Компоновање музике је покушај да се силом створи уметничко дело.

Јер, чим си ти сео за инструмент и почео да свираш са намером да нешто искомпонујеш, значи да постоји намера, ондосно намена, а то су термини којима нема места у уметности.

Право уметничко дело настаје тако што те у једном тренутку усере надахнуће, херц-минута, добијеш такву инспирацију да не можеш да се зауставиш док не зготовиш дело. Е, таква дела се памте и поседују праву снагу.

Типичан пример је Бетовенова Пета симфонија. Наводно му је пао на памет уводни риф (она свима позната 4 тона) кад му је слушкиња у том ритму покуцала на врата. Зато тај увод сви тако памте.

Роберт Шуман је мање среће имао са служавкама. Једног лепог дана се шетао парком и кврц! Усере га инспирација. Смисли човек најјебачкије музичко дело у историји. Није имао ни нотног папира ни диктафона (после кажу да двадесети век сакује), и куд ће, шта ће, извади из џепа неку мастиљаву оловку, скине шал са врата, извуче линије и нашкраба мелодију на оном шалу. Срећан и задовољан се врати кући и правац у купатило у каду. Док је ладио муда у кади, служавка кад је видела онај штрокав шал од мастила, брже-боље га узме и баци на прање. Мало је рећи како је човек попиздео кад је то сазнао. Мелодију је заборавио и кажу да се тако био изнервирао, да је одлепио и скочио у реку Рајну, па су га после стрпали у лудницу.

И тако... Ако ти сам ђаво не уђе у главу и донесе ти мелодију, можеш ти да седиш годинама над клавиром и ствараш јалове композиције, али од тога неће бити ништа.

Osobe koje slušaju sve što 'prebace' sa nečijeg mobilnog. Zato, muziku slušaju samo preko mobilnog. Na njihovoj listi mogu se naći sve vrste svega i svačega, od Baje Malog Knindže do Milana Mladenovića, od Britni do Hendriksa. Ovu grupu ljudi čine obično tinejdžerke, 12-16 godina, ali ima i muških. Odlikuje ih to što ne znaju ništa o izvođačima koje slušaju,(a prave se da znaju) i njihovu muziku prosuđuju na osnovu jedne ili dve njihove pesme. Teško je naći više od 2 pesme istog izvođača.
Prosečna lista pesama SSM-a:

Milan Stankovic - Balkan
Ceca Ražnatović- Kukavica
Metallica - One
Goran Bregović - Kalašnjikov
EKV - Par godina za nas
Led Zeppelin - Ocean
Toma Zdravković - Umoran sam od života
Električni orgazam - Bejbe
Justin Bieber - Baby
Ortodox Celts - Drinking song
Britney Spears - I wanna go
K'naan - Waving flag
N.W.A. - Straight outta Compton

I tako dalje...

Globalni fenomen koji se dešava od neke 2005 godine u mainstream elektronskoj muzici. Karakterišu je debilizovani semplovi disco i Chicago-house klasika, industrijski ujednačena produkcija (sve na isti kalup),a kada ti novi "autori" reše da budu i originalni, naprave zaista smešnu papazjaniju koječega. Najnoviji primeri su ultra-mega-giga hit Pitbulla- Calle Ocho (bezobrazno uništavanje divnog sempla hita "The Bomb"), Alex Gaudino "I Love Rock'n'Roll" (svi znamo šta ta pesma Joan Jett znači za pop kulturu), onda Boogie2Nite, Thriller, Like A Prayer, Gimme Gimme Gimme, Big In Japan, Love to Love You Baby- svima ubijena srž reciklažom čiji je jedini cilj zgrtanje enormne love i zatupljivanje mladeži koja uglavnom pojma nema koje su to pesmice...

Просечан тинејџер,члан генерације рођене у току распада братско-јединствене државе који мисли да је са својих 18 година по познавању и разумевању музике комбинација Петра Јањатовића и Сајмона Кауела.За сваки правац и песму који воли има образложење.Реп је за њега више од речи,јер је бруталан и даје праву слику друштва са свим манама,без улепшавања.Марчело је апсолутни јунак,јер његове риме секу као нож,дочаравајући трулеж малограђанштине и ужасе национализма на књижеван начин - сигурно најпаметнији млади стваралац и кантаутор данас.Духовни отац,чија се реч поштује више од оне васељенског патријарха,чији су интелигентни и софистицирани стихови сама дефиниција музике - уз примесе карактеристичног хумора је наравно - Ђорђе Балашевић.Сви који га критикују су само љубоморни и не разумеју шта хоће да каже.Добро је и заволети пар евергрин хитића типа "Све још мирише на њу" или тренутно популарни албум Кикија Селендрића и то употребити у сврхе влажења усмина другарица по журкама.Од метала ништа посебно,јер је то у принципу драње и урлање,али ако неко пита,зна напамет "Nothing else matters" и "Fear of the dark" и то су антологијске песме.Народњаци - сачувај Боже!Они би требало да "смање тај гас",што каже духовни отац.То што се наш јунак у паузи пробе за школску приредбу веселио уз "Авлије,авлије" и хармонику,није битно,битно је да у следећој прилици у мало одабранијем друштву изјављује да је Тозовац "одвратни старкеља који је одсвирао своје" и добија одговоре у стилу "Тако је,брате" и "Ако си му рек'о,царе".Електронска музика је супер,јер је ритам ненадјебив,а Гета је "највећи отац који објашњава".Гранд певаљке су зло,али ако ситуација налаже,није фрка запевати "Био си ми све,главни лик из серије".Статуси на фејсу пљуште од срцепарајућих стихова који измамљују брдо лајкова,почевши од "Нисам више луд да верујем..." до "Без тебе не могу,с тобом ми није лако".Иде се на предстојећи концерт Клептона,а химна је "Лејла"(бацила си ме на колена).Реге је добар само кад има ганџе,ал' Боб Марли је поштено институција.На питање шта се слуша,обавезни одговори су - све и зависи од расположења.

Jedan od vrhunca debilizma ili šabanizma (kako želite), kada nekom gruva 'zika iz džepa, ili drži telefon u ruci bilo da ide: Eminem, Napoleon, Megadeth, Skazi ili Goga Sekulić.

Nova vrsta šabanizacije, ne znam za ostala mesta, ali u Rumi (Srem, Vojvodina) već poprilično učestala. Cilj svakog šabana je uzeti mobilni telefon, pustiti svoju omiljenu pesmu, pojačati je do makimuma i izaći na ulicu kako bi svi čuli tu do jaja muziku koja njemu svakodnevno para uši. Za ruku je poželjno da bude uzdignuta do nivoa glave, jer su valjda ubeđeni da se zvuk na većoj nadmorskoj visini uspešnije širi u prostoru. Ovaj metod najčešće upražnjavaju poklonici metala i hip-hop-a, mada se mogu čuti i najnoviji hitovi svima nam dragog Granda. Istina,svi mi ponekad volimo da slušamo muziku dok hodamo ulicama grada, ali za tu vrstu hedonizma postoji jedno čudo tehnike po imenu 'Slušalice'. No ipak , dotični jednostavno umiru od želje da sa ostalim meštanima podele svoj prefinjeni muzički ukus u nadi da će i ostali poći njihovim stopama i slušati upravo ono što su kod njih na telefonu čuli, i, iz meni nepoznatih razloga, smatraju da ih baš ta muzika koju slušaju čini pametnim. Mislim da su zaboravili onu najbitniju stvar: ukusi su različiti.

Почетак вашег неизбежног блама, јер оно што сте дотада тајно викали саговорнику на уво наједном постаје познато свима који играју око вас.

Одобравање нечијег свирања курцу, или у шупље говно.

Kultna scena iz "Sabirnog centra", mnogi bi rekli. Ipak, reč je o običaju, odnosno južnjačkoj verziji Slepog miša, samo što se u ovom slučaju u krošnju penje ceo orkestar. Naime, član alkoholom uroljane svadbarske publike, seoski poglavica, nezadovoljan kvalitetom duvanja u trubu podjednako pijanog ciganskog orkestra, odlučuje se na sprovođenje radikalnijih mera. Rakija udara u mozak, vene se šire, on uzima motornu testeru i pojuruje tamnoputu skupinu do obližnjeg drveta. Produkt sagorevanja dizela obavija i guši raju okupljenu oko stabla, kučići laju, zarđali zubi testere polako seku koru i krče sebi put, a trubači sve jače duvaju. Mlada vrišti, zet vadi tetku i psuje im majku cigansku, a znojem nauljena gospoda na drvetu crpe zadnje atome adrenalina dok i poslednju alveolu ispumpava u usnik limenog instrumenta. Kada je motorka već negde na polovini, jedina svesna osoba na veselju shvata da je vrag odneo šalu i baca se na sprečavanje nesreće. Cigani koriste priliku i duvaju Featovu dirladu dok se selo epileptično baca u trans. Narod se vraća do šatre, a muzičari ne smeju da silaze sa drveta, jer bi to značilo prekidanje svirke. Oni će tu ostati do zore, barem ovi što se nisu u međuvremenu onesvestili i pali na zemlju.

Kada jednu mnogo dobru pjesmu slusas mjesec dana, a potom snime spot za nju, koji ti se uopste ne svidja, jer si ti to sve nekako drugacije zamisljao.

Zbog njih je Švajcarska jedna od najrazvijenijih zemalja na svetu.

Fenomen koji je kod nas veoma redak i vidja se kod svakog petog stanovnika. U nekim manje razvijenim sredniama čak kod svakog desetog ili petnaestog!!

Tezi oblik seljacenja koji proizilazi od balavog klinca, koji jos preispituje svoj muzicki ukus. Neretko to su i osobe romske nacionalnosti (pa odatle izraz "ciganiti se")...Uglavnom se pustaju hitovi atraktivni u tom periodu. Ovo ponasanje je iritirajuce za 99% osoba u autobusu jer u stomaku stvara takav osecaj da izaziva osecaj postidjenosti kao i da sami pustaju muziku, prija samo ciganu na srednjim vratima...Ovaj vid seljacenja neki cak porede i sa: pljuvanjem, cesanjem genitalija, udaranjem devojaka...

Princip rada džuboksa.

Мушки извођачи певају о томе како им се набацују успаљене 17-огодишње лепотице, а они их, наравно, не желе.

Женски извођачи певају о томе како им се набацују дебели матори мафијаши са џиповима, а оне, наравно, никад нису и никад не би биле биле са таквим.

Начин да се прописно обрука особа која је рекла нешто, у тренутку када је песма у неком кафићу или дискотеци завршена.

Nešto što može reći samo neko ko nema puno veze s istom. Svaki muzički žanr ima svoje više ili manje kvalitetne izvođače i više ili manje umetničku svrhu.

Savršen način kontrolisanja sadržaja džepova.

Најраспрострањенија група трговаца органима, најчешће јетром. Извор: коментари на јућубу.

Opravdanje onih koje si potplato(korumpirao)da ti nešto odrade,a urade ti neočekivano malo ili ništa.