Neizostavna izjava smarača kog jedva znaš, ili ga pak nikad nisi podnosio, ukoliko se sretnete po drugi put za kratko vreme. Posle toga otvoriš četvore oči, ne bi li ga izbegao, jer znaš da će opet da sere.
::drugi susret::
- Živke, treći put častiš!
- Da, da... :psovanje sebi u bradu:
1.Kada odeš u selo,popiješ po neku rakiju,a u stvari se napiješ kao tele,sedneš u auto,a neko od domaćina ti blagonaklono napomene da nisi u stanju da voziš,pa se ponudi on da te odveze do grada.Ti se samouvereno nasmeješ,pogledaš značajno volan i kažeš:Zna put.
2.Postaneš svestan sebe u upaljenom autu koji ide iz tri pizde lepe materine,verovatno prema tvojoj gajbi.Snimiš situaciju i kažeš samozadovoljno za auto:Zna put.
3.Izborni slogan večitog predsedničkog kandidata Vuka Draškovića na jednim od mnogih predsedničkih izbora u zemlji Srbiji.Zna put.
1.Izbegavaj da ti budeš primer za ovaj slučaj.Izbegavam i ja ali neuspešno.
2.Ovo tek izbegavaj.Moraš da imaš izuzetno izdresiran auto.
3.Neki predsednički izbori i Vuk kao kandidat na njima.
Muškarci se dele na:
1) pozere
Oni čine 90% populacije muških kupača. Uglavnom su išli u teretanu tokom cele godine, pumpali se, kljukali steroidima i došli na bazen da ponosno pokažu svoje izvajano telo posle nekoliko meseci/godina predanog rada. Oni neće ulaziti u vodu, već šetati samo oko bazena. Ako i uđu u vodu, samo će izvesti jedan virtuozni skok (da pokažu kako su iskusni u vodi, jelte) i to je sve od njihovog kupanja. Eventualno će se držati za ivicu bazena zbog isticanja bicepsa i tricepsa.
Češće će posmatrati nabildovane muškarce i pitati se šta su koristili da bi se nabildovali i šta im je definisano, nego devojke. Najrazvijeniji od njih stvaraju posebno kvlt društvo gde se igra odbojka, a za to treba imati najbolje moguće telo. Neretko nose i naočare, pa čak ima i primeraka koji takvi čak uđu i u bazen.
2) društvo
Uvek na bazen dolaze sa loptom, igraju se srede, a žrtvu prskaju i dave. Jedni od normalnijih primeraka.
3) mladi tata
Čovek koji se barem 7 dana ne brije da bi ostavio što muževniji utisak. Nakon sedmog dana dođe sa detetom od 1-2 godine. Brčkaju se u velikom bazenu, tata ga sve vreme drži, ali ne toliko da se dete ne bi udavilo, već da bi istakao bicepse i tricepse. Dok drži dete, gleda unaokolo i traži mladu mamu.
4) zajebant
Lik koji će se šunjati unaokolo i gurati ljude u vodu, otimati im loptu i šutnuti boga-pitaj-gde i daviti manje od sebe.
5) takmičar
Lik koji će stalno isprobavati nove skokove, meriti koliko dugo može da izdrži pod vodom, takmičiti se sa ostalima ko će pre preplivati bazen u širinu i dužinu...
6) doš' sam da te pitam da furamo
Lik koji je tu sa ribom. Najčešće će se zavući u jedan ćošak bazena i cmakati se do mile volje, poneki put otići malo dublje. On će kao da je davi, ona će kroz smeh da ga gura od sebe uz "kretenu, hihihi".
7) ofingeri
Oni koji se okače o kraj bazena odakle posmatraju devojke i tu provedu 90% vremena. Njihova svrha je još i da ometaju ulazak i izlazak iz bazena, skakanje u vodu, kao i da te namršteno pogledaju ako ih isprskaš.
8) pičkopaćenici
Dvojica-trojica prilično ružnih i često dosta dlakavih momaka koji su previše nesposobni da išta smuvaju, te samo gledaju unaokolo i komentarišu ribe koje im posle služe kao materijal za masturbaciju. Definitivno najjadniji likovi na bazenu.
Žene se dele na:
1) pozerke
Došle su zato što su hot i imaju bujno poprsje. Išle su prethodnih mesec dana na kvarcovanje, a reći će ti da su bile na moru. Uglavnom će sedeti na ivici bazena, 2 sata prskajući stomak i mokrim rukama prelaziti preko grudi. Eventualno ako uđu u vodu, ne kvase kosu, uvek im je glava iznad vode, kao i grudi, koje eventualno dodiruju površinu vode da bi raspalile mušku maštu.
2) plivačice
Devojka koja nikad ne izlazi iz vode i koja je došla na bazen, verovali ili ne, da se kupa. Ne zanimaju je muškarci, uglavnom pliva i roni, izađe da se osunča i ode kući.
Svaki put koji vodi u kuhinju.
Izraz koji se koristi za nekog zesce zajebanog baju.
Kada se u većini sela Pomoravlja (verovatno i drugih krajeva Srbije) dva drugara sretnu tri put na isti dan, onda jedan mora da da čas’ to jest da časti u lokalnoj kafani vinom ružicom ili rakijom.
(Pijac u Velikoj Plani)
Milivče: Diso! Pa treći put te srićem danaske, aj kod Dragu u kafanu na čas’!
Disa: Živ mi ti, ne mogu, Milo!
Milivče: Ej ‘bem mu dete, ne mož’! Nemo’ se bre rezilimo pred narod, oder ovam pred kafanu!
Disa: Ajde ako se mora, men’ rankovaču jednu (rakija od šljive ranke) !
Napeto. Ma šta napeto, ovo je premašilo "napeto" za bar pet oktava! Kakvi rezultati poslednjeg ispita, kakva finala Lige šampiona na penale, kakva dodjela Oskara, ma kakav dolazak vanzemaljaca i prvi kontakt sa njima. OVO je ono što izaziva potpunu utrnulost svih facijalnih mišića! OVO je to kad oni Ameri u filmovima kažu da mož' da se siječe nožem.
Atmosfera u studiju je nepojmljiva. Dok Saša Popović drži papir sudbine za mlade takmičarke i takmičare, papir koji će odrediti njihov put, za publiku u studiju vrijeme uspori, ma šta uspori, stane u potpunosti! Vjerni navijači mnogih takmičara ne dišu, Saša opet viče "DALJE IDE!", baba od tetke takmičarke pod rednim brojem šest uzima bensedin, tata takmičara broj dva drži prst na obaraču u slučaju da mu sin prođe, publika čeka s velikim nestrpljenjem, napetost raste... i raste... i raste! I Sale konačno vikne ko ide dalje!!!
Fanfare dočekaju tog takmičara, u publiku kreću pripadnici vojske i hitne pomoći da daju vještačko disanje onesvješćenim građanima, Saša Popović uzima neke pilule, za glas, šta li... End d šou gouz on.
- DALJE IDE! DALJE IDE!
- More marš u pičku materinu koja te rodila! Šta je koji kurac?
- DALJE IDE! DALJE IDE!
- AMAN! :ŠLJAS:
- Ajooooj, stari, šta ti je to trebalo?
- Koji kurac stvaraš atmosferu prolaza dalje u "Zvezdama Granda"? Reci odma' šta imaš, ne stvaraj tenzije po kući!
- Dobio sam pos'o stari, idem u Švicu, radiću i crnčiću povazdan za tisuću evra mjesečno, OPA!
- Ženo!!! Dones'de onu rakiju što smo mu čuvali za polazak u vojsku, mali ide iskuće! (u sebi) Jebote pas, konačno da mi se skine zgrbače i on i njegovih 35 godina.
bajkoviti prikaz snage...
levom rasturam, a desne se i sam plašim jer ...
Osoba odvaljena od brega koja izuzetno snažno udara, tako da nema potrebe za još jednim udarcem.
Kaže se za nekog ko ne pridaje previše značaja ličnoj higijeni, smrdi u kontinuietu, k'o pijana ciganka.
-Momak, je l' okupao tebe neko sem babice?
-Jeste keva jednom, kad smo išli kod babe na daće...
Dlakavi put do raja.
Put koji pređeš u pijanom stanju.
Izreka koju možete čuti od nabildovanog poznanika koji je pola svog života proveo u teretani, kada eventualno želi da vam dočara kako bi izgledala tuča u kojoj on učestvuje.
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
(Prethodni delovi: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7)
Jednog divnog letnjeg jutra, princ regent Aleksandar Karađorđević se probudio na ostrvu Krfu, sluškinja mu je donela limunadu, a onda se on okrenuo, poljubio verenicu, rekao je da će se ubrzo venčati, a potom je bacio setni pogled prema suprotnoj obali, gde se nalazi luka Igumenica...
E, pa kurac! Opet je sanjao pred buđenje. Nije se uopšte probudio na leto, nego na jebenu krfsku kišnu zimu, on se neće veriti još 6 godina, a nije mu prišla sluškinja, već brkati, i zbog vašaka ćelavi, ađutant, koji mu je podneo izveštaj o najnovijem broju vojnika umrlih od posledica raznoraznih ratnih boleština, ali ga i izvestio da je na ostrvo pristigla jedna posebna delegacija... No o tome, na kraju ovog toma.
Kraj Prvog svetskog rata i nastanak Jugoslavije
1916 i 1917. godina donose zaista neverovatan obrt. Koliko godinu dana ranije, činilo se da Srbi veoma lako mogu trajno nestati kao narod. A onda, posle mnogo krvi, suza i znoja, Srbi su se pridružili Francuzima, Grcima (koji su ipak ušli u rat), Rusima (koji će pak, naredne godine, iz rata istupiti zbog početka revolucije- ovog puta ih ne krivim za fatalnost), Britancima, Italijanima i- nešto kasnije- čak i pojedinim Amerikancima na Solunskom frontu. Ubrzo će srpska vojska činiti veliki deo savezničkog korpusa. Ipak, znalo se ko vozi traktor, a ko otvara kapiju, ili bolje rečeno, ko vozi tu novu šklopociju, tenk, a ko seče bodljikavu žicu i trči ispred savezničke konjice. Tako je vrhovni komandant na frontu bio Franše Depere (onaj, čije ime spikerka iz Bus Plusa izgovara nepravilno, dok govori da se stiže do stanice koja nosi ime po ulici, koja nosi njegovo ime), Francuz, i pritom su zapadni saveznici zadržali za sebe svu ratnu tehniku. Srbima su bili prepušteni pogani pešadijski zadaci. Bilo kako bilo, gotovo dve godine, borbe su bile slabog inteziteta. U pojedinačnim operacijama, osvojene su neke brdske kote, ali i grad Bitolj.
Bilo je vreme da se probije front. Generali su proučavali ko je najslabija karika sa susedne strane: Austrijanci su bili stabilni, Nemci dodatno ojačani povlačenjem Rusa iz raza. Kocka je pala na Bugare: bili su iznureni trima ratovima, a i držali su najslabije, levo krilo fronta. Jednog jutra, artiljerijska paljba je otpočela svom širinom fronta, a onda su se verovatno svi sa druge strane bodljikave žice začudili što Srbi naskaču na Bugare ko pekinezer na papuču, dok Austrijance i Nemce niko ne dira. Kocka se isplatila: neke bugarske jedinice su se predale bez borbi, a druge su jednostavno trknule prema severu da, kako su rekli Austrijancima i Nemcima, uhvate antilopu za doručak. Shvativši da će im visoko motivisani Srbi održati lekciju za sva vremena, i Nemci i Austrijanci su uhvatili babu Bežanu. Ono što se odvijalo narednih nedelja, teško se može opisati kao rat. Saveznici (čitaj: Srbi) su jednostavno ulazili unutar teritorije, a Austrijanci, Nemci i Bugari bežali koliko ih noge nose, svako odakle je došao. Do sporadičnog puškaranja bi došlo tek kada bi neko od neprijateljskih vojnika zaostao. Elem, ono što treba reći je da su Srbi uspeli u svoj euforiji zbog oslobođenja da prikažu i veličinu: kada su kapitulirale Turska i Bugarska, saveznici su pozvali srpsku delegaciju na pobedničke parade u Istanbulu i Sofiji. Ovi su to odbili, rekavši da nemaju nameru nikoga da ponižavaju, već samo da oslobode ono što je njihovo. Svaka čast, Pašiću! No, dobro pitanje je, šta su sve Srbi smatrali svojim. Kada je oslobođen Beograd, vojska je nakratko upala i u Vojvodinu, ali i u Bosnu. Niko nije ni pokušao da pruži otpor. Austrijska vojska je bila u rasulu. Austro-Ugarska se raspadala. Crna Gora je proglasila pripajanje Srbiji. Vojvodina je proglasila pripajanje Srbiji. Francuska je proglasila pripajanje Srbiji, ali je odustala od toga, jer im se nisu dopali brkovi kralja Petra. Šalim se. Na području Slovenije, Hrvatske i Bosne, formirana je Država Slovenaca, Hrvata i Srba. Nju je priznala samo i jedino Srbija. "ŠKK!?", mislio je narod, "oni se borili protiv nas, a sada ih priznajemo!?". A onda, delegacija te države dolazi u Beograd na razgovor sa princom Aleksandrom. Popodne- na opšte iznenađenje, princ objavljuje: Srbija i Država Slovenaca, Hrvata i Srba se ujedinjuju u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca (u daljem tekstu: Jugoslavija), pod dinastijom Karađorđević. Još veći ŠKK u narodu.
Šta se zapravo događalo tih dana? Srpska vojska je mogla da zgazi ceo Balkan i da napravi veću državu od Dušanovog carstva, a umesto toga, pristali su na zajedničku državu sa onima sa kojima su se do juče klali. E, sada premotavamo nazad na onaj deo kad je stigla ona delegacija na kišni Krf.*
(dramatizacija)
Ćelavi ađutant: Vaše prinčevsko veličanstvo, predstavljam Vam delegaciju Jugoslovenskog odbora.
Aleksandar: Pa, pobogu, gde ste Vi do sada? Još pre 2 godine smo dogovorili da otpočnemo zajednički rad...
Hrvat: Eee... Pa morali smo da vidimo šta će Vam biti s državom...
Aleksandar (cinično): "Ma šta će nam biti s državom". Borite se protiv nas, a onda čekate da vidite šta će biti s nama, pa kao da li da pregovarate...
Hrvat: Nemojte tako. Mi uživamo podršku gospodina Pašića. Osim toga, niste u poziciji da nas ismijevate. Mi smo ti koji dobijamo kako god se okrene...
Aleksandar: Znate šta. Nama Srbima ta Jugoslavija uopšte nije u interesu. Saveznici su nam dali dozvolu da, ukoliko pobedimo Austriju, uzmemo od Balkana sve što smatramo da je srpsko...
(trenutak tišine)
Slovenac: Nemoj tako, gosn princou. Mi smo ovde došlou da pregovaramo ko ljudou!
Aleksandar: Pa, ako hoćete da pregovarate, hoću da čujem konkretne ponude!?
Hrvat: Prijestolonasledniče, možda Srbi i ne vole tu ideju Jugoslavije, ali... Da li biste Vi lično voleli da budete kralj te zemlje?
Aleksandar: Gde da potpišem!?I tako (ili približno tako) je potpisana Krfska deklaracija, kojom je dogovoreno da se formira Jugoslavija. Dragutin Dimitrijević Apis, jedan od osnivača pokreta "Ujedinjenje ili smrt", nije voleo uslove pod kojima je zemlja stvorena, pa je brže-bolje izmišljeno kako hoće da ubije Aleksandra i streljan je. Iako je Srbima obećano da će dominirati novom zemljom, Aleksandar će se truditi da postigne ravnopravnost među narodima. Kada li je shvatio da presipa iz šupljeg u prazno?.
E, sad, izvinjavajte, ali promena plana! S obzirom da Srbija nije postojala kao nezavisna zemlja punih 88 godina, a kao ikakav faktor, činjenično, do kraja 80ih, u narednom delu se selimo direktno u epohu Slobovizije, kada su se stvorili prvi izgledi da će postati nezavisna država. Tako sam rešio da izbegnem svaku eventualnu neprijatnost, jer koliko god da bih neutralno pisao o Jugoslaviji, a naročito Titovoj Jugoslaviji, jednoj ili drugoj strani bi nešto zasmetalo.
Izraz se koristi za osobe koje vole da landraju. Retko ćete ih zateći kod kuće, uvek imaju ispunjen raspored neizostavnih obaveza (kafenisanje, trač - partija, šoping, trening, masaža, manikir...).
Ruža ulazi u kuću.
- Ružo, ljubi te majka, aj taman dok si u jakni da sredimo ono cveće u dvorištu. Obećala si mi još u nedelju,
- E, kevo, moram odmah da idem. Spremam neki projektni rad, moram do kopirnice i posle opet do faksa a večeras idem na slavu. Aj za koji dan.
- To mi svaki put kažeš! Ništa nećeš da mi pomogneš! Ti po ceo dan uz put ružo, niz put peruniko!Perunika odlazi.
Ten. Boja kože. Staza kojom se obično kreću prsti. Cesta dodira, znoja, mirisa, gnojavih bubuljona, alergija, opekotina, krvi, suza, penušavih kupki, sapuna, a i povreda na kolovoznoj traci. Poneki mladež je znak na putu. Obratite malo pažnju na njega.
- Bela put
- Tamna put
- Žuta put ...I naravno put Milutina Mrkonjića.
U borbi protiv promiskuiteta i hedonizma koji je harao, crkva je osmišljavala veoma kreativna ograničenja kako bi to suzbila. Tako su nastali neki metafizički pojmovi (greh) i ,naravno, društvena institucija brak. Seks je (bar za žene) bio prihvatljiv samo u okviru institucije braka i misija je time uspela.
Kad ono, međutim, brak se u savremeno doba malo ofucao, a ni njen idejni tvorac - crkva ne stoji mnogo bolje. Žene se izbezobrazile. Bilo je vreme za nove ideje, u duhu vremena i tako nastade - institucija prvog puta (pritom ne verujem da je crkva i ovo smislila, možda, ali mnogo bi bilo). Ova institucija je nastala logikom ,,kreši se slobodno, ali prvi put je zajebano" i time je odbijen prvi, ako ne i drugi talas promiskuiteta. Ova barikada je posle ulepšavana izrazima da je prvi put poseban, da je za taj poduhvat potreban poseban muškarac i da je potrebna i izvesna, a teško dostižna doza spremnosti i zrelosti. Tako su nastale konfuzije različitih vrsta.
-Dragi Cool, imam 15 godina i dečka dva meseca, ali se plašim prvog puta. Pomozite!- maloletnica
- Draga maloletnice, treba da znaš da prvi put treba da bude poseban..
-Dragi Cool, imam 18 godina i ja bih da dam dečku, ali se plašim da neće biti posebno..-strašljivica
- Draga strašljivice, tvoje sumnje su opravdane..
Put za razbijanje kamena u bubregu.
Put kojim mleko prođe od krave do potrošača.
