Крајњи степен залуђености за некиме.

Толико сте одушевљени нечијом појавом да сте га или прекрстили у своје име или сте напрасно променили име у његово. Често се дешава када неко нешто изјасни што вас толико непојмљиво одушеви да заборавите своје име. Најчешће су то људи од речи, вансеријског стила, беспрекорне граматике и шарма који се може упоредити са оним који Декамерон има раскалашном јуноши из средине шеснаестог века. Најчешће се ово виче, али ако је у писаној форми, сва велика слова су обавезна.

Po mnogim autorima - "pevac",iako ga nikada uzivo nisu culi. Jedan je od malobrojnih Grandovih govana koji stvarno zna da peva. Covek nema ukusa i pevace sve sto mu se kaze,ma koliko maloumno bilo, ali vokalne sposobnosti mu niko ne moze osporiti.U "Juzni Vetar" nekvalitetni pevaci nisu mogli da udju, pa tako ni doticni. Ostali autori mu mogu pljuvati tekstove pesama, tursko-arapsko-iracko-egipatske melodije,nacin oblacenja, ponasanje, ali nikako,NIKAKO GLAS, jer covek stvarno zna da peva.

Na žalost, ovo nije čuveni Ollanikov mali ker, već jedna odvratna mala džukela koju bi najradije obesio za jajca na prvo drvo koje vidim.

Sad se verovatno pitate otkud tolika mržnja prema jednom malom keru?

Prvo, nije u pitanju ker koji je mali zbog godina, tačnije štene, jer štence svi vole koje god da su rase, već se mali koristi samo zbog veličine istog. Naravno, sledeće logično pitanje je šta imam baš toliko protiv malih kerova? Jeste, kao pacovi su, žene i pederi ih nose u torbicama i oblače im neke smešne džempere, ali ne mislim ni na te male kerova. Mislim na nešto sasvim drugo.

U pitanju je jebeni alarm. Najmanja džukela u bandi ozbiljnih teladi koja služi da svojim jadnim, buđavim, piskutavim i podmuklim lavežom, upozori ostale članove svoje bande na tvoj dolazak, kako bi mogli svi đuture da se izlaju na tebe, a ponekad i nešto surovije.

Što je najgore od svega, taman kada misliš da si prošao opasnu zonu koju skoro svako naselje ima, a za koju znaš da je puna džukela. Taman kada misliš si prošao skoro sve mračne budžake iz kojih mogu da izlete i kada misliš da nailaziš na miran predeo blizu kuće, iza leđa odjednom čuješ taj pederski, zvonki lavež tog malog odvratnog stvorenja, nakon čega počinje šou program, jer se pojavljuju njegovi mnogo veći drugari koji tutnje prema tebi kao krdo bizona, lajući pritom nekim lavežima kao iz bureta, tako da više ne znaš da li da tražiš ciglu, spremiš se na šutiranje, popneš se na kola ili jednostavno udariš štraftu pa dokle stigneš.

Uglavnom, sve na kraju prođe OK, ma šta god izabr'o, ali tih nekoliko trenutaka za koje je zaslužno to malo đubre od kera, dovoljno je da ga mrzim iz dna duše, jer sam siguran da oni jebeni kombiji od kerova, ne bi se ni pomerili da ih taj mali šištavac ne naprži na to.

Definicija alkoholizma u knjigama zavisi dosta od autora kao i koja je knjiga u pitanju.Svašta se može pročitati,od krajnje logičnih,do krajnje nebuloznih stvari.Šljokanje je šljokanje sa koje god strane da se posmatra,ali razlozi su različiti.Neki autori alkoholizam posmatraju kao socilološki,neki kao psihološki problem;neki povodeći se za Jungom posmatraju alkoholizam kao odraz stanja duše,doduše kad to začine domaćim mentalitetom dobije se nešto što liči na grotesku a ne na stručni tekst.

Faliti. Nedostajati. Biti kratak za nešto. "Imati deficit" - da citiram cenjenu gospodu iz Vlade, umrli za malo dana dabogda.

Elem, glagol vuče poreklo iz italijanske reči "mancare" koja se kod nas prevodi sa...pa, upravo onako kako sam i napisao dva reda iznad, a veruje se da je u Srbiju prvi put došla i svoju transliteraciju u urbani rečnik doživela sa garavim povratnicima iz Italije, tim muzikalnim gastosima, veštim na prstima i kukumavčenju glede sođorna. Uostalom, njima je vazda nešto manjkalo...

Alkoholičar onaj najgori , što se samo jednom u životu napio i posle se nije ni treznio . Naziv je dat po uzoru na Jan Torpa , jer najbolji plivač u svim kategorijama , kao što je i on neprikosnoven u ispijanju svih vrsta alkohola.

Delo polupismene, nepismene osobe ili osobe koja je toliko mlada da ne zna gde je šuplja, a koja hoće da digne sebi ugled u društvu i da se prikaže kao pametna i obrazovana, tako što će objaviti svoje baljezganje.
Najčešći autori knjiga za spaljivanje su polupismene "estradne umetnice/umetnici" (Vendi, Karleuša, Seka Aleksić...), balavci koji još nisu shvatili gde su šuplji (Rastko Pocesta, Justin Bieber) i pojedinci koji sami finansiraju tiraž do 1000 komada, uglavnom zbirki poezije ili memoara, da podele rodbini i prijateljima.

Ljudi koji su u stanju da te prvo kuju u zvezde, a onda da te popljuju kako samo oni znaju. To su na svojoj koži osetili i naši klubovi i preprezentacija koji su za vreme uspeha bili heroji nacije, a posle jednog poraza odma bruka. Obično su dobijali novac od menadžera da bi pojedine igrače hvalili čak onda i kada se stvarno obrukaju u želji da bi se što bolje prodali.

Veoma čest naziv albuma na Facebook-u. Najčešći autori ovakvih albuma su maloletne ziljavuše (neko 94', 95' godište), a sadržaj albuma je veoma raznovrstan, počevši od slika sa ekskurzije, jednodnevnog izleta, zimovanja, letovanja, izlazaka u neki random kafić. Za razliku od albuma sa nazivom "Me, myself & I :) <3 :*" i "jaaaaaaaaa <3 <3 <3 XD", ovaj album veoma često sadrži i slike na kojima su i prijatelji gorenavedenih fenserki. Tako su oni svi zajedno srećni i veseli u albumu koji je ime dobio po jednoj od najpatetičnijih (a ujedno i najpoznatijih) pesama svima nam poznate grupe Plavi Orkestar.

Još jedan u nizu mnogobrojnih sinonima koji se odnose na zatvor kao što su, na primer, prdekana, buvara, aps, mardelj i drugi. Aluzija na rešetke je sasvim jasna.

izraz nepoznatog porekla duboko ukorenjen u vec nakaradan seoski recnik.Koriste ga cesto i nabedjeni gradjani koji ne mogu da se isciste tako lako od provincijalskog gena koji se u njima nalazi kao najsofisticiraniji zapis(nano tehnologija).Oznacava najcesce grupu ljudi koji svi zajedno dolaze u goste a niko ih nije pozvao i cesto su to lokalne pijanice tako da opravdavam ovako surov izraz.Nazalost ovaj nacin sporazumevanja sve vise prelazi u upotrebu u nasem narodu zbog jednostavnosti(jednom recju ste nekom objasnili mnogo toga i potpuno vas razume).

Endemska bolest Crne Gore otkrivena kad i ideja o obnovi crnogorske državnosti. Nastala u laboratorijskim uslovima DPS-a (Demokratske Partije Socijalista) početkom '90. prošlog veka. Pretpostavlja se da je bolest nastala spajanjem genetski predodređenih političara i kriminalaca, koji su ujedno i autori. Smišljeno su sami sebe zarazili. To je mutirani nacionalizam, koji uništava zdravo tkivo državnog budžeta i obične ljude, a karakteriše ga povećani bankovni saldo u zaraženih i strah kod nezaraženih. Zaraženi najburnije reaguju na sve što ima prefiks SRB.

Kao bazu za kreiranje nove bolesti zloupotrebljeno je Crnogorovanje, koji je proizvela LP (Liberalna partija). Autori su brilijantno u procesu umetnuli neke materije, koje su TOP SECRET.

Bolest se lako prepoznaje (jer su simptomi lako uocljivi), ali teško da je izlečiva, jer bolest prvo uništava ČOJSTVO I JUNAŠTVO, gradivne materije dotične države. Neverovatna je sposobnost adaptacije obolelih čak i u uslovima "na mišice" tranzicije i EU integracija i najezde ex KGBovaca.

Telo obolelih je stvorilo nekoliko odbrambenih ćelija, od kojih ćemo spomenuti samo najmoćnije: Sud, Tužilaštvo, Policija, DB, koja je u stvari NJB (njihova bezbednost). Zbog svega navedenog, oboleli su rezistentni na najjaci legalni lek - Zakon! Najduze oboleli su stekli i diplomatski imunitet, tako da im lekovi iz inostranstva ne mogu nista. Imaju veoma efikasan način prevencije njihovog lečenja, o kojima svedoči mnogo likvidacija istrazivaca koji su radili na otkrivanju nove vrste lekova iz porodice RASKRINKAVANJA.

Nezaraženima ostaje nada da će se lek naći u skorije vreme.

Kada knjigu ne ocenjuješ po tome kako je napisana, već kako je odštampana i naslikana.

Vrijeme neposredno prije nego sto treba da uzmem knjigu.Sjedem za kompjuter otvaram Vukajliju,i citam, citam,iako obicno procitam par definicija smorim se i picim napolje,ali ovo je vanredna situacija,jer knjiga vrijeba sa stola trenutak kad ja ustanem da mi se baci u narucje.I tako idu jedna za drugom definicije, stranice, pa kad ponestane novih definicija,onda one stare da se podsjetim, pa omiljeni autori,sve dok se ne nadje neki drugi izgovor u glavi zbog kojeg ne mogu da ucim.

Savremena, komercijalna i nadasve homoseksualna vizuelna tehnika koja se koristi prilikom citiranja ili ironičnog tona u govoru. Vid komunikacije nastao pod snažnim, permanentnim i nadasve homoseksualnim uticajem pop-kulture. Laki, efektni i nadasve homoseksualni za korišćenje, vazdušni navodnici podižu smisao izgovorene misli na viši, moderniji i nadasve homoseksualni nivo. Lično, prema onima koji ih koriste gajim prilično, nedvosmisleno i nadasve homoseksualno gađenje i...E, jebiga!

Metod kojim se neki autori na ovom sajtu služe.U sebi sadrži definisanje pojma i dovođenje u vezi sa srodnim pojmovima,razradu pojma,zanimljive pojedinosti i primer po mogućnosti.Za razliku od ovoga prilaza,postoji i prilaz ''Shvaćaš li,jarane?'' gde čitalac mora sam da izvuče smisao argo-a koji se definiše,kao i metaforično-sarkastično-alegorijski prilaz, gde se slikovito i na sarkastičan način čitaocu pokušava otvoriti smisao pojma koji se definiše.Ovaj pojam ima dodirnih tačaka sa Dekartovom naučnom metodologijom.

Kada fraza ''U drugom životu'' jednostavno nije dovoljna. Apstraktan pojam koji se nikada neće ostvariti, pa sve da se upregneš k'o volina u plug, poseduješ Miškovićeve milione i imaš palamar poput mračnog brata. Džaba ti sav uložen trud, to što želiš je nezamislivo, a i ako se nekad činilo da će se dogoditi u dogledno vreme, sada su sve šanse izgubljene; što krivicom tvoje lenje guzice, što kriviciom vanzemaljaca, države i univerzuma koji se urotio protiv tebe.

Možeš se žaliti upravi vodovoda, Vrhovnom sudu, Bogu ocu i Alahu, ali od ta posla nema ništa. I nikoga ne boli kurac za tim. Zamislio si više nego što možeš da ostvariš i neće biti po tvom da ga jebeš. Kada umreš zamoli Boga da ti dozvoli da obrneš još jedan život u reinkarnaciji - kao mačka. Čisto da dobiješ kakvu-takvu šansu da svoje ideje ostvariš u trećem životu, jer u ovom nisi, a ni u raju te ne čekaju kafa i kolači. Jebiga, brate, šta da ti kažem?

O odvratnosti, o gadosti ljudske, o sramote. Eto, i on je došao tu, i on silazi polako i to znači: i mi smo pozvani, i ja učestvujem i ja imam pravo i ja dolazim.
A kako je samo gadno silazio vukući te torbe i polako gazeći nogu pred nogu jedva se zadržavši da ne padne na nizbrdici na koju nisu navikle njegove ravničarske oblačarske noge i mešina sopstva njegovoga.
I taj vodenasti pogled i to unjkanje i to mnja mnja uh uh i to što su išli jedno za drugim i Božin sin i ćerka zemljane lepote i poširoka pa opet privlačna i odbojna u isto vreme i ta užurbanost da se sve snese odjednom i taj znoj valjanosti štreberstva: sede malje na leđima, bermude koje idu preko struka na pola stomaka, treger majica boje očiju ispranog sandokana ahhh grozote božje...
Pa sam morao da bežim u drugi kut sela gde nema ljudi nikakvih da se ne bih više gadio. A jurila me žena Božina sa ledenim kockama: sineee Neeecooo: gde je bilo premalo čokolade i pudinga a mnogo gadnog patišpajna. Zagorelog odozdole neki beli prah ostao među prstima kao prah s krila gadnoga leptira.
I uvek to: i mi, i mi smo tu, i mi hoćemo, i mi imamo pravo, čeka u redu za svoje parče ničega: al on ima pravo na to: molim lepo, molim lepo: i mi imamo fiću, i debeli smo svi i prdimo naizmeinično porodično dvofazno trofazno i paprika i pita i gnjecavost i mnja mnja uh uh.
On silazi on dolazi i opet se penje i silazi i sve vuče iz Kola i sve će da prenese crv bedni ne ne ja ne mogu
I mnja mja uh uh
i sve će da odnese posle gore sve da vrati uredno popisane tegle folije hartija novinska očišćena od čvaraka malo masna poslužiće zimus za potpalu
I eno ga ide ka poljskom veceu ili izlazi iz njega i zašto ja to stalno moram da vidim:

Sramota sramota ljudi su pleh, lonac i đubrište.

I pritajvši se, dok sve ne iznesu, iz rezervoara uplašeno pogleda dete božje i iskoči mokro od mirisnog benzina i brzo zađe među izbezumljeno grmlje.

Урадити мало очекивану ствар; ону за коју ни сам ниси помислио да се икад може остварити а камоли имао визију да ће се тако нешто стварно и догодити.

За Палму се на домаћем терену сматрало да је попут Титаника "потпуно непотопива фигура којој ни Бог не може ништа", али увек постоји онај један проценат мишљења који се супроставља законима вероватноће. Тако да понекад превагне на његову страну; не тако често, али се ипак и то догађа.

Pored "500 godina pod Turcima", još jedno frekventno objašnjenje u Srba za sve stvari koje im u trenutnom stanju stvari nisu potaman. Ultimativno opravdanje za rendom sranje. Izgovor za vjek vjekova.