Prijavi se

rezultati pretrage definicija za "rano"

Sekund

melkijades 2010-04-04 10:06:25 +0000

Za razliku od sekunde, vremenski interval koji nije precizno odredjen, a na njegovo trajanje se utiče uglavnom primenom sile. Sekund je vreme koje prodje od prekidanja nečeg zanimljivog što u tom trenutku radimo, do obavljanja nečega što bismo najradije za neko vreme odložili, ili izbegli da uradimo:

Primer 1:
Keva - Sine hajde da pereš zube i u krevet, sutra se rano ustaje za školu.
- Evo mama samo sekund.
Posle trećeg puta sledi povlačenje za uvo i nasilni odlazak u kupatilo.

Primer 2:
Keva - Ustani od tog kompjutera, nisi jeo čitav dan. Hajde postavila sam.
- Evo kevo samo da vidim nešto, eto me za sekund.
Posle desetog puta ustaje i čupa kabal iz zida, jer ne ume drugačije da isključi kompjuter. Ne iz brige, nego iz obesti..

Primer 3:
Drugar zvoni na interfon - Jesi spreman? Hajde silazi, čekam te u kolima ispred.
Evo sekund, samo da..
Dobro otvaraj, penjem se gore..

Primer 4:
Žena - Hajde počinji da se spremaš već jednom, zakasnićemo kod kumova na ručak, šta će kum misliti?
- Šta će misliti, garant ni on od žene ne može da gleda utakmicu ko i ja! Evo sekund, prodje šansa i krećem.
- Ajdeajdeajdeajdeajdeajdeajde..............Posle trećeg nervnog sloma (osmi minut) mrzovoljan odlazak u kupatilo uz gundjanje.

Primer 5:
Žena - Ajde deda, izlazi iz tog kupatila i idi po penziju, tortu danas treba da mesim, unuci nam dolaze.
- Dobro šta se dereš, hoćeš li prestati nad glavom da mi stojiš? Evo sad ću, sekund jedan, ne mogu ni u wc od tebe na miru..
- Ne možeš od mene u wc na miru..Četvrti put od jutros ideš u wc, da sam znala onih dana kakva će ti biti probava..Ajde vuci dupe u poštu, sve će pare podeliti, ko zna koliki je red! Ajdeajdeajde..
Pošta - dolaziš na red da podigneš penziju, predaješ knjižicu radnici na šalteru, zvoni telefon, javlja se, stavlja ruku na slušalicu i neljubazno ti kaže -
"Gospodine sačekaćete jedan sekund. Ti si Milice? Evo radim, navalili penzioneri od jutros, glava mi puca. Aha..Aha..Da...Ej ne mogu dugo, čekaju me ljudi. Šta kažeš, onaj tvoj opet..Auuu, pa ja sam ti i prošli put rekla..Ej čekaj sekund imam drugu liniju, ova otišla na pauzu, sekund samo da se javim..
Lupaš štakom o staklo šaltera i žališ se kako si star..

40 : 4

Studentski način učenja

vitas 2010-11-05 18:23:19 +0000

Zajeban tok apstraktnih misli pre nego samo učenje. Izražava se u potencijalno najpotentnijim mernim jedninicama, satima aktivnog učenja. Ciklus geometrijski i pojmovno najsličniji Bermudskom trouglu.

(Ponedeljak ujutru - vrhunac ciklične mantre koja je srž ovog načina učenja)
- Ma dobro, od ove nedelje ću krenuti aktivno da učim.

(Radni dani, posle predavanja i vežbi)
- Jaoo, mrtav sam umoran, daj da odspavam malo pa ću onda da učim.

(Posle odmora)
- Čekaj da jedem nešto pa kao čovek da sednem da učim.

(Posle jela, kreće se sa učenjem koje se svodi na prazan pogled u knjigu i čitanje podnaslova u trajanju od pola sata. Potom razmišljanje o prolaznosti života koje se završava kompromisom sa samim sobom da će se učiti za vikend jer tad ionako ima više vremena a i nema umora od predavanja i vežbi.)
- Ima da ustanem lepo za vikend u 7 ujutru, da se opravim na rad do 8. Učiću do ručka, pa onda mala pauza, a posle nje ima da učim do uveče! To je kad se sve sračuna 10 sati aktivnog učenja, pa ima Boga Oca da naučim!

(Došla je subota. Nije se ustalo u 7, već u kasnim prepodnevnim satima. Opet se postiže kompromis na ličnom nivou da će se početi sa učenjem posle ručka do uveče a da je nedelja ta kad će se najviše naučiti. Može doći i do okruglog zaokruživanja satnice po zavrčenom ručku.)
- Samo što sam ručao, koliko je sati? 3:37 pm?! Počinjem da učim u 4, taman dok se opravim na rad - (ovo lako prelazi u pola pet, pet i tako dalje).

(Došla je i nedelja. Sam strah od Božije odmazde vas je naterao da ustanete rano i počnete sa učenjem. Doduše, u ovom se stadijumu javlja već kontraefekat - strahom uslovljeno neučenje već planiranje sopstvene propasti - što je dalje uslovljeno gomilanjem gradiva koje bi se inače lako savladalo za nedelju dana, umesto za jedan jedini dan.)
- Lele, pa oni nisu normalni šta sve traže od nas! Pa kad se sve sabere ja moram danas da pređem 200 stranica da bih spremio sve vežbe za sledeću nedelju!

(...i tako u nedogled sa proračunavanjem satnice i mogućih daljih scenarija umesto konkretnog učenja. Opet je došao ponedeljak ujutru, kada se ponavlja gorepomenuta ciklična matrica.)
- Ma dobro, od ove nedelje ću krenuti aktivno da učim.

38 : 2

E, da ti ja kažem...

Guitar_Shred 2011-04-29 21:31:15 +0000

Uvertira pred rafalnu paljbu smora omnismarača lično. Nakon tih reči razgovor dobija drukčiji tok ili se u najboljem slučaju račva u više njih. Razgovor se dalje pretvara više u neki monolog kad omnismarač krene da palamudi. Njegovo sviranje kurcu nemo'š nikako zaustaviti. Tim rečima pandorina kutija biva otvorena a tebi ostaje samo nada da će dotičnog palamudonju opičiti moždani udar i prekinuti horor epizodu usred koje si se našao.

- Brate, jesi video kako je Partizan osvojio titulu u odbojci?
- A? Šta? Da, Partizan... Nakon 20 godina... E da ti ja kažem Vojvodina je pokradena tu, kao i uvek što su ih krali...
- Dobro brate, šta si toliko zapenio?
- Nemoj sad da mi upadaš u reč, nisam zapenio nego kažem lepo - uvek pokradaju Vojvodinu, jesi video i u fudbalu... strašno!
- ok...
- A vaterpolo tek! Užas! Dok je bila SFRJ svi su krali iz Vojvodine
- E brate, idem j...
- Ček sad. Zar nije čudno što se ratovalo u zapadnom Sremu a ne negde drugde? Samo su koristili rat da bi pljačkali tamo
- E brate, ja stvarno moram kući... Treba da ustanem rano i ono sve... znaš...
- Ma nije problem, sad ću te otpratiti, taman malo da se družimo. Ono, da se socijalizuješ hehe... Nego kad smo kod socijalizma, jesam ti rekao da nikada nekog Vojvođanina nisu doveli na vlast... bla bla bla
(nakon 10 minuta psiho terora)
- E brate stigao sam, aj vidimo se sutra
- Ček brate! Kada se vraćaš? Nazvaću te ja, moramo ovaj razgovor da nastavimo... Jesam li ti ja rekao da su Vojvođani bili vojska na granici za vreme Ugara i da se namerno ratovalo u zapadnom Sr...
(treska vrata)
- O, hvala kurcu da sam se oslobodio, još malo pa bi...
- E brate, ostavio si prozor otvoren a nisi mi rekao kada se vraćaš da nasta...
- MURŠ! ŠUPIČKUMATERINU! Slomiću ti kičmu rendalicom za sir a onda ću ti odgristi obraz i posraću se po tebi ako ne odeš! Doći ću posle i na grob ću ti pišati svako jutro! Marš!
- Dobro, bre... šta se odma ljutiš? Ja kad se tako naljutim...
- ARRRRRRRRR... (nastupaju scene iz snaf filmova)

17 : 6

Uputstvo za izlazak u selo i selendru

maseenko 2011-10-21 13:22:44 +0000

Svi mi koji živimo u malo većem selu znamo da kako bi se omrsili za snošaj moramo otići u ono manje. To je jednostavno jedan od paradoksa u kojemu danas živimo, oni sa sela beže u gradove, a oni iz gradova jure u selo. Dobro de, samo vikendom. Jedan od razloga je taj što te u tvom lokalnom mestu (ukoliko to nije prestonica ili jedan od dva sporedna grada sa više od 200k stanovnika) već skoro svi poznaju, a devojke znaju da mešaš rakiju sa pivom i posle par sati taj koktel serviraš na njihove skupe štiklice, da
nemaš keša i da ti je mali. Pričaju međusobno jebiga, budi uveren da znaju. Stoga, ne preostaje ti ništa drugo nego da skupiš ekipu, kintu za gorivo i muda, te se uputiš u obližnje selo.

Razlozi za takvo putešestvije su i više nego opravdani. Kao prvo, napupele seljančice isto tako poznaju sve svoje lokalne džibere u rozim majicama na cirkone, belim kaiševima i patikama blatnjavim od svinjaka te i više nego prijatno dočekuju monahe iz drugih mesta. I pored toga što su zdrave, nabubrele i ne depilirane, nećeš verovati, prirodne su. Ne nafurane. Na tvoj prilazak i jeftinu opasku neće odgovoriti šamarom nego osmehom. Na tvoj „slučajni“ prelaz rukom preko bedara neće napraviti scenu i pozvati sekjuriti nego ti se približiti. Treba ti još razloga? Pazi ovaj: jeftina cirka. Pivo 80-100 (ako ubodeš promociju i po 60), žestina od 100 do 120 dinara (ukoliko dodješ do 12h, džaba!) Još se nisi primio? Jebiga onda, navuci svoj šal od kašmira i idi popij koktel sa svojom debelom drugaricom.

Naravno i kad se nađeš u ovakvoj nirvani moraš obratiti pažnju na određena pravila ponašanja, pošto, granice iako su pomerene, ipak postoje. Te stoga pažljivo isprati sledeća uputstva:

(Preterano) kurčenje:

Ovo je prilično relativan pojam sa kojim će ti verovatno trebati najviše vremena da se upoznaš pošto je prilično tanka linija između razbijanja flaše o beton i tvoje glave alatom iz Fergusona. Možeš slobodno da se opustiš, više nego u gradu i daleko od toga, ali moraš gajiti respekt za lokalnu ekipu pošto budimo realni, na njihovoj si teritoriji, muvaš njihove ženske, kurčiš se, a i njih je više. I jaki su. Nisu odrasli na pašteti i mesnom naresku nego na slanini i pihtijama. Sa sedam godina nisu spajali lego kocke nego priključke na traktor. I dok ti uglavnom nisi u životu digao ništa teže od kašike, oni su dizali kilaškim lopatama kuruz na čardak. Stoga, bilo bi poželjno da imaš ortaka sa studija koji je rodom iz tog sela ili bar poznaje lokalce. On je tu da vam kupi poštovanje od istih i služi kao Umproforac ukoliko ipak dodje do incidenta. Ukoliko i nemaš takvog, opusti se, gledaj svoja posla, ne njihove ribe i trebao bi biti ok.

Muvanje

Kao što već apsolvirasmo, seljančice iz ruralnih predela više vlaže na mužjake iz okolinih mesta nego na lokalne šabane. Možda je to zbog pretpostavke da imaju para, ukusa za oblačenje i rešeno stambeno pitanje. I iako je to samo pretpostavka, ti možeš da je ubediš da je verodostojna, jer kako bi za ime Boga mogla da dokaže da nije? Ipak, budi upozoren na određene, jer kako u svakom žitu ima kukolja, tako i ovde ima izuzetaka od kojih bi trebao da držiš dalje ruke i svog vršnjaka. Za početak, nađi najveću od svih, maticu, onu koja igra na improvizovanom stolu od bureta i šperploče, eksira boktepita koju vinjak-kolu i vrišti u transu dok joj džiberi poređani oko nje kidaju zubima najlonke i lupaju je po strijama na butkama. E sad odvrati pogled i ne šalji ga nazad u tom smeru. Jer pored toga što bi ti ta ista donela samo nebrojene posete urologu zbog kondiloma i bradavica, donela bi ti i probleme sa ekipom od pasus iznad, i to u paketu. Tvoja meta treba da budu mala ekipa devojčuraka, koje su došle bez muških i metroseksualnih prijatelja, da se opuste, zapiju i provedu. Ukoliko čak nemaju ni debelu drugaricu u društvu koja služi kao tenkovska podrška, smatraj da si ubo džek pot, a ukoliko je ipak tu i strelja te svojim zabreklim pogledom, pošaljite najpijanijeg iz društva kao žrtveno jagnje, nek je sobali ako uspe, biće i njoj drago oko tog ledenog srca. E sad, ako si odredio prioritete i devojčicu u koju bi penetrirao, priđi slobodno i odradi posao. Svaki razlog za nesigurnost je neopravdan jer čak i ako te kojim neverovatnim slučajem odbije, priđi drugoj, svaka je prilika da će pasti i na tvoju istu otrcanu foru.

(Atmosfera)

Ako si uspešno apsolvirao prva dva pravila, možeš da se opustiš. Pevaj, žderi, raširi ruke u transu i uživaj. Postoji mogućnost da nećeš znati sve numere iz MIDI asortimana lokalnog benda ali opušteno, izgovaraj samo zadnje slogove u stihu ili prećuti prvi refren pa ga ubuduće ponavljaj, neće ti biti teško. Razbij flašu o glavu, zapali buksnu i gurni prstenjak ovoj do tebe. Sve ti je dopušteno. Razbaškari se do kasno u noć ili rano jutro a onda odvedi ribicu u šaš ili ćaletovu „samaru“ i uradi ono zbog čega si došao. Misija uspela, svi srećni i zadovolj(e)ni.

35 : 4

Prava ljubav

MrTestis 2013-10-18 11:01:11 +0000

Otkako pamti za sebe, život mu je zadavao udarce. Od zla oca alkoholičara i još gore majke nije mogao da živi niti je znao kako je to imati porodicu. Doduše, rano je bez oboje i ostao. Ali nije dozvoljavao da ga to slomi niti obori na dno. Naprotiv. Uvek se borio da se uzdigne. Ponekad bi pokleknuo, ali nikada pao. Završio je škole, nekako našao i posao i krenuo sa pokušajima da živi. Bilo mu je teško, ali na težak život je i navikao.
Onda je upoznao nju i sve je nekako bilo lepše. Venčali su se, krenuli da se polako kuće. Polako jer nije bilo posla za nju, a teško je sa jednom platom. Posao državni, nema šanse da napreduje, ali redovna plata, malo iznad proseka pa se gura. Nekako, ipak, ide. Nije dozvoljavao da ona pomisli kako je on ne primećuje ili, ne daj Bože, ne voli. Bila je centar njegovog sveta, porodica za kojom je celog života patio. Umalo se i on razboleo kada je čuo da je bolesna i da joj je hitno potrebna operacija. Doktor je tražio poveću sumu kako bi „ubrzao“ datum operacije. Naravno da razmišljanja nije bilo oko toga da li da iskešira lovu iako je znao da će krvavo to vratiti. I prođe sve dobro, bitno samo da je ona OK.
Tada su živeli još teže zbog tih pustih para. Nije ga bilo briga, navikao je da teško živi. Odrekao se skoro svega kako bi ona imala. Nije tako loša ni ona jakna koju je pre neke tri godine sebi kupio kod Kineza, nije toliko odrpana, njoj će nešto kupiti umesto sebi. Jebeš i obuću, sve su to krpe koje mu ništa ne znače. Batali i kuću i stvari u njoj, to su samo zidovi.
Polako, ona se nekako udaljavala od njega. Po dolasku sa posla bi ga dočekala drekom i uvredama umesto „Dobar dan“ i poljupca kao ranije. Žali se da je ne razume, da imaju različita interesovanja, ne može da shvati kako on može sebi da dopusti da ide u narod tako očajno obučen, da samo kuka kako nema para... I onda je rešila da su previše različiti i da mora da ode. Upitao ju je zašto, da li je prema njoj loš i ima li to slučajno veze sa njenim maratonskim četovima na fejsbuku koje gasi kad on uđe u sobu. Odgovorila mu je kako je on paranoik, drekom i galamom, uvredama. A mogla je prosto da kaže „da“. Seća se on i kada je otišao do nje da proba da je poslednji put urazumi kako ga je panično dočekala galamom i psovkama pokušavajući da ga otera kao psa. Tada je došla u sobu njena sestra da je smiri, stala između njih i njoj okrenuta rekla „Da li je u redu tako da gaziš čoveka zbog nove odeće, obuće, nakita? Vredi li?“. A seća se i skupocenog auta koji je stao ispred kuće pre nego li je on sam stigao da zamakne za ugao. Posle toliko godina, ekspresno se razvela i, naravno, alimentaciju je uzela.
Ovog puta, život mu je zadao težak udarac zbog koga je pao na oba kolena i dugo bauljao.
Vratio se samotnjačkom životu. Iznajmio je neku udžericu jer za bolje nije imao. Trpeo je kao pas, ali to je samo bio povratak na staro. Povremeno bi svratio na pivce pred prodavnicu i zezao se sa Ratkom alkosom i drugom ekipom, imao je i vremena za pecanje. Boravak pored vode ga smiruje. Kod kuće mu se i ne sedi, nije nikada bio preterano uredan. I tako su prošle dve godine. A malo se i sam izmenio; mršaviji je, sa kojom sedom u kosi više i sa većom tugom u očima.
Žena nije bilo u njegovom životu. Nije da nije imao prilike. Znao je sve te fore i cake, kako da ih uvuče u razgovor, šta kad da kaže... Ali nešto bi ga uvek sprečilo da to i izgovori i puštao bi ih da odu. Klinci u kraju su ga obožavali jer ih je učio prvim koracima u ljubavi, rešavao im rasprave sa devojkama... Ali ostao je sam. Sa njom nije imao nikakav kontakt, nisu razmenili ni reč u bilo kom obliku. Nisu ni prijatelji na fejsbuku, mada joj povremeno klikne na profil, ne znajući ni sam zašto jer po prirodi nije mazohista. Viđao bi je tu u novoj lepoj odeći, skupocenim cipelicama, nakitom... Njega jedva da je primećivao, nije mu se dopadao izraz lica i pogled tog lika. Ali ipak mu je bilo drago što na njenim usnama ponovo vidi onaj divni osmeh koji ga je svojevremeno očarao. Ipak nisu težili istim vrednostima u životu, a šta će, na silu ne možeš nikoga da zadržiš.
Vremenom je primetio da joj taj osmeh nestaje. Zamenile su ga slike nadrndane žene, pa slike nje sa pojačanom šminkom i širokim tamnim naočarama čak i u zatvorenoj prostoriji što sebi ona nikad nije dozvoljavala. Setio se reči jednog svog prijatelja koji mu je tada tešeći ga rekao: "Neka im. Najgora kazna koju možeš njima takvima da prirediš je da ih prepustiš jedno drugome". A pre izvesnog vremena je primetio i da je status veze promenila u "razvedena". Slegao je samo ramenima i uzeo pribor da ode do reke. Dani teku, kao što je i navikao.

Taj dan nije bio loš. Legla jubilarna nagrada, skoknuo do pijace da kupi malo duvana i počastio se kojim pivcem. Došao je kući i pristavio kaficu dok smota koju. Onda kafica i cigarica, da ždrakne na net ako ima nečega da se nasmeje, pa do reke, naravno. 'Ajde da vidi i svoj profil na fejsu. Poruka. Koji li od mojih klinaca sada ima problem sa ženskom? Ae da vidim. Klik.... Odmaknuo se od monitora u iznenađenju. Poruka je od nje. Jednostavno "Šta radiš?"
- A šta može budala da radi osim da pojede još jedno govno?- promrmlja sebi u bradu.

22 : 6

Zašto više nema prinčeva na belim konjima?

MiniZeka 2010-07-10 18:28:39 +0000

Iz bajke sa princom na belom konju su ostali samo konji, a iz bajke sa princezom samo zle maćehe i pohlepne sestre.

Pohlepne sestre su, jelte, po definiciji bajke, i ružne, pa pribegavaju raznoraznim magijama ne bi li nekako uhvatile preostale konje. Pri tome se služe i (dobrim?) vilama, čija magija prestaje nešto kasnije (oko 3-4-5 ujutro, ponoć je suviše rano), pa se često desava da konj ujutro vidi osobu sasvim različitu od one koja ga je veče pre toga jahala.

Postoje i još bolje vile čija je magija trajnija, ali su usluge nešto skuplje i opasnije, pa je potrebno neko vreme da se pohlepne oporave.

Pohlepne sestre takođe imaju neke osobine veštica, pa im se moći gube kada se tretiraju vodom, ostavljajući trag blata za sobom.

Kod konja je bitno kakva mu je štala, sedlo, potkovice i griva. Koliko brzo i koliko daleko može da trči i da li jede bilo kakvu travu ili posebnu. Konj takođe mora biti jak, izdržljiv i da ima pedigre.

Postoje i divlji, planinski konji, ali oni nisu interesantni za ovu priču jer nemaju štalu, potkovice i pedigre, jedu šta stignu i generalno nisu dresirani.

Konji, sa druge strane, uglavnom nisu mnogo probirljivi. Bitno je da je pohlepna sestra lagana, aerodinamična (nikako ravna kao daska, kako ne bi bilo otpora pri jahanju) i da odlazak na željenu destinaciju što kraće traje kako se ne bi suviše zamarali. Ukoliko konj proceni da ijedan od ovih uslova ne odgovara, ili da je pohlepna sestra raspoložena za dugo putovanje, najčešće odustaje i trazi novu.

Problem sa konjima je što na cveće i knjige gledaju kao na hranu, od sopstvenih produkata imaju samo konačne produkte varenja (poneki i nusprodukte istog procesa), a jedina zabava im je jurcanje sa pripadnicima iste vrste širokim pašnjacima. Jedino uživanje, koje imaju sa vremena na vreme je rasplod.

28 : 15

Vercingetorix

vercingetorix1994 2012-09-02 21:07:54 +0000

Legendarni galski vođa ustanka protiv osvajanja Julija Cezara. Poznat i kao jedina osoba koja je porazila Cezara u otvorenoj bici. Moderni istoričari veruju da je do bitke došlo, jer Rimljani nisu mogli da izgovore Vercingetorixovo ime.

52. godina pre Hrista, tvrđava Gergovija, rana zora. 50000 Gala zabarikadirano u tvrđavi koje opseda 38000 Rimljana. Ukratko, Gali su najebali.

(U podnožju Gergovije) Tribun Marko Flavije Strabon (u daljem primeru Tribun): Oj Verci! Jesi li tamo?
( Na zidinama Gergovije) Vercinegteorix: Vercingetorix, jebem li te nepismena. Još pričaju posle da smo mi varvari, a ne mogu da upamte da se zovem Vercingetorix. I šta se dernjaš ovako rano, ne može čovek od vas ni da trsi nešto na miru.
Tribun: Cezar hoće da razmotriš njegovu ponudu.
Vercingetorix: Cezar hoće ovo, Cezar hoće ono. Na šta ti ja ličim, na Deda Mraza?
Ambiorix ( pored Vercingetorixa, šapuće): Ne tripuj, Deda Mraz ne postoji, još ga nisu izmislili.
Vercingetorix: Pa moramo da idemo korak ispred vremena, Ambiorixe, kako ne shvataš?
Tribun: Jel mogu da ti kažem tu ponudu, Veringerixe?
Vercingetorix: Vercingetorix, idiote jedan, Ver-cin-ge-to-rix! Smesta mi dovedi Cezara! I evo, moj Ambiorixe, s kim ja moram da pregovaram. Ni ime ne može da mi kaže kako valja.

Pet minuta kasnije

Vercingetorix: I tako ti ja njoj podignem noge i...
Cezar: Šta me tražiš? Taman sam sanjao kako one senatore pečem na ražnju, kad me ti smaraš. Aj se lepo predaj, pa da idemo kućama. Kako ti ne dosadi, a znaš da ću te umlatiti na kraju. Ajde Verangeotrixe....
Vercingetorix: VERCINGETORIX!!! Sad ću da ti jebem mater rimsku!!! Za pet minuta ispred zidina!

Pet minuta kasnije - dve suprotstavljene vojske Gala i Rimljana stoje jedni preko puta drugih.

Ambiorix: I šta je onda bilo, Vercingetorixe, nisi mi ispričao?
Vercingetorix: Onda sam uzeo kamen i jebao mu sve po spisku.
Ambiorix: Opet ideš ispred vremena, to ne treba da postane popularno još dve hiljade godina.
Vercingetorix: Ah, da. Nego da čujemo šta onaj tamo brblja.
Cezar: Onaj tamo je Verci, njega da...
Vercingetorix: Naaaaaapad!!!

27 : 12

Objašnjavanje matorima o kompjuteru preko telefona

jewdja 2013-11-04 21:13:04 +0000

Leptejebo pritisak na živce deset puta veći od onog sa kojim su se susretali ratni zarobljenici u Vijtenamu kada su ih zatvarali vezane u tamne prostorije i pritom pustali da im voda pada na čelo, metodom kap po kap.

I prvo i prvo, koji kurac se ti matorci više trte da idu u korak sa vremenom, te oće da vise po netu, i da vole što vole i mladi. Njihovo vreme je bre prošlo! Idite prebrišite prašinu sa ploča i flopi diskova, a jok mene što jebete šurnaest sati preko fona sa pitanjima tipa:"Što se sad strelica pretvorila u peščani sat koji se okreće? Da se nije nešto pokvarilo?".

Ili šlag na torti sveukupne moždane torture, uvođenje ineterneta, da bi se čitala crna Hronika i pustio radio "Dženarika" jer je puštanje tranzistora suviše mejnstrim jel li?! I to sve naravno zahteva sažeti tutorijal tipa sricanja slova đacima prvacima, uz dugi niz nebuloznih opažanja kao nuspojave zanesenosti i očaravajućim susretom stare (generacije Titovih pionira) i nove generacije (tehnologije).

-:zvr,zvr: Ko zove ovako rano koj kurac?!
-Zdravo sine, izvini što te budim, oće tetka iz Masčusetsa da skajpujemo, pa ne sećam se beše šta da pritisnem...
-Kevo, nema šta da pritisneš, već sam ti sve juče barem dobirh sat vremena u još boljih petnest navrata pokazivao sve korak po korak.
-Pa znam sine, a znaš da dolazi tetka ove godine, i znaš šta ti je sve kupila prošli put, moraš malo da...
-Dobro, dobro! Jel si ušla na skajp?
-Gde?
-Šta bre gde?! Pa esam ti reko, kako počinješ! Plava ikonica sa slovom S! Dvoklik brzo!
-A da! Evo, evo. :u pozadini se čuje teško disanje i spori dvoklik sa razmakom između dva klika ravan večnosti:
-Brže bre to kevo! Si rekla da si beše radila za terminalom u pošti.
-Jesam, al nismo imali ovog pacova! E ušla sam! Šta sad?
-Pa jel ti stoji ime za skajp, i šifra ispod, to ukucaj i lupi eneter!
-Jel to na onom papiru što si mi reko da sačuvam?
-Da to je to aj ćao!
-Ne, ne čekaj, jao to sam zaturila negde kad sam čistila sto. Čekaj sekund...:čuju se koraci, keva odlazi u potrazi za tim papirom kao u potragu za Svetim gralom, Sveti gral? Mogao bi da odgledam Indijanu Džons danas, vraća se keva: E evo ga, aha ime dobro, i još šifra ovde da ukucam aham...Neće...
-Kako bre neće leptejebo?
-Nemoj da psuješ ti znaš, nisam te tako vaspitala...
-Jesu upisala ime gore -skajp.rodbina1234-?
-Jesam.
-Jesi upisala šifru -pogačicesačvarcima- sastavljeno?
-Jesam.
-Jao... to je lengvidž bar...
-Ko bre?
-Ma moraš da...
-Ej nema veze..evo je zove na mobilni tetka, čuvaj se sine, zdravo...
-:telefon ispada iz ruke, dok vena na glavi pulsira u ritmu signala posle prekida veze:

16 : 6

Mukopis

Zelen Lukac 2016-12-01 21:26:28 +0000

Svaki pismeni zadatak u osnovnoj ili srednjoj školi, pogotovu iz predmeta koje slabo ko voli i kod profesora koje slabo ko voli.

Slobodna tema: Priroda inspiriše

Priroda inspiriše na razne načine. Trenutno ne postoji niti jedan koji bi me inspirisao da ovo pisanije ne pretvorim u depresivno čedo svoga mukopisa. Zašto, pitate se? Napolju je sunčan dan, sve je veselo, ptičice cvrkuću. Napolju. Ne unutra. Unutra se gušimo u dimu. Profesor pali već sedmu cigaretu. Iako je napolju sunčan dan, takođe je i minus. Nema otvaranja prozora da se ne bi prehladili. Ne znam kako jebene ptičurine mogu ovako veselo da cvrkuću. Makar se ne guše u dimu.

Profesor je došao tu preko veze. Završio je ekonomski fakultet, ali pošto naš srednjoškolski centar nema ekonomsko odjeljenje, dodjeljen je nama. Baš nama. Našoj jebenoj sreći nije bilo kraja kad smo čuli da će doći neki profesor koji sa srpskim ima manje veze nego pećinski ljudi s mobilnim telefonom. Konačno! Da se i nama sreća okrene, nakon oštrokonđe koja nas je tjerala da akcente učimo. Eeeej, akcente.

Međutim, ko se rano nada, taj prvi najebe. Tako i mi. Mislili da će biti sve kul i opušteno. Ali ovo je stvarno previše. Prvih par dana je bilo super. A onda se popičkao s djevojkom. Pa su se posle dva dana pomirili. Pa su se opet popičkali. Pa je pao tiket. Pa je opet počeo da puši. Pa je počeo da pije. Pa je počeo da gleda porniće. Na času. Bez slušalica. Ali kad je počeo da zanemaruje nas, da izostaje sa časova... To je prevršilo svaku mjeru.

A njega boli uvo. Trenutno prati tiket i čeka da mu dođe neki švedski klub iz iksa u kec. Puši neke jako loše cigarete, tačno osjetim katran kako mi nagriza dušnik. Ponekad sune malo rakije iz pljoske. E sad, nadam se da će ovaj sastav dobiti makar 3, jer mi treba za prolaz. Pa vi profesore, samo izvol'te, dajte manje. Načelnik će kad tad saznati, a kao što znate, to mi je tata. I pomirite se s djevojkom, nije ona kriva.

21 : 5

Uskakač

dutjas 2013-08-01 23:46:56 +0000

Svi ga se sećamo. Ono derle koje uvek diže dva prsta gore. Čak i kad nije u vidokrugu učitelja. Ne vole ga drugi učenici, ne vole ga ni učiteljice. Budući svirač kurcu na birou.

-'Ajde, dečice. Recite mi šta je pouka u ovom odlomku "Orlovi rano lete"? Dutjase?! Johnny?! Bata gugi? Shone? Lukse? Count?
...Maja mlati rukom, kao da je stari svat sa barjakom...
-Ja ne znam. Bio sam sa strikanom na prelu... jeli janjetinu. Strika se otrovao od Bavarie, vodio ga tata posle na ispiranje neko. Znate, učiteljice, to je kad vam gurnu neku cevčugu...
-Dobro je, Dutjase, dobro je. Znam ja tvoje doživljaje. Neka ti dođu roditelji na razgovor, ja dete, ne znam šta ću sa tobom... Johnny, 'ajde ti, srce... ti sigurno znaš... eto, vidim da imaš dve pčelice kod mene u beležnici, pa 'ajde još jednu i ide pet u dnevnik...
-Ne znam ni ja. Bio na Partizan-Donji Sremboš. Izgubili smo sa 2:1, plakao sam celo veče...
... Maja i dalje mlati rukom...
-Johnny, ti si moj mezimac, tako da neće biti minusa ovaj put...Bata gugi?!
-Ja nisam sa ovog sveta, časna sestro... mene je poslao Coldrex da širim zarazu međ' zemljanima... a onda ćemo vas sve porobiti i bićete naši podanici...
-Od tebe nisam ni očekivala... crno dete šta će sa tobom biti?! Bukvalno, ne smem ni da zamislim...
...Maja ulazi u vidokrug učiteljice, inače besne milfare sa halterima... i u miniću...
-Majo, spusti tu ruku, dete... znam da ti znaš, ali pustimo i drugu decu...Shonne?!
-Učiteljice, ja sam sređivao neki ledomat i aparat za kafu... nisam stigao da pročitam...
-Dobro... ti si dobrica inače, pa ću ti progledati kroz prste... Majo, spusti ruku... uskakaču mali.. Lukse?!
-Učiteljice, ja sam gledao neki crtani, malo sam se uživeo u ulogu Petra Pana, pa sam pao sa tatine garaže i bio sam kod lekara...
-Dobro, samo neka mi se javi neko od tvojih... Majo, prekidaj... dosadna si! Count?!
-Ja sam učiteljice pročitao, ali sam džentlmen, pa bih ipak ja pustio Maju... znate, ipak ću je "opeglati" na maloj maturi, pa ono...
-Hihihihihi... Koji si ti đavolčić... hiihihihihi... Majo, dete... zamolila bih te da prekineš, skačeš mi po nervima...
... inače misli u sebi da je Maja mali skot sa cvikama, koja će u budućnosti biti bicuri...

25 : 4

Ucenje

el diawolo 2010-01-13 17:33:53 +0000

Svima je veoma poznato da sta god treba da se radi za skolu uvek se to odlaze, tako su radile prosle generacije pa rade i ove sada. Uvek nesto iskrsne i nikako da se uci, a svi su uvek imali veliku nameru da to urade mada kada dodje onaj deo gde se uci malo ko to na vreme odrani onako kako treba.

(Cuje se alarm na mobilnom ujutru u 8)
Jao ko mi je navio ovaj sat ovako rano kad sam druga smena, ima da ga ubijem samo da ga nadjem. Ihhhh 8 sati, idem u skolu tek u 2, imam dosta vremena za ucenje jos malo cu da spavam.
(9 sati)
Auuuu ala sam se uspavao, hteo sam da ustanem oko 8 i 20. Nema veze evo jos 10 minuta da se rasanim i onda ustanem i obucem se i operem zube do pola 10.
(9 i 25)
Jaoooo kako vreme samo leti, a bas mi se nesto ne ustaje, mada moram da ucim. Ako ustanem u pola 10 i operem zube i obucem se do 15 do 10 imam 4 sata da ucim to mi je dovoljno.
(10 sati)
E to je to sad stvarno moram da ustanem iz kreveta i da se spremim i da ucim.
(pola 11)
Uhhh oduzi se ovo spremanje, nema veze sada uzimam da ucim. Auuu pola 11 a ja jos nisam doruckovao. Dorucak je najvazniji deo dana, bilo bi bolje da prvo nesto pojedem.
(15 do 11)
Uf cekaj dok jedem da pogledam sta ima na tv-u, mozda se nadje nesto dobro. Nema nista sem ove serije a ovu epizodu sam gledao sinoc, ma nema veze odgledacu opet i onako je imala neke dobre fore.
(11 i 15)
Dobro sad idem da ucim, imam jos 2 sata i 45 minuta do skole, sasvim dovoljno vremena da naucim sve za skolu.
(11 i 20 zvoni telefon)
Jao ko to sad zove taman sam poceo da ucim.
- Halo.
- Evo cale ucim malo.
- Pa ustao sam u 8 da bih ucio celo jutro.
- Vazi danas necu da bezim.
- Cao.
E sad kad mi je telefon u rukama daj da pozovem nekog druga da ga malo zaludjujem
(10 do 12)
E kako me samo nasmejao ovaj Vukasin sad bas me je oraspolozio. Odo na net da pogledam taj klip o kojem mi je pricao.
(12 sati)
Napokon se ukljucio ovaj kompijuter.
(12 i 15)
Znaci klip je ubica sad cu da ga zovem da mu kazem da sam ga gledao i da ga zezam sto mi nije sve lepo objasnio.
(pola 1)
Ajde kad mi je komp vec ukljucen da uzmem da pogledam sta ima novo na fb.
Ih ala je glupo ovako bez muzike da se radi nesto, moram da pustim muziku malo da se ja opustim.
(1 sat)
Vec je jedan, jos samo ova pesma i idem da ucim, ma sta to sat vremena jos imam, dovoljno vremena da 2 puta ovo isto naucim.
(1 i 15)
Jos 45 minuta do skole, a ja nista nisam rucao. Odoh da rucam prvo nesto pa cu da ucim, moram da rucam imam danas 7 casova ako nesto ne jedem ima da se onesvestim u skoli.
(15 do 2)
Evo je skola za 15 minuta, da vidim prvi cas fizicko to necu da radim i ucicu za drugi cas pa cu na velikom odmoru da ucim za treci i cetvrti a sa petog i sestog cu da pobegnem a sedmi je kod razrednog tu se nadam da nece nista da me pita. Super sam iskoristio ovaj dan i naravno nista nisam izgubio sto sam se malo zezao i nisam ucio, ALI SUTRA CEO DAN UCIM, CEKAJ DA NAVIJEM SAD SAT DA ME BUDI SUTRA U 8 DA NE ZABORAVIM.

51 : 3

Regres je laž

Plastični Zet 2015-04-21 10:24:21 +0000

Misao koja ti prva prođe kroz glavu nakon što popiješ crvenu pilulu koju ti Morfijus uruči.

Vašar povodom Svete Petke Paraskeve u Dubokovcu

- Jao dragi, vidi ga, ćazim što proriče sudbinu. A joj što je sladak u onom kožnom kaputu do poda, ko Džej. Još mu se glavica cakli. Hajde da vidimo šta nas čeka.
- De bre, pusti ga, vidiš da prodaje lekove na ćebetu.
- Ajde, što si takav...
- Dobro, de...
.
.
.
Iz šatora dopire tih prizvuk:
One pill makes you larger, and one pill makes you small
And the ones that mother gives you, don't do anything at all.

- Psst, ne govori ni rijeći, ti si ovde došao da čuješ sudbu svoju gorku.
- Ma nemoj.
- Vidim, Neo, svježe si oženjen ćovjek, počo si da radiš od skora u Intal Milići, na iskopu u rudniku glinice. Vrjedno radiš, ćekaš svoj red u tvrtki za napredovanje, ljepo, ljepo. Rekli biće regres oko Nove godine, pa ćeš da vodiš ženu i decu na skijanje. Ljepo, ljepo.
- Otkud ti to znaš?
- Ali Neo, svjet nije onakav kakvim ga zamišljaš. Ovo je tvoja posljednja šansa. Posle toga nema nazad. Ako uzmeš ovu plavu pilulu - prića je isprićana, nastavićeš da se budiš svako jutro vjerujući u ono u šta želiš da vjeruješ. Crvena pilula - probudiš se u zemlju Ćudesa i ja ti pokažem koliko je duboka zećija rupa.
- Dragi, ajmo odavde, počela neka jeza da me hvata, ovaj nije normalan.
- Ček sad, ti si insistirala da vidimo. Daj tu jednu crvenu, pa da vidimo. Ko ga jebe, jednom se živi. Koliko košta?
- Jedna plava - za badava, jedna crvena - jedna Crvena. Popi sad odma sad, a za sve kontraindikacije obratite se vašem ljećniku ili ljekarniku.
Gulp!
.
.
.
Dvadeset godina kasnije, glasna dernjva na megafonu rano ujutro se čuje.

- STARE AKUMULATORE, VEŠ MAŠINE, GVOŽĐE, ZAMRZIVAČE KUPUJEMO!

Neo se budi i pored njega leži harpija sa crvenom kosom i viklerima na glavi, sve smrdi na opuške i povraćani vinjak. Formira mu se jedina misao iz čitave mijazme.
- Sunce ti jebem, regres je laž.

11 : 5

Ulazna vrata

SES 2011-03-15 21:10:22 +0000

Mesto gde se komšiji uvek seti onoga što je 'teo da pita u dnevnoj sobi a pritom je u momentu zaboravio.

10:00h Komšija: Jaooo šta sam beše hteooo.. Offff.. Ne mogu da se setim..
10:00h Joca: Maaa ajde, setićeš se, ima vremena..
10:15h Joca: I komši, jel si se setio?
10:17h Komšija: Ma nema šansee, na vr' jeizik mi je i ne mogu bre!
10:17h Joca: Auu komši pamćenje te slabo služi deluje ova žuta ljuta..
10:18h Komšija: Ma ne bre, ja da se zaljubim ja sam ozbiljan.. Oženjen.. Nemoj tako..
10:18h Joca: Ma ne sekiraj se to znamo samo ti i ja..
10:20h Komšija: E, komši ja sam samo svratio na po jednu idem kući imam obaveze neke.
10:20h Joca: Ma sedi bre, rano još..
10:21h Komšija: Ne mogu komši, ne mogu idem, idem..

Ispred ulaznih vrata:

10:25h Komšija: Eee eto setio sam, šta sam 'teo :onomad:, znaš onu burgiju što sam imao univerzalnu?
10:25h Joca: Da, znam šta sa njom?
10:26h Komšija: Ma dao sam je nekom' ne znam kom' i sve mislim da sam je tebi da, ne znam što!
(sledi dugo razmišljanje)
10:34h Joca: Ne komši da te nemam, što bi ja tvoju burgiju uzimao..
10:35h Komšija: Kakoo bre nije kod tebe jaooo bree..
10:36h Komšija: Ma zajebi burgiju, stvarno li je Milovan teško bolestan priča se tu.

od 10:36 do 11:00h sledi konverzacija o Milovanu.

11:05h Komšija: Aaaa komši lep dan, sunce, mogli bi malo u ribolov.
11:05h Joca: Pa mogli bi zašto da ne..

od 11:06 do 13:00h konverzacija o ribolovu (ko je najveću upecao, najbolje mesto za pecanje, vreme, mamac, štap, koja riba najbolje radi..)

13:05h Joca: Komši aj da udjemo da sednemo i da popričamo, ne mogu da stojim noge me bole
13:05h Komši: Ma idem bre, žurim e još samo ovo šta misliš o Japanu ovo što im se dešava?
13:06h Joca: Jebem li ga, kataklizma komši, kataklizma!
13:07h Komši: Ma mamu mu, trebao i Amerikance da zakači uff dete im, njih malo da prodrma da vide kako je, ne samo da se mešaju vidiš u Libiji šta rade, za sve su oni krivi, 'oće naftu, Gadafi ne da, i u pravu je čovek. Sve oni ovo izazivaju što se dešava u svetu, oni kontrolišu..

od 13:08 do 13:30h Sledi politička konverzacija ( Srbija, Libija, Japan, Tadić, Dinkić, Milošević, Šešelj..)
13:31 Joca: Komši slošilo mi se izgleda šećer mi pao, tresu mi se noge, ne mogu da stojim više, aj da sedenom ako 'oćeš, ako ne ništa, ja moram!
13:32 Komši: Pa aj kad si zapeo na brzinu da sednemo da popijemo po jednu pa da si idem, poče ovo sunce baš da greje..

42 : 9

Dokumentarne emisije o Srbiji i sličnim zemljama

celt 2010-02-08 13:03:01 +0000

Dokumentarci koji bi trebalo da predstavljaju realnu sliku zemlje, gde prosečni građani imaju kraće intervjue, a ekipa snimi znamenitosti i eventualne turističke destinacije, ispriča neku priču u pozadini o istoriji i budućnosti i završi sa tim. E sad, ako je onaj koji pravi dokumentarac recimo CNN, a zemlja recimo Srbija, to baš i ne izgleda tako "nezanimljivo i obično".

-Počinje dokumentarac... Slika bomardovanja 99te, samo seva iznad Beograda, sevne neka slika sa uplakanom decom, pa odmah nakon nje neki srpski vojnik na Kosovu, a u pozadini ženski glas na engleskom:
"11 godina nakon bombardovanja, Srbija postaje razvijena zemlja na pragu Evropske Unije. Ali, da li se rešila Miloševićeve zaostavštine? Gledajte u našoj emisiji kako se Srbi nose sa tim" - *Piči neka muzika ko za dosije X.*
-Odjednom slika nekog lika, liči vam na alkoholičara, nikad ga u životu niste videli nit čuli za njegovo ime, a ispod piše "poznati srpski pisac", i idu titlovi na Engleskom.
"Ja mislim da nije... Mislim da srbija treba proći još dosta vremena, ne bi li mi ponovo mogli da pogledamo zapadu u oči." *opet dosije x muzika, par pitanja voditeljke, ovaj kenja o raspadnutosti srpske kulture, neshvaćenosti pisaca itd...*
-Voditeljka se šeta Beogradom i priča:
"Znači, Srbija još uvek mora da poradi na kulturi i toleranciji, ne bi li mogla da bude deo Evrope, ali kao što ćemo videti, svake godine se stavlja na test ponovo i svake godine ne prolazi" *kao slučajno nailazi na lika u roze kariranim pantalonama i seda do njega, a ovaj odma počinje priču na engleskom*
"Pa da ti kažem draga, gej parade su odlika razvijenih zemalja. Mi svake godine uporno pokušavamo da skrenemo pažnju javnosti da smo tu, ali određena grupacija nam to ne dozvoljava..." *Nastavlja da priča kako bi njegova guzica trebala da je najvažnija i da je svi vole i maze*
-Opet voditeljka:
"A da čujemo ljude iz suprotnog tabora" - *Lik sa navijačkim šalom preko usta, sad muzika kao za pozovite 92, idu titlovi*
"Slušaj, pederi nemaju šta da traže ovde. Dok je nas, toga u Beogradu neće biti..." *Nastavlja priču kako je homoseksualizam bolest, a u pozadini iskoči lik sa šalom, i pokazuje tri prsta i dere se "Sisajte ga pederi"... Ovo ne prevode*
-Voditeljka nastavlja.
"Ali nije sve tako crno. Kao što vidimo, još uvek postoje velike tenzije. Sva sreća pa postoji i zabava za srpsku omladinu" *Kreće slika sa exita, piči neki tehno, protrčavaju neki likovi ispred kamere, slika ženskih guzica, muzika se utiša, nastavlja voditeljka*
"U nastavku čućete kako neutralni i normalni građani gledaju na to"
***************REKLAME*****************
-Teški narkoman sa podočnjacima:
"Znači pazi.....mmmmmm.... Exit, to je jedan bum festival znaš.... mmmm šmrk.... Da nemamo taj ventil mi bi znaš... ono... šmrk.... mi bi... ono... svi poludeli" *Nastavlja da kenja nepovezano, voditeljka klima glavom, ko da ga razume*
-Odjednom, slika neke bede. Voditeljka gmaca kroz blato i priča
"Ali, dok sa jedne strane Srbi uživaju u vrhunskoj muzici, sa druge strane dobar deo srbije još uvek živi vrlo teško" *Ulazi u kuću, dočekuje je ciganska porodica, sedaju za sto, kreće ciga priču*
"Ja ču da ti kažem. Beda, eto tako je sa nas cigani. Nemamo ni za leba, a šes deteta gladna od rano jutro, a niko nas ne gleda... Evo moja draga Kasandra več pola godine nosi cepane cipele, a meni se srce cepa... ČUT TAMO ŽENO NEMO TE UTEPAM, VIDIŠ DA PRIČAM OVDE... I tako..." *Musavo ciganče se kezi u pozadini i oće da uđe u kadar, ciga priča o ciganskom životu*
-Ponovo kreće dosije x muzika, random slike Beograda danas:
"I tako, i nakon svih ovih godina, Srbiju i dalje progone duhovi prošlosti, iako generalno napreduje. Pitanje je šta će biti sutra, i da li su spremni za EU..." *Nastavlja da priča pola sata kako je Srbija zaostala i nespremna, pomene par puta Karadžića i Mladića, i završi emisiju*

74 : 7

Ne udaje se svaka počešljana

mrljo 2014-04-23 19:08:43 +0000

Ne mora sve biti savršeno. Neke stvari su savršene takve kakve su, i ne treba ih dirati. Ne traži dlaku u jajetu. Ostavi, bitno je da si pogodio suštinu. A forma, ma jeb'o je ti, zadovolji osnovno i dosta. Odradi glavninu posla a o detaljima koliko ti vrijeme dozvoli. Odredi prioritet i šibaj. Ovako jureći za sitnicama izgubi se čovjek pa ne zna je l' doš'o il' je poš'o.

A i život je peder prema takvima, loži ih samo tako, oni jadni se stisnu kidaju, i kad pomisle da je sve savršeno ovaj stari zajebant im ubaci kamen u cipelu, iako je to sitno, dovoljno je da pokvari savršenost. Život to radi iskusno, može on satrati i cjepidlaku i ladimuda očas posla ali on to pomalo, ali konstatno jebe, pa ako si dovoljno pametan odustaćeš od ispravljanja krive Drine i naći neku prihvatljivu mjeru, dovoljno ispravljenu krivu Drinu i uživati.

Jebeš ga, nije svako Šešelj.

Mamurno jutro, napolju košava ja tražim bijelo u očima pred ogledalom... Did svojom kevom odškrinu vrata...

-Đe si mali? Vidim opet bortaš, jesi i sinoć der'o rebra od šank?
- Ma jok dide znaš i sam da sam lak na suzi kad gledam „Orlovi rano lete“ pa kad ona mala maše partizanima, ubi me , nego 'aj sjedi . Oš šta piti? Kava?
-KHM! JOK!
- SOK, ima i onaj što pršće u nos, hehe?ž
-HKM! C!
-Bijele kave?
-Mali dokle ti mene misliš jebati ovdje da prostiš?
-Dide znaš šta je doktor rekao jeb'o ga ti...
-Znam, prvi put da imam TBC i da mi nema spasa, drugi put kad me kombi spuco da mi je glava pukla, treći put da imam rak i da možete rezervisati raku.
-Konjak?
-TU TE ČEKAM!

-Nego poslom sam ja došao. Vidim ja onu malu što se prikrada uvijek oko kuće k'o jejina... I drago mi je da poštujete tradiciju, oboje, rijetkost je to danas, a treba da se čuvaju običaji. Eto baš u ponedjeljak na Prskovdan, čujem ja nju đe viče „POPRSKAJ ME POPRSKAJ ME“ kad ste ono bili sami, e tako smo i mi na Prskovdan svaki Veliki Ponedjeljak obilježavali, ašikovali pa priđeš ljubovci, ili je malo kiselom varenikom poprskaš ili kasnije kolonjskom, falio sam te i ćaći...

-ŠTAS RADIO, JEBEM TI SUNCE BLENTINO, KAKI KURČEV PRSKOVDAN, JESI TI LUD ČOVJEK!

-Sad ja tebe malo zajebavam, čisto da ti vratim za ono maloprije. K'o da ja ne znam šta vama znači prskanje, jebem li vam pero sjajno, pa omakne se i meni nekad kad se ne da zaspati pa ko velim da pogledam Treći Dnevnik, a ono tamo skika stala onije curica. Majke mi, trebaju ono zvati TV „SVE U 16“ a ne TV1000.

-Dide, skoncentriši se.

-U redu. Sine ili se ženi ili ću napraviti škulja od tebe, a ti vidi.
-A jeb'o ga ti dide, nije to baš lako.
-Nemoj ti meni nije lako. Znam ja da bi ti pos'o, kuću, avto i 30000 na banku da se metne, al' ne ide to tako, ne bi bilo zanimljivo. E sad što je ova tvoja debelguza i što bi ti bolju pičku, to je već stvar režije. Samo nisi ni ti više mlad, i tica ti gnijezo na tjemenu svija već, razmisli ti. Jeb'o ga ti ne udaje se svaka počešljana, polako. Daće Bog i golji gaće. Et', ja ti rekoh a ti opet vidi sa sobom.
- Dide bolan, ona ima dijete sa drugim.
-Krava sa teletom je uvijek skuplja bila. Nek ima

Već na odlasku...

I recide joj nedljie ti da se ne pentra više na prozor, nije ona dijete, a i ne prave se ramovi više u dimenzijama njene guzice. Aj zivio.

42 : 6

Praviti se pametan

ZdrakuLa 2012-10-06 01:34:58 +0000

Upali ovo kod glupih ljudi, ihaa itekako upali. Gledaju te drugačijim očima, šire im se zenice ne bi li obuhvatili što više tebe, a ušima mrdaju ko šipražje u kasnu jesen, sve u želji da upiju što više tvoje "mudrosti"

09:00
J: (Booože praaaavde ti štooo spaaaseee... ) Halo!
T: Ustaj ljenčugo ne ust'o dabogda! Jesi se naspav'o? hahah
J: Da sam se naspav'o bacio bi krevet! Šta je bolan stari iz devet zora, đe gori!?
T: Ajde moraš u Poresku upravu da mi izvadiš onu potvrdu!
J: Mora baš ovako rano!? Pa je li ti znaš da tamo važi pravilo 1 sat jedan metar! Neću do juće stići na red! Učio sam svu noć kako nemaš obz...
T: Učio si moj kurac! Da si učio ne bi bio treća godina treći put! Ne zanima me! Aj zdravo!

09:30
J: tuuuu, tuuuu E mare, imaš ono odijelo za svadbe i sahrane tu kod tebe!?
M: Imam jbt, je li se to ženiš pa oćeš mladu sa zora, a?
J: Jebeš mi majku nikad mi nije bilo jasno kako toliko ujutru možeš da pričaš? Dolazim da ga uzmem!

10:00

Poreska uprava:

(Odijelo, kravata, cipele, naočare za sunce ne skidam ni kad uđem)
J: Dobar dan (pogledom nađem ime službenice) Ljubinka, oni vaši su me poslali samo da mi izdate potvrdu da sam registrovan u vašoj arhivi treba mi to hitno, imam "dejt" za 40 min.
Masa: Pa stani u red ko i svi mi!!!
Ljubinka: Ali ja stvarno ne znam kako da...
J: Ok. uredu, nije problem, samo mi recite vaše prezime ( uzimam tel u ruku)
Ljubinka: A da, znam, sad sam se sjetila, priđite bliže, odma ćemo završiti to! Koleginice molim vas ovo hitno odnesite u kancelariju 5 i sačekajte pa vratite.
J: Jako ste Ljubazni Ljubinka, imaću to u vidu..
Ljubinka: Hhh pa... Evo stiglo je ovo!
Masa: Ovo niđe nema! I mi čekamo isto, MOLIM VAS!
Ljubinka: Nije ISTI dokument u pitanju!!!
Masa: Aaaa
Ja: Hvala vam još jednom, stvarno vam nije lak posao... želim vam sve najbolje, prijatno ( okrećem se i kroz zube govorim masi) - isti dokument!

.... 11:05 - RTV Atlas: "Uživo sa lica ovog nemilog događaja na kome se desio linč od strane nezadovoljnih građana koji su linčovali administrativnu radnicu po izgovorom da pušta preko reda, o ovome više večeras u 19h - studio"

24 : 8

Početak kraja

mealy 2013-06-18 21:28:36 +0000

Dok život ide svojim redovnim tokom, dok te svakidašnja kolotečina vrti u krug, pravi raznorazne akrobatske figure od tvog života, dok se menja dan za danom, da li se ikada zapitamo šta bi bilo kad bi bilo i koliko smo daleko od kraja. Kraja svega, ne ličnog kraja jedinke, već totalnog, bezpoštednog kraja. Ende, nema više, konjec filjma... Na takve misli te možda dovedu i najnovija šatro megablok-baster ostvarenja Holivuda, kao što je Armagedon ili Apokalipsa 2012 npr. Ali, bajke su za decu, bajke su za one koji veruju da smo najjači, da nam niko ne može ništa. Čak ni ogromni asteroid ili cunami od 2km, jednostavno ništa ne može da stane na naš put napred. Mi smo svemoguća vrsta, nepobediva od strane bilo čega što priroda može da stvori. I dok verujemo u svoju nadmoć i nepobedivost, ni ne osvrćemo se oko nas šta bi možda eventualno moglo da se desi, nešto mnogo verovatnije od tamo nekog asteroida koji je malo manji od Meseca ili ogromnog talasa koji ruši sve pred sobom. Čvrsto verujemo da je lanac koji nas vuče iz današnjice u budućnost nemoguce prekinuti, a ni ne pomislimo nikad u sebi da je svaki lanac onoliko jak kolko je jaka najslabija karika. A najslabija karika uvek postoji. I što je najgore od svega, ne znaš koliko je jaka dok ne popusti, i pukne. A onda...

Sredina osamdestih. Ruski centar za nadgledanje svemira i rano obaveštavanje. Negde pored Moskve, nekih 300m ispod zemlje. Jedine oči i uši su mu ogromne antene radara Darjal i Dnjepr, instalirane na pogodnim lokacijama i budno motre svemir i sve što leti na visini od par kilometara pa naviše... Odjednom, ogromna crvena lmpa se pali, zvuk sirene trenutno ledi sve prisutne, nastaje krkljanac... Monitori pokazuju trajektoriju neindentifikovanog objekta koji je poleteo negde blizu obale Norveške, brzina, oblik trajektorije, veličina radarskog odziva objekta ukazuju sve na samo jednu stvar: Američka interkontinentalna balistička raketa Trident 3 koja se lansira sa podmornice i kreće ka svojoj uzlaznoj putanji... Brzina objekta je reda velišine kilometra u sekundi, donose se ključevi za pokretanje lansirne sekvence za Ruske balističke rakete, procedura je kratka i jasna, iako su svi pod snažnim pritiskom, svako radi svoj poso u pripremi za lansiranje... Ključevi su okrenuti, crveno dugme za lansiranje se pojavljuje, komandant centra se približava, kreće rukom prema sudbonosnom dugmetu, zastaje, kap znoja mu pada sa čela na ruku, gleda u veliki ekran, zatvara oči, spušta glavu dole prema podu i nastavlja prema dugmetu... samo je trenutak falio da dodje do lansiranja celokupnog arsenala, da neko nije uzviknuo: Nijeee Trident, raketa ne menja putanju! On ponovo diže pogled i traži osobu koja je to rekla. Vladimir, operator na radaru, izjavljuje sada vec smirenijim tonom: Tavaršč komandant, raketa nije promenila putanju već je nastavila svoj uzlazni put i to nije Američka raketa Trident...
Pocedura obustave lansiranja se odrađuje, proveravaju se svi parametri sistema, zadržava se stanje pod alarmom još uvek dok svi sistemi ne potvrde da nema razloga za paniku i da je to bila lažna uzbuna...
Naknadna istraga pokazuje da su Norvežani poslali Rusima par meseci unapred sve podatke vezane za lansiranje svog novog komunikacinog satelita, tačan tajming, lokaciju, trajektoriju i sl...
Serjoža, knjiški moljac koji je zadužen za prijem pošte, zapio se veče pre toga i uhvatio ukoštac sa nekim Moldavkama pa je došo malo mamuran na posao i greškom pošiljku iz Norveške tutnuo u jednu od svojih fijoka kako je pokazala detaljna istraga. Nije je prosledio, zaboravio čovek...

20 : 4

Lenjost

dr Rojken 2013-10-02 00:00:54 +0000

Osobina stara koliko i čovečanstvo. Još tih godina evolucije majmun se podelio na one koji bi da hodaju na dve noge i prežive i one kojima je to teško i koji bi radije ostali majmuni.
Danas je lenjost neizlečiva bolest, naročito na nažim prostorima, jedan od stereotipa koji se vezuje za narod Crne Gore, da nekažem Crnogorce. Kod nas se opravdava lošim vremenom i sveukupnom korupcijom. Na vlasti su lopovi, jebe nas ko stigne i posla jednostavno nema.

Budim se, gledam na sat - sedam sati, popodne. Au braćo što me probudiše kad mi je najslađe. Ove komšije stvarno nisu normalne, sad našli da slušaju hevi metal, pa da li ste normalni. Šta sad da radim, au setih se... da vidimo šta je na TV-u. Au majko nema ništa sve reprize, sve sam ovo gledao. Pa dokle ćete reprizirati, nabijem vas, nije ni čudo što narod ne plaća pretplatu. Ajd saće vesti.... ma kake bre vesti i njih stalno repriziraju: rat na Bliskom Istoku i u Africi, te poginuli u saobraćajnoj nesreći, te lopovi političari....
Odo da pišam pa da vidim šta ima na fejsu. A posle ću da učim za faks... ima vremena sad nisam raspooložen.
Na fejsu: Au vidi ovu dečurliju, opet se slikaju na ogledalu... au koja bolest, pokazuje grudi a još ni pelene nije skinula, au Bože mrzi me i da teram dalje. Nisam dugo igrao slagalicu, aj časom da im pokažem ko je Milka Canić......
Au jebo sebe, koji čiter, pa dvaput ko kompjuter ima reč... pa nije moguće, neću više da igram. Idem da spavam.
Djavola, ne mogu da zaspim... pa šta mi bi da tri puta danas hvatam dremku, au šta ću sad. Idem do grada da vidim šta radi svet.
.... Au ubiše me noge od ovog šetanja, a i nešto me probada ispod rebara... nisam baš u kondiciji, moram krenuti da treniram malo... od sutra krećem. Kako sad da se vratim kući. Daj da uhvatim neki taksi...
...A bre pa čekam već četvrt sata ni jedan da se pojavi, šta je ovo ljudi moji... a konačno jedan. Majstore teraj do Vojvode Stepe.
... Jesu skupi ovi taksisti, ko da rade nešto teško, uzimaju samo narodu pare... Nego stigao me umor odo da legnem, sutra rano da ustanem da se spremim za ispit.
Budi se... A jebo me pas, nisam čuo alarm što sam stavio a za po sata ispit. Ma ko ga šiša ionako kad završim nema posla. Kad je to sve korupcija u državi i samo lopovi zarađuju.
Au al je dosadno, smorio sam se. Kolko je život u stvari sranje, što živim....
Zašto živimo? Celi život nešto radiš, jebeš se, nerviraš i na kraju umreš. Umreš ko pas.
Koje sranje. Čemu svrha življenja. Zašto nas je Bog osudio da živimo, kad je svaki dan isti.

I tako sam počeo da koristim heroin.

11 : 4

Srpski epski junaci

Bata Sale 2009-07-20 15:42:10 +0000

Razni plemići iz naše srednjevekovne istorije o kojima dotična istorija jako malo zna. Najviše o njima saznajemo iz epskih narodnih pesama gde su opisani kao najveći dobrotvori, najjači i najhrabriji ratnici itd. Međutim, kada malo čitamo između redova, shvatamo da oni nisu bili ništa drugo do razmaženi plemići, kavgadžije i alkoholičari. Radi bolje ilustracije navodim dva junaka, Miloša Vojinovića i kraljevića Marka Vukašinovića.

Primer 1.
Miloš Vojinović
Sestrić cara Dušana Silnog. Živi sa čobanima na Šar Planini. Po nagovoru svoje braće nepozvan odlazi u svatove da bi branio ujaka od eventualne prevare domaćina. E, kada stigne na svadbu, do izražaja dolazi njegov karakter.

Kad su bili putem putujući:
Zlu nauku Miloš naučio
Kod ovaca u Šari planini,
Pospavati svagda oko podne;
On zadrema na konju kulašu;
Kako dizgen oslabi kulašu,
Diže glavu, ode kroz svatove,
Obaljuje konje i junake

Dakle, džabalebaroš koji je navikao da spava po ceo dan, pa pošto je rano ustao, prispavalo mu se oko podne i odmah po dolasku je napravio metež i pometnju. I još mu nije dovoljno što je napravio pičvajz već mu je za to kriv konj, a ne on sam, jer, šatro, konj bi trebalo da bude fini i kulturan.

Kad se prenu Miloš Voinović,
Te sagleda caru oči čarne,
Kulaš ide s konjma carevijem,
On pokupi dizgene kulašu,
Pa išćera njega iz svatova,
Udara ga oštrom bakračlijom,
Po tri koplja u prijeko skače,
Po četiri nebu u visine

Pošto se malo smirio pretukavši tri gosta koja su htela da mu uzmu konja, logično, prvo je potražio kafanu.

Pa on ode tražit' mehandžiju:
"Mehandžija! daj da pijem vina."
Mehandžija njemu odgovara;
"Id' odatle, crni Bugarine!
"Da s' donio Bugarsku kopanju,
"Ako bih ti i usuo vina;
"Za te nisu čaše pozlaćene."
Pogleda ga Miloš poprijeko,
Udari ga rukom uz obraze,
Koliko ga lako udario,
Tri mu zuba u grlo sasuo;

I, naravno, šta je prvo što je uradio u kafani? Prebio je konobara.

Malo kasnije menja cara u dvoboju i ubivši svog protivnika, kao svaka bitanga, ne pokazuje prema njemu ni malo poštovanja.

Pusti koplje Miloš Voinović,
Te prikova bijelo Latinče,
Prikova ga za Leđanska vrata,
Pak mu rusu odsiječe glavu,
Kulašu je baci u zobnicu;

Da ne dužim o njemu dalje zbog mesta za pisanje, nego da pređem na drugi primer.

Primer 2.
Marko Kraljević

Naš ultimativni junak i najveći alkos od svih Srba u pisanoj istoriji. Skoro svaka pesma o njemu počinje sa:

Vino pije Kraljeviću Marko...

A još maltretira i konja da pije sa njim:

Pola pije, pola Šarcu daje...

Poznat po uništavanju putne infrastrukture, koja inače svima treba, al' on govedo zapeo da preorava put. Kada su mu Turci fino rekli da to ne radi, jer koja budala preorava puteve, on ih je pobio. Šuruje sa vilama, koje su inače zla bića u našem folkloru, pa bi se moglo reći da bi to u modernom smislu značilo da ima veze sa kriminalnim krugovima. Ne poštuje vlast:

Dok ne dotera cara do duvara...

I žene tretira kao robu:

Pa on uze tri đevojke
I podijeli braći za ljube...

Jedina pozitivna stvar koju je učinio je da je on začetnik diplomatske korespodencije u Srba:

Knjigu piše Kraljeviću Marko,
Sitnu knjigu caru u Stambolu,
Marko piše, car mu otpisuje...

31 : 6

Lane Gutović

iSharky 2008-04-24 08:08:06 +0000

Kralj. Preterano mashtovit glumac koji ima extremnu moch improvizacije. Glumio je u Tesna kozha (II, III, IV), Povratak otpisanih (serija i film), Pustolov, Bela ladja i td, ali je najzabavniji kad "lazhe". Najvechi srpski stand up komichar posle Zorana Radmilovicha (Radovan III).

Rođen sam u jednom gradiću u siromašnoj bankarskoj porodici.

U tom gradiću se tako sporo živi, da nama jedan kalendar traje po dve,tri godine.

U mom kraju su ulice tako tesne, da u njima ker nije mogao da maše levo-desno repom, nego gore dole.

I stalno padaju kiše.
I magla, strašno vlažno.
Mi kad u podrum stavimo mišolovku, mi ulovimo ribu.

A magla ijaaooo.
Kad u mom kraju padne magla, toliko je gusta, da ptice idu peške pored puta.
Zabranjen let!

Tek vetar.
To tako duva, to je strrašno!
Primer: kod mene kad kokoška `oće da snese jaje, a guzu okrene vetru, ona ga snese po pet puta!
Tapa-tapa-tapa-tapa!
Odmah snese tvrdo kuvano jaje!

Mraz kad stegne u mom kraju.
Jednom je bio tako jak mraz uuuu.
Primer: veštačka vilica moje bake u čaši cvoko-cvoko-cvokotala.

Sneg u mom kraju.
Mi imamo sneg koji se zove: Stojser! Ne možeš da čučneš, a neee.
Kad padne sneg u mom kraju pa po pet metara (u širinu, naravno!) Zbog ovakve klime, u mom kraju je mnoogo sitna pšenica.
Vrabac mora da klekne da bi kljucao!
Otuda potiče izreka, kad je neka devojka ovako lepa, mlada i lepa:
Gledaj, al` je naprtjila sisitje k`o dživdžan kolenca.

Ali, znaš kako je lep svet u mom kraju!
Jaao, kako je lep narod (kad nije ružan), ijaaoo...
Al` kad je ružan, to je ružno u pm.
One ružne, kad uđu u sobu...u mom kraju...miševi vrište.
I skaču na stolice!
Komarci ih ujedaju samo žmurećki!
Setio sam se jedne moje komšinice, ma sad bi` je prepoznao među hiljadu Rumuna!
A bila je lekarka.
Pacijenti su kod nje za beznačajne intervencije uzimali totalnu anesteziju!

A nosataaaa...
Znaš kakav je nos imala?
Ona je...mogla da puši na kiši, a da joj ne pokisne cigareta!
(A pušila je na muštiklu!).
`Te Boooggg...
Ona kad pije kafu, odmah nosem pritisne i želju!
Ka-ta-stro-fa!

A sve se pravila važna kako ima lepe noge... sve dok ih nije obrijala.
Posle se ispostavilo da su tanke.

U mom kraju se žene depiliraju let-lampom.

A imala ove... pekarske noge... Nije mogla uz merdevine da se popne.
A nosila je punđu do paučine! Ovako...
I često nosila viklere. Nije joj trebala antena, njima je hvatala Studio B!
Dupe joj počinjalo rano, a sise kasno.
Ona da nije imala lastiš u gaćama, sise bi joj upadale u gaće!
Ka-ta-stro-fa!
Ružna u pm!

Imamo dva tipa ružnih: debele ružne i mršave ružne.
Ove mršave ni komarci nisu ujedali!
Polagali samo teoriju na njima!
Tanko to... I malokrvno...
Toliko su bile mršave, da nisu mogle da nose pidžamu na štrafte!
Ne može da stane druga štrafta, samo jedna!

A ove...debele ružne... one su baš bile debele... k`o bure!
Ne mož` da stane u kadu uopšte!
U stvari, one mogu, ali voda ne može!
Zato smo ih prali u servisu za pranje autobusa!

Ali kad je neka lepa, u mom kraju, e ona je baš lepa!
Kad naprći sisitje k`o dživdžan kolenca... pa suknjica kratka... (normalno kratka, a ne ono, da mora da se šminka ispod suknje)...

E, ja sam bio zaljubljen u jednu takvu!
Kako je bila seksepilna jeee...
Radila je u mesari!
Pa`i sad!
Ona je toliko bila seksepilna, ona kad uzme viršlu u ruke, viršla se digne!
Nju popa kad vidi na Veliki Petak, on računa da se omrsio!
Ma, strašno lepa!
Ja bio zaljubljen u ovu... ovu... sa viršlama...

Kako smo se upoznali?
Kupim neku sitnicu... I to...
Ona imala radnjicu u dvorištu...
Skinem joj brushalter, gaćice i čarape!
Štipaljke nisam skidao (sa konopca bre skinem, šta me gledaš!)
Uđem unutra... stavim ovako ruku u džep, i kažem joj ovako:
Ako pogodiš šta imam u ruci, daću ti to!
Ona me ovako gleeeda, pa kaže: Ako to, što hoćeš da mi daš, stane u jednu ruku mene to ne zanima!
Odmah sam shvatio šta je htela da kaže, i otada sam uvek na plažu išao u dugim gaćama!
Svi su očekivali tri traga na pesku kad skinem gaće, ali ja ih nisam skidao!
Inače, posle se nisam ni ženio!

Mene je vaspitavala moja baka.
Im`o sam visoke zahteve: te mora da zna da igra, te mora da zna da peva, na kraju shvatim da je trebalo da kupim TV i sve to da završim!
u početku sam mislio da je sve u novcu!
To sam mislio kad sam bio mlad, sad sam već siguran u to!
Dakle, mene je vaspitavala moja baka. Ona je tačno znala sve!
A ja sam bio jako talentovan kad sam bio mali!
Svi su govorili: Ako od ovoga nešto postane, to će biti pravo čudo!

Za muziku fenomen!
Primer: klavir.
Jednom bila poplava u mom kraju, prešla voda preko prozora, ušla u kuću, moja baka isplovi na kauču, a ja sam je kao samouk, pratio na klaviru! Bez daana vežbanja!

Violinu sam isto učio... samouk, svir`o pet godina, ali bez nekog uspeha, jer mi niko nije rekao da violina nije duvački instrument!

Za sport?
Znaš šta sam bio za sport?
Nećete mi verovati, mog`o sam sličugama na ledu da napravim osmicu!
Ali ne ono, osmicu linijom manjeg otpora, neeee!
Levom nogom peticu, desnom trojku!
I plus sam mog`o da napišem dok sam bio mlađi, samo neću da vam kažem čime sam pis`o!

84 : 19

Rekli o sajtu

Ovo je prejako!

Banja Luka Forum · 21. April 2007.

Korisni linkovi

Često postavljana pitanja Uslovi korišćenja Politika privatnosti Kontakt