Subjekat star 7 godina.

- Daj mi da vidim taj autić, Mileta...!
- E, ne dam baš!
- E, jedi govna, znaš!
- Mamaaaaa...!!!Rek'o mi Joca da jedem goooovna...!!!

Subjekat star 10 godina.

- Mileta, 'oćeš s nama u igraonu popodne...?
- Ma, ne znam, treba da idem i na klavir...Aj' pitaću kevu da l' smem...
- Uuuuu, koji si bot! Pa, neće ti dati ako je budeš pitao, retarde!
- Daće mi, bre - vežbao sam 3h danas Černijeve etide...

Subjekat star 15 godina.

- Halo? Brate, jes' ti? E, slušaj : nabavio Jovan cigarete - maznuo paklu, car, od ćaleta - idemo večeras na cvećare da duvanimo. 'Aj izađi negde oko...
- E, brate, ja neću moći...DRUG IZ ŠKOLE, MAMA...treba da idem nešto da kupujem u gradu...PITA ZA SUTRAŠNJI KONTROLNI IZ MATE...a posle nam dolaze kumovi u goste...JESTE, JOVANE, TO JE FORMULA ZAPREMINE ROMBA...tako da stvarno ne mogu, ćao...HOĆU, POZDRAVIĆU JE, I TI SVOJU...!

Subjekat star 18 godina,

- ...pa sam mislila da večeras, ne znam...možda dozvolimo sebi da se malo zaboravimo, a...?
- Ovaj, znaš kako...ja nisam stvarno, mislim, kako da ti kažem...ovo-ono, i tako...joj sada sam se setio da moram kući - znaš, mama mi je nešto bolesna i to, aj zdravo!

Subjekat star 35 godina.

- E, jebala te tvoja majka u dupe, znaš! Pa, zar nju moraš da pitaš da l' smeš sa rođenom ženom dete da praviš, jebotebog?!
- Što, ženo? Samo da je pitam da l' bi više volela UNUKA ili UNUKU...!
- E, bolje da sam se udala za onog Ratka piljara. Smrdela bih vazda na trulo voće i povrće al' bih barem, ako ništa drugo, redovno bila jebana!

Subjekat star 82 godine.

- ...predajemo posmrtne ostatke našeg brata Milete u Tvoje svevišnje ruke. U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha. Amin!
- MAMA, EVO ME, STIŽEEEEEEEEEEEM.......!!!!!!!!!!!

-Dobar dan gazda, evo mi stigli da te selimo,hehe.
-Pa de ste vi jebo vas poočim, čekam vas već 3 sata.
-Pa gazda malo svratili na pivo, malo na doručak, pa opet na pivo.
-Isuse, ko će meni da seli stvari, e ajde vi polako krenite, sve je popakovano u kutijama, počnite da stavljate u kamion, i molim vas pazite ima mnogo ženine staklarije, jebaće mi majku ako se nešto polomi.
-Nemaš brige gazda, mi smo profesionalci.
-TOGA SE I PLAŠIM!

pola sata kasnije pola stvari ubačeno, majstori prave pauzu

-Gazda da te pitamo nešto.
-Recite.
-Pa seliš se, de je čast, de je pivo, mi rmbačimo ovde, ni piva ni ništa, mi meze da poslužiš.
-Boktejebo koga sam ja zvao, evo sad ću da trknem po pivo.
-E, AL PAZI DA BUDE OZNOJENO!
-Nema problema. (jebo me pas i kad sam vas pogodio)
-Evo piva, jel sad ok.
-E to gazda, ti si car, a ne ko onaj prošli, otera nas čovek ni krive ni dužne, a samo smo gajbu popili.
-Lepo meni moja majka rekla, ko se seli taj se ne veseli...
-STI NEŠTO REKO!?!
-Ništa ništa! Nego kaće ovo biti gotovo majstori?
-Pa paz vako, stučemo ovu gajbu, ubacimo resto, i mi ti to sve prebacimo na novu lokaciju, nema da se sekiraš.
-Ali čoveče popili ste kišu božiju! Kako ćete vozite takvi?
-Znaš kako, tamić star 30 godina se ne vozi bez 2 promila alkohola u krvi, tako fabrika odredila.

-Oče naš,
koji jesi na nebesima,
nek se sveti ime Tvoje,
neka dođe kraljevstvo Tvoje,
neka bude volja Tvoja,
kako na nebu, tako i na zemlji.

Hleb naš nasušni daj nam danas,
i otpusti nam dugove naše,
kako i mi otpuštamo dužnicima svojim,
i ne uvedi nas u iskušenje,
nego izbavi nas od Zloga!.
Amin!

-E tos dobro reko, AMIN DABOME! Ajde momci, nastavak radova, dosta zabušavanja!

Udarati čep
- Da vidimo šta joj je... Rupica mala, tu pušta. Ništa strašno, sad će čika Mile da udari čep na rupicu i gotova stvar. Udaraš li ti čep mali, naočit si momak vidim, mora da padaju je li, hehe?
- Udaram čika Mile, ima, ne mogu da se žalim hehe.
- Ako, ako! Tako je i čika Mile u tvojim godinama, uh kad se setim...

Bušenje
- Izgleda da je malo više bušna...
- Sać’ da vidimo, sam’ lupu da uzmem... A u jes’ stvarno, bušna ljucki. E da znaš mali što je čika Mile bušio u tvojim godinama, što svoje što tuđe, mesto nije birao hehehe. Štakaš, bušiš li ti?
- Bušim, kad ima, kad nema nikom ništa hehe.
- Ma kakvi nema, ćut’tu.

Stega
- Saće Mile flekicu da promeni, zalepi, pa na stegu deset minuta da pri’vati kako Bog kaže. Stežeš li ti šta mali, a?
- Kako to mislite čika Mile?
- Pa ono, podase, kad pritegneš i zalepiš, a, hehehe...
- Aaa, pritežem čika Mile, baš večeras idem u neku štetu hehe...
- Ako blago meni, samo tako!

Tubeles
- Pomagaj majstore, pre sto metara mi leže auto prednjim krajem odjednom, nigde stakla nije bilo, sve ravan put, a rezervnu nemam... Sreća pa si ti blizu...
- Ne brini momčino, saćemo da sredimo, da vidim... Tubeles, odlično, gospocka guma. To ti je druškane kao trudna žena, moš da krpiš ko’ko ’oćeš, bez brige da budeš hehe.
- Hehehe razumem, samo treba dobar čep hehe.
- E baš tako! Dajde ’vamo na dizalicu da ga popnemo...

Pritisak
- Može provera majstore, nešto mi deluje poprazna?
- Saćemo da premerimo tetku li joj poljubim... :Ssssss: 1.7 bara, dopumpaću je još malo, valja. Šta radiš mali, kako ćale?
- Dobro, eno ga kući odmara, dade mi auto, idem kod drugarice...
- Hehehe kod drugarice, namazan si mali... Eh što je čika Mile imao drugaricu u tvojim godinama, bešiku na dva bara doteravala bez problema hehe.
- E jesi car čika Mile! Ova moja više krade benzin hehe.
- Aaaa, čuvaj se vakuma mali, hehehe. Aj’ živ bio!

Jedinka 1 i jedinka 2 ulaze u autobus. Na licu jedinke 2 prepoznaje se umor.
Jedinka 1 odmah po dolasku u prirodno okruzenje pocinje ispunjavanje svojih potreba: "Pu, koji sam djavo placao kartu kad nema kontrole?!"
Jedinka2: "Cuti, nikad se ne zna!"
Jedinka 1: "Ona seljanka mi opet dala bugera iz matematike, a brate uradio sam svih 12 zadataka.E, znas sta?Krenuo sam na casove sad.Ima da je razguzim!"
Jedinka 2 kratkim odgovorima pokusava da ucuti srodnika: "Super brate!"
Jedinka1:"A jeli matori, koliko ti imas keceva iz matisa?"
Jedinka2:"Dva!"
Jedinka 1 konstatuje: "PADAS!"
Jedinka 2: "A koliko ti imas!"
Jedinka 1: "Prff, ma ja ti imam 4!"
Neka baba iz levog reda, trece sediste do prozora upucuje pomalo kiseo i nervozan pogled ka javnim putnicima.Prepoznala ih je.
Jedinka 1:"Dobro vece gospodjo!", a zatim nastavlja: "Au brate, treba digitron da kupim.Koliko to bese kosta kod kineza..20?...40 dinara? Koliko?"
Jedinka2:"Jao, covece, ne znam 100...200 dinara.Pusti me malo da odmorim oci!"
Jedinka1:"Ma bre, ja cu mojima da trazim hiljadu i kupim lepo digitron kod kineza za 100 dinara, a meni ostane kusur.Koji sam car, ne verujemmmmm!"A, brate, sta radis sad ti, a?Spavas, a?Jel se to u autobusu radi?Spava se, a?"
Jedinka2:"Matori, jel se ti drogiras?"
Jedinka1:"Cuti bre, ne seri, nego jel ides veceras sa mnom, Perom, Zikom i Lazom u zivot da se ljubimo s neki picici?"
Jedinka2:"Ma jok.Mrzi me,a i pada kisa!"
Jedinka1:"Brateee, sto si jajeee?!Kad god te zovemo ti neces sa nama!Siso jedna!Ajde, ovde izlazim ja i nemoj da te nema veceras!"
.
.
.
Jedinka2:"Duvaj ga!"

Evo u ovom primjeru ispitivač je superego*, na pitanja odgovara ego**, a kad drama dosegne vrhunce iz dubina psihe prolomaju se uzvici ida***:

SUPEREGO: Zašto sinoć nisam prišao onoj ribi što je stajala za stolom do nas i svo vrijeme mi se smješkala?
EGO: Bila je velika gužva, a bilo je i dosta mojih ortaka, ne znam kako bi oni reagovali da joj priđem i da me odbije možda bi se isprovaljivao.
SUPEREGO: Kad god iziđem uveče na takva mjesta bude gužva i budem sa ortacima, a sinoć sam bio lijepo raspoložen, malko sam popio, a nisam bio pijan, ta je cura bila raspoložena i svo vrijeme me gledala i osmjehivala mi se, a ja joj ipak nisam prišao. Zašto?
EGO: Zato što joj nisam prišao odmah, a čim joj ne priđem odmah, ona misli da sam kukavica, da se stidim, da sve radim smišljeno, a ne prirodno.
SUPEREGO: Da, ali ko da je to bitno, mogao sam pričati sa ortacima, zezati se, a poslije nekog vremena najnormalnije prići curi i početi neku normalnu priču da ni ne skonta da je startujem.
EGO: Ko bi se sjetio neke normalne priče, a uostalom 90% tih startovanja su paćenička a ima i boljih mjesta za muvanje nego u klubu.
SUPEREGO: To je samo izgovor!
EGO: Jest izgovor, pička sam i šta sad?
ID: JA NISAM PIČKA! JA SAM FACA, CAR, KRALJ, PRVAK U SKOKU U DALJ, TRSITELJ, JEBAĆU IM MAMU SVIMA!
EGO: Jes, jes, kako da ne...
SUPEREGO: Slijedeći put MORAM nešto odraditi konkretno!
ID: NEGO ŠTA, VIDJEĆE ONI S KIM IMAJU POSLA!
EGO: Dosta sam jebavo sam sebe, odo vidit u frižideru ima li šta dobro za pojest...
----------------------------------------------------------------------

* superego = "nad-ja" u Frojdovoj teoriji psihoanalize dio uma koji predstavlja našu savjest i internalizovane roditeljske, društvene i moralne norme

** ego = "ja" dio uma u kome se nalazi naša volja, odluke i identitet

*** id = "ono" dio uma u kome su naše strasti, nagoni i bazični porivi

Hanioti, Grcka. Deset sati uveče. Drugar i ja šetamo gradom.
U kafiću pedesetak ljudi u afektu, kunu nekog jadnog Amerikanca kao Vjerica Radeta u PMSu.
Drug je prvo prebledeo kao leš a onda krenuo da se krsti.
M -O Bože, oprosti! Dozvolio sam da me nešto odvuče sa Svete Misije!
A -Koj' ti je moj? Jesam li ti lepo rekao da ne mešaš Džek i votku?
M -Kako smo mogli da zaboravimo, Novak igra danas?! O Bože! Kako će bez našeg navijanja?!
A -Ma jebo te on, gledaj gde su one klinke od juče...
M -Čekaj samo malo. - Dotrčava do mase, kune protivniku dete nerodjeno i mrtvu majku i smiruje se pomalo.
A -Već mogu da vidim objavu na fejsu - "Aleksandar će prisutvovati događaju Masovna masturbacija na Novaka Đokovića". - Marko ne odgovara i blene otvorenih usta u ekran. Par puta sam pomislio da se pretvorio u zombija i bio na korak od instaliranja protivpožarne sekire u njegovu kičmenu moždinu od čega su me odvratili povremeni uzvici u ekstazi.
M - To care, opšti mu sa nerođenim detetom! Sve mu agresorsko u vaginu!
A - Aj se sklonimo odavde, možda je zarazno.
M - Daj matori, to je još 3 seta, 2 gema i 15 minuta vatanja devojčice koja skuplja lopte za sise...
A - Lepo, lepo... A koliko je to za nas nevernike koji ne računamo vreme po Grand Slamovima? Daj neku odrednicu, koliko snošaja, piva, u kranjem slučaju minuta...
Neki čiča konačno skuplja mošnice da iskaže protest cele sekte okupljene u kafiću.
-Znaš šta dečko, ne treba da se tako šališ... On je naš ponos i dika, gine na terenu i nije izgubio meč 1130 minuta i cirka 20 sekundi... . On je najveći Srbin ikada...
-Ajde da ne preterujemo... Tesla, Sveti Sava, Car Lazar... Ako ćemo tako mog pradedu je mučio Gestapo i umro je u mukama tri dana kasnije, a ovaj fićfirić trči i mlati reketom, preterujete ljudi... - stajem u pola rečenice zato što se ceo kafić okrenuo i preteći me gleda. Oglašava se čiča od malopre
-Jorgos, protivpožarnu sekiru, parakalo. Dajte stolice da napravimo lomaču na trgu, ja častim pivo!

DVE GODINE
-Keva: Idemo Dragana na svadbu u subotu, Nidžu ćemo da ostavimo kod mojih.
-Nidža: ( Opet baba Stamena... Da l' će ta žena nekad da shvati kol'ko smara ona pesma "Nuni nuni nuške" i jebale je te kruške više, šta znači to "nuške" k'o neka slina i kako uvek uspem da se istripujem i zaspim na tu pesmu. I ceo dan nema mamine sise, kad bi mi samo dala baba Stamena njenu, ona je nekako duža. Šta im fali da me vode na svadbu, neću da se userem k'o prošli put kod Stanoja na slavi...a baš je bilo kul kad su svi krenuli da se njuše a meni kliznulo govance niz pelenu!haahhaha.Koj' sam car!) Gu gu, ga gi ga ga !
PET GODINA
Ćale: Idemo ženo kod Stanoja na slavu, zvao nas čovek nismo bili od kad je Nidža im'o dve. Ostavićemo kurajbera kod mojih. Babi je ionako dosadno, umrla bi da nema Šeherezade.
Nidža: (Pu jebem ti život ovaj mučenički, nisam ni poč'o da živim već sam se za razočar'o u roditelje. Pa ako sam se usr'o na sred slave, pre tri godine kad sam bio slinav ne znači da ću opet. Dobro. Baba Stamena će da se zagleda u Šeferezijadu pa ću ja da odem da joj umačem četkicu u vece šolju. A voleo bih da me povedu na slavi, mogo bih da se zavučem ispod stola i gledam nekoj teti ispod suknje, pi'...) kmeeee! 'oću mlekce!
DESETA GODINA
Majka: Sine mi idemo u grad večeras sa nekim prijateljima ti ostani ovde, a može i baka Sta...
Nidža: Neka, neka... Znam sve. Da zgrejem mleko, stavim da jedem, gledaću Jogašija Nakarikatiraru boriće se večeras protiv Jošimija Suzamanutoa na turn...
Majka: U redu je Nikola. Razumeli smo se znači.
Nikola: Da, da (Super, sad mogu da gledam tatin disk koji sam naš'o ispod dušeka, "Vesele devojke", sa zvukom!)
PETNAEST GODINA
Ćale: Konjino, idemo ja i tvoja draga majka, sutra kod rođaka. Neću da te pitam da li hoćeš s' nama, znam da nećeš. Nemoj da mi dovodiš ovde one tvoje debile, da mi čure zidove s' dimom i da mi nalivaju tepih s' pivom, uši ću da ti počupam kunem se!
Nidža: Ma kakvi! Imam da učim sutra, stegla ova iz biologije. ( Kul! Zvaću Bokija i Mirka. Sutra Pesomanija! Pušimo cigare, pijemo vops! A onda ću tako ošamućene da ih deljem u pesu. Već vidim rezultat Napoli-Barcelona 6:0 i i Bokijevu "Usralo te" facu!)
OSAMNAEST GODINA
Keva: Odosmo na jezero, nismo tu sutra i prekosutra. Hranu imaš, daće ti Dragan pare, nećeš da umreš za dva dana nisi mali!
Dragan: Slušaj neradniče, nemoj da mi ovde dovodiš one tvoju kurveštije i da mi od kuće praviš jebarnik. Ja sve mogu da tolerišem ali ono što ti radiš, to je strašno. Znaš šta sam sve zatek'o prošlog puta, znaš kako se majka zabezeknula kad je videla onu trakicu od gaća i one kurtone iza kreveta!
Nidža: Dobro je ćale neću. To je bilo samo jedno. ( Uuuuu do-jaj-no! Ovo čekam već mesec dana. Anicu ne mogu da pozovem kući zato što ovi već mesec dana ne vade dupe iz kuće. Slušaćemo kevine i ćaletove ploče, pićemo vino, ja ću biti duhovit, opušten, nasmejan, kul i pašće taj jebeni seks!)
TRIDESET I PET GODINA
Žena: Idem Nikola kod drugarice večeras. Nemoj da zoveš Bokija i Mirka. Prošlog puta ste mi sranje od kuće napravili.
Nidža: Ma kakav Boki, posvađali smo se. Pokid'o mi lastiž. ( Večeras Srbija-Portugal, bez zvocanja ovog stvorenja. Samo ja, vops, TV i zvaću ona dva morona da se ne smaram sam i da skinem Bokija sa one jadne njegove žene, i šesto će da dobije pa će od mene da traži pare da ga izdržava.)
ŠEZDESET I PET GODINA
Ona: Nikola idem večeras da se vidim sa Slavicom, znaš Slavicu, muž joj bio..
Nikola: Dobro bre ženo, tries' pet godina smo zajedno, znam ti svaku prijateljicu, i tu Slavicu pamtim (Od onda kad me je uhvatila za kurac u parku, kako je napaljena bila!uf!). Idi.
Ona: Dobro Nikola, samo nemoj opet da staviš čaj pa da zaboraviš da isključiš ringlu. Zapalićeš se čoveče!
Nikola: Neću, neću. ( Falim te Bože. Jedno mirno veče. Mogu da ukrštavam reči, gledam Slagalicu, a da ova moja žena ne lupa svašta na "Ko zna zna", a i Anica se preselila u ulicu, ne izgleda loše za svoje godine...Mada sigurno još pamti onda kad sam svršio za dvadeset i pet sekundi...To su bili dani...Sad mogu da je peglam do ujutru...eh..)

Kviz za degene
Voditeljka: Halo, imamo li nekog na vezi?
Gledalac: Halo? Jovan iz Kragujevca
Voditeljka: Znate li možda našu tajanstvenu reč?
Gledalac: Da nije možda kurac? Ko je u vašem kvizu nešto osvojio? Što zajebavate narod i navlačite, pička vam mat.. (prekida se veza)
Voditeljka: Hehe, imamo neke smetnje, veza se prekinula...imamo li nekog drugog na vezi?
Gledalac, nakon spuštanja slušalice: E nek' sam im rekao. Sad će valjda i ljudi da shvate da ne treba više da zovu i da bacaju pare.
____________________
Milan Tarot - uživo uključenja
Milan: Alooo, car sa vama
Gledateljka: Što lažete narod? Dokle ćete više da... (prekida se veza)
Milan: Ooo, opet neka iz linije za pametne. Moraće ponovo da pozove.
Milan u sebi: ko je jebe, meni 300 kinti više od njenog poziva. Još pet-šest takvih noćas i bog da me vidi
Gledateljka u sebi, nakon razgovora: Hahaha, eto sad on sigurno puca od muke. Mora da će prestati da zajebava ljude tako, nemoguće da će ostati ravnodušan nakon mog poziva.
(Mesec dana kasnije, kad joj stigne telefonski račun padne u nesvest. A Milan&co i dalje žare i pale po televiziji.)
________________________

Lik 1: E, brate, znaš šta sam juče uradio? Sere mi se više od onih reklama za astrologe i pozovem ja jedan od onih brojeva i najebem im se mile majke što lažu ljude okolo i zgrću pare, znaš šta sam im sve rekao, ispsov'o sam im i seme i pleme, bar deset minuta sam im jebo sve po spisku, dok se veza sama nije prekinula.
Lik 2: E, nek' si im rekao, sigurno će odmah da prestanu sad kad si im ti očitao. Vredelo je za 150 dinara uključenje, plus 200 dinara pola minuta plus PDV. Kol'ko reče da si pričao?
Lik 1: ... (beztekstualna faca)
___________________
http://www.youtube.com/watch?v=e5GnrGfgwzI

Narod koji je hteo da zove kviz/astrologa/nekog trećeg prevaranta: U jeeee, to je prevara? Nemoguće! Jovice iz Kragujevca i ostali koji ste nam rekli - živi bili i svaka vam dala!

Dobošar dolazi u neki grad u Srbiji.
"Dobro veče, poštovani gledaoci. Pratite vesti Carske kurirske službe za 23. januar 1356. godine.
Serez- Pregovori o nasledstvu blaženopočivšeg cara Stefana Dušana Nemanjića se nastavljaju i ne nazire se njihov završetak. Pošto je testament pokojnog cara nestao, pored njegovog sina, Uroša, trojica braće Mrnjavčević- Vukašin, Uglješa i Gojko, svako za sebe, takođe tvrde da imaju prava da zauzmu poziciju šefa države. Danas su na zahtev sve četiri strane upućeni odvojeni dopisi, kojima se kao specijalni posrednik u pregovorima angažuje Marko Mrnjavčević, inače Vukašinov sin.

Prilep- u specijalnoj izjavi za CKS, Jevrosima Mrnjavčević, Vukašinova supruga i Markova majka, rekla je da je svom sinu dala majčinski savet, ali je odbila da otkrije detalje. "Ja znam da će moj sin postupiti u skladu sa propisima", kratko je dodala gospođa Jevrosima.

Carigrad- u izjavi dostavljenoj našoj agenciji, vizantijski car Jovan V Paleolog je negirao da njegova vlada tajno lobira za određene učesnike u pregovorima za zauzimanje srpskog prestola. On je takođe odbacio navode da mu je Vukašin Mrnjavčević, u zamenu za priznanje njegove vlade, nudio ustupanje onih delova Grčke, koji su pre ratova tokom prošle decenije, pripojeni Srbiji.

Rim- "Papska kurija neće se mešati u unutrašnja pitanja Srbije, ali očekuje detaljniju istragu u vezi sa nerazrešenim pitanjem ubistva Stefana Dečanskog, kao i veće slobode za vernike katoličke veroispovesti", stoji u dopisu dostavljenom našoj službi. U nastavku se navodi da Dušanova ideja o zajedničkom pohodu Krstaškog pakta i Srpske vojske protiv Osmanskog carstva "nije realna"."

Dotrčava kurir, dodaje dobošaru novi papir.

"A sada jedna vest koju smo upravo dobili. Pošto je proučio običajno pravo i Zakonik blaženopočivšeg cara, specijalni posrednik u pregovorima o nasledstvu prestola, Marko Mrnjavčević, proglasio je Uroša Nemanjića za novog šefa države. Uroš Nemanjić, star 18 godina, naslediće tako presto svoga oca. Posle izricanja ove odluke, Markov otac, Vukašin, fizički je nasrnuo na svog sina. Ovaj se zaštitio prebegavši u lokalni manastir, a tom prilikom, Vukašin je usmrtio jednog monaha. Za ovog monaha se tvrdi da je patio od šizofrenije i tvrdio za sebe da je anđeo".

- Momče drži ovo i ovo i ovo to su ti fascikle ničega, slušaj, postoje tri pravila prvo je da nema pravila drugo je da sam ja jebeni gazda ovde i treće je da ja jebem šta stignem doduše od ovih ružnjikavih tebi ostaje ona najlepša pička sa naočarima ona je sama jer je izašla iz teške veze izvini ali moram da pričam brzo i ko fol zajebano nemam pojma šta sve ovo znači Džone šta su uradili sikstifajtersi iz Varne prokletstvo ti momci ne znaju više basket pričaj pričaj i ne prekidaj kučka sanovabič rade joroviću okle tebi takve kočije pa ode dozvala rade ode zovi imigraciono proveri mi ovog shaba nasau licha...
- Čika Milivoje... Povraća mi se, ne mogu ja ovo...
- Možeš momče, možeš, samo zapamti: postaješ pandur kad rokneš prvog crnca – kolege se ne računaju, i kad prvu koleg...
- Ne, ne, debeli prosečni Amerikanče koji predstavljaš stare vrednosti, niste me shavtili, ne mogu da snimam ovo, ne mogu, možda sam ja Vuk Kostić ali ipak...
- (Uzdah) Možda si u pravu sine ajmo onda da pijemo zajedno posle posla za šankom znam šankera crnac je morgan frimen dužan sam mu razočarani sam alkos i pun iskustva, slušaj sad šta ću ti reći: slušaj svoje srce. Meri pritisak tri put dnevno. Putuj. Pevaj. Ljubi. Jebi. Ispišaj se na vetar. Ispišaj se komšinici na veliki veš. Živi. Snimi Malu noćnu muziku 2. Prati Šešelja na tviteru napiši mu ispod kakav ste car vojvodo...
- Jel to reklama za koka kolu?
- U suštini jeste al sam dodao ja par mojih stvari.... Ma idemo dalje: ovo je Rade portir, ima odličnu rakiju, ovo je fikus, gde si fikuse stara rago, evo pored nas prođe i gospodin Popara vodi Lolu Golubović pokazuje joj firmu... zdravo Kalabiću! A da izvini program zaštite...

Negde daleko u zemlji snova, postojalo je jedno izmišljeno selo zvano “Vukajlija”. Razigrano i srećno stanovništvo je činilo odrednicu tog sela. Na čelu se nalazio Car Dušan, koji je delio vlast sa svojim bratom bilzancem, Carom. Njihove krune su bile stari komad ‘1974 godine.Žena Cara Dušana zvala se Cara, dok je Car bio neoženjen. Oni su samo bili na vlašću sela, i nisu se toliko vezivali za upravljanje istim. Oni su za to imali svoje ljude. To su bili glavni, Riha disident, dok su Nula i Vlatko Paskačić uživali titulu grofa.

Svi u selu su bili obrazovani. Većina i sa diplomom. Zaslužni za to su bili Luks Učitelj i The Prof koji su bili iskusni interpretatori. Jedini koji nije mogao da završi školu, zbog matematike, bio je Šunta. Talentovano_glup, ali sa dobrim forama koje je uvek prvi iznosio.

Ljubomorni vanzemaljci su hteli da napadnu selo jer su se razlikovali. Nisu shvatili ko su ti ljudi i šta to rade, već samo onako, da vide šta će biti posle udara. Njihov slogan je bio “enemy of the free world”.Međutim, nisu znali sa kim se kače. U mestašcetu je odmah otvoren vojni odsek.
Ljudi su se ili sami prijavljivali za borbu ili su ih zvali. U zemlju je stigla donacija francuske kraljice Le Maje, njen lični čuvar, Sale d snajperist, iskusan I precizan, i bombaša. Na buvljaku im je neki nebitan lik, preko svojih prijatelja nabavio puno M70-tica. Jedino je Spavalica ostala neobaveštena u vezi napada, jer nije imala iole snage da se probudi, već je samo ponekad prošetala kao zevonja ili Mesečarka. Prvu vukajlijašku diviziju činili su: Roberto Bomba, Boxer, Manijak, Agilni, Stefan Bič Božiji, Ludi Milojko, Devetar Cokulić, Jurodivi ,Moćni Ming ,Surovi i još nekolicina vukajlijaša. Predvodili su ih Šerif Gile, Triša i Gvozdenović. Akciju su pomagali I ljudi iz Zemunskog klana, koji su sačinjavali Korle, Facafaca, Johnny Kurajber, Džonijeva žena, Brzi, i jedan od najzajebanijih od njih kome dadoše nadimak Al Bandi, zbog ratovanja na Kosovu protiv Šiptara.

Kad dođe prvi dan borbe, stadoše svi u šumi ispod Hrasta da porazgovaraju o daljem toku događaja. Zapitali su su se:
Glavni: Deder, ljudi, a ko će biti naš kuvar?
Šerif Gile: Zna Murinjo! :upali mu se sijalica nad glavom: Biće italijnaski izbeglica plusodavajuće duše, kuvajlija!
Glavni: A šta će nam spremati on prvih dana?
Opet alavi Šerif Gile: Ja preporučujem Negroidno Govedo, Ajvar na 'leba ili jogurt_kifla sa Kolačom u Čorbi. Mada može i hladan krompir sa sosom uz to. Posle svega toga nam može dati jedan gusti sok od narandže.
Glavni: Dogovoreno. A ko će nam smisliti novo neuništivo oružje, koje je multifunkcionalno?
X : Pa Ajnštajn bre! Ko će drugi!? Evo ako hoćete, možete ti Manijače i Surovi da idete da ga kidnapujete.. Šta je to za vas, čas posla..
Glavni: Može. Elem, a kako se ti zoveš dečače?
X: Ja neamnadimak, ja sam ovde sasvim nebitan nego sam došao da popunim mesto jer mi je dosadno kući.

Kad se ču prvi veseli pevac, poče rat. Dodaje Šerif Gile: Da objasnim nešto ukratko. Kada vidite neprijatelja, samo buši to!, jer kad ustane Kuka i Motika, tad ni lopata neće biti potrebna, ako ne možete puškom, gađajte tucanim kamenjem! Otac Gavrentije im pročisti grehove na vreme i kaže: Asat, u slavu, za cara i otadžbinu!

Jedan kragujevački vojnik, Mile povredi se tokom juriša. Neprijateljski nastrojeni vaznemaljci ga pogodiše vrelom svemirskom plazmom u predelu bubrega. Odnesoše ga bojanboj i Melkijades u nosilima u bolnicu. U sobu gde su hirurzi i farmaceuti, sačekaše ga bata Gugi, bata Sale i smorka, koja po ceo dan samo farba nokte i dosađuje se. Pogleda Gugi i reče: Auuu, batice, pa tebi ovde ostala samo crna rupa.
Mile: Ae bre doktore, nemoj me sad i ti zajebavati.. Previjaj ovo i da idem da nastavim!
Gugi: Evo ti Hydrogen Cyanide i crvena konjeva mast...Rešeno! Aj sad Na Noge! (u tim trenucima pade jedna bomba koja je toliko bila jaka da je par medicinskim sestrama spao Brus, što Miletu tek dade još snage da nastavi dalje.)
Ludi psihijatar i Filozofinjo krenuše da mu pričaju da ne treba da nastavlja da ide.
Mile: Bez deranja molim! :U tom trenutku udari malim prstom od vrata.:

Dok su kidnapovali Ajnštajna, i razmišljali to novo oružje, ludi pajdosi Buksnetina, Denis x, Jamajčanin,Džankee i Srkletnik se setiše kako mogu umiriti rat. Krenuše i oni na bojno polje, ali sa biološkim oružjem.
Kad stigoše oni tamo, uzeše iz Korleovog rendž rovera ostatak gudre što je trebao da povalja po Zemunu i zapališe na sred polja. Gledaju vanzemaljci, gledaju borci šta rade ove budale tu. Kad proširi se paljevinab kao radijacija svud po polju, krenuše vukajlijaški četnici da se smeju, te kidaju braduljinu ko što je otac Gavrentije nosi. Vanzemaljci ispustiše kroz zadnje otvore kičme nekakvu sluzavu tečnost, koja se gomilala i u njima pravila mržnju.
Tek reče neki vanzemaljac: Au Korle, jebo si mu kevu sa ovim! Šteta samo što rizla falimi!
A Korle na to: msmojne ovde me hvalisaš, porumuneću.
U seocetu, krenu neprestani smeh, mlade se udaju za vanzemaljce, Šabanizator kramponom od flaše i dalje gađa ljudi misleći da igra kanter.

… i svi su živeli srećno i diskretno do kraja života..

„Au Korle jebo si mu kevu..“

Prvi svetski rat- 1. deo
Odmah nešto da razjasnim: "Mlada Bosna" nije bila srpska nacionalistička organizacija, kao što se priča danas. Bila je upravo pro-jugoslovenski orijentisana organizacija, u kojoj je bilo i Srba i Hrvata i Muslimana. E, sad, da onaj nesrećni Gavrilo Princip nije bio Srbin, ko zna da li bi se njegovi revolverski pucnji uopšte pretvorili u povod za ono što je usledilo. Inače, jedina veza koju je "Mlada Bosna" imala sa Srbijom, bila je upravo preko pro-jugoslovenske organizacije "Ujedinjenje ili smrt". No, austrijska istraga nije gledala ideologiju, već samo činjenice. Jebi ga. Bosanski Srbin je ubio austrijskog prestolonaslednika, a oružje i motivaciju je dobio od Srba u Srbiji.
Elem, jednog mirnog jutra, u Pašićevu kancelariju je iz Beča stigao ljubavni telegram, od koga čoveka strefi infarkt: ultimatum. Austrijska vlada je otvoreno optužila Srbiju da joj je koknula princa prestolonaslednika, i zahtevala neke stvari, od kojih bi se i Sijera Leone osetio poniženim, da mu ih zatraži Amerika. Da stvar bude interesantnija, Srbija je prihvatila sve zahteve osim jednog: onog koji je podrazumevao da austrijski istražitelji i sudije mogu neometano po Srbiji da hapse koga god žele. Odgovor je, tipično srpski, poslat u minut do 12, dok se austrijski ambasador već pakovao da krene.
No vratimo se na opšte mesto: ni svet nije bio blesav. Još pre nego što su balkanske zemlje sklopile savez, sličan pakt su napravili Nemci i Austrijanci, i on je podrazumevao da se napad na jednu od njih smatra na obe. Nanjušivši sranje, slično su postupili Francuzi, Englezi i Rusi, stvorivši savez Antante. Srbija nije pristupila ni jednom od ova dva saveza (furao se Koštunicin fazon: politička i vojna neutralnost). Ipak, Pašić i Karađorđevići su dobili garancije od ruskog cara da će Rusija objaviti rat Austro-Ugarskoj, ukoliko ova napadne Srbiju. Najinteresantnije od svega je, ipak, što su sve evropske dinastije bile u veoma bliskim rođačkim vezama, tako da se ono što će uslediti može posmatrati i kao neko malo porodično raskantavanje sa milionima žrtava.
Elem, kada je odgovor stigao u Beč, nije zadovoljio tamošnje vlasti. Ipak, pre konačne odluke, carev izaslanik je otišao u Berlin. Nemački car je dao mig. Srbiji je objavljen rat. Pokrenut je domino-efekat.
Za divno čudo, Rusija je ispoštovala obećano: ruski car (koji je možda još uvek osećao grižu savesti što svoje kumove Obrenoviće nije zaštitio od atentata) objavio je rat Austro-Ugarskoj. Nemačka je momentalno objavila rat Rusiji. Francuska je objavila rat Nemačkoj i Austro-Ugarskoj. Dva dana kasnije, Velika Britanija je sledila Francusku. Telegrafija je činila svoje, pa su evropske sile o početku rata saznale pre nekih balkanskih, ali, čim je golub pismonoša stigao na Cetinje, kralj Nikola je postavio topove duž granice sa Hercegovinom, objavio rat Austro-Ugarskoj, i predstava je mogla da počne.
Narednih mesec dana, rat se uglavnom vodio međusobnim granatiranjima: austrijska artiljerija je gađala Beograd, a po prvi put, grad je bombardovan i iz aviona. Crnogorska artiljerija je gađala Hercegovinu. No, dok je na Balkanu, među zemljama koje su pokrenule sve, trajalo zajeb..., pardon, zahuktavanje, činjenica da su goleme borbe otpočele na istoku i na zapadu, svedočila je o pravim razlozima izbijanja Prvog svetskog rata: trebalo je da to bude sukob velikih sila, koji će okončati sve ratove. Nemačke trupe su prohujale kroz praznu Belgiju, i naletele na francusku vojsku. Rusi su formirali front širine stotine kilometara...
No, to nas ne interesuje. Mi se vraćamo na naš sporedni kolosek, sa koga je, jelte, ipak sve i pošlo. Elem, Austrijanci su posle mesec dana odlučili da pokrenu kopnenu ofanzivu. E, sad, način na koji su osmislili realizaciju dotične malo je zbunio i srpski generalštab. Umesto da pređu Savu i odmah osvoje Beograd, odlučili su da idu korak po korak, pa je ofanziva išla preko Drine. Ovaj genijalan plan ih je koštao kao ono kad je jednom `nomad Jamada ispao u prvom krugu Nindža ratnika, jer se previše osilio. Pripadnici Drinske divizije, a potom i celokupna Druga armija, posle nekoliko dana bitke na Ceru naterali su Austrijance u beg preko Drine (e, sad, neke budale su krenule za njima, pa su se podavile, jer nisu znali da plivaju). Dva meseca kasnije, ofanziva je krenula preko Drine, a onda i preko Save. Osvojeni su Beograd, ali i još neki gradovi. Činilo se da je Srbija gotova.
Ali, kurac! Sva srpska vojska koja je mogla da se sakupi, otpočela je ofanzivu na frontu koji je išao duž reke Kolubare. Čak je i kralj Petar uzeo pušku i učestvovao u borbama, štaviše, vojnik sa njegove desne strane je ubijen, a sa leve ranjen, dok samom kralju nije falilo ništa. Front je probijen, a Austrijanci su pobegli. Beograd je oslobođen.
Gotovo godinu dana, Srbija je imala priliku da sklopi mir. Štaviše, Austrijanci i Nemci su ponudili Nikoli Pašiću da potpiše separatni mir (odnosno, sama, bez obzira na druge saveznike)- Srbija nikada nije pristupila Antanti, što bi značilo da ne mora da vezuje svoju sudbinu za Francusku, Rusiju, ili druge. Ono što je usledilo, nije mi sasvim jasno: bez trenutka razmišljanja, Pašić je to odbio, tvrdeći da će nas Austrijanci i Nemci prevariti. Štaviše, u isto vreme, srpska vlada prvi put zvanično donosi odluku o neophodnosti ujedinjenja svih južnih Slovena- iako su se mnogi od njih borili protiv Srbije (izuzetak su Crnogorci, koji su u to vreme imali jedan izlet u Hercegovinu, i planirali su da zauzmu Sarajevo. Bezuspešno). Srbiju je morio još jedan problem- epidemija pegavog tifusa, koji su, navodno, preneli mađarski vojnici. E, sad, nisam baš nešto siguran otkud ta ideja- mislim, po čemu su mađarske vaške opasnije od srpskih. Mislim, logično je da je najveće žarište bilo Valjevo (jer se tu blizu vodila bitka), ali drugo najveće žarište je bio Bitolj, na krajnjem jugu zemlje (ne zaboravite šta je sve obuhvatala Srbija u tom trenutku), a otkud tamo Mađari, to stvarno ne znam.
Elem, posle 3 godine ratovanja (računajući i Balkanske ratove), Srbija je bila slomljena. Granatiranja pograničnih gradova su se nastavila, pegavac je ostavio traga, a Austrijancima su se na balkanskom frontu pridružili Nemci. Vlada i vrhovna komanda su doneli odluku da se izvrši povlačenje do Grčke, koja je prihvatila da ponudi utočište Srbima, iako je formalno bila neutralna. Taman se otpočelo sa time, kad su u rat ponovo ušli i Bugari, koji su sada uzeli celu Makedoniju za sebe. Još jednom velikom ironijom slučaja, Srbi su sada mogli da se povuku samo kroz jednu zemlju, protiv čijeg formiranja su bili, a zahvaljujući čijoj neutralnosti su bili bezbedni- kroz Albaniju. Crnogorci su u bici kod Mojkovca usporili austrijsko napredovanje, ali su ubrzo kapitulirali. Posle više meseci epskog povlačenja preko albanskih gudura, Srbi su stigli do obala Jadranskog mora. Bez ijednog broda na vidiku. Ruski car Nikolaj, ponovo se pokazao, nažalost, poslednji put: zapretio je povlačenjem Rusije iz rata, ako saveznici ne pošalju transport za iznurene Srbe.

*

Posle nešto više od jednog veka obnavljanja nezavisnosti i teritorijalnog širenja, Srbija je faktički nestala sa svetske karte za svega nešto više od godinu dana. Tačnije, morala je da otpočne sa izgradnjom sopstvene budućnosti na grčkom ostrvu Krf. Ali kakvu su budućnost izabrali, u sledećem nastavku.

Primer 1.
Miloš Vojinović
Sestrić cara Dušana Silnog. Živi sa čobanima na Šar Planini. Po nagovoru svoje braće nepozvan odlazi u svatove da bi branio ujaka od eventualne prevare domaćina. E, kada stigne na svadbu, do izražaja dolazi njegov karakter.

Kad su bili putem putujući:
Zlu nauku Miloš naučio
Kod ovaca u Šari planini,
Pospavati svagda oko podne;
On zadrema na konju kulašu;
Kako dizgen oslabi kulašu,
Diže glavu, ode kroz svatove,
Obaljuje konje i junake

Dakle, džabalebaroš koji je navikao da spava po ceo dan, pa pošto je rano ustao, prispavalo mu se oko podne i odmah po dolasku je napravio metež i pometnju. I još mu nije dovoljno što je napravio pičvajz već mu je za to kriv konj, a ne on sam, jer, šatro, konj bi trebalo da bude fini i kulturan.

Kad se prenu Miloš Voinović,
Te sagleda caru oči čarne,
Kulaš ide s konjma carevijem,
On pokupi dizgene kulašu,
Pa išćera njega iz svatova,
Udara ga oštrom bakračlijom,
Po tri koplja u prijeko skače,
Po četiri nebu u visine

Pošto se malo smirio pretukavši tri gosta koja su htela da mu uzmu konja, logično, prvo je potražio kafanu.

Pa on ode tražit' mehandžiju:
"Mehandžija! daj da pijem vina."
Mehandžija njemu odgovara;
"Id' odatle, crni Bugarine!
"Da s' donio Bugarsku kopanju,
"Ako bih ti i usuo vina;
"Za te nisu čaše pozlaćene."
Pogleda ga Miloš poprijeko,
Udari ga rukom uz obraze,
Koliko ga lako udario,
Tri mu zuba u grlo sasuo;

I, naravno, šta je prvo što je uradio u kafani? Prebio je konobara.

Malo kasnije menja cara u dvoboju i ubivši svog protivnika, kao svaka bitanga, ne pokazuje prema njemu ni malo poštovanja.

Pusti koplje Miloš Voinović,
Te prikova bijelo Latinče,
Prikova ga za Leđanska vrata,
Pak mu rusu odsiječe glavu,
Kulašu je baci u zobnicu;

Da ne dužim o njemu dalje zbog mesta za pisanje, nego da pređem na drugi primer.

Primer 2.
Marko Kraljević

Naš ultimativni junak i najveći alkos od svih Srba u pisanoj istoriji. Skoro svaka pesma o njemu počinje sa:

Vino pije Kraljeviću Marko...

A još maltretira i konja da pije sa njim:

Pola pije, pola Šarcu daje...

Poznat po uništavanju putne infrastrukture, koja inače svima treba, al' on govedo zapeo da preorava put. Kada su mu Turci fino rekli da to ne radi, jer koja budala preorava puteve, on ih je pobio. Šuruje sa vilama, koje su inače zla bića u našem folkloru, pa bi se moglo reći da bi to u modernom smislu značilo da ima veze sa kriminalnim krugovima. Ne poštuje vlast:

Dok ne dotera cara do duvara...

I žene tretira kao robu:

Pa on uze tri đevojke
I podijeli braći za ljube...

Jedina pozitivna stvar koju je učinio je da je on začetnik diplomatske korespodencije u Srba:

Knjigu piše Kraljeviću Marko,
Sitnu knjigu caru u Stambolu,
Marko piše, car mu otpisuje...

46. milenijum pre nove ere, Neandertal:
Kamenko: "Jesi video kako Kamenko juče jeba mater onom mamutu, okupiti se nas desetorica, gadjamo ka kamenjem, ne možemo pola sata da ga ubijemo, samo on dodje, uze jedan kamen, slagaću te, al' težak k'o omanje tele, pogodi ga u čelenku, ovaj leže, Kamenko uzme koplje, i nabi mu ga kroz glavu do pluća, nije znao šta mu se desilo. "
Kamenko:" Ma, beži to ti je ludak, jak je za desetoricu, video sam jednom kako sam seče i donosi kući ceo jedan hrast, ako nije bio po' metra preko panja, ovde me seci!"

5. vek pre nove ere, Olimpija:
Stavros: "Jesi video kako je Tragos juče bacio onu kuglu, ko zna šta će uraditi danas, od takvog čoveka se sve može očekivati"
Filos:"Da, pričao sam s njegovim trenerom, ima baš ubitačne vežbe, rvanje s pitomim medvedima, trke sa konjima, bacanje otžanog koplja, stvarno ga je forsirao za ove Igre, ako neko može da pobedi u dekatlonu, on je"

13. vek, Engleska:
Ričard: "Ej, Džone, da ti pokažem nešto što me naučio Robin juče s mačem"
fu, fiju, fa, tras, pap, trš, cangrrrrr.....
Džon:" E, moj Ričarde, pusti ti njega da to radi, a ti prvo lepo vežbaj na ovoj lutki, našao sи s njim da se porediš, on od osme godine svako jutro po dva sata vežba mačevanje, može da te polomi k'o mače muškatlu, kad 'oćeš"

15. vek, Japan:
Tacuhiro: "Kolege nindže, odlučio sam da vam danas mao olakšam trening, budući da večeras mnogi od vas treba da se vide s ribama, pa su mi se požalili da ne žele previše da bazde na znoj i prljavštinu. Radićemo samo standardno bacanje kratkih bodeža, sat vremena katanu, malo zgibova, pola sata trčanja, pedesetak serija sklekova i zgibova i.....slobodni ste."
Učenici: "Jeeee, to, sensei, baš ste car, bravo majstore, Mladića za kralja!"
Tacuhiro:" Molim, ko je to rekao? To je to, radićete i sat stava na pesnicama!"

20. vek, Amerika:

Džim: " Džek, hoćeš sa mnom do teretane posle?"
Džek: " Ma, ne mogu, bre, smorilo me, odem stalno isti ljudi, onaj manijak vrti neki haus k'o da nije tačan, oni naloženi majmuni stenju kao da rađaju blizance, a i lakše mi je kod kuće, prirodno, nabavio sam neke tegove, bolje sto puta nego sprave, keve mi, trebalo bi da probaš"
Džim: "Putuj, igumane..."

2015, Srbija:

Sandra:" E, mačko, slušaj ovo: "Naučnici sa Instituta u Masačusetsu dokazaali su da se treptanjem može skinuti višak kilograma, smanjiti obim, oblikovati zadnjica, izbaciti višak toksina,povećati grudi i izbeliti zubi. "Čovečanstvo je do sad bilo u zabludi, otkriće da je orbicularis oculi, u stvari, jedad od najaktivnijih potrošača energije u ljudskom telu, odmah posle drk-mišića, doneće revoluciju u spravama za vežbanje", izjavio je jedan od članova istraživačkog tima. "Jaoooo, ekstrica, moramo da probamo ovo večeras!
Sonja:" Važi, ribo, donosim dva filma, ima da vežbamo celu noć!"

I tako u narednih trideset godina, dok se ne dokaže da je čista snaga volje dovoljna da čovek smrša, ojača, stekne kondiciju, zdravu cirkulaciju, izgubi neprijatan zadah, perut, naloži šporet, napravi čvarke, a da se ne pomeri iz kreveta.

B: Znaš li ti brate šta je seta?
D: Kako da ne znam!? Seta je onaj lik iz mog kraja što sad visi pred prodavnicom. Puko je svu lovu i sad radi kao noćni čuvar na nekoj farmi za 7000. Dobio je nadimak zato što nije znao da izgovori reč "supa" i onda su ga ovi kurajberi prozvali Seta. Nije loš ovako kao čovek, hoće da pomogne.
Sećam se, u ono davno vreme 90tih je držao nešto kao kafanu s`tim što to i nije bila ona prava kafana. To je bilo nešto kao lokal za lađenje muda. Za nas klince je to bila igraonica sa par onih seginih automata i bilijarskim stolom a matorcima mesto gde će sedeti na stepeništu ulaza i piti pivo iz gajbe. Oni su sedeli na ulazu lokala a mi smo bili na drugoj strani. Nismo se nešto ni mešali jedni drugima u teritoriju.
Sećam se, kod njega je sat vremena igranja mortal kombat-a bilo 50 para.
Jeste da je kombat bio mator nekoliki godina al adrenalin te je tukao kad pičiš protiv ostalih klinaca iz kraja.
Ono, ćapiš kevi 20 dinara iz novčanika i gas kod Sete.
Bili smo u stanju da igramo kombat ceo dan.
Još ako si imao šifre e tek onda si bio car.
Dosta nas je puta Seta i puštao da pičimo za džabaka.
Znao je smo se navukli i da nemamo love a da pičimo bilijar, nismo znali.
Ma legenda od čoveka!
E onda je došlo ono sranje sa bombardovanjem i Seta zatvorio bircuz.
Nije se znalo ko je više propatio.
Mi klinci, navučeni na kombat ili matorci sa stepeništa.
Mislim, prvi nolajferizam u životu nas je dobro navukao, nema šta a matorci su se morali vratiti nazad ispred prodavnice gde ih žene vide.

B: Jesi li ti normalan? Ajde reci mi, JESI LI TI NORMALAN!?
D: Šo brate?
B: Pa ne mogu da verujem koliko si idiot!
D: Ne razumem
B: Kako da razumeš kad si kreten kojeg sam pitao obično glupo pitanje a on odgovorio sa pola sata dugim glupim odgovorom koji nema apsolutno nikakve veze sa bilo čime.
D: Pa pitao si me za Setu, zar ne?
B: Pa pitao sam te za setu kao reč šta znači genije a ti meni opiso celo svoje detinjstvo. Dobro je da mi nisi rekao do kojeg te je meseca keva dojila.
D: Pa rekao sam ti za Setu, šta tu nije jasno? Ne kontam te.
B: Ajdeeeee! Ajde... NIJE NI BITNO! Zaboravi i pitanje i celu ovu stvar i u tri kurca i ja i moje pitanje.

1:
- Au, jebote, vidi koliko kasnimo na čas kod razredne! Streljaće nas! A ja sam na granici za smanjeno vladanje!
- Ma, ajde, šta se brineš, Vladica je tu sa nama, on će se pobrinuti za mejk ap!
...
- Pa, pobogu, momci, zar se 27 minuta kasni na čas! Veliki odmor vam nije bio dovoljan da pušite, nego morate još i da kasnite!
- Razredna, Vladica će da Vam objasni!
- Slušajte, razredna, tačno je da smo mi momci pušili za vreme velikog odmora, ali to svakako nije razlog našeg kašnjenja. Znate, mi smo pušili tamo na kraju parkića i kada smo krenuli na Vaš čas, da uživamo u Vašem izlaganju lika i dela Lava Nikolajeviča Tolstoja, videli smo tablu "Očistimo Srbiju!". A kako smo mi tu pobacali naše opuške i kutije od cigareta, u nama se probudila griža savesti što smo bili bahati i neodgovorni, pa smo rešili da podignemo i svoju, i svest društva oko nas, pa da svojim ličnim primerom pokažemo svoje zalaganje, tako što ćemo pokupiti sve opuške i kutije od cigareta koje smo pobacali i baciti u kontejner. Složićete se sa nama da je to i više nego korektno od nas, a i svako od nas će tri puta razmisliti o zagađenju životne okoline pre nego što sledeći put zapali. Mi se Vama duboko izvinjavamo što smo zakasnili na Vaš cenjeni čas.
- U redu je, Vladice, možete sesti, ali sledeći put se društveno angažujte posle škole. Dobićete opravdane ovaj put!
- (tiho) Batice, svaka ti dala, ni u snu mi ne bi palo na pamet ovo da kažem! Nadam se da nisi mislio ozbiljno, da idemo da zapalimo i na malom odmoru.
- (klima glavom uz smešak)

2:
- E, Marina, dobra ti je žurka, super je što su ti matorci ostavili praznu gajbu!
- Stvarno, drago mi je da je super! Samo da im komšije ne jave šta se ovde dešavalo dok su bili odsutni!
- Oni ne znaju? Baš si car, majke mi! Nego, što si zvala Žarka na žurku?
- Pa što, kolega nam je, sve sam zvala?
- Jeste, Maki, ali on je hodajuća nevolja. Na skoro svakoj žurci on se pobrine za nečiji mejk ap!
- Molim?
- Na svakoj žurci prebije nekog, toliko da mu promeni lični opis! Nadam se da nisi zvala Katarinu i njenog momka!
- Jesam, trebalo bi uskoro da stignu! Keti svuda mora da kasni!
- Au, bolje joj reci da ne dolazi! Keti je prevarila Žareta sa tim novim momkom, a njih dvojica su bili drugari. Žare svaki put kada ih vidi, plane, dovoljno je da im se pogledi ukste, prebije ga na mrtvo ime! Bolje im javi da ne dolaze, ili je Ketin momak nagrabusio!

31.12.1499. godine.
Leo: E da pokrenemo ovu šklopociju.

Povlači random niz ručica na upravljaču, na novoizgrađenom staklenom prikazivaču vremena pojavljuje se niz slika. Leo povlači drugu ručicu i na fono-tubi se čuje zvuk. Nejasne prilike razgovaraju. Leo razaznaje prilike i shvata da je to vjerovatno neka daleka budućnost.

Jabuka: E narode, još malo pa nova godina! Jipijej, još jedna godina života!
Kupus: Mrš jebem ti mater, meni se spoljni listovi već suše... Tigre jebote, oladi malo!
Sabljozubi tigar: Mrljmrljmrlj, izvini Kupuse, liske su ti tako sočne... Mmmm...
Kupus: Sočna ti keva, odabij na dužinu etalona za metar!
Jabuka: Koristi internacionalne jedinice! Nismo džaba dizali revoluciju protiv ljudske vrste! Reci fino, odabij na dužinu mutirane banane.
Sabljozubi tigar: Pička vam materina mutirana, što ste me i oživljavali, vegun da budem. Pa šta će mi ovakav život brate mili end dragi?

Leo se zaprepasti i slučajno povuče ručicu koju je napravio iz zajebancije i tu prebaci gorepomenute u svoj vremenski period. Jabuka izađe, vazduh krene da joj šteti, istrune u roku od odma', sabljozubom tigru udare primalni instinkti u mozak, pođe da kasapi Leonarda, kupus se valja po podu manifestujući razne psihoze i ludila. U tom trenutku počne da se dešava neka anomalija u prostoriji u kojoj su. Jaka svjetlost obasja pola Venecije, pojavljuje se figura razbarušene kose, noseć gitaru u rukama.

Leo: (zaprepašten) Kuj si sad pa ti?
Figura: Ne boj se slavni izumitelju, Rambo Amadeus Svjetski Mega Car pred tobom stoji. (audio)
Leo: Koji kurac? Šta s' dešava ovo?
RASMC: Vidi, Leo... Mogu da te zovem Leo, a? E, 'vako. Ti si izazvao temporalnu distorziju daleke budućnosti. Da bi to popravili, Intergalaktički Savjet za Ravnotežu Vremenske Linije, dakle ISRVL, prkno im jebem, poslaše mene, Ramba, Svjetskog Mega Cara da popravim sranja.

Rambo uperi džitru u Jabuku i fisne Gdur po njoj, Jabuka se diže ko sa grane ubrana. Usmjeri džitru u Tigra Sabljozubog, odsvira G-C-Dmol, Tigar se smiri i poče da liže Lea. Kupusu uputi Emol-A sekvencu i jednu solažu, Kupus ustade normalan.

RASMC: Slušaj me sad dobro Leo, nemoj slučajno da čujem preko razglasa da si opet nešto ujeb'o ili ćeš da slušaš Miroslava Ilića i "Jesen je plakala s tobom" narednih 143 godine, ščuo?!
Leo: Jesa... Ček... Ali...
RASMC: Ništa ali, jezik za zube, nikom ni riječ o ovome! Jabuko, jes dobro?
Jabuka: Jesam, samo ne daj Tigru da me gricka.
Sabljozubi tigar: Neću, časna pionirska. Kupuse, da me zoveš kad ti otpanu liske, more?
Kupus: Agreed. Bićeš pozvan.
RASMC: A sad, da vratimo sve kako je bilo.

Rambo poče da svira neki zajeban solo, poiskakaše pragovi sa gitare, izdužiše se i stvoriše ikosaedričnu, pa dodekaedričnu strukturu okružujući Ramba, Jabuku, Sabljozuboga tigra i Kupus. Mahnu Leonardu rukom, šeretski se nasmija i puče Gdur iz sve snage. Opet bljesnu pola Venecije i nestade ekipe.

Leonardo se trgne, probudi u fotelji i u rukama mu bješe Rambova gitara s potpisom njegovim, na šta Leo opsova i reče:
"Jebem ti gljive Gugijeve i što ih izmisli. Nikad više! Ništa! Ni prah bubašvabe obični!"
Odjednom izviri Rambova glava ni iz čega, otvarajući pukotinu u vrijeme-prostor kontinuumu, kose oprane i razbarušene i reče mu:
"Jebiga Leo, ko se u mlijeko opeče i u jogurt duva."

Za pojzeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeen!

Milan Obrenović
Kako je Milan još bio maloletan, formirano je namesništvo. Glavni namesnik, Blaznavac, voleo je da veruje u priče kako je bio jedan od mnogobrojne Miloševe vanbračne dece, a podsvesno se nadao da će se u međuvremenu promeniti ustav, što bi njemu omogućilo da postane srpski knez. No, kako se to nije ostvarilo do trenutka kada se Milan opunoletio, mogao je samo da okači kopačke o klin. Drugi član namesništva, Jovan Ristić, bio je kljun. Tačnije, s obzirom da nije voleo ratove, da je bio obrazovan (kod velikog nemačkog istoričara Leopolda Rankea) i da je preferirao diplomatiju, a kako Srbi smatraju da je diplomatija za... dobro, neću da se ponovaljam, elem Ristić je bio tvrd orah, i po mom skromnom mišljenju, uz Nikolu Pašića najbolji diplomata koga smo ikada imali. Treći namesnik je bio neki Gavrilović, a njega zaboravite.
Iako možda nikada kao dete nije planirao da postane šef države, Milan nije bio ni malo glup. Slično dedi-stricu i sinu dede-strica, preferirao je diplomatiju. No, jedna od prvih stvari koju je uradio, bila je da objavi rat Turcima, i to na nagovor iste one fatalne žene, koja se posle nekog vremena vratila u našu priču- Rusije. Bilo kako bilo, u dva rata vođena narednih godina, Srbi su najebali ko Hitler u SSSR-u 70ak godina kasnije. Što je bilo glavno, kada su Rusi organizovali pregovore u bugarskom gradu San Stefanu, ispalili su nas ko raketu, jer nam nimalo nisu držali stranu, stvorili su Veliku Bugarsku, u čiji sastav je ušao i Srpski bermudski trougao, a iznad svega- ponovo smo izvisili i za međunarodno priznanje.
Milan je tada shvatio da se sa Rusima ne može poslovati, a na njegovu sreću, ubrzo je stigao poziv od nekoga ko je bio konkretan- od Nemaca. Pošto su posle sopstvenog ujedinjenja poslali opasan kurac, imali su prava da im se nešto ne svidi. Konkretno, nije im se svidelo što se jedan ruski satelit (Bugarska) opružio po celoj jugoistočnoj Evropi i smatrali su da 3 moćne balkanske zemlje, i još pride Crna Gora, treba da podele poluostrvo na ravne časti. U Berlinu je zakazan novi kongres.
Milan je shvatio da ovog puta nema zajebavanja. Pozvao je Jovana Ristića i rekao mu da vidi šta može da uradi. Sluđen ko picopevac kad treba da jebe sjajnu ribu, Ristić je otišao do svog profesora, Rankea. Ispostavilo se da je i nemački kancelar, Bizmark, bio Rankeov student. Tako je preko protekcije, Ristić uspeo da se sastane sa Bizmarkom, i štaviše, da ostavi dobar utisak. Strategija je bila sledeća: zahtevati da se obnovi Dušanovo carstvo, insistirati na tome, a onda biti srećan kad se dobiju makar i Srpski bermudski trougao i međunarodno priznanje. Iako Ristiću (s obzirom da Srbija još nije bila priznata) nije dozvoljeno da prisustvuje sednici, plan je urodio plodom: Rusija, Velika Britanija, Austro-Ugarska, Nemačka, Italija, i iznad svega sama Turska, priznale su Srbiju, Crnu Goru i Rumuniju, samo da ih više ne slušaju kako kukaju, i dali Srbiji onaj jebeni Bermudski trougao, upakovanog sa sve mašnicom.

Narednih 8 godina, sve je išlo kao po loju za ovu zemlju. Srbija je počela da se gradi i urbanizuje. Organizovani su prvi slobodni izbori, na kojima je Milan dobio glasački aparat za svoje ideje i zamisli. A jedna od prvih je bila genijalna: "Srbija nezavisna, pa da nije kraljevina. Pu majku mu, gde to da bude!". No, da bi se neko proglasio za kralja, morao je da obezbezbedi podršku barem drugih kraljeva, a najbolje nekog cara, koji bi sve to protežirao. Milan se odlučio za Austrijance- car Franc Jozef se saglasio da Milan bude njegova sponzoruša, ako Srbija postane austrijski satelit. Dil!
Zapravo, ovo i nije bilo tako loše po srpsku privredu. Stigle su velike investicije, saobraćaj poboljšan izgradnjom pruge Beograd-Niš, pokrenuta rana industrija. A onda, Milan je shvatio da se smorio. U takvom stanju, čoveku se svašta pričinjava, a njemu se učinilo da Bugari planiraju invaziju na Makedoniju (na koju je Srbija bacila oko). I tako je izbio rat. Milan je lično otišao da nadgleda borbe samouveren u pobedu. Danima su do dvora stizale samo glasine šta se događa na frontu (baš u linkovanom kontekstu). Spominjalo se da se borbe vode kod neke tamo Slivnice, ali niko nije znao rezultate...
Sve u svemu, Milanova žena (kraljica Natalija), organizovala je svečan doček za Milana i oficire na tek otvorenoj privremenoj glavnoj železničkoj stanici (koja je i danas, 126 godina kasnije, na istom mestu... privremeno). Ono što nije objavljeno, jeste da je Srbija zapravo ponovo najebala u ratu. Zapravo, ne znam da li ste primetili, ali mi koji za sebe tvrdimo da smo ratnička nacija, od izbijanja Prvog srpskog ustanka, do Milana, vodili smo još 4-5 ratova, a moglo bi se reći da smo pobedili samo u jednom (Drugom srpskom ustanku). Pravo čudo što smo za 80ak godina postigli to što jesmo. Bilo kako bilo, Bugari su bili plemeniti: nisu tražili nikakvu teritorijalnu odštetu, samo novčanu. A visina naknade? Prava sitnica! Zapravo, toliko simbolična cena, da je još Titova Jugoslavija plaćala Bugarskoj rate za Milanovo ubijanje smora. Još su jedno 2-3 godine protekle u gušenju seljačkih buna i rešavanju dvorskih spletki. Tada je Milan, ničim izazvan, abdicirao. Dok se njegov sin Aleksandar pripremao da preuzme presto kad se opunoleti (o tome ću, iz dužinskih razloga, pisati u narednom delu), mestobljustitelji (među kojima je opet bio nesrećni Ristić) su ponovo vladali. Za to vreme, Milan (inače, taze razveden) se vukao sa pariskim i bečkim kurvama. Narednih 10ak godina je povremeno dolazio u Srbiju i najzad rešio višedecenijski problem, formirajući profesionalnu vojsku, koja sve do Slobovizije neće na duge staze izgubiti ni jedan rat. Ipak, sve se završilo, kada mu je rođeni sin zabranio povratak u zemlju, posle čega je umro od upale pluća u Beču, a po sopstvenoj želji sahranjen je u tadašnjem inostranstvu (sa akcentom na tadašnjem).
No, šta je sve bilo posle, naravno, u narednom delu.

Aleksandar Obrenović
Sigurno ste sreli lika koji je bio izuzetno vispren, ali izuzetno nezreo za svoje godine. E, takav je bio Aleksandar. Sa 27 godina (kada je tragično okončana njegova vladavina), on je već 10 godina bio kralj i prilično dobro je poznavao mehanizme vlasti. A kako i ne bi, kada je manje-više ceo život proveo na dvoru.
Ali sa druge strane...
Sva ta diplomatija, formiranja vlade, kurčevi-palčevi, sve je to za njega bilo poput nešto realističnije varijante DnD-ja (ovog puta, u kontekstu igre, pri čemu je on bio moderator). Ne dopada ti se što moraš da čekaš da se opunoletiš da bi seo na presto? Izvršiš puč i krunišeš se sa 17 godina. Ne sviđa ti se neki premijer? Makneš ga. Ne sviđa ti se ustav? Promeniš ga. Ne sviđa ti se što ti ćale i keva zakeraju za svaku glupost? Proteraš ih. Sve je to radio Aleksandar.
Ali, daleko od toga da je Srbija u njegovo vreme ekonomski ispaštala. Naprotiv. Svega jednu deceniju posle najrazvijenijih svetskih zemalja, Srbija je dobila električnu struju, razgranatu železničku, telegrafsku i telefonsku mrežu. Beogradom je počeo da saobraća prvi tramvaj, na konjsku vuču, doduše. Prva filmska projekcija u Srbiji je održana na Terazijama, i to nekoliko nedelja pre prve američke, u Njujorku.
I tako je sve išlo kao po loju do jednog trenutka. Kraljevske svadbe. Kaže legenda da Amerikanci svom sinu ispit zrelosti pomognu da položi tako što mu plate kurvu. Kada je došao u posetu u francuski grad Bijaric, gde je imala svoju vilu, Aleksandrova majka je dozvolila svojoj prvoj dvorskoj dami, Dragi Lunjevici-Mašin, inače raspuštenici, da... khm... njenog sina malo poduči nekim stvarima. Stvar je bila u tome što se Aleksandar u nju iskreno zaljubio (iako je razlika u godinama bila prema jednima 9, a prema drugima 12 godina u korist Drage, ali hej, kakve veze to ima!), a kada se vratila u Beograd, izabrao ju je za svoju ženu. Nije se opirala. A i što bi? Prvo, postala je srpska kraljica, drugo, imala je punu porodicu ljudi koji su pretendovali na visoke položaje. E, sad, postojao je jedan problem, o kome Draga nikada nije obavestila ni svog mužića, niti bilo koga iz njegovog okruženja. Naime, posle jedne povrede u ranoj mladosti, nije mogla da ostane u blagoslovenom stanju. Neki su slutili da postoji izvestan problem ("Ni prvom mužu nije rodila, pa neće ni kralju!", govorili su članovi vlade, koju je Aleksandar smenio upravo zbog protivljenja braku). Čak su i sami njegovi roditelji bili protiv braka (s obzirom da su se šurnaest godina međusobno svađali, najzad su se oko nečega i složili). Komedija se nastavila i kada je Draga lažirala sopstvenu trudnoću.
Kako kralj nije imao ni dece ni braće, stvorila se otvorena opasnost da se dinastija Obrenovića trajno prekine. Ipak, kap koja je prelila čašu, bila je činjenica da je kraljica predložila da njen mlađi brat bude prestolonaslednik. Neki oficiri su jednostavno rekli da im je dosta te zajebancije, napravili su plan, izabrali političare koji bi se pozabavili tranzicijom, odlučili da se dinastija Karađorđevića vrati na vlast i spremili se da "pobiju tiranina i njegovu metresu". Ali, kao u svakoj velikoj političkoj igri, postavlja se pitanje kako bi na to odreagovao spoljni faktor. Interesantno je da Aleksandar nije vodio ni jedan rat, za razliku od svog oca Milana koji je vodio i neke besmislene. Ipak, znatno su zahladili njegovi odnosi sa Austrijancima, a pokušaj da se približi Rusiji (koji je u jednom trenutku čak krunisan i kumstvom ruskog cara braku sa Dragom Mašin), završio se neuspehom (neki bi rekli, zbog nedostatka sina prestolonaslednika; a drugi, zato što je neka crnogorska princeza pravila spletke po Moskvi, jer je njen otac više nego otvoreno ciljao srpski tron). Vrhunac je bio, kada su se ruski i austrijski ambasador otvoreno dogovorili da "puste da bude šta bude". Tragične noći, 29. maja 1903. godine po starom kalendaru (otuda naziv Majski prevrat, po novom je to bilo 11. juna), isti oni oficiri kojima je hleb u ruke dao kralj Milan, upali su u dvor, i posle duge potrage, iza sobnog ogledala (ili iza proreza u zidu, zavisi koju verziju volite), pronašli kraljevski par i izmasakrirali ga. Slična sudbina je sačekala i kraljičinu braću i neke ministre. Nova vlada se postarala da vrati ustav koji je monarhu znatno ograničio ovlašćenja, odnosno uvodi parlamentarizam.
Napomena: Bulevar Kralja Aleksandra u Beogradu (eks-Bulevar Revolucije) se zove tako po Aleksandru Obrenoviću, ne po Aleksandru Karađorđeviću (koga Beograđani još nisu udostojili ulice) kako mnogi misle. Beograđani, ako ne verujete, njegov spomenik se nalazi blizu zgrade opštine Zvezdara.
Napomena 2: Neka nova istraživanja tvrde da su Englezi svojim potonjim prekidom diplomatskih odnosa sa Srbijom samo ispali kurve, jer je upravo njihova tajna služba i stajala iza Majskog prevrata. U to vreme, projektovan je Orijent ekspres, koji je trebalo da ide i kroz srpske pruge. Aleksandar je hteo da traži više cene za koncesije od onih koje su Englezi hteli da plate, pa ga je to koštalo glave.

Petar Karađorđević
Za Karađorđevog sina, Aleksandra, koji je vladao između prve vladavine Mihaila i druge vladavine Miloša, slovi da je bio takav mlakonja, da su se mnogi zapitali da on nije slučajno bio peder.... E, pa nije. Imao je decu. Njegov sin Petar je kao dete napustio Srbiju, u koju se vratio tek kada mu je delegacija Narodne skupštine donela povelju da je izabran za kralja. I to u nimalo zahvalnoj situaciji.
Ako ste mislili kojim slučajem da je onaj embargo 90ih bio prvo kolektivno diplomatsko-ekonomsko kažnjavanje Srbije, varate se. Šokirani srpskim tumačenjem demokratije (a naročito nonšalantnom tvrdnjom pojedinih ministara da je atentatom srpski narod legitimno izabrao svoju vlast), svi ambasadori (počev od engleskog) izuzev grčkog i turskog, napustili su Beograd i prekinuli ekonomsku saradnju. Srbija je imala tu sreću da je sada realna vlast prešla sa monarha na parlament i vladu. A predsednik vlade je postao verovatno najveći diplomata koga smo ikada imali: Nikola Pašić. Zahvaljujući Pašićevim pragmatičnim potezima, neke dve godine po dolasku Petra na presto, stvari su se izgladile i vratile u normalu- ambasadori su se vratili u Beograd, ekonomski odnosi su obnovljeni, zaverenici koji su pobili Obrenoviće su "kao" kažnjeni. Razvoj je nastavljen: Beograd je postao treći grad u Evropi koji je dobio električni tramvaj (na liniji veoma sličnoj današnjoj trojci). Kako su i kralj i Pašić bili veliki rusofili, odnosi sa ovim carstvom su procvetali. Međutim, odnosi su trajno počeli da se kvare sa jednom drugom zemljom.
Pošto ga je Milan očarao, Aleksandar razočarao, a Petar doveo u rezignirano stanje, austrijski car, Franc Jozef, rešio je da bude malo oštriji prema Srbiji. I tako je otpočeo tzv. "Carinski rat"- ukinut je svaki robni promet između dve zemlje. E, sad, ogromnom ironijom, ispostavilo se da je to imalo više štete po Austriju, nego po Srbiju. Svinje, koje su vekovima išle preko Save, sada su išle pod ruski, francuski i engleski nož, dok je nestalo srpske kobaje u bečkim mesarama. E, vidite ovako. Austrijska baba: to je nervozno stvorenje. Lično sam upoznao par primeraka. Kad austrijska baba koja ide u kupovinu neke robe, npr. mesa, to je još nervoznije stvorenje. A austrijska baba koja u svojim poznim godinama ide da kupuje meso, koga onda još i nema... To je stvorenje koje izaziva revoluciju! I tako: usled bapske revolucije, ali spoljno-politički sasvim tiho, Austrija je ukinula sankcije. No, Pašićevu vladu će Beč još jednom naljutiti, i to nedugo po okončanju ove nemile epizode. Znate, kad Čeda Jovanović u bujici trabunjanja kaže da je Srbija Kosovo izgubila 1999, a ne 2008. godine, negde ima pravo, jer otkad su umarširale NATO trupe, bilo je samo pitanje vremena kad će se Šiptari osiliti. E, slično je bilo i stotinak godina ranije. Naime, Berlinski kongres je dozvolio da austrijske trupe okupiraju Bosnu, ali da je zadrže pod sultanovom vlašću. Sada, kada je Osmansko carstvo dovedeno na ivicu potpune propasti, i kada je Srbijom i Crnom Gorom bilo odvojeno od Bosne, Austrija ju je anektirala (pripojila). Srbija i Crna Gora su odavno merkale da se ujedine sa Bosnom (i međusobno), i ponovo je sve mirisalo na rat. No, Francuska, Rusija i Velika Britanija su uspele da smire strasti i Srbija je morala da pristane na uvođenje zajedničkih administrativnih prelaza...pardon, da da izjavu kako nije suprotno njenim interesima to što je Bosna sada deo Austrije.
Pašić se sada okrenuo na drugu stranu. Dok je Evropa sa nevericom gledala kako je potonuo "Titanik"; Srbija, Crna Gora, Bugarska i Grčka su skovale pakleni plan.
No o tome u nastavku.