Izraz koji se koristi kada neko brzo drmusa nogom dok je nervozan, obično u sedećem položaju. Drmusanje može biti “gornje”, kada se noge prekrste i radi se stopalom, ili “donje”, kada se pokreće cela noga. Iritantna i odbojna pojava, može dovesti do konfliktnih situacija, posebno ako frekvencija drmanja pogodi rezonancu stola za kojim sedi više ljudi...

Dani kada nam ateisti-fanatici stavljaju do znanja posterima i definicijama da su oni ustvari ateisti(sa OGROMNIM A) i tako nam pokazati da nisu ništa bolji od verskih fanatika koje kritikuju. Da li je u pitanju srpski kompleks da se stalno bude u centru pažnje i praviti od sebe crnu ovcu preko interneta(dok je u stvarnosti opična pica) ostaje pitanje. Ko se seća veselih devedesetih zna da su gologuze pevaljke stalno nosile ogromne krstače među plastičnim sisama i kroz medije nam plasirale priču koliko se puta mole, redovno poste, imaju svetog Evstatija naslikanog na zidu spavaće sobe itd. E, ovo je odgovor suprotne strane. A normalan čovek sedi, ćuti i zna da ostalim normalnim ljudima nije bitno da li je on ateista ili se klanja Dartu Vejderu.

Prva stanica - HORGOŠ ! Carinici naše zemlje te preklinju da što bolje zaštekate alkohol i cigare od mađarskih polu-nacističkih carinika i da se ponašate barem iole normalno da pređete graanicu. Posle 2 sata njuškanja ulaziš u Mađarsku i krećeš se prema centru Evropske porno industrije, najbližoj EU prestonici i stanovnicima čiji je prosek godina 90.

Prvog dana posle obilazaka znamenitosti, deca koja dolaze iz provincije plaču od sreće kad vide KFC i tržne centre. Tu se prejeda i ostavlja se svota ne manja od 2500 forinti ili 20 evra. U hotelu dolazi na red rakija ljuta od kuće, uredno uštekana u flašu od vode da je carinici ne bi provalili kao i razredne starešine. U disku počinje vaćaranje devojčica, na kraju se sve to završi po sobama uz bambusanje u pijanom stanju.
Drugi dan, opet znamenitosti, a onda RAJ za provincijalce, obilazak šoping centrova u trajanju od 5 sati. Nema radnje u koju se ne ulazi, kupuje se ono što nikada u Srbiji kupio ne bi, dres Ferencvaroša ili Kečkemeta, kačketi, patike, farmerke. Nju Jorker ostaje prazan isto kao i H&M i ostal low coast butici. U SPAR-u, supermarketu kupuje se JACK i Smirnoff za večernje uništavanje u hotelu. U hotelu obezbeđenje te na kolenima moli ispred sobe da prestanete da pijete i gađate Slovence i Portugalce koji su ispred hotela i užurbano se evakuišu iz hotela jer su Srbi u njemu.
Tako i narednih dana, razredne starešine umiru gledajući i ne mogu ništa da urade protiv pijanih, onih što stalno bambusaju devojke i onih što su pukli sve pare. Inače, često se razgledaju LANC HID, dvorac i Trg heroja, al nekima to nije bitno. Inače, ZOO vrt nije ništa posebno i bolji je onaj na Paliću.

Reč koja se koristi samo uz imperative, kada se uputi sagovorniku stavlja mu do znanja da momentalno i bez pogovora mora da učini izrečeno i to maximalnom brzinom. Turbo jebeno brzo.

Najčešće uzvično-pitanje jednog tipičnog,gladnog tinejdzera dok pretura po frižideru,tiganjima,šerpama...u potrazi da stavi nešto u kljun.

Upozorenje ukućanima da se približavaju zoni sa povećanom koncentracijom alkoholnog isparenja i realnom opasnošću od bombardovanja psovkama, proklinjanjima i lažnim obećanjima pijanog ležećeg subjekta, vlasnika flaše.

-Stavljanje pred svršen čin. Sta god da uradiš - nije dobro.

Religije koje su nastale po Melaneziji i Novoj Gvineji pri prvim kontaktima domorodaca sa zapadnom civilizacijom. Oni su tada videli neke čudne skalamerije, radije, šrafcigere, naočari za sunce, gasne lampe, koje su bile potpuno strane njhovoj manufakturi. Pošto nisu mogli nikako da ih sami proizvedu oni su počeli da izvode rituale i mole da vetrovi ili beli čovek dobace na njihovo ostrvo misteriozni i blagosloveni "kargo".

Ovo je takođe zvanična religija omladine širom sveta. U cilju da izmole od svojih matoraca za novi iPod, Playstation ili mobilni oni pribegavaju redovnom učenju i spremanju sobe(ređe) ili kmečanju i moljakanju(češće) pošto, je li, nisu sposobni sami da zarade lovu. Takođe postoje neke nasilnije sekte, npr. u vidu Airmax kulta koji podrazumeva makljažu po ulici i lomljenje izloga.

Iliti vlažni snovi. Prikaze izazvane monstruoznom zagorelošću i hroničnom nejebicom. Javljaju se u periodu kada već mesecima nisi opštio nisakim osim sa samim sobom. To je ona faza kada ti se i komšinica Julka, ta grdobna skotina sa licem buldoga i jakim nagoveštajem brkova čini kao poželjan kandidat za prekid apstinencije. Al' džaba, ti si u takvom daunu da te mrzi da je uopšte pitaš iako znaš da bi ti dala na keca. Tako samo po vasceli dan ležiš u krevetu u nekom polusnu, a grešni snovi samo lepršaju. U svojoj obamrlosti i ne primećuješ da su vrata sobe odškrinuta, a da je tvoj Jedini Utešitelj, zainteresovan pričom koja se odvija u tvom mozgu, počeo radoznalo da pomalja glavu iz tvojih bokserica.

-Ljudi koji jedu sve po kuci,bili gladni ili ne.

Pitanje koje iznervira. Obično ga postavlja roditelj uveče u 10 sati.
Kada sediš za kompjuterom kao drogiran,u tom trenutku to pitanje stvarno nije potrebno...

Najjeftinija riječ na svijetu. I olaka, i nestalna. Lakša od vazduha, kao i osoba koja je izgovara, uostalom. Namijenjena osobi sa obje noge na zemlji i uže koje ih povezuje. Dobro je što postoji i dobro je što postoje. Inače odletješe, oboje...

Skripa kreveta pri ustajanju, trapavo sunjanje bosih stopala do kuhinje, otvaranje frizidera uz otpustanje gume na vratima, kontakt rebara polica i boce mleka pri vadjenju istog, odvrtanje poklopca, glb-glb, brisanje brkova od mleka uz kratak smrk, brisanje ruku o majicu, zatvaranje poklopca, ponovno komesanje na polici, prilegnuce gume na vratima frizidera, otvaranje fioka u potrazi za keksom, preturanje po fioci rukom uz dodir raznih suskavih ambalaza, nezno izvlacenje kesice iz fioke, sustavo otvaranje kesice, gresno zavlacenje priblizenih kaziprsta i palca u potrazi za kesom, pobedonosno izvlacenje keksa, hrskanje pri zvakanju, pa jos jedan keksic, jos jedno hrskanje, savijanje kesice i neuspeli pokusaj tihog guranja nazad u fioku, sunjanje nazad u pravcu sobe, udarac u stolicu (jer bi klik prekidaca bio preglasan) uz priguseni bolni jauk, stenjanje, opipavanje zidova uz skakutanje na jednoj, nepovredjenoj, nozi, skriputavo ususkavanje pod jorgan uz bolni, ali zadovoljan, uzdisaj.

To je ona situacija na letovanju kada, nakon petnaestočasovnog vozikanja autobusom po vukojebinama, uvalama i nekim zaseobinama napokon stignete na unapred određenu lokaciju, odsedite još neka 3-4 sata na 40 stepeni ispred hotela/vile/privatnog smeštaja iz razloga što su sobe u pripremi jer su se prethodni korisnici baš pre par minuta evakuisali, zatim vam, posle tih časova transa, saopšte da je soba slobodna i vi onako ozareni vatate prtljag, žurno krećete ka sobi, lagano se penjete uz stepenice, prilazite vratima, stavljate ključ u bravu, okrećete ga i...I shvatate da je slika smeštaja koju ste videli na internetu bila bar 3x zumirana. Nakon toga sledi dubok uzdah i mirenje sa sudbinom, zahvaljujete se bogu što ste stigli živi i zdravi, i što vam je podario bar krevete na kojima ćete spavati.

Pešačenje do kuće u 5h ujutru posle fajronta u kafani.

Uglavnom trokrilni, ako želimo da dočaramo nekog baju koji ima 210 cm i 150 kg.

Sendviči, grickalice, pečeno pile, slaninica i luka. Drevni običaj iz vremena kad se putovalo magičnim železnicama Jugoslavije u kušet kolima. Spakuješ torbe i decu, uzmeš platu i kreneš put morske obale na sedmodnevni provod radničke klase, a kući te čeka regres kad se vratiš.

Destinacija neko od radničkih letovališta, Hrvatska ili Crna Gora, svejedno je jer te na stanicama čekaju isti likovi. Uzvikuju "slobodne sobe", "prenoćište" i slično, vode te u poludovršene kuće sa sobama pretrpanim starim nameštajem, podaleko od mora. Jebiga, jeftinoća, a pijaca blizu lako se kupi paradajz.

A usput, u vozu, otimačina za mesto pored prozora. Tamo gde je ona tacna na podizanje na koju majka stavi kariranu krpu pa preko nje izvadi neku kesu i onda celo pile. EJ! CELO PEČENO PILE! Čerupanje mesa, prstima, četnički, masne ruke brišeš o sedište zelene boje (crvena su bila u prvoj klasi, tamo nema radnika), a mati te hrabri da samo ručkaš. Dug je put, tek sutra stižemo ako ne bude odrona na pruzi.

Ej kako su ti pilići bili ukusni.

Period kada ti se radi sve živo, pa možda i ono na šta te niko ne bi naterao ili šta odlažeš mesecima.

to je kad baka pita unuku 10 puta(bez preterivana)u roku od pola sata isto pitanje a ona na to svaki put odgovara sa osmehom. i tako svaki dan...

U kombinaciji sa dotrajalom socijalističkom drvenarijom (prozorima, vratima na balkonu) najbolji indikator jačine vjetra napolju.