Sinonim za nešto nenadjebivo ogavno! Nastalo na osnovu našeg poznatog fudbalera koji je prije svakog izvođenja slobodnog udarca povlačio šlajmaru iz djetinjstva, ko će ga znati zašto, valjda je zbog toga i izvodio onako dobro slobodnjake.

To je ono pravilo koje kaže da će tim koji je promašio stopostotnu šansu u nastavku utakmice primiti gol i to najčešće na vrlo smešan i primitivan način. Igrači su u svakom trenutku svesni ovog pravila i zato se posle promašene šanse drže za glavu u čuđenju i trenutak kasnije uz sočan izliv pljuvačke, prihvataju realnost i kreću polako nazad. Neretki su pokušaji da se nepisano pravilo pretvori u pisano.

Највећи могући степен беспотребности.

Napeto nadmetanje. Suparnici su približnog kvaliteta, a pobeđuje onaj koji ima jače živce. Ravnopravno se koristi i termin igra nerava.
U današnje vreme kada su srpske reprezentacije u većini ekipnih sportova daleko od nekadašnjeg kvaliteta (kojeg se sa setom sećamo), svaka utakmica se pretvara u igru živaca, ali nas navijača.

Dok je pre nekoliko decenija uz vinjače i ćevape Toma Zdravković pevao, nije ni sanjao, da će jedan jedini stih njegove pesme, na najbolji način opisati današnji odnos domaćeg i stranog fudbala. Bolje nego Aca Stojanović u epsko-lirskim momentima ekstaze tipa, 22 igrača, četiri stative,dva tima, pretežno vodolije, jedna lopta sa primesama čilske šalitre. Sere Coa, a nekada je bio kul lik. Čovek koji je u kafani ostavio svoju, a i mnogo drugih jetri, ubo je iz prve.

Dvadeset i dva bangava magarca, sa osećajem hrasta, koja se nekontrolisano teturaju po nečemu što bi trebalo da se zove trava. Jureći pritom nešto što se kotrlja po terenu, bez cilja. Bez žara, želje i snage. Žešće bi u duele ušle ribe iz tehničke škole Nikola Tesla. Zanimljivo je i da te devojke imaju više dlaka i muda nego ovi drugi. Jedan komentator reče, da ovi igrači ne zaslužuju da im se spominju imena, već će ih zvati po brojevima i boji dresa. Tragikomedija.

A onda sa druge strane, svuda oko nas se mogu gledati neki evropski timovi. Posle nekoliko odlgedanih minuta postavlja se pitanje, da li i oni naši članovi Srbija šuma, iliti fuzbaleri, igraju isti sport kao i ovi drugi. Ne liči nešto.
Kada vidiš da je utakmica Norič – Stouk zanimljivija nego Večiti derbi, Hrastove i Bukove šume, skapiraš da je sve otišlo u kurac, da bi nam bolje išlo plivanje, a i ide nam, da je Toma vidovnjak i da treba nazdraviti u to ime nekim špiritusom.

Početak navijačkog slogana sa više završetaka, a samim tim i posledica. Praćen je ritmičkim poskakivanjem i skandira se uglavnom na sportskim takmičenjima, a ponekad i na političkim skupovima, mitinzima ili kontra-mitinzima.

Varijacija je mnogo:

... Cigan

Večiti derbi. Skaču momci i devojke u crno-belom. Za to vreme, momci i devojke u crveno-belom nepomično stoje, zvižde, pokazuju srednji prst i/ili golo dupe u pravcu iz kojeg dolazi buka, a i sami se dernjaju se na sav glas spominjući bližu i dalju familiju svim pripadnicima protivničkog tabora. Ostali - prijatelji sporta, pokušavaju da se skoncentrišu na ono zbog čega su i došli na utakmicu - praćenje iste.

...Grobar

Copy/Paste prethodnog pasusa, uz zamenu mesta terminima "crveno" i "crno".

...Hrvat/Šiptar/Peder

Vrlo popularan slogan kada neki naš sportski kolektiv igra protiv hrvatskog, albanskog ili (ne daj Bože) pederskog tima, mada je ponekad krajnje nebitno iz koje zemlje dolazi protivnik ili koje je seksualne orijentacije. Takođe, na utakmicama koje igra reprezentacija Srbije u većini popularnih kolektivnih sportova u nas (osim odbojke, tamo je publika kulturiška), kada počne gorepomenuto skandiranje, skače ili poskakuje 95% prisutnih gledalaca. Onih 5% preostalih rizikuje pesnicu u glavu ili bubrege od zanesenih skakača uz zapaljive komentare tipa 'vidi ga br'te Ustaša/Šiptar/Peder', 'udri govno mamu mu jebem' ili 'a neš' skačeš, a... da ti pokaem, a?' i slično.

Glavna stavka u ishrani svakog ribolovca i studenta. Najbedniji izgovor za posebnu/salamu/šunku ikada izmišljen.
Sastoji se od:
-80% vode iz Užičkog vodovoda
-20% najjeftinije fabričke arome mesa
Samo postojanje pravog mesa u pasjoj radosti je najverovatnije fabrički propust, tako da ukoliko ugledate nešto malo i belo u pasjoj radosti, uboli ste premiju i izvukli jedno od ponuđenog:
-jareći jezik koji je propustio priliku da postane kavurma
-ćureće oko staro koliko i Mojsijevi opanci
-svinjski papak, ne očišćen od blata
Pasja radost se može kupiti u svim slabo snabdevenim mesarama, bez fiskalnog računa jer je zabranjena od strane svake ovosvetske zdravstvene inspekcije. Cena se kreće od astronomskih (s obzirom na kvalitet) pedeset dinara po kilogramu, do "nosi ovo za džabe". Kupovinom dva kila dobijate još tri gratis. Ribari je najčešće jedu sa celom veknom 'leba, jer niko ne ide na pecanje da bi se najeo ribe, već da bi se nakrao kukuruza, duvana, ribe iz ribnjaka i naždrao rakije krečovače (u Vojvodini poznatije kao krečulja). Pola kila pasje radosti sa celim hlebom (čitaj: sam 'leb) je u stanju da vas drži na nogama ceo dan ili barem dok iz ribnjaka lokalnog kafandžije ne izađe pastrmka, a Vi je sportski nabodete vilama.

izraz koji je protivno zdravom razumu poceo da se koristi kao uvreda.

Predrag Spasić bivši reprezentativac Jugoslavije krajem 80-tih i početkom 90-tih godina, je pojam za potkovicu, detelinu sa četri lista, zečiju šapu, uvek je odlomio veći deo pilećeg jadca, jednostavno čovek je rodjen pod sazveždjem srećnih zvezda.
Spale je načinio prve fudbalske korake u fk Ilićevo iz Kragujevca, o njegovom talentu ne treba trošiti previše reči.
Bio je štoper.
Kad god je mogao skidao je kopačke, jer su mu smetale. Lopta je mogla da prodje pored njega, mogao je i igrač ali bi mu ostala noga u Spaletovom naručju ili ustima. Čovek je spoj Fernanda Kouta i Marka Materacija.
Tako je Spale jednog dana, pored sveg manjka talenta i sive mase prešao u veliki Real iz Madrida, taj dan će tadašnji sportski direktor Reala smatrati kao dan kad je bilo bolje da je stavio Bobana na panj.Na promociji u novom klubu kao što običaj nalaže nov igrač kluba izadje na zeleni tepih Santjaga Bernabeua i pokaže svoje fudbalsko umeće, ispimpluje par puta ramenom, kolenom, glavom. Naš Spale je samo bacio loptu i uklizao za njom, postalo je jasno kakav je budak došao u klub.
Uzeo im je Spale strašne pare i ušao u legendu kluba, šuknuo je par autogolova, dobijao crvene kartone, čak je zauzeo svoje mesto u najgorem timu u istoriji Reala.
Već 20 godina ne radi ništa, boli ga paja, živi od kamate i oblači se kao klošar.

Srpski sportski emigrant. Sin Koneta Varvarinca, koji je obožavao Conana, i jedne leskovačke beračice paprika, othranjen na nešto mleka i mnogo leskovačkih đinčića(ljute papričice) koje je obožavao, i koje su mu stvorile uslovni refleks da se češe tamo gde ne treba i kad ga ne svrbi. Kad ga je peklo, Rafa je mlatio rukom sve oko sebe, naročito levom. Jednoga dana pojavila se vračara koja je Konetu rekla: Idi u Zapadno carstvo, Ovde će da se pojavi lep Junak, Srce Srbije koji može da pomrači božiji dar i slavu tvog deteta. Kone posluša i krenu na dug put. Prošli su kroz Carstvo Čojstva i Nenadjebivih Junaka, shvatili da tu nemaju šta da traže, prošli kroz Carstvo Žaba, Mačaka i Durum Testa i Carstvo dobre hrane i uvrnutih riba, ali ništa od toga im se nije dopalo da ostanu i naprave svoje ognjište. A onda u nekoj novoj zemlji čuli su za bika Ferdinanda, koji je kasnije ovekovečen u jednom crtanom filmu nekog Walta koji brani Diznilend, Bik se transformiše u sportsko čudovište jednostavnim ubodom bumbara u njegovu zadnjicu . Shvatili su da snaga ličnosti u velikoj meri zavisi i od zaleđine i da to treba negovati. Konačno su pronašli svoj teren. Rafa se kasnije proslavio, postao je Kralj Šljake i još uvek vlada- a đinče doping nije na listi zabranjenih supstanci.

Unija podsvesnog Začina C i psihološke Vegete pri izražavanju nekog zvaničnog stava povodom pojedinih važnih i manje važnih događaja. Najčešće samo pisanim putem.

Po komentatoru sa RTS-a to je svaki igrac u nasoj "super" ligi koji ima 25 godina il' manje. Bez obzira kako igra i gde igra. Samo nije poznato ako je on stvarno mlad i perspektivan, sta su onda navedeni igraci iz primera...

Pitanje, čiji odgovor zanima celokupnu sportsku javnost, a sva je prilika da jedino Lazar Marković zna odgovor.

Omiljena izreka elegantno popunjenih jedinki muškog roda.
Neretko povezana sa ratarskim rodom,javlja se i kod brdsko-planinskog roda,obično je pri nekom kešu,pa ga ostatak ekipe verno prati,do zadnjeg dinara.

Osoba iz koje sve izvire zna sve istine i laži u svakom trenutku. Dostupan je svim dnevnim novinama u Srbiji u svako doba dana i noci, radi punom parom, noc-dan, dan-noc. Ujedno uvek prvi sazna sve tajne naših estradnih umetika, krimosa, tajkuna, ko je sa kim otišao na piće, ko je nosio sandale, ko nije imao gaćice na žurci, ko je namazao ultraljubičasti karmin, ko je otišo na deveto pivo da piški..

Mnogo se trudim, nisam dospeo nivo koji zelim ali sam abmiciozan, imam volju

Fudbaler na čiji pomen imena mi se neviđeno sere.

Tipican sindrom jednog igraca srpske fudbalske reprezentacije, koji bitno da postize golove za klub za koji igra, a kad treba u reprezentaciji, tad ne moze ni sesnaesterac da omirise.

Isečci od par rečenica pažljivo izabrani od strane izdavačke kuće i odštampani na koricima novih izdanja ne bi li bustovali popularnost, pa samim tim i prodaju dotične knjige. E sad, problem je što te rečenice ostavljaju utisak da su autor i kritičar toliko bliski da su kao klinci jedno drugom piškili u gaće, a da nije nemoguće da se razmena telesnih tečnosti nastavila i u zrelijem dobu, sve do dana današnjeg. Jebiga, šta drugo zaključiti kada pročitaš kritiku koja te natera da pomisliš da u rukama držiš u najmanju ruku novu Ilijadu? Pisac i delo se obasipaju takvim epitetima kakve ne bi upotrebila ni rođena mu keva, a ti si, dragi čitaoče, ako ništa drugo barem dobio efikasan lek protiv zatvora.

Svakodneva pojava i svi smo ga makar jednom upotrebili. Ali se u ovoj familiji torba mogu naći mnoge klase ranaca:
1.Borbeni ranac-
a.) upotreba u armiji.
b.) prvački ranac natovarem celokupnim knjigama od prvog do četvrtog razreda
osnovne škole težine do 20 kg. đak koji ga nosi je i sam tenkista, kapitalac, dobro podgojen od babe i keve da može da izvrši svoj zadatak i nosi ovo čudo svakog radnog dana u školu.
2."srećni" ranac-najčešće vlasništvo sujevernih ljudi. nosio ga je i stariji burazer pre vas ali vi ga opet nosite jer "ma donosi mi sreću, nema veze što se malo pocepao". stadijum raspadanja uveliko ušao u fazu izotopa Radijuma 214.
3. Metal ranac-mnog kul ranac. Mora da je bio makar jedan u vašem odeljenju. Na njemu su ispisani svi metal bendovi + bedževi ako neko ne provali šta slušate pored majci, kose, jakni, martinki i sl.
4. Fancy ranac (torbica)-potpun šik i ultra moderan. ako je zlatan i ima na sebi D&G(Dragan i Goran) e odna je mnogo Extra. nose ga dEVojCxicE za koje ne možete objasniti šta traže u školi ili na faxu.
5. sportski-sličan rancu pod 2. ali vonja u radijusu od 3 metra zbog tika sa treninga.
6. turistički-kad nekog vidite sa ovim na leđima znajte da nije odavde. hiper verzija tačke 1. verovatno je stavio u njega ženu, decu i kera sa sve kućicom i krenuo na put oko sveta (peške?). obično je plav.