Najprihvatljivija psovka ako psujemo po principu ''pamti pa vrati''.
"Bolje da ljulja nego da žulja", čuvena rečenica ljubitelja okruglijih (da ne kažem punijih) devojaka je najčešće counterovana onom "kad žulja duže se pamti" ali konačni udarac, šlag na tortu, fatality i poslednji kombo udarac zadaje "jebeš to tvoje pamćenje kad se nažuljaš".
Za sada od ovog napada odbrana je nepoznata.
A: Šta je buraz opet se pomirio sa onom tvojom debelom? Nema se za bolje a?
B: Šta bolje bre, š'a se gubiš?
A: Pa matori, malo pređi na ove tanje..
B: Jebeš to, bolje da ljulja nego da žulja.
A: Eee ali kad žulja bolje se pamti hehe.
B: Jebeš to tvoje pamćenje kad se nažuljaš.
A: Heh pa ne.. ovaj.. ma matori.. nemas ti bre pojma!
Potrošiti abnormalne količine para u nečijem STR/SZR ili čemu već. Toliko da je neka započeta Ćale kula najzad dočekala bolja vremena za završetak radova ili za podizanje još jednog sprata, čisto da popizdi komšiluk.
- E, brate, sad se nešto prisećam starih vremena. Sećaš se kako je bilo pre kompjutera i fejsa?
- Uh, kad mu otrčim u igraonu, pa se ubacim u red pred nekim automatom, pa Dabl Dragon, Golden Eks, Strit Fajter, Kadilaks end dinosaurs, one pucaljke...
- Ijao, jeste! Koliko sam para ostavio u fliperani, mislim da sam pokojnom Krletu sprat na kući ja podigao!
........................................
- Mužu, mislim da je krajnje vreme ovaj krš od auta nekome da uvališ i da nabaviš drugi. Otkako si ovo kupio, jedino se obradovao mehaničar jer si mu i sprat podigao.
........................................
- Opet ti na putu, kume?
- Opet. Težak je život nas kamiondžija. Evo, malo bio kod kuće, a ona moja stegla noge, nešto ljuta, jebemliga. Moraću opet do Mice Udaraljke.
- Kume, ta naplaćuje. Ne mož’ nađeš neku koja pruža prvu pomoć o trošku zavoda?
- Ko da se jebava to da kopa, idem ja utabanom stazom.
- Dobro, ali bar porazmisli. Jeste kamiondžijska potrošnja neophodan trošak u tvom zanimanju, ali malo prerasporedi. Čuo sam da je otkako je ti posećuješ sprat podigla, a bogme je i kola skoro kupila...
Tip koji ne pamti imena, nego samo likove.
Gotovo svako, ko je makar jednom u životu tražio stan, je naišao na niz nelogičnosti. Prilikom razgovora sa stanodavcem, saznajemo da je to stan vrhunskog kvaliteta, sa svim potrebnim uređajima za normalno životno funkcionisanje, dok prilikom susreta "oči u oči" sa stanom, kapiramo da bi to bio sjajan prostor...za štalu. Zajeb se sastoji u sledećem: stanodavci NE LAŽU u vezi sa svojim stanovima, oni samo imaju poseban žargon, koji ostali ljudi pogrešno tumače.
1. sprat = prizemlje
prizemlje = suteren
suteren = atomsko sklonište ( super je ako bude bombardovanje )
novogradnja = građen neposredno posle 2. svetskog rata
stan je malo stariji, ali očuvan = Obrenovići još vladali
stan je osvetljen = ima jedan prozor sa severne strane
stan nije zagušljiv = krepavaju pacovi
stan nema vlagu = buđ, mahovina i lišajevi
stan je komforan = prčvarnik
dvosoban = jednosoban
jednosoban = garsonjera
garsonjera = ne postoji reč za ovo, deminutiv prčvarnika
centar grada = 2 km od centra
periferija = selo
kod Vuka = kod Đerma
kod Đerma = kod Cvetka
kod Cvetka = kraj Ustaničke
kraj Ustaničke = Kaluđerica ( eventualno Mali mokri lug )
dobra pokrivenost linijama GSP-a = ima jedan autobus koji ide na pola sata
komšije su divni ljudi = neizlečeni pajdoman, ratni profiter i puštač narodnjaka u 7 ujutru
kupatilo je kompletno opremljeno = bojler i slavine cure, vodokotlić visi
veš mašina = kurac d'izbiješ oči
televizor = crno beli, EI Niš sa 9 programa, uključuje se na stabilizator, nema daljinski
klima = ventilator
telefon = dvojnik
kablovska = vidi pod "veš mašina"
internet = bežični, na divljaka, 2 dana ga imaš, 3 dana nemaš, poželećeš dial-up
cena po dogovoru = kako gazda kaže
računi i kirija se plaćaju od 1-10 u mesecu = plaćaju se isključivo 1-og
ako nešto crkne samo od sebe, plaća gazda = plaćaš ti. Ne sviđa ti se? Traži drugi stan.
200 evra = 250 evra
depozit = depozit ( e da, ovo se ne razlikuje )* Autor ovog rečnika se zahvaljuje svim stanodavcima ( njih 9 ) i svim potencijalnim stanodavcima ( preko 20 ) u poslednjih 7 godina. Bez njihove nesebične pomoći, ovaj rečnik nikad ne bi video svetlo dana.
Genije koji zna ko koje cigarete puši u selu. Neretko pamti i promene.
-Dobar dan, dačete mi jedan monus.
-Dobardan komšija, koji monus? Ima ih više.
-Paaa ne znam, kupujem čerki.
-Koja vam je ćerka?
-Silvija.
-A Silvija, pa što ne kažete. Evo plavi monus.
iliti "Idem u zavod 10 godina, al' tek sam se danas prijavio" prekipelo čoveku, morao. Više vremena provodi na sajtu od gospodina. Čuveni slogan kojim se predstavlja posmatračka ekipa na sajtu. Prekipelo mu, pa je morao da se registruje samo da bi napisao nešto, jače je to nešto od njega. Istom želi da stavi do znanja da je iskusan posmatrač, pročitao je od Straje pa sve do Pantele.
Po psiholozima, nastojanje mozga da pamti samo lepe uspomene, a da one ružne, koje izazivaju negativna osećanja, postepeno zaboravlja.
Prva godina fakulteta, pripremam se za ispit iz matematike:
Unutrašnji monolog: Jebem ti ovu matematiku, šta će meni ovo u životu? Kako me mrzi da pamtim ove definicije. Ovaj što je pisao knjigu je očigledno debil najveći. A trebala bi mi makar osmica zbog proseka. Pu, crko dabogda onaj koji je uveo ovaj ispit! A ovaj Marko, majmun, ne zove, iako sam ga lepo zamolio da mi objasni ona dva zadatka...
Nastavljam da podvlačim i ponavljam...Dve godine nakon diplomiranja, nešto tražim na tavanu i nalazim stari udžbenik iz matematike:
Unutrašnji monolog: Jao, gle matematika. Kako je to bio lep predmet, sećam se kako sam ga učio i posle dobio devetku. U to vreme sam se družio sa Markom, on je baš dobro znao matematiku. Ala je on bio lik... Eeeee, da mi je sad da studiram, učio bih 5 matematika. Bar ne bih morao da radim za onog skota od šefa...
Reč kojom vaš ćale proverava da li je sve te godine `ranio dobro dete ili blejača koji dane provodi tako što visi na ćošku sa zamlatama iz kraja kojima su najpopularnije reči ler, tal, flop, ket, zle itd.
-Sine, donesi mi buksnu.
-E ćale zvao sam ja Džonija ranije, kaže da nema ništa do sutra...Bedak, a?
-Ma jebaću ti ja mamu narkomansku, mislio sam na onu drugu buksnu da spojim žice na kolima! A sad ćeš propišati majčino mleko.....Ženo, daj kaiš!
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Čьto?
Iz bogatog asortimana dživdžanizama primenjenih laži...
Ja sam tako jedna rišćanska duša koja ne pamti nikave uvrijede na svoj račun, ja sebe i ne poštujem, ja i ne postojim kao takav pa da me se može uvrijediti, moja je duša prozračna i pamti samo lijepe detalje i kako sam išo po badjnjak sa djedom, nema zle primisli u srcu mome, ne pamtim ja tu tvoju zlobu meni nanetu, ako i pamtim, opraštam ti, mene je Dostojevski pravio po obličju svojemu čista je ta duša neiskvarena, ližu je zli jezici ko lizalicu a ona neoskvrnuta ostaje: njiovi jezici se izližu, lizalica, odnosno duša, jok.
- E da, da ti vratim onih iljadu dinara...
- Kojih iljadu - dobro si se setio stipso a ovamo kupuješ limenke, nećeš da piješ dva litra, izigravaš nešto, sad ti imaš prefinjen ukus jebalo tutku - ma to sam ja i zaboravio...- A ovo je onaj što ste ga ubacivali u kontejner na odmoru velikom?
- Pa jeste, mislim nije, mislim sam se ubacivao, misim kao deca smo se igrali, jebote aj ćuti koji si ti majmun ne verujem.
- Ma nema veze pusti dečka, ja sam to i zaboravio. ...- Kako se bre ne sećaš, Kopaonik 2006, Filozofijada, ti i ja u sobi sami, na radiju Ana Nikolić, Januar, nismo tad baš puno filozofirali... za razliku od danas...
- A da... sad se sećam, ja sam to i zaboravila...
- Kurac si moj ti zaboravila.
Nedelja, 11. septembar 2011. U 21:00.
Nova epizoda Insajdera – (Ne)moć Kaizena.
Naša hrabra istraživačka novinarka Brankica Stanković ulazi u mračne hodnike Vukajlije gde će pokušati da odgonetne neka od najbitnijih pitanja. Ko je Kaizen? Zašto se svi boje moderatora i da li su oni stvarno Kaizenova policija koja guši slobodarski duh ovog sajta, surovo se obračunavajući sa neistomišljenicima? Da li se na Vukajliji stvarno planira državni prevrat i ko je Gorila? Da li je to jedini borac za pravdu na sajtu ili je samo ucenjivač koji hoće Kaizenu da uzme pare?
Ko su Gorilini Svedoci? Da li sile mraka planiraju Kaizenov atentat? Da li je istina ono što tvrde Kaizenovi protivnici da je on zajedno sa Moderatorima uhapsio Caru, jednog od lidera destruktivne struje Kaizenovih protivnika i drži ga u svom privatnom zatvoru u Donjim Pičkovcima ili je Cara ustvari Gorila? Da li je kult Radeta Lackovića samo još jedna u nizu sekti koje su nastale na Vukajliji ili religija koja će na kraju ujediniti svet i šta o tome misli Srpska Pravoslavna Crkva?
Saznajte u emisiji Insajder – (Ne)moć Kaizena.
Brankica Stanković: Kada se saznalo da ću raditi ovu emisiju meni je odmah prećeno i to još više nego kada sam radila emisiju o navijačima. Morali su da mi dodele duplo obezbeđenje. Tamo se dešavaju strašne stvari.
Kaizen: Ucenjen sam od strane Gorile i znam da ima svoje ljude na sajtu koji mu pomažu. Istraga je u toku i mora da se utvrdi ko je umešan pored njega u celu ovu priču.
Ivica Dačić: Napad na Vukajliju je napad na državu i to ćemo zajedno sa Kaizenom sprečiti, a krivce ćemo osuditi na velike zatvorske kazne. Gorila je kriminalac i anti-državni element.
Kizo: Vukajlija je sajt koji finansira Vatikan i Papa, Kaizen je Hrvat, a Gorila Šejpšifter. Novak Đoković je takođe Hrvat jer Srbi su dečki koji ne znaju igrat tenisa.
Zyclon: Prvo moram samo da pomenem da sam primetio česte greške u izgovoru Brankice Stanković kao i svih njenih gostiju i mislim da je to apsolutno neprihvatljivo, pošto televizija koja je veoma popularna treba da promoviše pravopis i ispravnost govora a ne da podjaruje nepismenost naroda, koje je i ovako na jako visokom nivou. Dalje, smatram da je potpuno neprihvatljivo praviti emisiju na nekim polunagađanjima a predstavljati ta nagađanja i polunagađanja kao neke dokaze jer dokaz treba da bude nešto čvrsto i opipljivo a ne spekulacije, pošto je takođe poznat sindrom u našem narodu “Što je bilo na TV-u, to mora da je istina”, i služiti se tim verovanjem naroda je krajnje podmuklo i veoma neprincipijelno. To je sve što imam da kažem.
StefanKostić: O meni kruže razne priče na sajtu, kako se trtim da postanem moderator i želim odmah da kažem da to nije istina i nije istina da sam ja drukao grupu koja je pokušala da svrgne moderatore da bi im se ušlihtao i postao Mod. I po stoti put ponavljam i podvlačim, NE ZNAM GDE JE KULEN!!!!
Black Hole (Moderator): Kostiću ajde idi grli sekvoju ili još bolje, što bi rek’o Jogurt, onako iz duše, idi mešaj malter.
Johnny Kurajber: Ja nemam pojma šta se dešava, ja sam samo došao da vidim da li mi je bejbe tu i želim samo da napomenem NAPRED PARTIZAN. Ovaj, Brankice nisam ja navijač, ja gledam iz fotelje i to. Nemam pojma o nikakvim izlozima, incidentima i tako to. Nek’ uđe u zapisnik.
Ella Kurajberka: Ej srećak tu sam.
Johnny Kurajber: Dušo bež’mo na PVT, evo sa’će hapse.
Roki Bilbao: Ja sam išao ulicom, a dan je bio siv i kišovit, kao i moje misli. Tada se ispred mene pojavio Rade Lacković, dotako me prstom po čelu i nebo se razvedrilo, a moje misli su postale najzad jasne i sve sam video. Obećao sam mu da ću širiti NJegovu reč i tako postah prvi Apostol Radetov, jer On će ujediniti svet i neće više biti rata i gladi a vladaće samo pesma.
Patrijarh Irinej: Ta nova vera je jako opasna i apelujem na ministra Dačića da joj stane na put jer je moguće da baš odatle potiču grešne misli ljudi koji obitavaju na Vukajliji. Glavne krivce pohapsiti a zalutalo stado ćemo mi vratiti pod svoj okrilje.
Dankan Ferguson: OOOO POŠTAREEE, HOĆE DA TE ZABRANEEEE, DA BI STRAJA BIO PRVIIIIIII, HAPSE SVE S VUKAJLIJEEEEE.
SMarko: A đe ja znam šta se događa, ja znam samo da sam lijep i za ostalo me baš briga.
Električar: Mene ako neko iznervira, ja samo uzmem kalaš i najebem mu se mile mame jer ja sam Krajišnik i nije istina da ne znamo gde ćemo na prelo.
Samhain: Mene moderatori non-stop hapse jer tvrdim da je Sinanova muzika lek za ranjeno srce, ali ja uvek izađem sa mardelja i nastavim isto. Ne može mi niko ništaaaa, jači sam od sudbineeee, ne čekaj, to je Tarmi Rićmi, ma i on je dobar, mogu samo da mi pušeeee, oni što me ne voleeeeee.....
Buttinacookiejar: Alo bre decxko Brankice, zašto to radiš? Zašto praviš tako glupe emisije decxko? Opameti se više.
Boris Tadić: Ja se unapred izvinjavam svima koji će ovo gledati, jer ne znam da li će tu biti nečeg za izvinjavanje, pa da to uradim odmah.I još mnogo toga, u emisiji Insajder – (Ne)moć Kaizena. Večeras u 21:00 samo na B92.
Usiljena komunikacija studijskog voditelja i reportera.
Trude se da budu vedri i nasmejani.
Apsolutan favorit je reporter iz Kosovske Mitrovice koji je svojevremeno isprozivao RTS kad ga je studijski voditelj folirao da se "montira link i da uskoro neće davati priloge sa mobilnog telefona" dok se oko njega pucalo.
Redovna aktivnost onoga ko ne poštuje pravilo " Pametan piše a budala pamti ".
Da vidimo šta ono žena reče, hm. Litar ulja, da litar ulja al dal beše "Dijamant" ili ono drugo, uh. Nema veze, ulje je ulje. Pakovanje makarona, da su dobre. Nema veze, uzeću koje ima i reći ću da mi ih je preporučila prodavačica. Pominjala je i neko sredstvo za sudove...Majku mu dal je onaj "Feri" ili "Mr. Proper"?!? Uh il je "Proper" sa druge reklame? Ajd valjda tamo piše. Hleb i mleko. Mleko je verovatno dugotrajno...
Proces ili radnja koja dramatično povećava memorijske sposobnosti. Pamti se veoma dugo.
Kao crno bez belog, vrata bez kvake, budala bez pametnog, Sale Ilić bez Partizana, Partizan bez Saleta Ilića, Vokasi bez fioke, Car bez istorije... Ne može, ne ide, ne treba...
Kumašin: Oooo pa zdravo kume, srećna ti slava, slavio je još sto godina dabogda!
(mva mva mva)
Kum: Fala kumašine dolazio mi ti još sto godina! Sedi kume, uzmi mezi...
Kumašin: 'Oću kume, zdravlje od boga. Nu deder, suni jednu onu tvoju dušmanku, da plaknem grlo.
Kum: Diskonektovaču?
Kumašin: Amin! Da intenziviramo diskusiju.
Žena: Milutine, kolima smo...
Kumašin: Znam ja da smo kolima! Kod kuma dolazim već 30 godina na slavu, naučila su kola sama put!
(frtalj sata kasnije)
Kumašin: Nego kume, daj nešto masno da presečem ovo. U'vatiće me...
Kum: Evo odma' kumašine, za tebe sve. Ženo daj ovamo one šnicle od soje za kumašina i nemoj da mi štediš!
Kumašin: Soja?!
Kum: Jebiga kumašine, godine, mora malo da se prati holesterol...
Kumašin: E pa kume ovako me nikad niko uvredio nije! Ženo, diš se, idemo!
Kum: Čekaj bre kume, nemoj da si na kraj srca! Saću malog da pošaljem po kobaje.
Kumašin: Kobaje? Ja po zaklano doš'o a ti me kobajama 'raniš! Ženo, sedaj za volan, ja ne merem da vozim, mrknu mi svest od gladi. Ovo ti je kuplung, ovo gas...
Majkl Kolins je baja koji je morao da čuva spejs-šatl od vanzemaljaca dok su se Nil Armstrong i Baz Oldrin šepurili i zabadali američku zastavu po Mesecu. Zato Kolinsa više ne pominju ni nastavnici geografije dok za ovu drugu dvojicu zna svaki pristojniji vrabac. Upoređivanje sa Kolinsom govori da je dotični neupečatljiviji od driblinga Marka Pantelića i glume u seriji Ally McBeal, te da ga ne pamti ni devojka kojoj je skinuo mrak.
Nalaziš se na žurci sa ortacima sa faksa. U uglu grupa riba koje su išle u Petu gimnaziju sa tobom. "Za mnom", kažeš svom čoporu samouvereno. "Hej, gde ste, mačke? Kako je? Ovo je moja ekipa sa faksa: Šarki, Đole, Miksa i Petar." Alfa-ženka zbunjeno pita: "Izvini, a ko si ti!?"
Vatrogasna brigada, koja je upala kod Buksnetine™ u sobu da gasi požar.
Osoba koja pamti događaje točno onako kako su se odvili.
