Izraz koji koristimo kada nas neko toliko dobro zajebe ili izblamira da nemamo nikakav argument niki nikakav zajeb da bi se izvukli.Takodje se koristi i "Sto ti je foraaa..."

Živopisnost ovih nadimaka oslikava stalno zanimanje osoba koje se late Guerinija i Dalape u potrazi za dodatnim prihodom kao i lokalno prepoznate karakterne osobine. Neki od njih se i probiju pa budu Kemiš, Kodić i ostali nosioci zlatne narukvice.

Pičku nikad video nije. Ali baš ona klasična budala koja misli da sve što leti, da se i jede. Zamuženko klasični koji će jebati tek kad mu neka tetka provodadžiše komšinicinu rođaku sa Peštera.

Kada neko, ko je pod gasom, postane titular.

Izraz za neduhovitosti,pravljenje budale od samoga sebe,propale ideologije i za bezbroj neuspelih pokušaja.Obično se upucuje osobama koje non stop jedu govna i pokušavaju da privuku pažnju na sebe kao i pomenuta javna ličnost!

Drkanje pod tušem.

Spasilac jevrejskog geta u 16. veku.

Jos jedna u nizu predebilnih emisija na MTV-ju,moze se porediti cak i sa onom kad neki saban/ka hoce da lici na Karmen Elektru/Bred Pita, pa se operisu..
Uglavnom, u SS16, glavne akterke su azmazene debele americke glupace koje organizuju - pogadjate - proslavu svog 16-og rodjendana. Medjutim...
Tu se iznajmi najveci klub, najbolji kuvari, dj-evi,zongleri, body-painteri,beli medvedi,Liliputanci peva im Britney ili My Chemical Romance ili tako neko. Sije se fensi haljine u kojoj izgledaju kao ogromne sampite. Veliko finale je kad se pojave ponosni majka i otac i izvedu je iz kluba da je "iznenade" poklonom, kad ono ispred neki hamer, lend kruzer ili slicno...Sledi OUMAJGAZH i skakutanje i pistanje...

Uređaj koji vas navede na ulicu koju tražite u bilo kom mestu, a ako se previše obradujete što vam lako ide, navede vas i na GIPS.

Sportista koji pruža maksimum mogućnosti za "dres najdražih boja". Gura glavu gde drugi ne bi nogu, stalno trči, motiviše tim. Smatra se za velikog patriotu, a takve su mu i izjave : on voli našu zemlju, našu istoriju, naš ponosni narod, a i njega narod zavoli, svi mu kažu - Ti si car ! Jedino ti igraš za repku, a ne ko onaj Deki Stanković što samo igra u klubu ! Ali svemu dođe jednom kraj... Od silnog patriotskog elana ostanu samo pogibeljni startovi i crveni kartoni ili tehničke greške, publika ga sve više proziva, više ne pripada svima nama, nego samo klubu za koji je igrao dok nije (naravno) otišao preko. A ako je igrao za oba prestonička kluba, kukala mu majka, oni koje je napustio će ga mrzeti iz dna duše i zaboraviti na njegov patriotizam, a ovi kod kojih je prešao će ga gotiviti samo da udaraju kontru komšijama. Razočaraće se u sve i otići u neku "š" ligu, gde će i dalje zarađivati 100 puta više nego prosečan Vukajlijaš.

Legendarni napadač Liverpula i engleskog fudbala. O njegovoj veličini govori činjenica da se često ubraja među najbolje engleske špiceve, iako je za reprezentaciju odigrao samo dvadesetak mečeva (delom zbog strašne konkurencije u liku Alena Širera, kasnije i Majkla Ovena).

Tri su glavna momenta Robijeve karijere koje ga čine fudbalskim besmrtnikom.

- Spajs bojsi - posprdni termin koji su britanski mediji dodelili strašnoj generaciji engleskih fudbalera koji su nastupali za Liverpul, momci koji svoj vanserisjki fudbalski talenat nikada nisu uspeli da materijalizuju i osvoje titulu, ali su ga zato i te kako znali iskoristiti u drugim sferama svojih života - pamprčenju drugarica Viktorije Bekam. Član te generacije, pored Džejmija Rednapa, Dejvida Džejmsa, Pola Insa, Stiva MekManamana i drugih, bio je i Robi Fauler.

- Fer plej - čuveni Faulerov potez na utakmici protiv Arsenala marta '97 koji mu je doneo nagradu UEFA za fer plej. Fauler je u jednom trenutku izbio pred Simana, skrenuo u levo i pao. Sudija je odmah pokazao na penal, ali je Fauler ustao i jasno stavio do znanja da penal nije postojao. Ipak, sudija je odbio da promeni odluku (!?), pa je penal ipak izveden. Penal je šutirao upravo Fauler, koji se tada verovatno nalazio u moralnoj dilemi promašiti za pravdu ili pogoditi za tim? Robi Fauler je promašio penal.

- Snifovanje gol linije - jedan od najkontroverznije proslavljenih golova koji je ovog čoveka koštao suspenzije, a Liverpul trideset hiljada funti. Robi je nakon postignutog gola protiv Evertona prišao gol liniji i simulirao njeno ušmrkavanje, čime je aludirao na uzimanje kokaina. Ovaj potez je bio cinični odgovor na optužbe Evertonovih fanova o upotrebi droge. Robi nikad nije bio pozitivan na testovima koje je redovno obavljao, ali to nije sprečilo britansku javnost da o njemu stvri lošu sliku, što će i biti drugi razlog njegove ne tako uspešne reprezentativne karijere.

Robi Fauler možda nikada nije bio Lineker, Širer, ili Runi, ali je uvek bio fudbalski gospodin, iskreni emotivac koji gine za tim, pripadnik vintidž vrste koja lagano izumire.

Izuzetno poštovan autor medju pripadnicima Nacionalnog Stroja, Obraza i članovima sajtova Rasonalisti i Stormfront Srbija. Školski primer do čega sve moze dovesti idealistička zanesenost izmišljenom veličinom sopstvenog naroda. Deretić već pet godina drzi prilično posećena predavanja u Novom Sadu i na njima se često mogu videti mladi srpski neonacisti i klerofašisti. Čini se da im je ovaj Deretić glavni ideolog. Evo samo nekih njegovih ideja o "pravoj" srpskoj istoriji, istoriji Srba koja nije "doživela kasapljenje od strane komunista i katoličkih kaluđera":

Opaska abnormalno glupoj ili napornoj osobi čiji nestanak sa planete prizivamo ovim izrazom. Bože vrati ga odakle je došao mu dođe isto, bitna je poenta koja kazuje da želimo sve najgore pomenutoj osobi i odlazak sa planete zemlje.

Otužna pojava, kvazisprdnja sa nekim nedostatkom neke javne ličnosti.

Kao, eto, mi smo tako dobri da i oko toga možemo da se zajebavamo a oko toga se kao ne zajabava ali mi smo takvi likovi opušteni da sve može sprdnja i zebancija dvaes četri kroz sedam nema granica, ludilo, šala, moreeee, zakintos, obala. Jeftino.

Nadrkani beskičmenjaci.

Rečenica u kojoj nečija superiornost dostiže maksimum. Bilo da se radi o sportu ili životu, o grupi ili o pojedincu. On je Ćaća u svemu i svaka borba sa njim je uzaludna i već na samom početku osuđena na propast.

Ubaciti se u pola rečenice osobe koja priča vic, završiti ga i pokupiti sve simpatije za sebe.

Ljudi koji, poput Šredingerove mačke, nisu ćaci, a nisu ni nećaci pojedine vlastele u Srbiji. Nećaci, za razliku od ćacija, stvarno hoće da uče, u državi koju ne vode jebeni keramičari i gazde pečenjara. Njih kondukteri i ostali nepismen živalj na vlasti ne čuje, zbog toga su se opremili gedžetima, kao što su šerpe, lonci, najmanje dva jaja, pištaljke i vuvuzele, kako bi i poslednji zaseok u Srbiji čuo da je car u stvari go. Ćaci i njihovi nećaci, s druge strane, davno su znani, još od doba feudalizma, kada su kraljevi, kneževi i dvorske lude (čitaj Vulini) upošljavali isključivo braću, sestriće i nesnađene sinove ujčevih kumova, dok bi palate kupovali uz svesrdnu pomoć od tetki iz države Danske, a njihovi mali kmetovi bi radili na 24 imanja u Bugarskom casrtvu. Danas, od NATO-a 1 do 2012 i NATO-a 2.0 od 2012 - to je i dalje botovska armija sendvičara, podobnih, klimoglavih ljudi iz Beograda i rodno povezanih „stručnjaka” bez dana staža, a sa punim ormarom diploma iz nepoznatih visokoškolskih ustanova, čija su predavanja bila u Sava centru.

zahvaljujuci ogromnom uspehu kosarkasa Partizana u Evroligi, ovo je najbolja tema koju neki ljudi pokrenu kada hoce da izbegnu odgovor na neko nezgodno pitanje

Birtija na gradskoj periferiji, eventualno u nekom od obližnjih sela. Svojevrsna lična karta ovakvog ugostiteljskog objekta su karirani stolnjaci, aluminijumske pepeljare i matora brkata konobarica u borosanama.
Šarolika struktura gostiju daje posebnu čar ovakvom mjestu. Ima tu svega, od seoskih đilkoša do poštenih zemljoradnika, zanatlija, bajatih mladoženja i običnih alkosa. Zanimljivo je da su svi do jednog uvijek spremni za dobru kafansku makljažu i što je još zanimljivije uvijek se drže zajedno, naročito ako su nasuprot njima kojekakvi gradski fićfirići koji su nekim slučajem tu zalutali i prema kojima domaćini gaje određenu dozu netrpeljivosti. Rekviziti koji se koriste u tim makljažama su sve što im dođe pod ruku, od nezaobilaznih stolica do čiviluka, a u ekstremnim slučajevima od nekud se pojave i mačete, oglodane praseće ili jagnjeće kosti i slično. Milicija vrlo rijetko posjećuje ovakva mjesta (čitaj: samo kad mora), a legenda kaže da veseli domaćini, ako već nema problema sa strane, često znaju da razbiju monotoniju bijući se međusobno, čisto da bi se nešto dešavalo.