu:

- Arture, sinko, šta si hteo da kažeš ovim Labudom? Čitam ovo i ništa ne razumem.
- Kojim labudom? Daj da vidim.
Artur čita, čudi se, stihovi su divni, zanosni, tako opojni, ali im smisao ostaje skriven.
-Ne znam. Ne sećam se ni da sam napisao ovo. Možda ovo nije moja pesma. Pjer, (obraća se krčmaru) da li ti je poznata ova pesma? (pokazuje mu papir)
- Oh, da, tu divnu pesmu je noćas napisao mesje Malarme, satima je ponavljao stihove gospodjicama iz separea.
- Eto ti ga labud, Stefane, konju jedan pijani, pa sam otkrij šta si hteo da kažeš u noćašnjem dubokoumnom zanosu, nošen krilima muza iz Marseja beše, ako se ne varam. Pjer, daj jednu flašu za dobro jutro!

Osnovna škola:
Majka: Ja došla evo da se informišem, vidim da mi ovaj mali nešto to slabo...
Učiteljica: Dobar je on gospodjo, on je jako inteligentan, samo neće da uči, on kad bi htio on bi sa malo truda imao odlične rezultate.
Majka: Jeste li vi sigurni, on do juče pertle nije sam znao da zaveže i tri puta se gubio na putu do škole.
Učiteljica: Glavna odlika inteligencije je lijenost, on je samo lijen, ali kad se pokrene...
Majka: Pa možda ste i upravu.

Fakultet:
Otac: E jebo te dan ženo, uložih sve pare na onog lelemuda, a on evo četiri godine studira i ništa!
Majka: Pa nije baš ništa, upisao je sad drugu.
Otac: Upisao drugu ali prenio šest ispita sa prve!
Majka: Pa dijete nema uslova ajde da dignemo kredit da mu opremimo neki apartman u sklopu fakulteta da ne mora moja dušica rano da ustaje, a i tako će biti u toku, ići će na sva predavanja, pa znaš i sam da nam je učiteljica uvijek za njega govorila da je telegentan al neće da uči!
Otac: E aj kad ona kaže vala da ga dignemo, pa ne bude li učio ona će ga vraćati!

Tip i riba imaju vrhunski seks. Pre toga ju je priveo na gajbu putem laži i obmana da ce gledati film. Zatim joj je prodao besramnu pricu o emocijama i tako tim gej stvarima, pustio suzu, dao na uvid karton sa dijagnozom slomljenog srca, molio i na kraju dobio pizde.

Uzdisu kao silovatelji. Vole se jbt!

Lik joj prodaje foru iz kraja i prska je po faci. 20 sekundi ekstaze.

Odlazi u wc i brise karu. Vidi je u ogledalu i kapira kako se ljubav izgubila. Kapira da nije bas ni tako dobra riba kao sto je mislio do pre par minuta.

Boje su izgubile smisao.

Kapira da mora nekako da je eskivira, jer nema nameru da bleji sa njom još čuku vremena.

Ulazi u sobu, ona mu se raduje kao da joj dolazi nasmejan kroz sljivike i livade.

On: E, OOOVAAJ...SAD SAM SE SETIO..Moram malo ranije da legnem da spavam, pošto radim rano ujutro. Pa, ono...ako nije frka da..

Ona (inovativno): Da raspremim krevet?

On (u sebi: Da odjebes): Da te ispratim, pa te zovem ja sutra da se vidimo obavezno...

- Iju, Caco, pa ja tvoja se Andjelka ljubila sa nekim momkom ispod Milojkovg kestena na klupi.
- Pa sta, zeno, ima 20 godina, da nece se igrati lutkama?
***
- U, komsija Pera kupiJo mercedes, pa, eno ga, licka ga sve u 16, jebo ga mercedes, da ga jebo
***
- I onda se on proderao: "Zenska glavo, kako si mogla da slomis motiku"
- Jeste, jeste, a ona, jadna, grca i vice: "Samo od sebe, Panto, pobogu, pa stara motika"
- I ja sam to vid'la, a onda joj je razvalio samarcinu, otresla se na pod k'o lubenica.
- (svi) Ju ju ju ju
- A, ja sam posle kroz prozor njihove kuce, nocas oko 00.16h videla kako se oni ljube, mora da su radili ono.
- Ih, Perso, pa gde ces tuda po noci?
- Ma, morala sam baciti pomije svinjama, pa sam malo izisla na ulicu da vidim sta se desava. Prvo joj lupi samarcinu, pa je onda jebe.
- Ih, Perso, pa ti ljubomorna sto tebe niko... aaaa
- Is, djavole, otkud ti to znas.
- Pa izidjem i ja nekad, i vidim kod tebe mrak od 9 sati, k'o kokos odes rano u krevet.
- Ma, ne pricamo o meni sad.
***

Zvrrrrr (interfon stan 1)
Ko je ?
Poštar
Ma da, ovako rano ujutru...Tup!
Zvrrrr (interfon 2)
Ko je?
Poštar
Pa kako opet poštar? Pa juče je bio! Deco ne zezajte me! Tup
Zvrrrr(interfon 3)
Da!
Poštar ovde , možete li otvoriti!?
Tup!
Zvrrrr(interfon 4)
Krčanje, u pozadini plač bebe. Besan glas KO JE BRE SAD?
Poštar!
Pa ne mogu da verujem, pa jedva sam je uspavala a ti sad zvrnd i probudi mi bebu. Šta hoćeš?
Ako biste bili ljubazni da otvorite!
Ima li nešto za mene?
Nema!
I zvoniš bez veze?!? TUP!
...........................................
Zvrrrrr(interfon 17)
Ko je?
Poštar!
Mile poštar?
Da Mile, gospodine Trajkoviću(kez na usnama) možete li mi otvoriti?
Pa kako si mi Milence, jesi umoran? Naporan je to posao moj sine, treba obići tolke zgrade!
Da čika Trajko , al izdržavam! Da li bi ste bili ljubazni da mi sada stisnete dugme da udjem i podelim poštu, stvarno žurim!?
E moj sinak, bi ja rado, al kukam onom predsedniku kućnog saveta već deset dana da mi ne radi interfon a on ništa, stiskam al se nikako ne otvara!!!
AAAAAA (urlik poštara koji se dernja) E DA ZNATE DA IMA POŠTU POD ULAZNA VRATA ZGRADE DA VAM GURAM, PA JE GAZITE DO MILE VOLJE BRE AKO VAS NIJE SRAMOTA!!!!!
Au Milence, al si ti neki nervozni poštar...

Kum ulazi u kafanu.
Kum II- Oho, kumašine! Ajde sedaj!
Kum I- Zdravo kume. Isljučen ti mobilni, zvao sam te i na fiksni, reče mi ona tvoja da nisi kod kuće. Ja reko', mora da je u kafani.
Kum II- Kaži kume, šta ćeš da piješ?
Kum I- E, neću ništa, ustajem rano ujutru. Zato sam i doš'o, da vidim da l' možeš da mi pomogneš nešto sutra. Treba da...
Kum II- Čekaj kume čas. Mala, donesi još jednom litar-litar i čašu jednu za mog kuma.
Kum I- Ma, nemoj kume, žena će da me iskasapi, znaš kako smo zaglavili prošli put. Nego da te pitam...
Kum II- Ček', kume, op, evo janjetina stigla, a evo i mala, nosi vina. Mala, daj der još jedan tanjir za mog kuma.
Kum I, opijen vizuelnim prizorom ispred sebe- Joj, ajde, al' samo jednu čašu, malo da bacim nešto pod zub, pa idem. Nego, je l' možeš ti ujutru da...
Kum II- Muz'ka, ajde za mog kumašina "Udade se Jagodo".
Muzika počinje da svira:
"Udade se Jagodo
Udade se draga dušo..."
Kum II- Kume, da točim?
Kum I, vidno potrešen- Joj, kume, sušu ti jebem! TOČI!

- Gospodine Tači, da podnesem izveštaj o današnjem prometu i radu RODA-e*.
- Kazuj, Mirza, da li su agenti pronašli krticu?
- Jesu, gospodine Tači. Bio je to Himzo iz marketinga.
- Kazuj, Mirza, da li je kažnjen?
- Danas popodne je poslat na obradu i pakovanje. Već sutra će biti spreman za distribuciju.
- Dobro. Kad povade iz njega šta valja, oteraj ga i surdukni u Ibar...Nećemo dalje rizikovati sa telima. Već se priča da se širi čudan miris iz "skladišta za reciklažu". A, kazuj, Mirza, šta je sa cisternom kičmene moždine što je juče stigla?
- Na hlađenju je, gospodine. Sutra rano ujutro kreće za Kirgistan, pod paravanom šlepera ajvara.
- A, da li je male bebe RODA donela?
- Jeste, gospodine Tači, samo što su stigle. Već na stolu već imamo ponude nekoliko bliskoistočnih paravojnih organizacija koje su zainteresovane za transfer kroz petnaest godina, pod uslovom da kod nas prođu obuku.
- A Mirza, kakav je izveštaj podneo Koštunica posle one iznenadne posete našim skladištima?
- Nikakav. Rekli smo mu da su centri za produkciju fabrike za preradu vune od Merino ovce, a on je rekao da je to baš lepo i da je on, kad je bio dete mnogo voleo ovce.
- Je li to sve, Mirza?
- Da. Nego, Gospodine Tači, Moje žene i ja smo trenutno u jako teškoj situaciji...Nas trinaestoro živi u petosobnom stanu, a vi ste mi još davno obećali onu povišicu, pa sam mislio...
- Ćuti, Mirza. I sagni se da mi noge opereš.
- Ali gospodine Tači, ja...
- MIRZA!
- U redu, gospodine Tači...

RODA* (Regruterska organsko-distributivna agencija) - Organizacija koja se, pod paravanom preduzeća za odlaganje otpada(waste management), bavi pranjem novca, snabdevanjem gerilskih pokreta, uzgajanjem ljudi za prodaju, kao i trgovinom organima i hejtovanjem Dika Martija.

Američki istraživači iz Masačusetsa,za potrebe EU su sproveli telefonsko istraživanje o LGBT populaciji u Crnoj Gori.Došli su do zapanjujućih podataka,da u Montenegru nema pedera!Rešili su da izađu na teren i lično se uvere u rezultate ankete.
Mesto:-Šavnik,najmanja i najsiromašnija opština u Montenegru,
Vreme:-12.00(podne) rano izjutra,
Subjekat:-Šćepan,Milov,Dokoljenović.predsjednik opštine.
Anketar:-Gospodine Dokoljenoviću,da li bi ste nam odgovorili na nekoliko intimnih pitanja?
Predsjednik:-Čuš,bili,što ne bi,jadan ne bio..Ajde reči što te zanima?
A:-Tiče se homosexualaca u vašoj opštini,dali ih ima?
P:-Odakle jadan,ođe su ti ljudi starog kova,čvrsta vjera.Kod nas su ti na cijeni čast i poštenje...
A:-Dobro,ostavimo to po strani.Dali bi ste vi pristali na intimni odnos sa drugim muškarcem?
P:-Pomjeri se s mjesta,kakav odnos,bježi avetinjo...
A:-A kada bi ste za to dobili,recimo 10000€?
P:-Crnogorci lanace ne ljube,ne prodaju vjeru za večeru...
A:-Za 100000€?
P:-Što je 100000€ spram obraza?Ne!
A:-A za milon €?
P:-Kolko reče,za milion,malo je za 'vakog čoeka...
A:-A za 10 miliona €,i da niko ne zna za to?
P:-Da,niko nikad ne sazna?
A:-Da!
P:-Pa,sad ako su u pitanju viši,državni interesi,pristao bih,na sve za majku Crnu Goru(skida gaće do kolena,namešta se preko stola)!
Zaključak Istraživanja:
Homosexualizam jako relativna pojava u Montenegru.Ima pedera,al nema para.

7.godina: rekli su mu da se na fudbalu lome kosti i nije trenirao, niti igrao sa vršnjacima u kraju. Sedeo je na klupi sa dedom i čekao da se ortaci izmore pa da menja sličice sa njima. On je trenirao razmenu sličica sa Mundijala.

13.godina: učinilo mu se da bi košarka bila dobra za njega ali mu je mama predočila da će se bespotrebno znojiti i nazepsti dok dođe kući. Skupljao košarkaške dresove.

14.godina: šahisti se ne znoje pa je poželeo...nisu ga primili. Pobesneo je ali ga je mama sačekala sa palačinkama.

17.godina: maznuo je ćaletu auto da jednu slatkicu izvede u bioskop. Preselo mu je jer ga je sedište žuljalo. Bilo je tesno za njegovu telesinu.

Punoletstvo: tražio je vučjaka na poklon ali je dobio papagaja. Tužno je posmatrao kako se ribe najlakše odvajaju ako šetaš ljubimče. Pustio je papagaja da odleti, a on je ostao sam u kavezu.

42.godina: "radi na Netu", ima neku kintu, smanjio je klopu i navikao se da šeta maltezera kojeg je dobio za rođendan. Mališa mu je smakao desetak kilograma i po prvi put se sam sebi dopada. Devojka ga pritiska da "žive zajedno" ali on smatra da je rano jer se zabavljaju tek sedam godina.

1. Ja sa 7 godina. Bez brige na ovome svetu. Izlazim u pola 8 posle "Zmajeve kugle" i uz zvuke sirene koja upozorava na vazdusnu opasnost igram fudbal na ulici. Oca budi sirena preumornog od posla i mora da me juri po ulici jer "Buaaa ja necu kuci". On me podize na ramena i nosi kuci, ja se smejem.

2. Ja sada. Krecem sa letnjeg posla koji radim jer mi trebaju pare za more...hvala Bogu, kolima. Bez klime, ali bolje nego GSP. Jurim da stignem na trening, kasnim, nema camca, a ja na veslanju...super! Jedva dobijam camac pri kraju treninga na pola sata, al eto zaboravio rukavice, pa sad imam planetarne zuljeve na rukama...Stizem kuci vidno besan i zelim samo da jedem nesto i pod tus pa na spavanje. Tokom obroka, dok sam zvakao neki rostilj od prekjuce i luk, otac je dosao i konstatovao NAGLAS da smrdim na znoj i da treba da pocnem da koristim neko sredstvo za dah. Prekida moj obrok i tera me napolje da rascistim neko lisce po dvoristu koje je kisa odnela. Taman lezem u krevet i zaspim, ali "HE'S BACK!" u 00:30 da mi kaze kako sutra treba rano da ustanem i da gasim svetlo. Posle 10ominutnog roditeljskog predavanja se povlaci, a ja, potpuno razbudjen, ga pitam da li je on dobro i kako je danas proveo dan...a sta cu? :)

Novinar : Pa cao, konacno..Gde si do sad?
Poznata licnost : Pa evo upravo iz teretane, stvarno naporan trening sa mojim fitnes trenerom(U stvari misli:Jebem ti, kakva zurka sinoc. Da niste vi dosade dosli tako rano, bar bih se naspavao/naspavala).
Novinar : Kako podnosis sve obaveze sada kada si popularan/popularna?
Poznata licnos : Pa stalno se trudim i u svemu nalazim motivaciju. Pogotovo kad vidim nasmejana lica mojih fanova(Naporno je naopako. Da nema ovih droga i alkohola, pregoreo bih do sad).
Novinar : Srecom, izboreli ste se sa svojom zavisnoscu..?
Poznata licnost : Pa bilo je stvarno tesko. Toliko uspona i padova, ali na kraju sam ja pobedio/pobedila(To sam se odvikao za novine. Ovamo se fiksam svaki dan).
Novinar : Ipak, vase dete je ostalo kod bivseg supruga?
Poznata licnost : Nazalost. Zbog stalnih obaveza i turneja, nisam u stanju da detetu posvetim konstantu paznju(Sva sreca pa je otislo. Zamisli da me uhvati kako se jebem sa asistentom ili kucnom pomocnicom, ili da me vidi odvaljenog posle zuraje. A i smeta po kuci, stalno zanoveta).
Novinar : I, za kraj, sta savetujete mladjim generacijama?
Poznata licnost : Sve se moze postici upornoscu(Ovde su vam pare silne!!! Jeste da ste ponekad preumorni, ali tu je koka i dop da vas dignu!!).

Lik A: E brate, oćeš ugrad večeras? Mara kaže da će ona i njene drugarice ići sa nama pa možda bude nečega...
Lik B: Auuuu... jebi ga, nemogu... imam neki grip i sutra moram da ustajem rano ujutru da pomažem kevi i još da učim...
Lik A: Šta sereš kamperčino jedna... znam da ćeš cele noći igrati one tvoje Baldur Gejtove i Lig of Ledžendse... umrećeš ozračen tim sranjima i još kao devica, kamperu jedan...

__________________________________________________________________

Lik A: jao da znaš kolko sam pornjave odgledao sinoć pa to je strašno...
Lik B: Kolko brate?
Lik A: Ajoj, 5 sati
Lik C (iz pozadine dobacuje): KAMPERUUUUUUUUUUUUUUU...

____________________________________________________________________

Keva: Ajde Marko sine, uzmi uči nešto... pašćeš opet godinu, pa nije uredu... Ja sam u tvojim godinama učila po 3-4 sata svakog dana...
Marko: Kevo... Ti si jednostavno... kamper neviđeni...

_____________________________________________________________________

Profesor: Dakle, doneo sam vaše testove, ispravljao sam ih cele noći...
Učenik 1 (dernja se iz zadnje klupe): KAMPERČINO!!!!!!
Profesor: Ti! Da ti! Napolje!! Nemožeš ni 5 sekundi da ćutiš... u moje vreme smo po ceo čas ćutali...
Učenik 2 (imitira odeljenskog druga): Profesore KAMPERU!!!!

_____________________________________________________________________

Lik A: Izlazi iz WCa bre, prošao ceo odmor... 5 minuta pišaš kamperu!!!!!
Lik B: Upao mi mobilni u šolju pa skupljam hrabrost da ga dohvatim...
Lik A: ... nekad je jednostavno bolje da ćutiš i prihvatiš naziv kamper...

Rano izjutra...

Ustaje polako iz tople postelje i dok češe glavu, teturavim koracima stiže do kupatila. Leno se hvata za hladnu, metalnu česmu i pušta vodu da teče. Nekoliko puta njom zapljusne lice, a zatim grabi četkicu sa raščerupanim vlatima i pere zube. Kada ispljune penu i ispere usta, pogled mu se prikuje za ogledalo.

Vidi strašnu priliku ispred sebe. Neobrijanu bradu, ušmagljeno lice, krvave bezizrazne oči, debele usne, širok i nabrekli nos, čupavu gustu kosu, bujne obrve.
Zajapurenim prstima, uz škripanje, čisti zamagljeni deo stakla, koji je nastao od njegovog vrelog daha.

Iznenada, oseti u sebi toliki bes i rascep, da mu dođe da razbije ovo ogledalo u parčiće i jednim, sićušnim delom stakla sebi iskasapi lice. Tako neće moći da gleda ovu neprijatnu grotesku. Ali, tada shvati da je kukavica i da to ne može da uradi.

Šakama dodiruje pozamašni stomak. U sebi misli: „ Kakva sam ja rugoba! Imam veliki trbuh, izražene grudi, 35 godina i dalje sam nevin. Nikada u životu nisam imao devojku. A, ko bi i hteo da bude sa ovom zveri? One su me gledale, ne iz strasti već iz podsmeha. Kada god vidim devojku i kada pokušam da nađem njen pogled, ona na brzinu skloni glavu. To me boli. Ja sam zapostavljeno biće, kome treba malo istinske nežnosti. Žena koja će da me voli!”.

Tada stegne pesnicu i udari u zid. Lagano briše suze sa lica. Besno oblači majicu i ide na posao. „ Valjda ću uz rad zaboraviti na moj kompleks”, pomisli u sebi i sa nemirom u duši ode u novi dan i nove patnje.

Mlađahni Laza i ovog petka u društvu svog oca Bože ide u kafanu Volan. Po tradiciji svraćaju do komšije Smradoja i brata mu Bazdoja. Sledi obredno pričešće mučenicom, a zatim se nastavlja do željene destinacije. Ture belog i kisele se smenjuju kao na traci. Tri piksle su već razbijene, pa je gazda kafane dao dozvolu cenjenim gostima da pljuge gase na podu. Atmosfera se usijava, više nema ni razgovora, samo nasumična razmena reči, tipa:"Ćale pocep'o si novi sako jebo sako ne znam ni koji će mi moj vako dobar sako jedino da me sarane u njemu e neće me majci u tebi saranjivati dajde upaljač da zapalim govno..." Kući se dolazi oko frtalj posle četiri. Časni otac pokušava da se teatralno strovali u krevet pored žene mu, ali maši postelju za po metra, ruši stonu lampu i posle par sekundi zahrče na patosu. Žena je, naravno, sve čula, ali odlučuje da se pravi da nije, nema se vremena za pravljenje scene, valja rano ustati. Mali Laza je uspeo da se uvuče u krevet koji je već posle par minuta zapovraćao k'o komodo zmaj. Buđenje je popodne, Laza se praćen monstruoznim mamurlukom izvlači iz kreveta i ide u potragu za mamicom.
- Mamaaa, je l' može jedna gorča, živ ti ja?
- Das terate u četr pičke materine i ti i tvoj ludi otac!!! Ček samo dok se probudi, da mu ja ispostavim račun za živce što mi je pojeo i krv što mi popio!

- Ubiše nas ovi Ameri, ali ovo srebro sija kao zlato.
- Da, baš tako. Realno svaki šut su dali.
- Baš ih je sralo. Oćemo malo ispred, zagušljivo je u kladži pa da popijemo u to ime?
- Može. Koliko nas ima, jen, dva, tri, četri, pet, da uzmemo po dva, to mu dođe gajba?!
- Ma da, pa ćemo posle još, da se ne mlači.
- Ekstra.
- Može, valja da se ispoštuje medalja.
- E, ja neću, tj ne mogu, sutra rano ustajem.
- Ma daj bre, nema odbijanja!
- Tebra, pusti ga, on ni žito na slavi ne uzima, al' dobar je lik.
- Aha, ok, ok, nisam znao.
.....
- Alo, vas dvojica, ostavite devojku na miru!
- Ima nož, bež'mo.
- Ali dvojica nas je, aj da ga izlomimo?!
- Ja kad odem bićeš sam, a on ima nož, pusti je, silovaćemo drugu.
- Jao, baš si hrabar. Milica, drago mi je.
- Mala, nemoj da si mi fina, nego, bio bi red da u znak zahvalnosti odradiš posao.
- Beži bre ludaku. Jesi me spasio, ali nije higijenski a i nije ti ovo film. Tako da nema šanse da ga stavljam u usta pa makar i po cenu da zovem onu dvojicu. Ali ako oćeš da se kresnemo, izvoli, ionako bih bila jebana.
- Dobro, pošteno, volim takve. Nego jel uzimaš ti žito na slavi?
- Ne, al' zato pečenje derem.
- Odlično, imam spreman ražanj za tebe.