Nekada davno, u zemlji serbskoj, kada su čast, ponos i poštenje živeli u duhu naroda, načini Bog pticu - belog orla da bdije nebom plavim. Načini, da hrabri narod svoj, da utisne slobodu, junaštvo i dostojanstvo. Pa mu dade još jednu glavu za opreznost, dade i krunu za dostojanstvo, mač i štit za junaštvo, i načini ga dvoglavim carem neslućenih visina, plavog neba da štiti narod serbski. I imaše Serbi pored Boga, „Orlovskoga cara zaštitnika“.

Al' ne beše samo car naroda, već to beše i car drugih orlova što nadgledaše narode svoje. Služahu njemu za čast i slobodu zlatnu.

A to beše vreme davno, gde đavolja je želja bila, da se svrgne car Orlovski i načini jama tamna. Da se zbaci narod serbski i uzvisi svaka tama. I tu baci đavo seme sumnje, greh i laži. I posadi u srca njihova. Ohol beše i osvetu traži, da ubije i razdvoji svaku draž sto ih snaži.

Kako vreme dalje teklo srca serbska pokoriše se tami. I sami iz neznanja, i bez vere prave, svrgnuše Orlovskoga cara u ognjenu jamu tame, gde mu đavo dade okove i lance. A narodi behu nemoćni i slabi, tražiše pomoć al' je ne mogoše naći. A u njima osta samo spomen ptice, što na nebu bdiše i za pomen urezaše lika, Orlovskoga cara i njihovog zaštitnika. Kroz vekove i godine i do dana zadnjeg, gledaše ga Serbi na zastavama, zidinama i predmetima raznim.

I ne znadoše simbol dvoglavoga orla, te u ime njegovo padoše na bojna polja. Umesto da žive, izginuše mnogi, udario brat na brata, jer narod serbski tama u propast vodi. Svaku slobodu platiše smrću, a u smrti behu najbolji međ njima. I okovani car Orlovski, što s' istoka, što s' zapada okovi mu rascepaše grudi, služi caru tame, služi i orlovima drugim.

Lovački termin koji se odnosi na hajku tokom koje se odstreljuje slabašna, iznemogla, stara, bolesna, degenerisana, niska, kržljava, cigan divljač čerez poboljšanja kvaliteta genetskog materijala jedne vrste. Nešto slično bi bilo dobro sprovesti i kod ljudi, s tom razlikom da ne bi trebalo ubijati, već svakog nižeg od 180 poslati u radni logor da zarađuju za visoke ljude kao 7 patuljaka za Snežanu, dok u međuvremenu visoki ljudi uživaju u životu.

Drkanje telefona. Malo vacap, malo drustvene mreže, malo neka glupa igrica.

Individua koja se dosta često sreće, iz nekog razloga predaje izuzetno težek predmet (ili ga samoinicijativno napravi takvim). Ustaljeno je mišljenje da su u pitanju kompleksi koje vuče iz detinjstva.

Odlazak u toalet koji je opremljen odličnim osvetljenjem, pepeljarom i hrpom papirologije, koliko one za brisanje prkna (Perfex, Papirko, Kurir), toliko i one za kulturno uzdizanje (Politikin Zabavnik, Jansenova Istorija umetnosti).

Optužiti nekoga za kakav loš, neodgovoran ili protivzakonit postupak. Sa ili bez verbalne podloge, pokazati na tog i tog i okriviti ga za određeno delo. Odgovoriti na famozno "ko je srao van rupe" pitanje. Izreći ono čuveno "J'accuse!" Emila Zole, ali daleko, daleko konciznije. Inkriminisati - što bi rekla cenjena gospoda sa Pravnog.

Elem, sâm idiom je nastao iz jednog čuvenog ali i nemilog događaja koji se odigrao još davne 399 god. p.n.e u antičkoj Atini, prilikom kada je vrh vlasti u istoj optužio izvesnog Sokrata da "ne veruje u propisane bogove" i "da kvari atinsku omladinu". Na suđenju koje je tim povodom održano, vešti tužioci su na prilično ubedljiv način izneli svoj predmet pred sudom te je pomenuti Sokrat - koji je, bajdvej, u svoju odbranu zastupao tezu o nekakvim sisatim devicama - proglašen krivim i osuđen na smrt, od čega je, jelte, i umro. Od tada pa do danas, pedofili-metuzalemi su značajno napredovali - i to, paradoksalno, najviše kroz likove i dela upravo predstavnika Boga na Zemlji! ( o tome, pak, nekom trećom prilikom ) - ali je običaj da se u potencijalnog krivca energično upre prstom ostao nepromenjen i, čini se, da će takvim i ostati tj. sve dok više ne bude bilo lažnih svedoka i posrednih dokaza da potkrepe jednu nebuloznu optužbu. Živeo Sokrat! Živeo seks sa maloletnicama!

Kontraš zimogrožljivom. Lik (ili likuša) koji je leti aktivan koliko i medved zimi. Aktivnost se ogleda u spavanju, gledanju TV-a, dremanju, jedenju, spavanju. Napolje se izlazi samo kad postoji preka potreba ili kada zađe sunce. Sport leti? Bože sačuvaj!

Opravdanje umetnika, često se da čuti i kod nas, kada iskenja golo govno i misli da je to nešto vredno divljenja.

Pokvaren čovek. Više voli da zajebe nekog nego 'leba da jede.

Ovih dana istorija se ponavlja. Bezvredne papire će uskoro izbaciti u opticaj. Grad juri "200 na sat" a nigde ne stiže. Parola "Ne, brže od života" nije urodila plodom jer "Motori" ne čuju od buke i tvrdoglavosti. "Mjesec lopov" nikada neće prestati da krade a ni bacanje starih "cigli" na njega ne može da ga zaustavi.

Zauljili smo previše naše krvne sudove pa nam je ponovo teško da svarimo jabuku. Zasladili smo život kilogramima šećera i dobili insulin za koji se nema para a koje su potrošene na pakle cigara da bi se i pluća obradovala. Teško je narodu koji se privikava vodi sa manje soli i ulja. Kažu umreće. Neka, naćiće se neke humanitarne organizacije koje će se pobrinuti za svoje bolesnike koji traže ponešto i za jetru da je ne poštede a za kamen u bubregu će lako. Odlazak u mračne delove grada i u obližnje kockarnice će taj problem da reši.

Nostalgičari padaju u trans zbog poznatih mirisa u vazduhu, zbog lepih trenutaka koje ponovo doživljavaju i dive se urednim polupraznim rafovima u prodavnicama. Otišli su da slušaju stare pesme.

Arhaično-fleksibilan izraz u opisu nečeg iritantnog, nečeg maleroznog, a ponekad i nečeg lošeg, zlog čak, sve u zavisnosti od trenutne situacije i stepena sopstvene nadrkanosti. Prvenstveno proizvoljno tumačenje izraza koji svoje korene vuče iz najdubljih kutaka mračnih šuma darkvudske Šumadije i Pomoravlja.

Žene koje pse smatraju ljudima. Pored toga što ih oblače, šišaju, trimuju, farbaju, hrane iz porculanskih tanjira, kupaju u kadi, stavljaju na WC šolju da pišaju i seru, ponekad čak i razgovaraju sa njima, misleći da ih sirota živuljka koja ima maksimalno 5 potreba u životu razumije. Kera/kerušu boli ona stvar za tim, zna da dva "av" donose hranu a četiri vodu, dok neprestano lajanje tjera muškarca koji je došao kod gazdarice da ode odatle, što i jeste korisno kad hoćeš da se riješiš šeme, ali jako ide na živce ostatku komšiluka.
Bjesomučno lajanje do ujutru višestruko je gore od četiri studentske žurke sa sve četiri strane svijeta, ali gospođi/ci (najčešće sredovječnoj rospiji koja neće da kontaktira rodbinu ili nekoj mladoj prijateljici noći) ne pada na pamet da napolje tjera svoje mazno, medeno i cakano detence u vidu što manjeg džukca, tipa pudla/čivauva/mop.
Na rečenicu "Ali to je samo pas, životinja" hoće da kolju zubima ili odveć preraslim noktima koji bi se u nekim zemljama klasifikovali kao hladno oružje za koje treba dozvola.
Ako li se slučajno malo pseto posere negdje na ulici, dokle god je na travi, ok je, jer sredovječnu rospiju bole leđa, a mlada dama noći se ne saginje tek tako, već moraju prvo da se pokažu pare, što joj je postao i uslovni refleks.
Ali dobro, često im je pas jedini pravi prijatelj, naročito kada se sredovječna rospija sa tugom u očima sjeća kako je odlučila da joj rodbina nije važna koliko stan od 30 kvadrata ili kada se mlada dama noći hvali odveć ljubomornim drugaricama na novi Nisan Juke koji joj je kupio vlasnik nekog lanca hotela što ju je raščerečio prije mjesec dana.

Sendvič bez margarina, pavlake, kajmaka i ostalih maznih dodataka...samo suv jučerašnji polubeli 'leb i posebna

Način na koji se u kvizu TV slagalica rešava pitanje pobednika, ako takmičari na kraju budu izjednačeni po broju bodova.

Uz jednako zvučni šit meseca, četiri jahača Apokalipse programskih šema na lokalnim radio-stanicama i, ujedno, čvrst dokaz da Darvinova Teorija Evolucije sobom definitivno nije zahvatila baš sve majmune na planeti Zemlji. Neki su, naime, i preživeli pomenuti proces.

Preživeti, doduše, muzičko-radioaktivne kategorije iz naslova spada u daleko teži i opasniji poduhvat. Bar za jednog iole homo-sapiensa, mislim.

Jer, koliko oštećenje ili tumor na mozgu moraš da imaš da bi kroz svoje uši propuštao emisije u kojima se pušta verovatno najkancerogenija muzika još otkako je J.S.Bah napisao svoj opus magnum, da ne kažem petočasovni ciklus fuga i kanona na jednu temu, odgovarajuće nazvan "Umetnost žrtve"? Odgovor je verovatno onoliko koliko odgovara +30-ogodišnjem redovnom konzumiranju domaće i najčešće prepečene rakije. Otprilike rečeno.

I dok na Grandu ili na talasima narodnjačkih radija sa nacionalnom frekvencom možemo posmatrati tj. slušati koliko-toliko umivenu muzičku produkciju, koja ipak zadovoljava opšte standarde i tradiciju odnosa izvođač-slušalac, na valovima seosko-brdskih-od-lokalnog-maligana-sponzorisanih emitera radio-signala muzika je upravo namenjena upotpunjavanju gorepomenutog oblokavanja džibrom...ali nikako NE! svojom atmosferom, sentimentom, porukom ili, nedobog, lepotom kao u, na primer, zdravoj provinijenciji jedne kafane ili rendom privatnog slavlja, već pre kao zvučna podloga izumiranja nervnih i ostalih ćelija tokom čina "utapanja duše".

Foršpil odsviran k'o levom nogom, tekst napisan k'o levom bradavicom Marine jebene Tucaković, refren otpevan k'o...pa, otpevan je isuviše optimistična reč za nešto što pre liči na riku vepra ili njakanje magarca nego li na artikulisani zvuk jednog ljudskog bića (verovatno i drugovi umetnici cepaju onu rakiju od gore;prim.prev). Uglavnom - svi potrebni elementi da se popuni programski prostor između čestitanja kumovima na kupovini novog kombajna i najsvežijeg izveštaja AMSS-a za teritoriju pičke materine kroz koju verovatno ni jebeni Mirko Alvirović nije prošao testirajući nasumični model Dačije.

Još da napomenem da razlika između pojmova iz naslova i nije nešto specijalno istaknuta; voditelji sleš vlasnici ionako sami i glasaju i vode evidenciju. I uzimaju eventualnu kintu od ambicioznih pevača i pevačica koji bi da se proslave svojim novim šito...pardon, hitom...

Biću kratak...
Juriti za loptom po celi jebeni dan, ne otići na ručak na vreme jer si se sa ortacima iz kraja zadržao na basketu 200 metara od kuće, pa je k'o po običaju ćale morao da interveniše obavezno uz vaspitnu preko usta.
Svaki dan ići u igraonicu sa po 20 dingera u džepu i igrati jebeni playstation 1, kupljen prvi kompjuter tek u 8. razredu osnovne. Pitam se da li je sve to bilo gubljenje vremena i da li smo budale, videvši generaciju 21. veka, veka moderne tehnologije i napretka, a napredovali smo u pičku materinu.

Jebem mater svima koji se bogate na tudjoj nesreći na bilo kakav način, a pogotovu Zukenbergu jer je on taj koji je sve zakuvao. Igrališta su sve praznija, nadje se po koje dete sa isparanom loptom u rukama jer kako kaže roditelji nemaju para da mu priušte tu stvarčicu (čitaj kompjuter), dok ostali klinci dobiju komp čim se rode jebo ih otac i ko ih napravi. Neka dete vežba na računaru od malih nogu trebaće mu za školu. Za školu KURAC moj! Dok ste vi na poslu kako bi zaradili novac za školovanje tog malog imbecila, mala kači polugole slikice na ''Face-u'' sa komentarima ''kučka'', ''lepa sam pa šta'', itd, muka mi je bre više, i posle kad muško jelte navali, onda ''silovanje silovanje'' ma mrš u kurac bre jebem ti dan kad si se rodila.

Da stvar bude još gora, videh prošle godine na netu neki kurac ''ask.fm''. Rek'o daj da vi'm šta je, da je nešto pametno nije sigurno, al' ko će ga zna. Likuša 16 godinica hvali se kako je imala do sada nekoliko puta odnose sa muškarcima i sama sebe naziva droljom, gledam klip i neveru'em, keva mi uliće u sobu, mene bilo blam da i ona to čuje i vidi, pa stopiram klip i listam komentare, manje bi me blam bilo da me je u'vatila na delu kako se družim s' vršnjakom jer je to donekle i normalno, jebiga hormoni rade ne mož' se suzdržiš, dok je ovo boles'. Pitam se da li je to zbog bombardovanja i tog silnog osiromašenog uranijuma, ili sam ja možda lud što ne delim isto mišljenje kao većina današnjih klinaca. I kakva će majka od nje sutra biti kada već sada širokom auditorijumu prepričava svoje seksualne dogodovštine kako su je nekoliko momaka trpala u buljsona, pitam ja vas, i ko će napraviti ručak za muža kada dodje mrtav umoran s' posla, i ko će mu opeglati posteljinu kada već sada misle da je pegla za peglanje veša isto što i pegla za peglanje kose. Ko bre! Ako je ovo ono čime treba da se ponosimo, onda mi ne bi bilo žao da nas rokne nešto iz svemira i da ne ostavi apsolutno ništa za sobom jebem li im seme da im jebem, pa ponovo sve ispočetka.

Koliko puta smo čuli od naših roditelja, baka i deka ''E sinko moj, to u moje vreme nije bilo'', što je najtužnije mi ćemo našoj deci za koju godinu to isto pričati.

Definicija napisana za Mizantrophy

Ono što bi trebalo imati pri ruci uvek. Da stoji negde u džepu ili novcaniku, kao neka predustrožnost. A služio bi za umereno gagovanje smarača i debila. Znači nikako kurceganju u grlo dok ne počne da povraća nego samo naramak sena da polako zoba i porazmisli o svojim (ne)delima. To bi bio kao neki žuti karton pred isključenje pre crvenog uz koji ide steravanje močuge do dušnika i kuckanje po dijafragmi ritmom kojim Džoi Džordison gazi papučicu bas bubnja.

Pitanje-prekretnica prilikom startovanja ribe, umnogome odlučujuće za dalji tok radnje u vezi ostvarivanja već unapred zacrtanog cilja. Upućeno vama naravno, jer vas baš stvarno bole brige čime ona zarađuje za svoj fensi život u pauzama između lakiranja noktiju, odlaska u bjuti salone i tako tog ženskog pederaja. Uostalom, to nikad nije ni bilo bitno. Ona je lepa, a ono što ti hoćeš od nje je takođe lepo.

E, a kako pravilno odgovoriti, šta reći ako si golja, studentarija, nezapošljen ili primaš 15 crvendaća mesečno, voziš ćaletovog Pezejca koga inače voli više od tebe, a ne usrati motku? Biti iskren ili slagati malo? Iskriviti i ulepšati istinu ili joj istresti sve u lice? Mislim na reči, ne na seme tvoje belo, to možda dođe kasnije. Ako te usere. Srbija batoni, zemlja prelepih pičaka s jedne, i nezapošljenih (diplomiranih) kuraca s druge strane. A one žele samo lep i situiran kurac, po mogućstvu tvrd. Ispuni bar jedan od ova tri zahteva i na kobili si.

Laži, laži, laži kako znaš i umeš, nije ti prvi put, ali skeniraj prvo um svoje protivnice, vidi koj kurac već oće i šta očekuje, pa napadaj na finjaka. JEBANJE!

1) Ako ne radiš:

a- laž;

Dobar si student, voliš noćni život i splavove, vraćaš se taksijem. Smisli već nešto konstruktivno.

b- istina;

Batalio si studije jer si prokockao prvu ratu školarine u kazinu a ostatak u kafani, matori te hejtuje najviše, keva fazon - nek si živ i zdrav. Suština.

2) Ako pak imaš posao(?)

a- laž;

Svršio studije u roku sve kuliška, radiš u ćaletovoj građevinskoj firmi kao arhitekta već par godina, plata super 'vo'no, voliš noćni život, splavove, imaš već za svaki slučaj i mobilni žene omiljenog taksiste raduljica. Hobi ti je... heraldika! To bre!

b- istina;

...je tužna, znaš i sam već...smejanje.

Bacio kašiku. Pandrknuo. Prostonarodski rečeno - na boljem je mestu.

U današnje vreme postoji široka lepeza raznih elektronskih uređaja koji koriste internet i u svom tom haosu u stanju smo da se toliko tehnološki upetljamo da nam čak ni inženjeri elektrotehnike ne pomažu.

Sa tehnikom napredovali su i korisnici uređaja koji misle da je njihov nerešiv problem negde iznutra. Gremlini verovatno.
Korisnik zna da bi to trebalo da radi, ali baš danas neće i baš to mu treba za juče inače ode detetu glava što je čačkalo jer zna se, on nije.

Toliko gledamo ispred problema da mislimo da je izuzetno komplikovan a u stvari zaboravljamo da problemu treba prići laički i vratiti se na početak kao samuraj koji uči svoje pokrete katanom ponovo, i kad ih ponovi oseti olakšanje i zadovoljstvo svojim znanjem.