Prijavi se

rezultati pretrage definicija za "rano"

Golman je već bio savladan

Ajvarnaleba 2012-01-25 18:20:27 +0000

Mnogo zajeban trenutak.

Poput golgetera u fudbalu koji pošalje gošu po burek, odradiš posao na najbolji mogući način, prevaziđeš samog sebe, pun si samopouzdanja, često i po prvi put u životu. Ali onda, niotkuda, tu se nađe neka ziljava prečka ili stativa i sjebe trenutak, pokvari sve i utisci koje si do tada ostavio padaju u vodu, a prilika... ko zna kada će se ukazati ponovo.

- Gde si se izgubio sinoć onako rano?
- Kući sa Mirom, al' ispalo da je bilo bolje da sam u grob pokojnom dedi otiš'o.
- Kakva je sad muka u pitanju?
- Pa ti znaš da je još uvek nisam spavao? Sve se nešto nećka, al' sinoć nam je bilo dva meseca pa sam ja napravio neku kao romantiku kod kuće u nadi da će mi dati. Ne mogu više da drkam, a zagrejao sam se za nju i neću da švrljam. Pripremio ja neke svećice i sve kako dolikuje, pustio muziku, krenuo da je ljubim, češkam i primetim da je pustila suzu niz butinu. Kažem ja sebi "To je to" i zamolim je da iz gornje fioke izvadi kondome jer je bila bliža njoj. Međutim, k'o za inat, ona mene nije razumela pa otvorila donju fioku, a u njoj one moje upišane gaće od onomad kad ste me doveli sa Mikine slave prepariranog. Glupo mi je bilo od keve da ih bacim na pranje pa sam mislio da ih se rešim, al' igrom slučaja potpuno sam zaboravio na njih. Istog trenutka joj se smučilo jer je, istina, mnogo vonjalo. Obukla se, otišla i evo već mi se ceo dan ne javlja.
- Znači golman je već bio savladan, al' su gaće odradile svoje.

26 : 1

Hoću da hoće!

highlander007 2011-12-04 17:25:29 +0000

Stanje duha jednog džentlmena koji iz poštovanja prema ženskom rodu zanemaruje sopstvene fiziološke potrebe.

-Šta si uradio sinoć sa Majom? Rano ste napustili prostoriju.
-Ma, ništa...Ne da, pa ne da!
-Pa koliko si vremena imao sinoć, mislio sam da će biti isprobana i Kama Sutra i Kama Prekosutra!
-Ma, pusti...Prvo sam potrošio sat vremena dok sam našao parking. Ovaj narod ništa ne radi, samo se jebe! Odveo sam je na kraju u šumarak u kom nisam bio od srednje škole i gdje sam, gle čuda, našao malo mira. Krenem ja polako. Znaš nju-glumi finoću. Oslobodim je brusa, ispoštujem joj i jednu i drugu sisu. Zatim ruka pod dejstvom gravitacije krene prema dole. Počinje priča kako nije ona takva, kao, šta sam mislio. Manevarski prostor mi sužen maksimalno. Na njoj neke farmerice, kao da je rođena u njima! Ne znam kako diše uopšte. Ne znam šta nisam radio. Pričao bajke. I Crvenkapu i Tri praseta i Trnoružicu, kumio, molio....ništa. U toj raspravi prođoše dva sata pa sam je odvezao kući.
-Koji si ti bizon! Bili ste daleko od grada, bez signala na mobilnom. Umjesto da joj otvoriš vrata i kažeš: "Ili ja ili medvjed" ti se vraćaš neobavljena posla!
-Nisam ja takav... Hoću da hoće!

14 : 1

Laganje

el diawolo 2010-01-09 11:16:35 +0000

Cesta reakcija tinejdzera na pitanje "HOCES U GRAD" a kada znaju da ih roditelji nece pustiti.

Milan- Marko ae u grad veceras,ide ceeeeeeeelo nase drustvo,napokon smo se svi skupili.
Marko- Jao stvarno bih hteo nego idem kod brata veceras.
Milan- Kod kog brata?
Marko- Pa kod onoga sto je prosli put bio sa nama u gradu,ono kad sam se napio(pa u sebi-kad su me kaznili)
Milan-AAAAA pa uzeo je njemu Dusan broj prosli put i zvao ga,ide i on sa nama.
Marko-Iiii ooooon ide???Auuuuu onda sam pogresno razumeo roditelje mora da idemo kod drugog brata.
Milan-Ti sa roditeljima ides kod brata???
Marko-Ma ne onda mora da idemo kod bratanca mog malog,sigurno je to.
Milan-Kakvog bre bratanca,ne lupaj nemas ti to.Ajde bre sa nama u grad.
Marko-Jao hteo bih nego se sutra isto rano mnogo budim pa moram da se naspavam.
Milan-Mora SAMO da se umre,zato ne lupaj nego polazis sa nama.
Marko-AAAAA ovaj grip sto vlada, danas me nesto grlo bolelo pa ne bih da rizikujem da se razbolim ili sto je jos gore da vas razbolim.
Milan-Ma ako treba svi ce da lezimo u bolnici samo ti ides sa nama.
Marko-A brate ja nemam pare da izadjem i veceras.
Milan-Ajde ajde mi cemo da ti damo nista se ne brini.
(u pozadini se cuje ocev glas)
Otac-MARKO SPUSTAJ SLUSALICU KAZNJEN SI!!!!!!!!
Marko-E evo zove me otac na kraju idem kod babe i dede u selo i nisam tu mesec dana,zvacu te kad dodjem.

41 : 4

Zdravstvo i cekaonice

bezimeni prdez 2011-10-03 18:41:54 +0000

*NAPOMENA: Defka je jebeno duga, koga je smor da cita, neka barem procita primere. Neko mora da zna za moju nesrecu i zalos'.
_______________________________________________________________________
Bolje ces proci u paklu, nego ovde. Ako si, ne daj Boze, bolestan-bolje odmah da umres.
Vazi samo za pacijente. Opasno po mentalno zdravlje. Izaziva retardaciju, poviseni krvni pritisak i traume.
Zdravstvo u Srbiji je propalo. To je cinjenica.
Jos ako se radi o drzavnim bolnicama...
Zato sto tebi ili tvojima savrseno puca kurac da platite 2000 dinara ultrazvuk kod privatnika ili da uopste idete kod privatnog lekara.
Eh, sad. Kad je najgori trenutak u zivotu, boles' zakuca na vrata.
I onda naravno moras da ides u bolnicu.
Sve pocinje tako sto moras da zakazes. Dakle, zoves telefonom. Javi ti se neka napucana medicinska sestra i onda pocinje nerviranje. Ja ne znam da li ona to iz zlobe i pakosti ili samo zato sto je glupa, ali mora da ti zagorca i ta 2 minuta zivota i od tebe napravi debila.
Dobro-zakazao si.
Ustajes rano, i onda se truskas nekim kolima ili busom (neki imaju srece pa idu peske, jer im je blizu, ali cesto su bas one bolnice koje su nam potrebne u drugom gradu) i dolazis u tu, dragu nam drzavnu instituciju.
Vrlo cesto se desava da su hodnici poput lavirinata, i onda pocinje i misaona igra.
Eh, sad. Ako si tunjav covek-neces se snaci.
Dolazis na salter. Medicinska sestra turpija nokte od 20 cm, zvace zvaku ili prica preko mobilnog telefona. Obavezno kucka recepte samo jednim prsticem (na kome se nalazi 2.5 kila zlata) i pokusava da te ignorise.
I onda ide ono: "Sacekajte, vidite valjda red." "A gde vam je ovaj formular?" "Sto niste doneli da vam overimo?"
Pa te posalje u picku lepu materinu, jer glupaca ne zna sta je levo, a sta desno.
I onda dolazis pred vrata sobe u kojoj se obavlja pregled.
Naravno, dosao si ranije, uredno, lepo, na vreme.
A cekaonica puna!
I tu je milion baba i deda (koji najcesce smrde i podsecaju na mesavinu ukiseljenih miski, belog luka i poljskog ve-ce-a).
I naravno, zauzeli su sva mesta.
Ako se nekako i uglavis, pocinje najgori deo svega.
Babe i dede pocinju da raspredaju zivotne price.
A medicinske sestre se setkaju hodnikom u stiklama (obavezno), isfenirane, nafrakane, onako zamisljeno, boli ih kurac za sve ove sto cekaju.
I onda raja hoce da digne bunu protiv onih koji idu preko reda.
I tako si zarobljen u smrdljivoj cekaonici, sa neopisivom zeljom da sebi skratis muke i uletis u laboratoriju, otmes im bilo sta ostro i sam sebi raseces utrobu i operises se, a kasnije obesis na prvo drvo na koje naidjes...
Dobijes nagon, cak, i da postanes revolucionar koji ce spreciti sve ovo.
I da, psujes sve po spisku.
Jer, avaj, toliko su nekulturni, bezobrazni, neprofesionalni...
I vec pocinjes da skupljas pare za privatnika.
Ulazis u ordinaciju i obavezno pruzas doktorima viski ili bombonjeru ili kafu.
Da im se nadje.
Cesto se desi da ima doktora koji su mnogo bolji od medicinskih sestara (nisu toliko napucani), pa ti se posreci i lepo ti sve zavrsi i sredi.
Kad napokon sve zavrsis, istrcis iz bolnice, srecan sto si danas uspeo da se iskontrolises i sprecio masovna ubistva.
I naravno, i dalje psujes.
Najbolji deo svega toga je sto se na kraju pocastis burekom i jogurtom (ili pivom,ako ne pijes lekove).

U cekaonici (oko mene 28 baba i deda)

-*LE DEDA SMARAC 1: Ja sam otis'o jos '95 odavde, tad bilo najteze da se zaradi...

-*LE DEDA SMARAC 2: Onaj moj unuk, picka mu materina retardirana, ne zna ni sekiru da podigne, a kamoli traktor d' upali...

-*LE DEDA SMARAC 3 : Pa jebem mu Boga blesavog. Treba d' idem kuci da jedem,pao mi secer. Kad ce vise da me prozove. Bezobrazluk...

-*LE BABA SMARAC (javlja se na neku tarabu) : Sine, evo me u bolnici, jes' boli me noga, jes' uzela sam 'leba. 'Si ucio sine nesto? Nisi?! Pa sto,bre? A jebem ga, opet mora da odvaljujem dasku od ormara da te bijem po ledja...

-*LE BABA SMARAC 2: Ja sam lepo na vreme zakazala, i dosla ranije, i koj' sad kurac ova usla pre mene. Sad cu da im uletim tamo, sve cu da im kazem.
(meni) : Je l' znas ti mog sina Radeta sto radi u policiji? Visok,crn,kratku kosu ima. Znas sigurno. Sve ce da ih po'apsi za korupciju i lopovluk, mamu im...

-*LE BABA SMARAC 3 : Ja sam danas trebala da kupim 30 kila sljive, 28 kila smokve, i 25 kila kajsije da pravim dzema i slatko. Al' ova zena sto treba da mi proda ce d' ode. To sve zato sto ova govna tamo idu na pauzu, dudlaju cigare, jebu se... Krv ti jebem poganu...
_______________________________________________________________

-JA (nekom dedi pored mene, koji vadi telefon): Izvinite, mozete da mi kazete koliko je sati ?

*LE DEDA (meni): Jeste ovo je NOKIA C3. Kupio ja u Paracin'. Na pretplatu u Telenoru , znas...

-JA : Dobro, deko. A koliko je sati ?

*LE DEDA : Na pretplatu, nema deda da kupuje za kes. I tako mi mesecna rata 1404 dinara. Na dve godine ga otplacujem...A penzija mala...

-JA (okrecem se prema babi do mene) : Izvinite, znate mozda koliko je sati ?

*LE BABA : Jaoj, sine. Ne cujem te.

Ja : Sati... Koliko je? (objasnjavam rukama)

*LE BABA: Ma imam 3 sina i 1 cerku. To sve neradnici. Za sve se u zivotu ja mucim da im pruzim. A unukici sto sam kupila lepu trenerku, roze, sa barbike...
JA - (ustajem i idem napolje da se izduvam malo inace ce da bude masakr)

18 : 7

Gadafi

Molle 2013-08-20 00:47:57 +0000

Rahmetli Gadafi, ekscentrik kakvim beše, na Samit Nesvrstanih u Beogradu 1989.-e godine je došao sa sve šatorom, šest kamila, dva konja i celom svitom i obezbeđenjem, među kojima su bile i pripadnice lepšeg pola, amazonke, žene komandosi, navodno nevine. Čuveni šator, koji je vukljao sa sobom po svim meridijanima bio je postavljen u dvorištu rezidencije ove arapske zemlje na Dedinju, a po potrebi je bivao otvaran sa svih strana, poput onih jeftinih, najčešće belih, tendi koje danas mogu da se kupe. Otud i izraz, koji je danas u upotrebi, barem u mom društvu.

Ekipa se dogovorila za pecanje, mesto polaska ispred ulaza jedinog koji ima automobil. Zora. Svi smrde na alkohol. 5:30am Sunce stidljivo izlazi i obasjava krmelje prisutnih. Vlasnik motornog vozila kasni, a niko nema muda, jer je mnogo rano, a ni kredita, jer jebiga, da ga pozove. Posle petnaestak minuta eto i njega.

-'Ajde, brate, više, gde si, jebiga, dosad?
-O'š peške u Opovo?
-Pa ne, nego...
-Sevaj onda, i ja sam šljem'o, to što nismo bili zajedno, ne znači da nisam. Uostalom, sve sam noćas spakov'o, sisajte, samo da sipamo čorbu, paznemo gliste, crve i 'leba i palinski.
-To! E, jesi li i gadafija turio u kola?
-Ma koj' će nam kurac, ko to još da sastavlja tamo u onom blatu.
-A daaaj, 'smo se dogovorili, a jeebiga, brate..
-Ama, jel' idemo na pecanje il' šta?
-A znam, ali sunce, ovo ono, šta znam, prošli put smo svi kontali kako smo se zajebali što ga nismo poneli.
-Ma pon'o sam, bemteusta, naravno da sam pon'o, vi'š kak'i smo krivi, ko će, bre da peca, slud? Sve na dubinjaka, uz'o sam ona zvonca kurčeva od ćaleta i zaleži na ćebe.
-Too, ljubi te brat u prljav vrat!
-Mamu, bre, ljubi i 'ajde nazad, najmanji si!

17 : 4

Kineski guru

Verbalni GzV 2011-07-12 12:14:14 +0000

Zajebani ćelavi starci sa dugom sedom bradom . Pojavljuju se u mnogim filmovima , a njihov značaj je ogroman za glavne likove filma.

Glavnom junaku kuronje iz kraja zadirkuju devojku na koju se on pali duži niz godina (ali ga ona , kako to obično ide , ne primećuje) on se napravi faca i krene da je brani . Naravno dobije po pički i krene kući. Maši se za bravu ali se u tom trenutku čuje tiha kineska muzika. On se okrene i u svom dvorištu zapazi starca kako meditira sa dva mirišljava štapića u ruci. Iz sobe mu izadje keva i saopšti mu da je to dalji ujak njene drugarice iz Azije koji je kupio plac u nihovom kraju ali će spavati kod njih dok se ne skući. On krene da se pozdravi sa starkeljom , pridje mu polako.. Starac otvori jedno oko i kaže :
- Vidim ti po pokretima da si ti sledeći Dragen kid !
Junak filma se samo nasmeje i krene da spava.
Rano iz jutra ga probudi nekakvo lupanje u dvorištu. Izadje iz kuće i zapazi tog starca kako bambusovim drvetom udara u nekakav dzak. Junaku se to svidi i pita ga da sam proba. Uzme štap u ruke i od tog trenutka i on sazna da je nevidjeni talenat. Od tog momenta ga starac uči razne besmislene pokrete poput čišćenja lišca i češanja po dupetu koji će mu naravno koristiti u borbi. Nakon dve godine isti junak prolazi istom ulicom na kojoj je ranije dobio batine , zapazi kako isti momci diraju tu istu devojku . On uskoči , razbije im pičke , spasi curu i izjebe je iste noći.

38 : 10

Studentski profesionalni sindrom

mardz 2011-07-20 09:46:19 +0000

Nevolja koja većinu studenata ne zaobiđe tokom studiranja.Naročito izraženo u prvoj i drugoj godini studija,kada se dotični pojavi u prigradskoj ili seoskoj sredini gde većina smatra da je samim odlaskom na fakultet pokupio bar polovinu znanja iz svoje struke.
Najviše stradaju studenti medicine,stomatologije i veterine,mada deblji kraj izvuku i srudenti psihologije,prava,bezbednosti i dr.

Marija u predahu jurenja uslova za 2.godinu medicine kod babe i dede na selu.U cik zore budi je ujdurma ispod prozora.Deda se raspravlja sa komšijama da je još rano i da čeljade spava.Marija izlazi napolje.Starija komšinica maše nekim snimcima,komšija je doneo rezultate krvi.
Hajde sine živa bila ti meni pogledaj mi ove snimke i kazi sta vidiš da ne idem kod doktora,zakazali tek za 10 dana,Bog ih ubio neradnike,ko ce da čeka toliko,a i daleko je,znaš da moram da silazim do grada da bih došla do ambulante...evo ti samo baci pogled pa kaži ima li šta ili nema....Komšija maše onim rezultatima krvi,boreći se za startnu poziciju,njegov nalaz kraće traje za pogledati...Deda joj prenosi molbu da dođe hitno kod komšije Rajka,izgleda da se tele razbolelo....
-Uselivši se u novi stan,nove komšije se raspituju za starosedeoce.....Baka sa sprata priča....a iznad vas je jedan fini mladic,advokat....
Posle nekog vremena i sretanja krajnje oronulog i raspadnutog ,,advokata''koji šljaka na nekoj građevini dođoše do zaključka da je on advokat kao sto su i oni astronauti.A baka im reče da je studirao prava pre desetak godina,pa sta je ako advokat nije....

15 : 4

A što ne mogu?

Thazz Dugg 2011-04-02 12:31:32 +0000

Odlična upitna rečenica za započinjanje svađe sa roditeljima. Ukoliko je dete uzrasta 10-16 godina, nakon roditeljske zabrane neke krajnje nevine i bezazlene aktivnosti neminovno će doći do dernjave u kući. Majka i otac počinju da urlaju i krilaju rukama, dete počinje da histeriše, a baba, iako je gluva i nije u toku, ipak 'oće da se meša u novonastalu situaciju, pa malo drži stranu voljenom unuku, a onda se malo prebaci na stranu diktatorski nastrojenih roditelja, čisto da im ne potkopava autoritet i osigura se da je ne smeste u starački dom.

- Kevo, odoh da upalim komp.
- Ne možeš, rano je još.
- A što ne mogu, 'alo, 10 sati je?
- Ma slušaj, pizda ti materina balava , ako kažem da ne može, onda ne može!! :krilanje rukama:
- A što ne može, nema razloga, juče nisam bio nimalo na kompu, ajd malo pre škole da vidim šta ima?!
- Ma šta ti da vidiš šta ima, samo se dopisuješ sa nekim budalama sa interneta. Je l' te oni tako savetuju da se ponašaš?! :vene na vratu i čelu samo što ne eksplodiraju:
- O, jebem ti... odoh onda da pustim psa. :u sebi - odseliću se i ja jednom, sunce da vam jebem:

- Ćale, idem malo da radim zgibove napolju.
- Ne može.
- A što, bre, ne mogu, šta fali?
- Slaba je šipka, slomićeš, gde će onda majka da kači veš?!
- Ma kako gde će da kači veš, imam 90 kg, a šipka drži barem 150?!
- Ama rek'o sam da ne može i kraj!
- Pusti ga Milorade, mlad je. Nek se bavi sportom, bolje nego da se drogira. :baba iz pozadine:
- Ne znaš ti majko, kakav je on. Sve što dodirne slomi.
- Ma šta slomim?! Pumpa je sama pala sa stalka, nisam je ja dirao.
- Mo'š misliti, balavče nevaspitani!!
- A ti sine polako, nemoj da sekiraš tatu. :opet baba iz pozadine:
- Ma daj beži, odoh da radim sklekove. Više i ovaj teror. :sin odlazi:
:Ćale u pobedničkom i autorativnom maniru dig'o glavu k'o nosorog i likuje:

32 : 7

Dođi, vidi, idi

DustBGD89 2014-04-23 10:20:49 +0000

(aka. "Veni, vidi, arrivederci")
Opis ponašanja mlađahnog čoveka (ili žene), koji tražeći izgovor napušta žurku pre trenutka kada se ona od averidž sedeljke pretvara u orgije potpaljene alkoholom i eventualno drugim (nedozvoljenim) sredstvima. A na dotičnu je i inače došao samo da bi ispoštovao domaćina.

Pera (domaćin): E, Miko, da te upoznam, ovo su Lena, Helena i Milena. Fine devojke, studiraju latinski jezik. Lazu znaš.
Mika: Ćao, ćao... Gde si matori!
Pera: Matori, šta ćeš da piješ?
Mika: Meni može pivo.
Laza: E, meni daj onu tvoju domaću
Lena: Meni apsint
Helena: Meni đus-votku
Milena: Meni isto.
...
(sat vremena kasnije)
Laza: E, jebote, mnogo dobar trip, ali mnoooogo dobar! HAHAHAHA!
Milena: HAAAAHAHAHAHAHAHAHAHAHA!!!!
Lena: HAAAAAAAAHAHAHAHAHAHAHAHA!!!
Helena: Dečaci i devojke, vidite šta slučajno imam! (vadi vutru i rizlu iz tašne)
Mika: Ok, Pero, matori, ja bih morao da krenem...
Pera: Što već sada, matori!?
Mika: Rekao sam ti da sutra idem rano u Novi Sad
Pera: Pa, šta matori, zakuntaj ovde, pa idi odavde...
Mika: Ne mogu, brate, karta mi je ostala na gajbi.
Pera: Aj, nemoj da sereš!
Mika: Aj ćao!
Pera: Aj, šupičku materinu!

(dva dana kasnije)
Mika: E, sori brate što sam onako zapalio, ali video sam da se situacija otrgla kontroli, a ja nisam u tom tripu. A i stvarno sam išao u Novi Sad.
Pera: Brate, ćuti, bolje da nisam na kraju ni pravio sedeljku.
Mika: Što?
Pera: Dobro, hajde, malo smo rivali kad si ti otišao, a onda Zjola kreten pokazao organ devojkama. I onda je krenuo henddžob, pa bloudžob, pa peting, pa anal, na kraju je komšinica s osmog zvala muriju, i svi smo tako kolektivno proveli ostatak noći u stanici. Ma Zjolu su još tamo terali da peva inspektoru "Rizlu imaš, a ličnu kartu nemaš" dok su ga pendrečili po bulji...

44 : 1

Trejler glas

Ariel Ultra 2011-04-10 13:34:38 +0000

Pojačivač momenta.

NEBOJŠA (ulazi u sobu): E, sad mi rekao ćale, rešeno je, idemo opet u Čajetinu na leto!
DIMITRIJE (skače sa kreveta): Izjeb!

NARATOR: Ovog leta…

NEBOJŠA (pakuje se, viče) Eeej, Dimitrije… Ma mamicu mu malu nikad ga nema kada ti treba… Alooo, gde je punjač, nemoj da sam te opet pitao!

NARATOR: …dva izgubljena brata…

DIMITRIJE: (gleda kroz prozor punta, preko stakla promiče odraz krošnji i pokoja taraba): E, sećaš se ovde smo stali prošli put da se iserem! Hahaha, koju sam nagaznu minu ostavio!

NARATOR: ...pronaći će sebe ponovo…

NEBOJŠA (odsutno na zadnjem sedištu igra igricu na mobilnom i pušta tihomire ka Dimitriju dok frenetično razmišlja): Jebote ima baba da nas budi u šest ne znam kada sam zadnji put usto tako rano u jebote šta ako mi je već tada krut jebote krut mi je svako jutro kad ustanem šta ako je možda već tad

NARATOR: …i otkriti šta razdvaja dečaka od muškarca…

DIMITRIJE (noć, stupa u avliju, sija svetlo samo iz kuće, okolo potpuni mrak, čuje se zavijanje) I ne mogu da verujem da će opet pola leta da nam propadne u ovoj vukojebini.

NARATOR: … a šta čoveka od vuka!

NEBOJŠA (staje pored njega, zavijanje je glasnije): Veruj.

NARATOR: Vukojeb 4: Nova dlaka, stara ćud.

Stefan Kapičić kao Nebojša. Dado Polumenta kao Dimitrije. I Petar Božović kao Vukojeb. U filmu Srdana Golubovića: Vukojeb 4!

36 : 12

5-5-0

Роки Билбао™ 2011-10-20 11:46:41 +0000

Majka svih taktika naših timova kada su u pitanju internacionalne utakmice. Nema nikakve razlike da li se igra protiv luksemburškog trećeligaša ili Barse poenta je da se ide na nerešeno, što je sigurno sigurno je.

Predrag Strajnić: I dobro veče i dobrodošli u specijalnu emisiju povodom utakmice Barselona- Donja Moštanica. Večeras će moj gost biti legenda srpskog fudbala- Vladimir Petrović poznatiji kao Žonpi, veliki taktičar i eminentni mastermenadžer srpskog fudbala. Vlado, šta mislite o večerašnjoj utakmici, postavi i taktici koju će večeras prikazati tim iz Katalonije?

Žonpi(pogled mu se gubi u daljinu): Dakle... Sigurno je da je Barselona jedan jak tim... I... I da će večeras pokazati sto posto svojih mogućnosti... Mada... Mada ne treba potcentiti Donju Moštanicu koja će sigurno ići na pobedu... Ovaj...Donja Moštanica je tim iz Donje Moštanice... Igraju ofanzivan fudbal...

Strajnić: A šta mislite o taktici koju je Gvardiola najavio?

Žonpi: Taktika... Pa mislim da se Gvardiola odlučio za jednu veoma ofanzivnu i rizičnu taktiku protiv Donje Moštanice koja će sigurno ići na to da da gol... I mislim da bi trebalo da... Trebalo da... Da ide na taktiku 5-5-0 i proba da sačuva taj nerešen rezultat u startu...

Strajnić: Ali Vlado zar ne mislite da je taktika jednog kluba kao što je Barselona protiv tima iz Donje Moštanice krajnje apsurdna?

Žonpi: Donja Moštanica će sigurno ići na pobedu i dati sto posto svojih mogućnosti i... I... Dakle... Ne bi trebalo rizikovati protiv njih zato što... Bre... Ako Barselona rano povede ona će morati da čuva taj rezultat jer će Moštaničani ići na izjednačenje a ako zadrže nerešeno neće morati... Da ovo... Da odmah budu pod pritiskom zato što vode.

Strajnić: Vlado, popijte malo vode.

37 : 6

Ekskurzija kroz godine part 1.

Трачара♥ 2012-08-17 23:02:38 +0000

1.razred.
#Prva prava ekskurzija.Prvi put bez roditelja i mogućnosti da te oni kontrolišu.Prvi put imaš odgovornost nad svojim parama.Ustaješ oko 5 ujutru,i ako si legao oko 10 sati prošle noći,jer ipak nisi mogao da sačekaš pola 7.Proveravaš sve još jednom.Baba ti sipa u flašicu ''Hello'' soka vodu sa česme,i proverava da li kaplje,da se ne prospe po tvom novom spajdermen(ili mjau mačkice)rancu,za koji je majka izdvojila čitavih 230dinara i 2 minuta rasprave sa kinezima da li može da se vrati,u slučaju kvarenja šnira.Tata,mama,deda ili ukućanin koji je nevoljno ustao rano,trpa te u auto i vozi u školsko dvorište.Tamo stižeš medju prvima,i brineš da nisi zakasnio,jer ne vidiš autobus.Dvorište se polako puni.Dolazi autobus.Uzbudjenje raste,ali to prekida učiteljica koja djake podseća da sta u red,dva po dva.Učiteljicine mezimice se guraju prve,do učiteljice.Polako ulazimo u bus,a oni najbrži zauzimaju prvo sedište.I1 sedi desno,a I2 levo.Nemirni dečaci sede sa učiteljicama.Svi žurno iščekuju 8.00h.Čuje se paljenje motora.Mekušci plaču i lepe se po prozorima da mašu mami,a ostali,koji su imali pare da ga priušte,hvale se nokiom 3310.Jedino Marko i Steva imaju Siemens C25 sa antenicom na kojoj se nalaze kolca koja svetle kad te neko zove.I krećemo.Svi mašu roditeljima,mašu i roditelji deci,maše i prodavačica sendviča iz kioska,maše bradati vozač,svi mašu.Učiteljica upozorava decu,a najviše debele učenike,da nema jela dok ne stignu u manastir Žiču na pauzu.Oni veštiji uspevaju da izvuku žvake,poneki smokić,ili čak sok na cevčicu.Prvo odredište.Svi jedu kiflice sa sirom koje je majka pripremila ili sendviče sa salamom uvijene u foliju.Ništa nije moglo da se stavi u njih,da se ne ukvari od vrućine.Devojčice nose farmerke zvoncare ili roze trenerke od Kineza,neke majčice sa barbikama ili cvetićima.Ipak je učiteljica rekla da nema suknjica.Dečaci nose bermude i plave,zelene ili sive majce na rukave,bele ili crne duge čarape i nike patike ili oni ''fidbaleri'' izlizane kopačke sa treninga.Već na prvom stajanju,decu zasipaju ulični prodavci sa igračkama,zezalicama i brojanicama.Učiteljica viče na decu,ali oni ne slušaju.Jedini ne kupuju one učiteljicine mezimice jer su one dobre,i slušaju učiteljicu.Dečaci kupuju pištolje na metkiće ili klipse,ljigavce ili neki strašni prsten.Devojčice trpaju u ruke šnalice,gumice,prstenčiće sa cvetićima,brojanicu za mamu i baku,ikonicu za tatu,lutkicu za sestru...Dozvoljeno je samo 2 sladoleda,jedan u Vrnjačkoj Banji,a jedan na povratku kući.Oni veštiji,uspevaju da isfoliraju da su pojeli samo jedan,a ustvari to im je 3. po redu.Povretak kući je obično rezervisan za menjanje sličica,pucanje pištoljima i plašenje devojčica ljigavcima.Oko 7 uveče,mama i tata su u školskom dvorištu i čekaju dete.Većina njih se vraća bez para,a učiteljicine mezimice sa po još 200,250 dinara koje nisu uspele da potroše,pritom se hvaleći učiteljici da su sačuvale parice za poklon bolesnoj baki.Neke od njih se uživljavaju u odrasle razgovore sa učiteljicom,jer vodiču ne smeju da se obrate,jer ih je sramota.Kad stigneš kući i podeliš rodbini poklone(oni obični dočekaju poklon sa izrazom:''Pa nisi trebao,''a ustvari jedva čekaju da vide poklon.)sedaš na krevet i čekaš da ti mama raspremi ranac,pa da konačno počneš da joj prepričavaš ekskurziju.Ujutru te mama budi za školu,a ti realizuješ da si zaspao dok je mama raspremala ranac i da nisi stigao da joj sve ispričaš.U ranac pakuješ ljigavca ili stavljaš najnoviji prstenčić ili gumicu za kosu,i krećeš opet u mučilište...

25 : 9

Nedeljna depresija

Mali Mujo 2018-08-25 00:07:55 +0000

Ono kad znaš da te čeka neka muka, a ti treba kao da je ignorišeš, da glumiš da te boli kurac i da ti je lijepo. Ide do te mjere da nekad poželiš i da te muka odmah snađe, samo da agonija čekanja prestane. Kad si u govnima - u govnima si. Plivaš. Ne razmišljaš. Al kad znaš da treba da plivaš u govnima, a još si na suvom, e to je muka! To je dugo gledanje i proučavanje one žabe o kojoj je pokojni Đinđić govorio. Inače, ova pojave je ime dobila po onom osjećaju kad je nedelja veče, znaš da sutra moraš ustati u 5, pojesti parče hljeba i salame, otići na posao, i trpiti da te guzi ko kako stigne za male pare. A još je vikend, i tebi je kao lijepo, odmaraš. Jest, al u kurcu!

Čovijek sjedi na terasi apartmana u Grčkoj. Gleda u more, dok sunce polako zalazi. Zapalio cigaru. Unutra u sobi, spakovani koferi. Samo još na stolu stoje ključevi i dokumenti. Djeca trče po apartmanu i smiju se. Jebe se njima. Žena ih juri okolo i smiruje, a on razmišlja:

jebem ti život. prođe 10 dana. sutra treba ustati rano, pa u smrdljivi autobus, pa se jebi 15 sati do kuće, uz 10 istih pjesama u krug, i smradom čipseva i socijalnih sendviča, dok tuđa djeca vrište i histerišu okolo. pa na granici sat vremena se prži dok te kontrolišu da ne švercuješ drogu, jer ozbiljan kriminalac definitivno putuje autobusom preko last minute ponuda u agencijama, nabijem ih ja na kurac malo! pa sutra nazad u radionicu pa slušaj debelog Saleta kako prepričava viceve iz novina i rokće. pa se nateži sa onim majmunom od šefa da ti isplati pare što ti duguje još od februara. od toliko zemalja sa morem, ja se rodim u onom šupku gde nema ništa osim kuruza! pa da imam pun džak pičaka, ja bi za kurac u'vatio kakve sam sreće! a uvijek je i bilo tako, nikad ja sreće nisam imao. jel me još u srednjoj ona kurva Dragana ostavila zbog malog Mileta što je nosem mogao orahe da mlati. pa kad sam kupio prvi auto, nisam ni kilometar s njim prešao, ostao mi mjenjač u ruci, strmopizdio se u jarak, jedva živ ostao. cijeli život, svi me jebu, a ja samo vrtim guzicom da manje boli. zašto baš ja, zar to mora tako da b-
- Mirko, vidi galeba joj kako je lijep...
- Mrš jebem i tebe i njega!!!

41 : 2

Ne pada sneg da pokrije breg...

MrTestis 2011-11-20 11:12:07 +0000

... već da svaka zverka pokaže trag.
Stara narodna umotvorina, neka vrsta demotivacione motivacije koja nam daje na znanje da se ponekad pizdarije dešavaju sa razlogom. U ovom konkretnom slučaju, sranje pomenuto u naslovu se dešava da bi se videlo ko je kakav u stvari, kome verovati i tako to.

(kuc-kuc)
- Dobro jutro.
- Oooo, dobro jutro, komšija. Baš se pitam ko bi mogao biti ovako rano. Uđi, koja te muka naterala ovako sabajle?
- Samo da ti kažem da, ako nemaš benzina, a treba ti, sledeći put dođi lepo kod mene pa pitaj. Nemoj da mi guraš crevo u rezervoar i cuclaš, pa da mi auto stane na pola puta kad pođem na pos'o!
- Uuuuu, komšija, da te ne cenim toliko, sad bi' te roknuo posred čela za takvu uvredu! Bolje da si mi u oko brknuo nego to što si mi rek'o! Bolje da si mi se na prag iskenjao i kucao da ti dam wc papir nego ovo! Ubi me k'o maljem! Pa zar ja tebi, svom najboljem komšiji?! Svaki dan ispijamo kafe i družimo se, i zar tako?! Pre bih u šteker kurac gurnuo nego crevo u tvoj rezervoar. Sad si me povredio! Ma, to te neko slagao. Ajde, kaži ko je jeo ta govna!
- Nije mi niko ništa rekao!
- Ne, ne moraš da mi pričaš, saznaću ja ko je taj! Prekopaću i nebo i zemlju dok provalim ko je i jebaću mu majku! Da me nečiji zli jezik tako bruka i zavađuje sa mojim zlatnim komšijom?! Da me ponižava pričom da bih siš'o tol'ko nisko da gorivo noću cuclam komšiji i da se on džabe ljuti na mene. Samo, sjeb'o se taj!
- More, sjeb'o tebe onaj sneg što pao, pa sam samo pratio tragove od poklopca mog rezervoara do tvoje kapije!
- Dobro, 'ajde! Na ti pare za benzin, kupi pre nego pođeš na pos'o!
(tras!)

30 : 1

Božić u Beču iz ugla neintegrisanog

wicked 2015-12-26 22:39:46 +0000

Kao u nekom začaranom krugu, gde ne možeš da provališ gde je tačka polaska odakle je umetnik sve to započeo i krenuo da crta, pre nego što si se osvestio da je Božić prošao, već te grize neki mali crv u glavi i izjeda mišlju da već trebaš da se psihički spremaš za sledeći. Kako više Božić i po samom priznanju “ovderođenih” nema više ništa sa religijom, već samo sa konzumentskim poimanjem istog, dolazimo do jedine stvari koja je tu bitna - lova. Istini za volju, ima neke veze i sa širenjem radosti, ali kako to sad izvesti kad u današnje vreme i orgazam mož da platiš?

Samo kupuj, brteuu. Mnogo, ne da pređe stvar iz ruke u ruku, simbolično, kako te učili da “se valja” nego da ti treba jedno makar 2-3 ture autom da prevezeš poklone koje si isplanirao da pokloniš za omanju porodicu. Nema veze ako si kupovao gluposti, bitno je samo da se kupi mnogo, neka su i gluposti, što da ne, pa ionako se do februara sve po radnjama bez problema menja.

Ništa manje se ne računa kao napor, i ako to nisi izveo, e pa brate mili, nisi se integrisao, slaba ti je vajda, možeš slobodno da se preseliš u Malu Ankaru, iako ne klanjaš, pa muči muku tamo sa ostalim gastosima koji ne poštuju takve svetle tradicije, eno ima ders više puta dnevno, za tamo si, nema veze što ne klanjaš. Najpametnije ti je da se pokriješ ušima i nastaviš da se smeškaš kroz zube dok izgovaraš strogo poslovno “Frohe Weihnachten” prikrivajući činjenicu da si detetu kupio igračku a ženi neku sitnicu.

Kupuj brate mili, misliš da se 13. i 14. plata dobijaju da bi štedeo, letovao ili gradio kuću u Malajnici? Oprem ti ga sponabutam, i to žustro! Nisu ti ovo sedamdesete, tarzančino neuka, samo ti teraj svoju politiku da ćeš jednu platu da pojedeš a sa drugom kuću da gradiš i dalje, sjebao si se, Sebastijan Kurc te samo iz prikrajka gleda, na tebi se bazira studija o novom paketu mera kojim će se život čuvenim Auslanderima zagorčati još jače, a mlad je on, sposoban, tek treba da šuknjava, u punoj je snazi.

Ali ne budi glup. Nisi valjda lud da nov televizor “decama” kupuješ pred Božić, kad sve poskupi? U septembru se to kupuje, žgadijo neiskusna. Tad padnu cene, pa ih onda čim se okiti grad, a to je negde već krajem oktobra, polako pumpaju, pumpaju, dok ih ne napumpaju do granice pucanja, a što je ustvari optimum koji je makar polovina prosečne plate, a svi znamo da širenje radosti nema cenu, neka te neki drugi dan boli glava kako ćeš da platiš račune. Zato nauči lepo još malo tvog tarzanskog nemačkog u kome glagole i dalje posle 20 i više godina provedenih po Švabijama govoriš u infinitivu, pa čitaj novine, prelistavaj ponude dok ti se u glavi ne zavrti od modela, cena i različitih ponuda, red je da se ispoštuje, nema veze što ne kontaš ono što piše sitnim tekstom, to će ionako banka da reši, ti ćeš kao i do sada samo na arbajt.

Obraduj svoje bližnje kako priliči, da se zgotovi jelo, da se domaćica lepo umije, pa da zamesi, da obari, da pripeče, da isprži, da skuva, sve kako doliči jednoj domaćinskoj kući. Da se jede, nema veze što si se sledećih pola godine sjebao od kredita i što ćeš dve trećine spremljene hrane da baciš, mora da se toga dana pokaže da se ima. Kako ti prijatelj poslao onaj SMS, hahaha jeste lud, sve da puca na vitamin CE, jagnjenCE, prasenCE, može malo i jarenCE, ostani dosledan tradiciji, nema veze što deca ne vole masno pa odvajaju “ono belo” dok se mršte.

A kad preživiš praznike pa prođe i Nova godina, seti se kako si Badnji dan i Božić kao dete slavio, pa ponovi sve kao za katoličke praznike ako imaš muda. Mada čemu, ionako se to sve pada u radni dan, mora rano da se legne, još ranije da se ustane. Arbajt neće, ne sme i ne može da čeka.

19 : 4

Tipovi ljudi u teretani

ninka_92 2011-08-23 13:13:11 +0000

Kao i u svakoj sredini u kojoj se kreće veliki broj ljudi, tako i u teretani postoje određene grupe u koje sa manjim odstupanjima možemo svrstati njene korisnike.

1. Neiskusni bilderi - Obično srednjoškolci sa prve ili druge godine koji se prvi put sreću sa teretanom, ili tipovi sa nekih 25 i kusur godina koji su napokon riješili da nešto urade sa svojim izgledom. Karakteriše ih nesigurnost prilikom vježbanja, gledanje bildera sa dužim stažom sa strahopoštovanjem kao i nedostatak odlučnosti i volje za daljim radom. Obično odustanu poslije nedelju dana, eventualno dvije.

2. Polu-iskusni bilderi - Pripadnici prve grupe koji su izdržali kritični period i sada treniraju skoro godinu dana. Tu su prve naznake mišića, pa počinju da oblače uske majice, da se šišaju "na opasno" i da se šire dok hodaju. I dalje gledaju starije sa strahopoštovanjem, ali se sada pomalo oholo ponašaju prema početnicima.

3. Iskusni bilderi - Momci u rasponu od 20 do 40 godina, koji već duže vrijeme idu u teretanu. Dobro su građeni, širenje u hodu je postala stvar navike, opasne frizure se vremenom gube i mjesto ustupaju raznom nakitu, od lančića do prstenja i satova. Sa visine gledaju na početnike, mada su uvijek tu da im pomognu ako im zatraže pomoć.

4. Veterani - Legende teretane. Prve bilderske korake napravili su još za vrijeme Tita, a njihov staž se ne mjeri godinama, već decenijama. Iako ih godine sustižu, oni ne posustaju, tako da se i dalje mogu nositi izgledom sa daleko mlađim kolegama. Dolaze u teretanu rano ujutru, rade u tišini i odlaze poslije sat-dva vježbanja.

5. "Hemičari" - Najomraženija vrsta ljudi u teretani. Ima ih u svim navedenim kategorijama, ali zajedno čine zasebnu cjelinu. Karakteriše ih vrtoglavo brz napredak, tako da izazivaju zavist i mržnju onih koji prirodnim radom daleko sporije napreduju. Obično se drže zajedno i raspravljaju o najnovijim proizvodima, od proteina, preko kreatina, do steroida.

46 : 8

Priča o momku koji je vodio zdrav i izrazito neporočan život a umro naprasno u cvetu mladosti

melkijades 2019-07-26 23:44:54 +0000

Mit o mladiću od 25 - 30 godina koji je čitav svoj život podredio treninzima i makrobiotici, ustajao u cik zore i, nakon meditacije i solarne joge istrčavao deonicu od 10 kilometara gore - dole po planini gde je čitav vek proživeo, (na voću povrću pirinču kozijem mleku i zdravom vazduhu potoci čisti ko suza zavatiš rukom i piješ) i to samo da se zagreje - jer bio je vrhunski sportista i bavio se gimnastikom, plivanjem na 400 metara prsnim stilom i kik boksom, redovno sparingovao sa lokalnim medvedom a jednom se oprobao i u desetoboju, pokazavši zavidne rezultate. Trebao na olimpijadu sad da ide kad ti kažem. Ko od brega odvaljen, nikad popio, nikad cigaru zapalio - razboleo se nešto odjednom i, jebeš mi sve ako lažem, za pet dana umro.

Kec u rukavu svake osobe srasle sa svojim nezdravim navikama; argument, obično poslednji, kojim se naglo i neopozivo okončava svaki dalji nagoveštaj rasprave, i jednom za svagda obesmišljava bilo kakav napor u cilju zdravijeg načina života. Momka, doduše, niko ne poznaje niti ga je bilo kada video, ali pouzdano se zna da je priča tekla otprilike ovako jer nesrećni je mladić bio nećak - sestrić - brat od tetke - komšija, "onog mog kolege - prijatelja - poznanika - Marinkov mali - Laze Berčeka sa Karaburme - iz Paraćina - Švedske ma znaš onog lika bio nam je zimus na slavi.

Dva popodne, ćale otvara treću kutiju monte karla. Pali cigaru, hvata ga kašalj, ustaje, odlazi u kupatilo i tamo iskašljava levo plućno krilo, uspomene na rano detinjstvo i vojsku, truleks krpu što ju je greškom pojeo pre neku noć kad se teškom mukom dogegao iz kafane. Vraća se u dnevnu, suznih očiju i čela na kom je niklo još nekoliko svežih bora. U kožu mu se vratila prirodna pepeljasto - zelena nijansa.

- Mogao bi malo da smanjiš, mislim, ako nameravaš da živiš.
- Šta da smanjim?
- Cigare.
- Ne lupetaj tu, nije to od cigara (sledi priča o nazebu pokupljenom sa pecanju - na poslu - svinjokolji - od jebenog bicikla -zavisi od toga gde je bio i šta je radio).

Mrzi me sad dalje da definišem, uglavnom - neko ga i dalje smara za cigare, poteže priču o ovom čovek - mitu što ga svako selo - grad ima, u krajnjem slučaju šta - prestanem da pušim, danas - sutra izadjem na ulicu i zgaze me kola na pešačkom.

EDIT : Potpuno sam zaboravio da uvrstim i hiljade stogodišnjaka koji su od pete pušili i tukli rakiju od trske, spavali na ladnom betonu, radili u rudnicima i opet dogurali do stodvaesosme, nadživeli unuke, i danas vitalni, hodaju bez štaka, tresu tepihe, penju se na merdevine da nameste crep kad ga pomeri vetar i, po potrebi, pomognu komšiji da unese orman u stan, i to pešaka, stepenicama, iz prizemlja na osmi. Da ne pominjem onu babu iz doba Jure - zaboravio sam doduše kako se zove - što je u 125oj (godini, ne epizodi) iskočila iz kuće kad je bilo baš gusto i, dograbivši sekiru, pomogla nindža kornjačama da pošalju tehnodrom natrag u dimenziju iks.

23 : 2

Kud i pomenu

Advokado 2016-02-04 14:10:52 +0000

Ko te je, kad te je i što te je naterao da to pominješ kad znaš da će iz toga samo sranje ispasti?

- Ćale, trebaju mi nove patike, ove su zinule do skočnog zgloba.
- Ma nemoj, patike? Pa što igraš fudbal po betonu? Ti misliš da ja serem pare? Znaš kol`ko su nam stigle komunalije? A ja na listi za tehnološki višak!!! Ona lopuža Panta, slizao se sa novim direktorom, zajedno iznose delove iz firme, raskućiše sve a ti, Rajko, na kapiju, nema posla za tebe. Naravno da nema posla kad sve gola banda i fukara uzela da komanduje, a pošten čovek samo gleda kako da preživi. Nije ni čudo što propadosmo!!! Eeeeej, da je bilo sreće da nas je Hitler još četresprve sravnio sa zemljom, kad ne umemo ko ljudi da živimo, da se dogovorimo, da od ove zemlje bude nešto. A kako je lepa zemlja, neki narod bi od ovoga raj napravio a mi...
- Dobro bre, ćale, ne treba ništa, ići ću u japankama u školu, kud i pomenuh patike.

---

- Diži ovog, vidiš da se unezverio od rakije, tebe jedino sluša.
- Dobro, probaću... Ajde, kume, idemo kući, zatvaraju kafanu. Dosta je bilo za večeras.
- Čekaj kume, još samo jednu... Mnogo mi lepo ovako sa vama, drugari moji. Zn`š ti da ja vas volim najviše na sveeettttuuu!!!! Dođi da te ljubi tvoj k`m!!!
- Dobro, kume, volim i ja tebe, al `ajde idemo, moram sutra rano službeno u Ivanjicu.
- Ivajnic... aaaa, Ivanaaaaa, Ivanaaaaaa!!! Znaš ti bre da sam ja nju voleo ko što nikog nisam voleo! Da je ona meni bila SVE!!! Daj još jednu litru, sedi dole, da nazdravimo mojoj Ivani i njenom dragom mužiću za sreću u braku. To ne smeš da mi odbiješ. Slađo, dođi dušo ovamo....
- E jebi ga, sad si zasrao. Sad neće da pođe do sutra. Kud pomenu Ivanu?
- Ama bre...mislim, stvarno....

38 : 5

Za Indekse ne zna, a od Vendi se ne diže

Adams86 2013-03-17 00:58:34 +0000

Seksualni hendikep generacije, osamdeset i neko.
Totalna nemoć i impotencija, ispred današnje prosečne klinke, koju pokušavaš da zbariš, na old school fazon.

Ostali smo zaglavljeni u nekom čudnom jazu, izmedju perioda ever grina i turbo folka. Turbo folka se gadimo, dok nam se ever grin i ne računa u neki adut, kod omladinki zadojenih devedesetih godina.
Nisam mator (bar tako mislim), niti sam neki Kazanova, ali sam se trudio da kupim, neke stare fore, nekadašnjih beogradskih šmekera.

Znate ono, prigušeno svetlo, blaga letnja promaja, na stolu sveća, iz daljine dopire prigušeni zvuk saobraćaja, a na prozoru divan prizor usnulog grada. Još jedan korak i ona je vaša... Još samo dobra muzička podloga i divna noć može da počne...

Mislio sam, da će te fore oboriti svaku, bez obzira na godine. Ali onda je došao hladan tuš, otrežnjenje. Onaj momenat kad shvatiš da se vremena menjaju, a sebe zapitaš, jesam li ja malo star?

Dok sedimo u polu mraku i ispijamo svoja pića, atmosfera počinje da ključa...

Primičem se polako, lagano joj razmičem kosu, ne bi li video divne oči, te mladje punoletnice.
Pogledi su nam se sreli...
Nasmešila se i pokazala mi svoj divni, nestašni osmeh. Srce je zaigralo.
Osmehujem se samozadovoljno, dok u glavi odzvanja ADAM MUŽJAK, AAALFA MUŽJAK!

Računam gotova je, mala je dala! Još samo da je obavestim o tome...
Scene u glavi postaju sve žešće i nerealnije. Na bioskopskom platnu moje svesti se smenjuju scene najvećih filmskih hitova.
Moje uloge se iz sekunde u sekundu menjaju. Moj ego divlja. Transformacije su neverovatne.
Vidim sebe u ulozi najvećeg romantika svih vremena, Hju Granta. Kako se mala sve više raznežuje, moj ego raste. Da evo ga to sam ja, Antonio Banderas u meni divlja . Sve sam sigurniji u sebe. Ko može odoleti Antoniju u meni?
Mala se primiče još više, stavlja svoju nežnu, nenažuljanu ruku na moje koleno.
Ma jebeš pederka Hjua i sumnjivog Antonia. Da, moj ego se pronašao u oličenju Rocco Siffredia. Okrutne hard kor scene divljaju u mojoj glavi.
Finale je tu, ustajem i posežem za neporaženim adutom, koji nikada, ali nikada nije izdao. Iz ćaletove fioke vadim CD, "Indeksi the best of".
Bacam pogled ka svom plenu, ženkici koja je naivno upala u zamku starog lava. Zadovoljno se smešim i stavljam CD... Pesma broj jedan će obaviti sve, čuveni hit, himeno-lomac kreće. Sa zvučnika kreću prvi taktovi "Bacila je sve niz reku", parenje može da počne...

- Jaaao, što mi je poznata ova pesma... Mislim da sam je čula negde. Ko to peva?
- Indeksi. Jel ti se svidja?
- Ko ti je taj Indeksi? To neki stranac?
- Kakav bre stranac? Domaća grupa (u tom trenutku kreću prve reči pesme)
- Jao kakva sam glupača, vidi stvarno. Tačno sad sam se setila. Moja baka mnogo voli ovu pesmu...
- Tebi se ne svidja? Oćeš nešto drugo? (u glavi polako kreće SELJAČINO, ALFA SELJAČINO, traži joj broj od bake, baš bi se slagali )
- Ma nema veze. Ako ti se svidja neka ga to.
- Ne ne, reci ti šta voliš. Evo ima ovde gomila diskova. Voliš Čolu?
- (blagoteleći pogled)
- Oliver Dragojević? Mišo Kovač?
- (blagoteleći pogled)
- Goran Karan? Sendi Cenov? (dlanovi se polako znoje, dok se u gaćama kamen, pretvara u pihtijastu masu)
- VENDI?! (ushićeno konstatuje)
- Ne, ne. Gde nadje tu kravu. Sendi. (ujedoh se za jezik, dok me je gledala, kao da sam lupio šamar njenom ukusu)
- A šta fali Vendi?! Ona je baš kul. Ima super pesme, super izgleda. A i baš je obrazovana.
- Ma znam šalim se ja malo. Kul je Vendi. Evo pustiću ju tjub. (mislim se plodiću te tek sad, pa makar i uz tu sirenu za vazdušnu opasnost)

- Redjam u plej listu par hitova od dotične i vraćam se uz svoju ženku. Rocco Siffredi je nestao bez traga, ali Antonio će biti dovoljan.
Razmena nežnosti je počela, dok sa zvučnika odjekuju "Uljez" i "Smrt u diskoteci", zadovoljna ženkica se polako pribija uz mene. Zavodjivo njiše kukovima. Mahnito igra u mom krilu. Ego skače , ali ubrzo pada. Jednostavno ne ide...
Antonio vrišteći beži, dok se ostaci Hju Granta u meni, bore za vazduh. Ego ponovo divlja, ali ovoga puta u pogrešnom smeru. Posle Rocca i Antonija, zbrisao je i Hju. Ostaci mog ega se ne mogu uporediti, ni sa omalenim, Denijem De Vitom.
Ženka ne odustaje, ona hoće plodnju, ali ja ne mogu više. Moram ovo prekinuti dok se u meni ne pojavi, pu pu, zlo ne čulo Saša Popović.
- U jebo te, pola 12. Izvini molim te, ujutru rano ustajem.
-Jel nešto nije u redu?
- Ma jok, nego stvarno ustajem jako rano.
- ok. Izvini, nisam znala, onda bolje da krenem...
-Izvini stvarno još jednom. Vidimo se ovih dana.... E da! Reci mi samo još jedno... Koje ti je baka godište?

40 : 10

Fobija

GilbertoDePiento 2010-05-06 15:03:43 +0000

Iracionalan strah od nečega... Uglavnom gluposti kojih se samo ti plašiš, dok ti se ostali smeju.

Najčešće fobije kod muškaraca:

Ironophobia – Strah od pegle
Scolionophobia – Strah od škole
Octophobia – Strah od broja 8 (nosam)
Homophobia – Strah od buljaša (jer se svi oni lože na nas, sigurno)
Trichopathophobia – Strah od dlaka. ( Kad smuvaš ribu, pa izvališ da gaji floru i faunu ispod pazuha)
Greenophobia – Strah od salata (i hrane bez mesa)
Comitophobia – Strah od braka (ili od činjenice da, kad tad, ona otme pola)
Megalophobia – Strah od debelih riba (realno)
Bibliophobia – Strah od knjiga (čitaj: lektire)
Ambulophobia – Strah od hodanja (kad shvatiš da busa nema već 47 minuta i da su svi izgledi da se pojavi, odavno izbledeli... ali i dalje uporno stojiš na stanici)
Anthrophobia – Strah od cveća (često u direktnoj vezi sa situacijom u kojoj si nešto usrao i izvinjavaš se cvećem)
Graphophobia – Strah od pisanja (sreća tu je tastatura, olovku nisam video od osnovne)
Antinicotinophobia – Strah od ostavljanja pljuga
Autofemophobia – Strah od žena vozača
Melanophobia – Strah od crne boje (kad vidiš Galeba na ulici i pobegneš glavom bez obzira)
Telephobia – Strah od telefona (kad si kod ribe, a zove te devojka)
Emophobia – Strah od EMO ljudi (Najiracionalniji od svih, jer se i oni plaše tebe u isto vreme)
Nomatophobia – Strah od imena (pojavljuje se rano ujutru, kad se, i dalje pijan, probudiš pored nepoznate devojke, pa te je strah da je nazoveš nekim imenom, jer nisi baš siguran da li pripada njoj)
Emetophobia – Strah od povraćanja (kad se preterano odvališ, ali nećeš da ortaci vide kako bljuješ kao tinejdžer)
Hydrophobia – Strah od vode (ne moram da se tuširam danas, samo ću malo plaknem pazuh i prepone pred izlazak)

Najčešće fobije kod žena:

Parkophobia – Strah od parkiranja
Octophobia – Strah od broja 8 (nosam) (doduše, retka fobija kod žena)
Gerascophobia – Stah od starenja (šta fali MILFovima?)
Gynophobia – Strah od drugih žena („vidi onu drolju, kako se obukla, sklopila crvenu i rozu, zamisli. Pa fura neki dekolte, na te mršave dvojčice, a vidi što ima krive noge...)
Phobophobia – Strah od fobija (realno, samo žene to mogu da izmisle, bez uvrede)
Phagophobia – Strah od gutanja (aahhaaa!)
Lesbophobia – Strah od lezbejki (ne mrze ih žene direktno, ali mrze što im momci bacaju na iste)
Chriptophobia – Strah od slepih miševa (ili Betmena) (prim. prev. METNEM)
Kalorophobia – Strah od kalorija
Femoentophobia – Strah od dečkove najbolje drugarice
Reversophobia – Strah od vožnje u rikverc
Alcophobia – Strah od alkohola (Kako da mu dam, ako se ne napijem. Al ako se napijem, daću mu svuda) (vrlo realan strah)
Clothophobia – Strah od nedovoljno odeće u ormaru
Gephyrophobia – Strah od mostova (objašnjava gužvu na Gazeli)
Miniphobia – Strah od malih stvari (čitaj: penisa)
Pesophobia – Strah od raskida usled partnerovog preteranog igranja PES-a
Tetraphobia – Strah od broja 4 (?) (možda na nekom drugom jeziku)
Claustrophobia – Strah od malih i zatvorenih prostora (kad devojka poseti dečka prvi put i shvati da živi u 37 kvadrata, a samim tim i da mu je ona Armani majica od sinoć verovatno fuš)

83 : 14

Rekli o sajtu

Ovo je prejako!

Banja Luka Forum · 21. April 2007.

Korisni linkovi

Često postavljana pitanja Uslovi korišćenja Politika privatnosti Kontakt