Još jedna u nizu serija, nastalih kao posledica eksperimentisanja španskih scenarista, koji su odlučili da već godinama poznatu radnju, koju su redovno iznosili stariji španski "glumci", prenesu na mlade nade, verovatno potomke istih. Sa trećerazrednom umešnošću, znanjem i talentom, kao i usiljenim osmesima i naravno - veštačkim suzama, ovi "umetnosti okrenuti" tinejdžeri, mogu izazvati u posmatraču samo izvesnu dozu sažaljenja ili nekontrolisanu potrebu da promene kanal. Svrha snimanja ove serije je ukazivanje na "urbano-patrijarhalno" vaspitanje španske omladine.

Jedna od najčešće korišćenih španskih reči u našoj svakodnevnici, naročito od strane muškog dela populacije (sa više ili manje uspeha). Na našim prostorima ulazi u široku upotrebu sa početkom emitovanja latinoameričkih serija, dakle od sredine devedesetih godina. Glavni razlozi zbog kojih se odomaćila su to što je jedna od najčešće spominjanih reči u ovim serijama i zato što se lako izgovara i pamti. Verujem da svi znaju šta znači, a često se koristi i u množini - čikitas.

Jedan od trijumvirata profesionalnih političara koji sa njim čine Čedomir Jovaović i Ivica Dačić. Ovi profesionalni političari su se u životu bavili samo politikom i ničim drugim. Najavom privremenog (dan-dva-tri) povlačenja Vučić je postao egzistencijalno, a bogami i psihološki ugrožen. Od čega će jadan da živi? Koga briga, osim toga nakupilo se...
Zaštitni znak po kojem se razlikuje od ostalih "mladih lavova" je teatralna elokvencija na nivou španskih telenovela. Takođe se odlikuje vrelim usnama za koje zlobniciv vele da su silikonske. Od milošte ga zovu picousti...

Dva pojma iz arsenala španskih kompozicija za gitaru koji su bili nedostižni mnogim gitaristima početnicima i njihovim prijateljima. Za njihovo sviranje je bila potrebna majstorska tehnika koja je emocije tuge i sete ili strasti i energije koja osvaja celo telo, širirla kao leptiriće u stomaku ili podrhtavanje ruku i nekog prostora između srca i glave . Opčinjenost muzikom vrele i tužne Španije se prenosila na one demokratske građane otvorenog srca, žitelje R’n’R države koji su želeli da svoje pravo na kvalitetnu muziku usmere na sve dobro, lepo i uzbudljivo zabeleženo notama.

Drzava nema novca za povecanje plate svojim ljudima, ali bitno je da ima itekako para za bacanje kada je u pitanju ugoscavanje svakakvih njuski poput onih Otomana, Sherezade i onog njenog bradatog frajera koji su ogulili drzavu gostujuci u skupocenim restoranima i hotelima (ne verujem bas da je Sherezada sama platila da dodje u Srbiju, boli nju pi*ka).
A da ne pricam o otkupljivanju Latino-americkih (popularno "Spanskih") serija koje imaju po 983829 epizoda, sve su na istu foru i zavrsavaju se isto (glavna pi*ka i fenser se vencaju i zive srecno do kraja zivota).

Tradicionalno lamentiranje starijih ženskih članova rodbine nad rastućom razdaljinom grana u porodičnom stablu, usled koje postoji neverovatna mogućnost da se dvoje mladih rođaka negde sretnu i zaljube (babe to nikad ne zovu pravim imenom). Dok je u selu to skroz smislena i česta pojava, usled kruga ljudi omeđenog rodbinom, u dalekom velikom gradu je slabo moguće. Ipak, bapski strah samo raste pominjanjem dalekog velikog grada.

Zbog dugih istorija porodično familijarnih odnosa, ovo je često jedini razlog upoznavanja rođaka sa različitih krajeva porodičnog stabla, koliko god se ta dva kraja mrzela..

Prema principu španskih serija, što je manja šansa da se to dvoje sretnu, babama je sve logičnije da se to stvarno desi.

Ne džukela nego pevač, reper ili šta je već... Predstavlja sinonim za komercijalu i fura imidž zajebanog momka, ćelav je kao i većina zajebanih momaka, i skoro uvek nosi naočare tipa Luj Viton Mile Kitić special edition proleće/leto 2016. Proslavio se pesmom ”Znam da me želiš, znaš da te želim”, kad je skontao da nakon tog hita neće moći svojim umećem da učini nešto više sam rešio je da se udruži sa pevačima koji su pripadnici potlačene mase u Americi, tj. latinoamerikancima i čamugama, te s njima snima duete. Stil pevanja (ako se to tako može nazvati) mu je sličan onom Šona Pola, peva nerazumljivo, ubacuje puno španskih reči, a pesme su mu naravno jebačke.

Ono sto dozivis dok docekas nastavak filma na Pinku posle dugometraznih reklama...
5 radnih dana zbog spanskih serija preskaces ovaj kanal i stiskas dupli klik dugmeta UP na daljinskom svaki put kada dodjes na kanal koji ti je ispred Pinka (npr. ako je pink kanal br. 7, ti automatski skaces sa 6ice na 8icu) i taman kad dodje vikend uvece i pozelis da se opustis uz neki film ako vec nisi otisao u provod, dozivljaj ti useru reklame!
Iskusnije filmadzije su se prilagodile ovoj pojavi pa onda su u stanju da odremaju tacno 20ak minuta, koliko traju reklame i probude se a zatim mirno nastave da gledaju film.

U toku migracije selo - grad, seljak sa sobom vuce svoju tradicionalnu narodnu kulturu. Taj seljak naravno treba da se utopi u kulturu grada, kako se ne bi "izdvajao". Tu nastaje prava magija - masovna kultura, kic i sund koji pruzaju zamjenu za intelektualni i obrazovni nedostatak. Medjutim, dugim nizom godina, takvi ljudi postaju vecina. Te sada obrazovana manjina tezi da bude neobrazovana vecina, radi konformizma, generalno straha od izolacije. Sto naravno izaziva novi oblik masovne kulture - vodic ka totalnom praznjenju mozdanih celija.

Košarkaški komentator Javnog servisa Srbije, u poslednje vreme skoro svaki prenos radi uz pomoć stručnog konsultanta Mirka Ocokoljića. Ključ njegovog komentarisanja leži u jednoj reči: atributu "jako". Prvo ga je dodavao na fizičke i metafizičke osobine kao npr. jak igrač, jak šuter, jak bloker, da bi kasnije počeo da ga dodaje i za elemente košarkaške igre: jaka odbrana, jak napad, jak u skoku, jak u šutu za dva i tri poena, jak ulaz itd.

Proizvod koji radi sve, osim onoga što mu je namena: pomera živce svojom reklamom, izjeda kožu ruku, izbija i poslednji dinar iz džepa, daje lažnu nadu i na kraju i razočarenje.

Ovako dug i zvučan naziv je nastao iz potrebe da se popuni deset sekundi reklame jer o samom proizvodu i nema mnogo šta da se kaže.

Najmlađi je iz Veniš femili u kojoj je uobičajeno da se imena dodeljuju po stereotipu iz španskih serija. I generacija- Veniš, II generacija- Veniš oksi, III generacija- Veniš oksi ekšn, IV generacija- Veniš oksi ekšn intelidžens, V generacija- Veniš oksi ekšn intelidžens plus i na kraju heroj među herojima- Veniš oksi ekšn intelidžens plus kristal vajt.

Zaključak se takođe može izvesti iz veze sa španskim serijama, nakon izlaganja omiljenog dela garderobe ovom sredstvu - veoma loša i beskorisna sapunica.

Salvador Ballesta Vialcho Salva, legendarni fudbaler brojnih španskih timova. U sezoni 1999-00 u dresu Rasing Santandera, najbolji strelac Primere sa 27 golova. Na kraju sezone dobija dve ponude, Deportivo La Korunje i Real Sosijedada i odlučuje se za drugu. Neobičnost ovog izbora je u tome što je te sezone Deportivo bio prvak Španije dok je Sosijedad ispao iz Primere. Salva je naravno to znao, pa je i pored toga između prilike da igra Ligu Šampiona sa ambicioznim timom Deportiva, izabrao Segunda Division sa Sosijedadom. Nelogična odluka za ono vreme ali i jasna poruka da nisu svi na ovom svetu vođeni ambicijom. Od tog doba, za svakoga ko između dve opcije izabere ubedljivo goru, kažemo da je Salvador Salva.

Najveća gospođa među ženama.
Ako ima do 50 godina :
Ona svoje vreme troši na uvežbavanje mjaukanja ne bi li opravdala "rad po kući" jer se to radi "ceo dan".
Ako je umešna i pri tome ime muža morona, može slobodno da se oda :
- blejanju u TV (serija ima divnih: od španskih , preko portugalskih...) i listanju časopisa
- zevanju po izlozima
- šopingu gde uvek kupi i zaradi ("Vidi, dušo, ovo je bilo na popustu!!")
- ili poda komšiluku jer je pijenje kafe sa "komšinkom" njen prozor u svet, rame za plakanje, medijum za ogovaranje.

Naravno, ona traži posao, ali bi svisnula kada bi se zaposlila.
Naravno, ona veoma lako troši novac koji nikada nije zaradila.

Ako ima preko 50, mnogo je varijeteta i ovo se ne odnosi na nju.

Lik koji (kad zagusti) zahvaljuje Bogu sto je odgledao tu jednu epizodu 'Esmeralde' sa kevom.

Novija pojava najuocljivija na Adi ciganliji.
Kao klinci se palili na stajling muskulaturu Dzona Ramba, kao adolescenti na Cuvare plaze ko Mich Buljkenjon na Pamelu.
Setaju po dvojica, trojica, jedan pored drugog, ramena im izravnjana, hod ujednacen, kao da vezbaju strojevi korak.
Ovi interesantni mladici su srpski Latinoamerikanci.
Uvek bez majice.
Grudi sveze obrijane, diskretno pouljene, i ceo gornji deo tela do vrata.
Preplanuli pre pocetka sezone - radio solarijum.
Naduvenih misica, nema zilave definicije, nadutost usled pucanja u guzu steroidima.
Neobicnih frizura kao pickoplacljivaca iz spanskih serija.
Autosexualnog opredeljenja, sav testosteron im se stukao u "mishice", sopstveni tonus ih uzbudjuje.
Patriotske tetovaze, kineski simboli, slova, naci-svastike, naci-polusvastike zmajevi, tigrovi, leopardi, zmije, lavovi, sve sto je zajebano i agresivno, Hristov portret u nevidjenim polozajima profila, anfasa, poluprofila, na jos neuobicajnim pozicijama na telu.
Tetovaze fovistickih razdrazujucih, privlacopaznjecih boja.
Niti pisnu niti zubi shkrinu!
Pogled mrk ko posle frasa.
I.T.D.

Italijanska serija koja je jedno vreme bila popularna i prenosila se čak i na domaćim kanalima, ali je po dolasku novih i boljih španskih i engleskih sapunjara naglo posustala i izgubila rejting. Jedino se još ponekad pogleda finalna epizoda trilogije rađena po temi te serije, ali se u njoj pored dobro poznatih pojavljuju i neki novi anonimni glumci. U međuvremenu su i protivničke sapunice ostale da se prikazuju samo na kablovskoj, ali su tamo veoma gledane. Čak su i mnogi glumci iz te italijanske serije prešli u suparničke zbog neisplaćenih zarada i malog budžeta. Ipak, i sada se redovno pojavljuju par glumaca iz Serije A na dodeli Oskara, ali tamo uglavnom ne budu nominovani. Ostala je da se prikazuje samo Italiji dok je u našoj zemmlji preovladala domaća sapunjara iako je veoma dosadna. Sve ovo govori o propasti ove nekada vrlo konkurentne serije čak i Holivudu.

Većina zna o čemu se tačno radi, za one koji ne znaju, Milan Gurović bivši košarkaš Crvene Zvezde, i nekih španskih klubova (kratko i igrač Partizana) ima na ramenu tetovažu Čiča Draže.

E sada kada je on sa Zvezdom gostovao u Hrvatskoj, prvo je morao da nosi steznik preko tetovaže, a onda kasnije nije ni išao na ta gostovanja. Važno je napomenuti da je oko te tetovaže najviše arlaukala Cibona.

E, a istoj toj Ciboni nije smetao Čiča Draža dok je Gurović igrao u Španiji, i kada bi oni dolazili u Zagreb. Zanimljivo?

Kako bi oni inače objasnili čelnicima Evro-lige da se Milanu Guroviću ne preporučuje dolazak u Zagreb, jer može isprovocirati publiku tetovažom. Ne da im nije smetala tetovaža, nego nisu smeli da pisnu.

Nešto slično radi čika Dule, u Evroligi je miran kao bubica uz poneku psovku upućenu sudijama, dok u domaćoj i NLB ligi uskače na teren, izvodi igrače sa terena i šta ti znam sve ne.

Glavni srpski prozor (ili portal) koji nudi alternativni pogled na svet kulture i informacija. Sa sličnim projektima deo neprofitne humane organizacije koja za cilj ima okupljanje ljudi oko ideje da je sve jedan Veliki Šou (možda čak i familijarni). Obožavan od velike većine Srba, uporedo sa islamom se ubraja u glavne religije, ali najjače među njima jer prema statistikama mnogi vernici uopšte ne prestaju da se mole i žrtvuju svoje vreme, obrazovanje i pamet zarad Pink TV-a.
Nudi bogat asortiman proizvoda emisija obrazovnog sadržaja, poput španskih sapunica, hrvatskih sapunica, srpskih sapunica, srpsko-hrvatskih sapunica, korejanskih sapunica, ruskih sapunica, abisinskih sapunica, britanskih sapunica, brazilskih sapunica, argentinskih sapunica, presijskih sapunica, indo-iranskih sapunica, vizantijskih sapunica, vijetnamskih sapunica, staroegipatskih sapunica, kineskih sapunica, bantu sapunica, svahili sapunica, venecuelanskih sapunica, slovenačkih sapunica, francuskih sapunica, nemačkih sapunica, islandskih sapunica, indonežanskih sapunica i ma kakvih sapunica, te raznovrsnim dnevnicima koji se trude da nam pomognu da budemo u toku sa svim događajima dana - obeleženi raznim brojevima od 1-100, epitetima (nacionalni, verski...). Bitan i uticajan deo programa čine i reprize.

Eklatantan dokaz kako britanska filmsko-serijska ostvarenja ne moraju da odskaču od umetničkog kvaliteta latino ili turskih serija, te da mogu biti u klasi kao i naše serije po romanima Mir-Jam (Ketrin Kukson, štaviše, i jeste neka engleska Mir-Jam, samo što je doživela duboku starost, što je bilo dovoljno da dobije zvanje "Lady").
BK TV je prikazivala dotične vikend-filmove 1997-99 i oni su stekli veliku popularnost: pritom prikazujući potpuno istu tematiku kao i analogne latino i turske serije: samo nešto drugačije stilizovane- naime, radilo se o ljudima iz niže i srednje klase koji pokazuju kako je ljubav jača od svih socijalnih razlika, te uspevaju da ostvare ljubav sa mnogobrojnim momcima i devojkama iz više/plemićke klase, koje porodica odbacuje, čime oni stiču status svojevrsnih "pepeljuga". Čak se događa i da neko od tih iz "ugnjetene klase", zbog ljubavi, ubije nekog od roditelja svoje ljubljene/svog ljubljenog.

Zvrčka ili nameštaljka u cilju osvete.