Ngsle iz Španije. Dobio ime po istoimenom španskom gradiću i fudbalskom klubu iz tog grada. Označava pitanje. Skraćeni oblik od "Hoće li?", "Da li će?" ili najpreciznije "Je l' će?"
Moderan izraz među omladinom koja ne izlazi iz kladionice, kao i kod ljudi koji nisu na vreme išli kod logopeda pa mešaju neka slova.

Prava dama ima držanje, graciozan i zanosan hod, manire, rečnik, vaspitanje, ne psuje kao kočijaš, ima stila i ukusa ali ne samo u oblačenju. Ona je sigurna u sebe, hrabra, odlučna, elegantna, inteligentna i još mnogo toga... A dama u pokušaju je žena koja na prvi pogled deluje kao prava dama, ali zapravo samo se tako oblači, ima takvo držanje i delimično zanosan hod.

Izražavanje najvišeg stepena bespotrebnosti prisustva neke osobe u određenoj situaciji.

Sudeći prema državnim idejama i aktivnostima u oblasti smanjenja administracije u javnim preduzećima, verovatno i radno mesto koje će biti uskoro uvedeno, jer treba presuti iz šupljeg u prazno.

Neoksvrnuta slika razrušenog grada ili ipak Arene svetluca ispod pretanke folije koja se tako ah tako slasno skida: to siktavo šuškanje iz više klase šuškanja, pa onda taj bogati i blago hrapavi papir koji miriše na štampu, na boje, ali taj miris je jedinstven, druga štampa ne miriše tako, pa onda sine sama gola konzerva, tamno, sjajna, žuta ili pak srebrna, uvek to dvojstvo: zlatno i srebrno i nikad nisam mogao da se opredelim koju više volim i dan danas, pa onda taj ritual sa otvaračem za konzerve: on je mali ali zajeban i oštar: njega je ptica neka ispustila, to je ptić bio, pa dok je padao od straha umro ili se očeličio al zadržao oblik taj oštar kljun i njega si mogao samo da zabiješ -negde na sredini oboda konzerve - još si nejak, malo teško je išlo dalje sa otvaranjem koje mora konstantno da ide: zige zige zige i podano se uvija lim ispred nas i potmulo izbija zlatno ulje iz tih ritmičkih uboda, ta zlatna tečnost: čisto bogatstvo i diviš se kako neko tako konstantno ide zige zige zige i čekaš dan kada ćeš i ti tako zige zige zige sve dok ne dođe ptić do kraja - tu blizu početka ziganja i onda sveačno otvaranje jutra i ta srebrnasta boja riba topljenih u sunčev znoj, u sunčevu tečnost, komad sunca sa juga: pozdrav iz Rovinja, pozdrav, evo vam malo spakovanog mora da osetite miris da pojedete jedno more u lepo jutro pa na posao kod Milene Dravić kad ide sa tri ćerke na more.

Kasnije su svuda uveli ovaj prost i nemaštovit sistem samo povučeš i opala – čista glupost i oduzimanje tako slasnog rituala...

Ok. Dakle, rečnik današnjeg prosečnog muškarca zaista vrvi od sjajnih slengovskih izraza koji se koriste prilikom komentarisanja neke dobre ribe ali s vremena na vreme stvari se otrgnu kontroli. To važi i za citat iz naslova ( naravno da je CITAT ) koji, čini se, kako po svojoj odvratnosti tako i originalnosti ipak nekako...odskače od ostalih. Osobe koje su u stanju da ga koriste trebalo bi u svakom slučaju izbegavati u širokom luku jer nije isključeno da će vas jednog dana u budućnosti ponuditi domaćom rakijom...od govana.

Za razliku od autokratije u današnje vreme, što žnaci vladavina automobila, videokratija je državno uredjenje budućnosti koje neće znati za nezaposlenost, jer će blejanje biti zanimanje kao i svako drugo, a blejanje na Vukajliji privilegija.
Vukajlija će imati status akademije nauka, a autori na Vukajliji će kao cenjeni i ugledni kulturni radnici činiti društvenu elitu.
Neće više džipovi, nego definicije dana važiti kao status simboli u društvu.

Последњи степен озбиљности. Кад је неко Горан Димитријевић озбиљан, то значи да је ситуација зајебана и да се потенцијално зајебавање претвара у озбиљан разговор.

За оне који нису имали прилике да се сусретну са озбиљним погледом и гласом Горана Димитријевића, у питању је један од водитеља на Б92, који по зајебаности погледа и гласа шиша Машу Милеуснић, Ивану Константиновић и Роксанду "купус-гледа-месо-вади" Ђорђевић, које се понекад зајебу, па избаце и по који смешак.

У дугогодишњем раду на дотичној телевизији, ГД није ни једном променио своју зајебану фацу, било да прича о прикупљању средстава за мамограф, препричава догађаје из Багдада, где се разнео бомбаш самоубица, или пак јавља вест да је Србија постала првак нечега у нечему.

Dobile su svoje ime po načinu na koji su pisane. U pitanju su, jasno, vrsni autori koji prosto pucaju od virtouziteta pa mnoge reči u tekstu linkuju za druge definicije ( zajebano, nema šta ) što čini da te reči dobiju žutu boje. Sve ovo utiče da definicija vizuelno deluje kao da je ispišana tj. išarana linkovima. Početnici na Vukajliji ( poput mene ) treba da se uzdržavaju od ovakvog pisanja.

Podvrsta naivne umetnosti. Autori ovih dela svoje radove sačinjavaju u zavodima za sprovođenje krivičnih sankcija, često inspirisani radnjama koje su ih tu dovele. Vrednost ovih dela varira u zavisnosti od krivičnog dela, medijske eksponiranosti i izrečene kazne. Smatra se da su najvrednija dela ona koja sačine osuđeni za teško ubistvo (po mogućstvu višestruko) na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od 30 do 40 godina.
Najznačajniji predstavnici: Milorad Ulemek Legija, Kristijan Golubović, Vojislav Šešelj

Osobe sa sertifikatom.

Gayevi=gejevi, osobe sa puno nadimaka ali u sustini grupe gradjana koje imaju sertifikat od strane svetske zdravstvene komisije da su normalni.

Ukoliko biste ironicno ovo shvatali i to pripisivali lobiranju u novokomponovanim urbanim krugovima bicete izlozeni prekoru uz obrazlozenje da ste netolerantni, iako vi pokusavate istaci da nikoga ne biste masakrirali i spalili na lomaci.

Inace duboko u sukobu sa gej-ubicama http://vukajlija.com/recnik/Gay-ubice/46694

Čuvena rečenica obilato korištena u Srba i šire, koja ima za cilj da sagovornika posereš po glavi na kulturan način. Često je koriste intelektualci, još češće autori gore pomenutog Božanstva "Knjige". Gotovo redovno se može čuti na ispitu od strane ispitivača, (primer 1) ponekad i od dobro upućenih ispitanika ali u ovom slučaju ispitivač će, u skladu sa svojim ingerencijama brzo izbiti argumente iz ispitanikovih ruku starom narodnom doskočicom, bez obzira na stepen stručne spreme i uglađenost (primer 2)

Likovni umetnik, književnik, novinar, bilo koji kreativac koji je podneo molbu za članstvo u strukovnom udruženju i dobio potvrdu tog članstva. Priznat kao istaknut u svom polju delovanja, konačno registrovan i atestiran. Postao je član institucije i institucija sam po sebi.

Pažljivo pregledavši sve definicije video sam da nije pomenuto da je golf dvojka obično tamno crvene boje (iako je postavljena slika istog) i da se kao takav milion i jedan put pojavljivao u vestima o pljačkama i ubistvima devetesetih. To su dobro iskoristili autori Mile vs tranzicija i dodali ono najbitnije a to je da je retko koji golf, pa još crveni, "čist". No to sve nema veze, vlasnici dvojke vrlo doro znaju da li mogu ili ne istim otići u inostranstvo.

Nesto divljački sočno rečeno. Tipično za mužjake.

Na ovaj ili onaj način, svesno ili nesvesno, ustalasati kolektivnu prošlost određene skupine ljudi ili celog jednog naroda. Evocirati sećanje na nešto sa skoro obavezno negativnim sadržajem ili ishodom te zbog toga pohranjenim u na svetlost dana najosetljivije kute kolektivne memorije. Jednom rečju - PROVOKACIJA, dragi moji autori i rebra sa Vukajlije. Provokejšn.

Jer, iza mrtvih ostaju živi a to je za zub vremena nekako uvek otežavajuča okolnost. Barem dok i njega ne "iščupamo" u nekoj tamo otežavajućoj budućnosti...

Dobroćudni debeli ortak iz kraja kog mnogo gotiviš, pa ga ne zoveš njasvi, krme, debeljan ili tako nešto, jer je mnogo kul lik, dobar i ispravan.
Demba najviše može da pojede, najviše zavari, najviše popije, a najmanje jebe, ali bole ga brige za to i često voli čak i sam da se sprda sa svojom težinom, pa na fudbalicu izađe uvek u dresu velike fudbalske propalice Đembe-Đembe i to dok je ovaj još igr'o u Nantu.

On ima za cilj da vas ubije od batina iz razloga što mu se može jer je jači od vas. Srećom ovakvi agresivci retko kada imaju bogat rečnik pa je uz malo mašte lako izbeći batine. Siledžija ipak mora nesto reći pre nego što počne da vas mlati a zbog već pomenutog siromašnog rečnika to je ili "Brate, imaš li neki problem?" ili "Šta je bilo brate, šta me gledas?" Treća mogućnost ne postoji.Izlaz iz ove neprilike izgleda ovako:

Vrhunac patetike. Štivo u koje ni djeca iz osnovne ne bi povjerovali, a autori i dalje tvrde da je većina istinita. Odlikuju se sadržajem u kome autor samog sebe nahvali najviše moguće iako je očigledno da je on obični debil koji masturbira na reklame za čarape. Glavni likovi se šablonski bez mnogo priče pojebu i pokažu svoje obostrano umijeće u krevetu. Javna tajna je zapravo da sve te priče pišu pedofili i slučajevi za posmatranje.

Bruka za domovinu, nahiju, rodni grad i familiju. Bruka za rodbinu i sve prijatelje. I mene je sramota što ga znam!

Радити онако како не треба; онако како је погрешно.