Glavni lik u serijalu Star Wars, posebno ako se uzme u obzir svih šest epizoda. U poslednje tri epizode se pojavljuje kao emanacija čistog zla, čovek u limenoj kanti koja je u vreme kada su filmovi snimljeni davala odlične efekte. Takođe su njegova poketljivost, vladanje Silom i rukovanje svetlećom sabljom fenomenalni. Međutim, Luk saznaje da mu je Dart otac (za one koji pukušavaju biti duhoviti: zaplet dostojan španskih serija). Na kraju Dart prelazi na stranu dobra, tj. pobunjenika i strada.
U prve tri epizode se pojavljuje kao Anakin Skajvoker i vidimo njegov tragičan uspon od roba do mladog džedaja, koji je kresnuo princezu (za razliku od njegovog sina koji je imao pristup ženama na nivou pešovana). Njegova majka Šmi kaže da nije imao oca (bezgrešno začeće?!). Svejedno, zbog ljubavi prema majci, svojoj princezi, i najzad prema pravdi, Anakin tone u tamnu stranu, sve dok ne postane Dart vejder. Anđeoski pad, kako je napisao jedan filmski kritičar.
Bez svake sumnje Dart Vejder je najomiljeniji negativac celokupne fantastike. Prema njemu su svi ostali smešni.

priča koju bacaš devojci ili bilo gde kada želiš da se istakneš po besedničkim mogućnostima, ponekad i kada ti je dosadno, česta pojava kod korisnika ovog sajta.

To je lik iz spanskih serija koji se razume u medicinu vise nego i jedan doktor u svetu.On je stomatolog,pulmolog,cesto je i na ginekoloskom odelenju,po potrebi je i psihijatar(ako je neki clan iz bogate porodice skrenuo,prividjaju mu se mrtvi koje je on ubio smatrajuci da je tako najbolje).Naime,taj isti doktor cesto dezura na hitnoj na prijemu i uvek je tu ako se dogodi saobracajna nesreca e tu je glavni.Pored njega i invalidi prohodaju ok mora se priznati uz malu pomoc Marije device od Gvadalupe!Ako neko od njih ima veliki oziljak na licu ili telu on to ukloni samo jednom operacijom bez problema,vraca im vid i budi ih iz kome.Naravno on takodje dolazi i u kucne posete posebno ako se glavna junakinja iznenada onesvesti on se brzinom svetlosti stvori tamo i samo mereci joj pritisak on joj ustanovi trudnocu!Blago njima imaju doktora za resavanje svih tegoba i problema jos ako je doktor neki macan zenski deo populacije garantovano mu pada pod noge.

I sad ne mozes da se ne zapitas sta ovi nasi doktori rade i zasto se i oni ne razumeju u sve bolesti...

Veprovanje je ritualni čin sa ciljem vraćanja i utemeljivanja pravih vrednosti.
Veprovanje nije ograničeno niti na dan, niti na broj ljudi. U stvari sam cilj je što više i što češće. Ritual sadrži najmanje dva vepra (čoveka pripadnika filozofije vepra), među kojima vlada iskreno prijateljstvo, jer u vepar svetu nema španskih serija, to je časno moralno potkovano, utopisko društvo svinja.
Veprovi dalje moraju na vatri spremati neku hranu (pošto su svinje svaštojedi sve dolazi uobzir od ribe, pasulja, gulaša do…).
Muzika je svakako deo ovog rituala, ali ne i obavezan zato sto su prijateljstvo i razgovor u prvom planu. Različiti veprovi različiti ukusi.

Alkohol - Obavezna pojava na svakom veprovanju, jer budi razgovor i sluzi kao
serum istine. Najbolje pivo i obavezno domaća rakija, zatim vina i pelin. Zabranjeno
je vepru da pije gluposti i izvikane budalaštine kao viski, brendi…
Dalje sve ide spontano smeh, šala, filozofija, ideje za unapređenje društva…
Obično se završava valjanjem veprova po zemlji.

Zasto vepar? Vepar je divlja i slobodna životinja. Trenutno ugrožena vrsta.
Nosi naše alkoholičarske osobine : valjanje, stavlja sve u usta, tovi se…
Veoma mirne naravi ukoliko ga ne izazivaš, tada divlji vepar postaje
veoma opasan.

Na osnovu izgovorene ove rečenice najlakše ćete prepoznati određene kategorije ljudi.

Rečenica koja ima više značenja u zavisnosti od koga je izgovorena i kojom prilikom.

Tekst izvrsne asimetrične vrednosti, provučen kroz najširi dijapazon vremenskog i konstruktivnog toka, načinjen u umu nekog destruktivnog manijaka, isklesan u kamenu Mont Everesta. Ona priča kada je neko nešto sa nekim uradio na neki način, što neko, negde, u nekom vremenskom periodu treba da pročita, da pusti tu masivnu količinu informacija kroz receptore vida i lokalizuje ih u malom mozgu, prinuđen da količinom datih podataka izbaci iz mozga celu srednju školu i onu jednu jedinu knjigu o preživljavanju u divljini urbanističke sredine, vođenu kroz način pravilnog i racionalnog šopinga, prevashodno namirnica i ravnomernog raspoređivanja primljene monetarne vrednosti u vidu plate.
Nešto poput one priče koja sve zanima, ali niko ne želi da je čuje ili ne daj bože, pročita.
Priča vašeg života. Rođeni ste za vreme rata ili ste u to vreme odrasli. Nije bitno kog datuma i koje godine, svi znamo sa kojih ste prostora, a ovde je uvek bilo nekog rata. Bez obzira na okupatorske sile, imali ste divno detinjstvo. Šuma, park iza zgrade, dvorište, društvo iz komšiluka. Žmurke, ganje, straže, pa čak i u to vreme depresivnih i u isto vreme lucidnih trenutaka našeg naroda, igrali ste se rata. Maloumne dileje bez kapi zdrave i racionalne pameti, nesvesne dešavanja oko sebe. Kasnije, škola. Navikavanje na obaveze i polako gašenje detinjstva, dok vam se mozak pun nepreglednih panorama mašte šije i oblikuje prema onome što se smatra normalnim. Imputacija religije, politike, pogleda na društvo, odvajanje normalnog od nenormalnog, sve preko strogo iskrojenih društvenih, duhovnih i fizičkih normi. Odrastanje. To je trenutak kada kreneš stranputicom u svom životu. Tinejdžersko doba. One godine na koje ćeš u dubokoj starosti da gledaš delom sa gađenjem, delom sa setom. Ali si ipak zahvalan životu na tim uspomenama, koje su te najviše oblikovale. Prva cigareta. Prvi džoint. Prvi odigrani tiket sa društvom na kraju osnovne. Ah, ta još uvek nevina vremena. Stigao je i taj dan. Probao si nešto od jačih droga na proputovanju kroz Evropu u dvadesetoj, sa društvom. Išao si na ispiranje od Češkog piva. Jurili su te karabinjeri po Rimu jer si se pobio u lokalnom kafiću sa likom koji je smuvao ribu za susednim stolom na koju si bacio oko. Bio si lud. U Nemačkoj si se skontao sa grupom gejeva koji su ti uvalili džoru po nižoj ceni. Zauzvrat si se klao sa lokalnim neonacistima braneći ih. U Francuskoj si nevino spavao na Jelisejskim Poljima, snivajući divne snove nošene svetlim "Šardoneom" i govedinom sa tri kile crnog luka. Bežao si na Koridi od razjarenih Španskih bikova i toreadora sa mačevima, jer si kresnuo gradonačelnikovu ćerku ispod tribina. Jebao si Bugarske kurve poreklom iz Ukrajine, prerušene u časne sestre u Amsterdamu. Pokušao si da preplivaš la Manche, ali te srećom brodska patrola izvukla na vreme i pomogla ti da se spaseš iz hiperventilacije. Trčao si go ispred Engleske kraljice.
Vratio si se nazad u svoju zemlju. Par sledećih godina si bio frajer u društvu i muvao svaku ribu na koju si naleteo. Sve dok se jednog dana nisi oženio. Proglašen papučarom, sa devalviranim krugom prijatelja i srećnom ženicom uvek željnom pažnje, prolaziš kroz još par godina svog života. Dobijaš decu. Ti mali anđeli koji ti psuju sve po spisku. Preslatko, dok su male praznoglave budale. I oni odrastaju. Tada se svet pretvara u mračnu pustaru u kom te boli kurac za sve oko sebe. Brak ti se raspada, ali izdržavaš zbog dece. Žena se dere na tebe svaki dan i zvoca ti zbog para. Banke traže povraćaj kredita uz kamate od pedeset posto. Kasniš sa ratama za auto i stan. Kum hoće da te bije jer mu još nisi vratio pare, a šef te tera da radiš prekovremeno. Neplaćeno, naravno. Pronalaziš mir u piću. Sediš u kafani i razmišljaš. Jebao si pola Evrope. Sada tebe jebe cela Srbija. Vremenom se izvučeš iz svega. Deca diplomiraju i napuste te. Posećuju jednom godišnje. Nekad i ređe. Žena svakih par dana kupuje baterije za vibrator koji je dobila od komšinice Mice za Novu godinu. Ti znaš za to, ali te boli kurac. Ne sapliće te svaki dan, što se toga tiče i bar je srećna. Ne priča. Mnogo. A i ti si srećan. Jebeš komšinicu Micu kad god joj je muž na poslu, a deca u školi. Prolaze godine. Usponi i padovi. Obraduješ se i ucvikaš od svake vesti. Prestao rat. Da li je to samo zatišje pred buru? Komšinica trudna. Da li je tvoje? Konju, naravno da je tvoje. Onaj njen je zadnji put pipnuo nakon Božićnog posta '99. Jebiga, ne možeš sad ništa. Bar je tu, blizu, možeš da ga gledaš kako odrasta. Starost. Otišao si u svoj zavičaj. Provodiš poslednje godine svog života u miru. Razmišljaš o svom životu i prisećaš se svih trenutaka sa osmehom. Uz suzu na licu i poslednje otkucaje srca, možeš da kažeš samom sebi da si živeo.
Zašto je ova priča bitna? Nije. Da li je istinita? Ni to nije bitno. Ali bi bilo lepo da je neko čuje. Ili pročita. Ali neće. Iako je napisana, u savremenoj ljudskoj prirodi je da živi brzo i ne obraća pažnju na one stvari koje nas ne zanimaju. Umesto napredovanja, ram memorija homo sapiensa se smanjuje. Teško je zadržati nečiju pažnju. Smisao ovoga je ironija. I jedna priča. Šta je ironija u priči? Nema je, jebiga. Ironija je u definiciji...

Nekada davno se originalnost odeće procenjivala izmedju ostalog po tome da li ima etiketu, tj deklaraciju ili nema, gde je i kako ušivena i naravno, šta na njoj piše. Pa se tako posle mnogo većanja i skidanja gaća na lokalno formiranom sudu za autorska prava i intelektualnu svojinu sastavljenu od par tvojih drugara utvrdjivalo da li je LEVI'S 501 koji si kupio original ili pazarac. Takodje se po principu presedana tj direktne empirijske prakse utvrdjivalo da li je bolji grčki ili američki.

Danas su ti i takvi brendovi ostali na ceni ali je sve više španskih, talijanskih i francuskih Mango, Springfild i ostalih polu marki koje tamo odakle su i nisu baš mnogo omiljene(misli se na upravne zgrade, ne na proizvodnju, proizvodjna je u Bangladešu, naravno).

Normalno da normalan čovek, koliko god antiglobalistički nastrojen i anti-Miškovićski jer je on uvoznik za 90 posto svega toga, ipak, hteo ne hteo, mora da nosi te i takve dreške jer su ruku na srce kvalitetnije od naših koje nemamo i od onih sa buvljaka koje znaju da budu i skuplje.

U svoj svojoj različitosti imaju jednu istu osobinu. Sve one imaju po 16 etiketa i rezervnih dugmadi (valjda su provalili naše traume iz devedesetih). Etiketa i deklaracija je toliko da ako je majica u pitanju ili kupaći, moraju da se odseku da bi se uopšte to moglo nositi.
Poneke face ipak to ne urade pa nije redak slučaj da iz kupaćeg vire bele deklaracije ili se vide ispod nekog poluprovidnog bodija. Šta ćete, puste devedesete su ostavile traga!

Neko se zajebo,valjda bi trebala biti zaljubljenost na prvi pogled,a ne odmah ljubav.Svejedno ovakve gluposti opstaju u meksičkim serijama kada se sretnu dva glavna lika:

Mesto koje se nalazi na kraju (ili početku?) Knez Mihajlove ulice. Kada prođeš sve one lešinare koji bi da ti izvuku neku kintu, protutnjiš pored izloga čije proizvode ne možeš da priuštiš od svoje bedne plate, dolaziš do ulice koju bi trebalo preći kako bi stigao do Kalemegdana. Tu zastaneš i ako si se smrz'o k'o pizda (ako nisi do sad, uskoro ćeš, ide 'ladno vreme), ulaziš na vrata sa desne strane. Prijatno je, toplo je... Puna kapa! Možeš uzeti koju knjigu s polica, videti šta ima novo od klasika, da l' se ubio još neko od romantičara, takoreći, oplemeniti svoju pojavu mirisom ispisanih stranica i uticajem intelektualaca u vidu bakuta, dekuta i fanatičnih bibliofila koji pretražuju bazu podataka (ne za računarom, već vadeći kartončiće iz onih pregradica), a nađe se i par onih koji traže neke sveCke besCelere za razbibrigu, da odmore mozak između španskih serija i brisanja prozora. Ako si u potrazi za zabavom, možeš se zanimati na razne načine: tražiti naslove knjiga čiji su svi primerci već zauzeti i prigovarati što nemaju dovoljno primeraka, kada prozovu nečije ime možeš skočiti i viknuti: 'otiš'o u wc bilo mu hitno!', tražiti knjige koje uopšte ne postoje ili knjige škakljivih naslova "Analni seks na 101 način", "Umetnost svršavanja", "Gutanje po fazama" (ako se ispostavi da nešto od ovoga zaista postoji, javiti autoru definicije). Kada se smoriš, uvek možeš da se zaputiš ka izlazu, sa osećajem da si danas makar na tren bio uzoran građanin, bela ovca u stadu učenih ljudi, sa čvrstom odlukom da sledeći put pre nego što pokušaš da utekneš s knjigom, pogledaš da li ima onih andraka što pište.

Evo jednog primera filozofiranja:

Najčuvaniji dokument u vatikanskoj biblioteci.

Glupava rečenica koju govore sredovečni hipici na fejzbucima i sličnim gomnima kojima je život u komplet sranju i ne znaju kako da se izbore sa pomenutim sranjem koje im je do nosa.
Onda kreću da prodaju priču kako je tehnologija zlo i kako je beton radioaktivan i kako treba svi samo da se vratimo prirodi jer to je zdravlje i većni ćivot itd itd.
Ima tu neke istine, zdravo je šetati, svež vazduh, zdrava ishrana itd itd ali ovi imbecili veruju da je sve što je 'prirodno' automatski svetinja.
Postoji dobar razlog zašto je čovek proveo vekove gradeći zidine i alatke da ukroti 'prirodu'.
To je jer,draga Svetlana Nokti Novi Profil iz Donje Babušnice, priroda želi da nas rokne.
Bakterije, predatori krvoločne bube i gomila rizika i drugih nepogoda koji bi čoveku od života napravile pravi pakao. Ima ona emisija, amerićka i pomalo erotska gde stave bogate amere u đunglu gole samo s nožem, retko ko izdrži mesec dana, plus pričamo o obučenim profesionalcima.
Ne, nećeš živeti 380 godina ako prodaš kola i odeš da živiš u drvenoj kućici bogu iza tregera, jedeš isključivo mrtve plodove španskih zeleno crvenih krušaka u 6 ujutro kad je pun mesec, već samo sebi praviš problem i na kraju će ti zdravlje otići u kompletan kurac. Ljudi koji kenjaju o ovome vide sliku neke hipi ribe kako svira gitaru pod drvetom i pipaju se na istu i to im postane ideologija.
Želim da zamislim babu vegana od 60 ljeta i tri završene godine faksa za književnost kako obara drvo da naloži/napravi nešto/ šta god.
Imaš šator, pevaš i pušiš ljubičice...nje tako prosto.
Ne znam koje ovde gori: hipsterke izmedju 20 i 30 koje se slikaju u nekim kožama i odorama za raznorazne gluposti i tripuju paganizam (više informacija na njenom onli fansu) i kenjaju o feminizmu i veganizmu iako ne bi mogle da žive bez ajfona
Ili gorepomenute babe koje stvarno veruju u ovaj užas pa postaju mete raznoraznih prevaranata i pirodnjaka travara vidovnjaka koji im uzmu svu alimentaciju što im muž jedva plati.
Muka mi je.

Kad Cecu nazivaju srpskom majkom.
Kad se u Beču skupe svi naci-huligani na tekmi izmedju Bilbaoa i Rapida zapale pola Beča i nikom ništa,
Kad Hajdukovi holigani zapale srpsku zastavu i nikom ništa,
A kad Srbi zapale albansku zastavu u Đenovi, onda mi šaljemo ružnu sliku u svet.
Kad fakultetski obrazovani ljudi ne mogu da skrpe kraj sa krajem, a krimosi i političari lade bulje u djakuzijima.
Kad Francuzi i Grci spale pola zemlje u protestima nikom ništa,
A kad Srbi zapale ambasade zbog otimanja teritorije, onda smo nacisti i nacionalističke šovinističke svinje.
Kad Srbin kaže ja sam patriota i digne tri prsta, odma' to znači i da je neo-klero-fašitički nacionalista.
Kad se u Americi ispred svake kuće viore američke zastave i pevaju himne pre škole, onda su oni ponosne patriote.
Kad Ameri spale i pobiju pola Avganistana i Iraka ,onda je to demokratija.
Kad se anarhističke oraganizacije ne nadju na listi organizacija koje ruše državni poredak, jer su oni jadna deca i
Kad je vodja anarhista sin regionalnog menadzera Hajata za Balkan.
Kad Katarina Rebrača ispada mučenica jer je piškila, kakila i jela u 12 kvadrata, a to što je drpala lovu od ljudi koji su oboleli od najsurovije bolesti nema veze.
Kad Karić osvoji 25 posto na izborima.
Kad Miškovića niko ne pita okle mu tolke firme i pare.
Kad je Farma najgledanija emisija na TV-u.
Kad moram da se bavim piraterijom i skidam filmove i serije sa net-a, jer nam je televizijski program užas.
Kad su Ranjeni orao i Greh njene majke najbolje naše serije u poslednjih 10 godina.
Kad uvozimo pasulj iz Kazakstana i Kanade ,a seljacima propada 100-titne vagona pasulja.
Kad se Tadić izvinjava u moje ime.
Kad Velja Ilić doktorira dok je ministar.
Kad Prokop stoji 30 godina nedovršen.
Kad Čeda vozi Audi Q5 od 100 000 evra i zivi u vili kod prijatelja,a ima platu od 1000 evra i mi treba da mu poverujemo.
Kad se nadamo da će biti bolje sledeće godine.
Kad Karleuša "piše" kolumnu,i svi je veličaju do neba.
Kad Karleuša gostuje na B92 kod Ćosića i on joj postavlja šlihtarska pitanja.
Kad studenti prave proteste posle upisa godine ,umesto u aprilu ili maju, pa da možemo nešto da promenimo.
Kad Dinkić dobije nagradu Euromoney Finance Minister of the Year.
Kad rehabilituju SPS.
Kad Toma i Vučić postanu evropejci.
Kad puste Karića i Miru da pobegnu u Rusiju, a sad će i Cecu (srpsku majku).
Kad poseku zdrave platane, i onda odu u Holandiju na poslovni put o našem trošku da biraju platane, a u Srbiji gomila rasadnika.
Kad Megi i Singidingi smatraju jednako dobrim fakultetima kao što su državni.
Kad nas lažu da će Fijat uložiti zilione evra u Zastavu i kažu da čim oni dodju na vlast sporazum o pridruzivanju i stabilizaciji će biti ratifikovan, a mi im poverujemo i glasamo za njih.
Kad nam liga u fudbalu liči na gerijatrijski turnir u fudbalu.
Kad imam dzeparac od 100 kinti dnevno.
Kad moramo da se odlučujemo izmedju Rusije i Amerike.(možemo valjda i sami, majku mu!!?!)
Kad Mudzahedini skenjaju pola Nju Jorka, a Američka vojska ima budzet od 663,8 milijardi dolara.
Kad Karleušin video na youtube-u vidi 6 000 000 ljudi.
Kad ljudi zapnu sa posterima ,defkama i forama vezanim za Čak Norisa.
Kad vidim naslov u novinama "Ekrem hteo da me jebe- Eva Ras"
Kad zakon o zabrani pušenja pretvore u zakon o diskiminaciji pušača.
Kad Ameri istrebe Indijance i onda slave to kao Dan Zahvalnosti.
Kad kupujemo špijunski satelit ,a nemamo leba da jedemo.
Kad Prvoslav Davinić zdipi lovu za špijunski satelit i ne ode u zatvor.
Kad po Evropi besne sindikalni protesti jer su im ukinuli dodatak za zračenje monitora,a mi nemamo za šta da nas pas ujede i ćutimo,jer su nam sindikalne vodje vladini ljudi.
Kad su kočije brže od železnica Srbije.
Kad se klinke tripuju da su naučile Španski preko Španskih serija.
Kad Čedi naprave pešački prelaz.
Kad dodjem na ispit i čekam 8 sati.

Pjerluidji Kolina.

Kenja mi se od letovanja!
Zbog toga što uvek dobijem neki stomačni virus!
Kenja mi se od penzionera!
Zbog toga što žive u domovima zdravlja!
Zbog toga što se ne kupaju redovno!
Zbog toga što prave gužvu u busu!
Zbog toga što se svugde mešaju!
Kenja mi se od komaraca!
Zbog toga što nemaju drugu svrhu sem da piju krv!
Zbog toga što zuje!
Zbog toga što su tu dok je svetlo ugašeno, a kad se svetlo upali misteriozno nestaju!
Zbog toga što ostajem pun plihova koji svrbe!
Kenja mi se od našeg fudbala!
Kenja mi se od političke scene Srbije!
Zbog toga što nisu ništa značajno uradini proteklih 10000 godina!
Zbog toga što troše vreme na vređanje u skupštini umesto da rade nešto!
Zbog predizbornih obećanja!
Kenja mi se od tehnologije!
Zbog toga što puknem 500 evra na neki telefon, a sledeće godine on košta 200 evra!
Zbog toga što kupim neku spravicu, a ona je posle 6 meseci zastarela!
Zbog toga što sam postala zavisnik od interneta!
Kenja mi se od Paris Hilton!
Zbog toga što je postala slavna na taj način!
Zbog toga što nema razloga da bude slavna!
Zbog toga što je ružna, ima male sise, odvratno dupe, a milion idiota se pali na nju!
Kenja mi se od auto industrije Srbije!
Zbog toga što je najprodavaniji auto u Srbiji pišljiva Dačija Logan!
Zbog toga što ne mogu ništa sami da urade sa Zastavom, nego mora Fiat da dolazi da je vadi iz govana!
Kenja mi se od tv pretplate!!!
Gde su i za šta uložene te pare?!?
Kenja mi se od ekskurzija!
Zbog toga što plaćamo podosta, a odsedamo po nekim smrdljivim rupčagama i to samo jednu noc!
Zbog toga što za doručak, ručak i večeru dobijamo neke pomije!
Zbog toga što provodimo po 10 sati u busu da bi smo videli neke gluposti koje nas NE zanimaju!
Zbog toga što nam razredni starešina uvek nešto kenja!
Kenja mi se od VIP Velikog Brata!
Zbog toga što je 90% ukućana nepoznato!
Zbog toga što su 90% ukućana smarači!
Zbog toga što uvek samo leže u onim bangavim kaučevima (ili se kaže kaučima...ma ne znam, kenja mi se i od pravopisa...) i gledaju u plafon!
Takođe mi se kenja zbog:
bljuzgavice,
poledice,
susnežice,
Lune Lu,
Lee Kiš,
numerisanih sedišta,
tinejdžerskih ljubavnih komedija,
ljubavnih komedija,
glupih slavnih ličnosti,
Sanje Marinković,
pasa lutalica koji preteći reže i laju,
Žikine šarenice,
brata/sestre,
vojske srbije,
carine,
pdv-a,
redova za vizu,
španskih serija,
Mikija Panjkovića,
akademije Miki Panjković,
svega vezanog za grand produkiciju,
menjam ženu,
gledaj majku, biraj ćerku,
bata đošinih fazona,
glupih reklama,
što je flaša od ulja uvek masna,
što ne mogu da imam Ferrari,
sto neko drugi može da ima Ferrari,
što mi se baguje komp,
što stalno gubim daljinski i mobilni,
što moram da bacim 100-150 din za pivo 0.3 samo da bih sedela u kafiću a za iste pare mogu da kupim skoro 2 l,
kada neko pusti muziku na telefonu u busu,
latinskog jezika (da je dobar ne bi izumro...),
zbog svetske finansijske krize,
jebenog facebooka što je zarazan ko stomacni virus,
kad po stoti put neće da se konektuje na internet,
kad ne mogu da zaspim a sutra rano ustajem,
nakurčenih klinaca,
kad reklame za vreme filma toliko dugo traju da zaboravim šta sam gledao,
kad mi se telefon isprazni u školi,
Jelene Karleuše,
Seke Aleksić koja je umislila da je "kraljica",
Od voditeljki koje se izdrkavaju na nedužnim slušaocima,
Kad komentatori krenu nešto da kenjaju na sred utakmice, npr. kako je tom i tom igraču muška strina poginula dok je brala kokos kad je ovaj imao 3 godine (u tom fazonu...),
od dizanja medijske frke oko potpuno nebitnih stvari,
od onih glupih, glupih, glupih filmova gde su svi Ameri prikazani kao superheroji, Evropljani kao uštogljeni, svi Avganistanci/Kinezi/Rusi kao teroristi, a svi australijanci rade u beach barovima i u slobodno vreme surfuju,
kada zimi ustanem rano, a napolju još uvek mrak i još više mi se kenja kad isti "padne" u 16h!

Izraz žene koji je usledio molbom da se odradi neka malo teža stvar koju muškarac trenutno nije u stanju da odradi.

Kurs za žene se odrađuje na sledeći način: