Oni likovi što rade stvari o kojima niko ni ne razmišlja. Oni koji nam olakšavaju život, ali koji za to skoro nikad nisu cenjeni. Nešto kao zadnji vezni u fudbalu ili likovi koji pišu sabtajtlove indonežanske sapunice i neumorno ih postavljaju na internet, jer jepga to vole da rade, iako ih naravno niko neće skinuti, jer ko gleda indonežanske sapunice ili japanskog pornića.

Opametiti, urazumiti.

Još jedan u nizu članaka koji nemaju veze s nama, a koji bi (kako je krenulo) svakojaki pesimisti, nolajferi i njima slični koji vise na blic-u, press-u i ostalim podobnim internet oglašivačima uspjeli s lakoćom povezati sa Srbijom, i životom koji je (po njima) kod nas gori nego igdje u svijetu.

Uzvik entuzijastičnog dede, koji se nagledao sudijske nepravde u životu, pred još jedan okršaj naše reprezentacije. Ukoliko je red da igramo sa nekom reprezentacijom čija je domovina crna rupa i čiju domovinu mrzi cijeli svijet, očekujemo da će i sudija baš njih mrziti više nego nas. Ali ne, baš na ovakvoj utakmici, sudija će se sjetiti da glumi anđela i provodi božansku pravdu.

Узети кола преко Лимунда. У суштини, било шта узети на невиђено. При тврђењу таквог пазара, врло је вероватно да ће вам продавац одрати кожу са леђа и уз то вам увалити курчину. И то грубо. Јебига, после јебања нема кајања. Мада никад се не зна. Увек постоји шанса да заправо добијете оно што сте очекивали. Ваљда нећете наићи на Дела и Роднија. Ако наиђете, онда ништа, макар сте њима помогли да се још неки дан опијају у "Рагиној глави". Шта год да се деси штедите живце, а трошите јетру. Понекад то зна да вас смири.

U svetu veoma cenjeni igrači koji već duže vreme igraju za klub i reprezentaciju. Obično su kapiteni svojih ekipa ili veoma bitni igrači bez kojih se jednostavno ne može . U Srbiji sušta suprotnost svojih kolega iz inostranstva . Uglavnom su to ispušene muštikle , matore drtine koje posle 5 ili više godina provedenih na klupi nekog osrednjeg tima iz inostranstva dolaze nazad u Srbiju jer ih naravno niko drugi neće . Njihov uticaj na igru je nemerljiv jer uglavnom i nemaju nikakav učinak . Iskusnim fudbalerima se još nazivaju i igrači koji već 10 godina igraju na našim pašnjacima a služe da mladim i perspektivnim fudbalerima lome noge kad god ih ovi pretrče a da ih naravno sudija ne vidi .

Kako je u poslednje vreme sve popularnije biti FAN nečega, nekoga (bilo čega, koga, jer više nije "cool" jel'te reći da ti se neko sviđa ili da mu se diviš) tako se ovaj (neki bi rekli) pleonazam nameće sam kao preventiva protiv takve vrste smaranja.

Akcija u sportu koja odskače od onoga što je svakodnevno na repertoaru. Bila ona uigrana ili ne, nosiće taj atribut jer ima dozu originalnosti koja je izdvaja od okoline i teško da će ikad da se asimiluje sa okolinom.

Jako zanimljiva grupa ljudi koja se razume u sve oblasti, od religije, fizike,biologije pa sve do rumunske death metal scene.

Ne, ne mislim na njihove najbolje namene kao što su mlaćenje komaraca, nivelisanje ormara ili, u krajnjem slučaju, zamena za toalet papir. Na kraju dođe i taj momenat da ih otvorimo i pogledamo o čemu se tu zapravo radi. Centralno mesto zauzima Velika afera. Ona služi da usmeri bes javnosti na nekog pojedinca koga su uhvatili, da ljudi ne bi razmišljali o onim idiotima u Nemanjinoj koje nisu. Posle toga ide blok crne hronike, u kome smo do najsitnijih detalja obavešteni o svim prizorima koji su uključivali ubistvo, krv, ili pedofiliju u poslednjih 24 časa. Kada smo zadovoljili apetit za krvi i mržnjom, sledi Estradna afera. Tu saznajemo ko je koga kerebečio, ko je kome pretio, ko je nabavio novi stan/vilu/jahtu ko je sa kim raskinuo, ko je peder, i sve ostale informacije o raznim Sekama, Brenama, i Arkanaginicama bez kojih ne bi mogli da živimo. Dok smo i dalje u mislima u životima onih prethodnih, novinari nam uvale blok politike/ekonomije u kojem sitnim slovima piše ko je šta obećao i izjavio (čitaj: država nam je u kurcu). Zatim brzo slede vesti iz sveta posle kojih se osećamo bolje jer saznajemo da je nekom drugom država u još većem kurcu. Zatim za svaki slučaj sledi Mala afera (isto kao velika afera, samo uključuje direktora jp " Milo trade" iz Velikih Rčmina), ako smo na momenat posle političkog/stranog bloka pomislili nešto loše o aktuelnim političarima, sada to zaboravljamo. Onda ide sportski blok u kome saznajemo od koga smo izgubili i sa kojim rezultatom. I za kraj imamo seks skandal, čisto da razmišljamo o vedrijim stvarima do sutrašnjeg izdanja.

Fizički fenomen koji u zavisnosti od trenutnog rezultata utakmice daje utisak da vreme teče sporije ili brže.

Sušta suprotnost domaćim Azijatima koje jednim imenom nazivamo Kinezi.
Jedina sličnost između ove vrste jeste u tome što su žuti, kosooki i nadrndani. Dobro, to su tri sličnosti ali prilično zanemarljive naspram silnih razlika.
Naime jedan prosječan Azijat u Holivudu je majstor par borilačkih vještina, sjajno barata hladnim oružjem i raznim poluatomatskim i automatskim oružjem i uz sve to posjeduje i nevjerovatnu prostornu inteligenciju pred kojom bi se i Stiven Sigal koji je u stanju da se kreće tako dobro da izgleda kao da se teleportuje od tačke A do tačke B postidio. Takođe smatra se da Azijati posjeduju sposobnost usporavanja vremena (bullet time) a njihove sposobnosti ne slabe sa godinama, već naprotiv konstantno rastu, pa ne treba da vas čudi ako neki čiča koji fura Konfučije imidž golim rukama savlada cijelu interventu jedinicu i pritom ne bude pogođen niti jednim metkom.
Što se tiče njihovih karakternih osobina, svi su hladni i posjeduju neku gadnu harizmu. To je ona harizma koja vas natjera da obratite pažnju na tog lika ali ne i da ga zgotivite. Azijatkinje pritom posjeduju sjajnu sposobnost glume koju jedino mogu prozrijeti neiskvareni glavni lik i njegov ogromni bodigard mekog srca. Takođe su dobre na seksualnom planu al' su jelte uglavnom sponzoruše tako da na kraju neće završiti ni sa jednim od likova iz glavne postave čak i ako je u toku filma klepi.
Svi Azijati generalno su mračni likovi koji su dio podzemlja. Jedini izuzetak je Azijat koji radi u policiji i koji je obično čista suprotnost svojim hladnokrvnim sunarodnicima.
Čak i ako nose naočare pa ih ne možete prepoznati po očima ako je lik obučen u sportski crni sako i pritom je zalizan i niži od prosječnok tipa sve su prilike da se radi o Azijatu.
Takođe važno je napomenuti za kraj da se njihove kriminalne grupe uglavnom međusobno ne podnose.

Rečenica posle koje sledi neviđena katastrofa ili nevolja, ako poslušate primarni instinkt na koji sagovornik i igra.

Afrički fudbaler kome lažiraju godinu rođenja u dokumentima tako da mu i rođenu majku dovedu u sumnju je li bila u trudnoći regularno tj. devet meseci ili, pak, tri godine. Obično "zaglavljen" između osamnaeste i dvaesčetvrte, i u tom periodu devetnaesti rođendan slavi, minimum, tri puta.

Svi koji su iole upoznati sa tajnovitim putevima sajber lavirinata pamte i ovu dvojicu dečaka, internet anti-heroja, starmalih vunderkinda, malenih frikova koji su svojom čudnovatom, nesvakidašnjom pojavom sablažnjavali internet javnost pre nekih šest, sedam godina i oblikovali savremenu srpsku sajber istoriju.

Dečak Vasa, aktivni politički komentator Peščanika, starmala sveznalica i frik svoje vrste, i njegov pandan Rastko Pocesta, nezaboravni dvanaestogodišnji vunderkind u odelu, borac za ljudska prava i maleni političar, u večitom sukobu sa zlim nacionalistima i vršnjacima u školi koji su na njegova neuobičajena interesovanja surovo odgovarali čvorugama, klečkama i žvakama zalepljenim u uredno zalizanu frizuru. Otišlo je to toliko daleko da je u jednom trenutku Rastko zbog pretnji i maltretiranja bio prinudjen i da promeni školu. Izazivali su svakojake reakcije uže i šire javnosti, bili predmet bezbrojnih svadja, polemika i diskusija...

A onda su obojica naprasno nestali sa javne scene. I prolazile su godine, da bi se Rastko Pocesta odjednom ponovo pojavio, čudniji nego ikad, ali sada kao navodni radikal, komunista, nacionalista i monarhista (sve u jednom), odbacujući u kopernikanskom obrtu sve što je ranije radio i zastupao. Mnogi su to shvatili kao svojevrsnu izdaju dobrih starih vremena kojih se još uvek sa izvesnom setom sećaju, ali Pocestina sadašnja pojava pokazuje da, iako stavovima drugačiji, mentalno ipak nije daleko odmakao od tamošnjih vremena i prilika. Pa ga tako često možete videti kako još uvek u odelu, koje nosi u svim prilikama i odbija da skine i po cenu života, baza beogradskim ulicama, sablažnjujući normalnan, pristojan svet i plašeći kerove i mačke koji mu se slučajno nadju na putu.

Sudbina Dečaka Vase ostala je medjutim manje poznata i obavijena velom tajne. Oglašavao se u brojnim slavnim nastupima na Peščaniku, da bi onda naprasno nestao i ostavio brojne obožavaoce da se pitaju šta se u medjuvremenu desilo sa njim. Ali poučeni primerom njegovog mentalnog brata blizanca, Rastka Poceste, možemo zaključiti samo jedno: čak i da je promenio stavove, čak i da je odjurio na kraj sveta i nastanio se u pećini, suština ipak ostaje ista. A to znači da još uvek ima nade...

Još od kada je postao školarac, djak prvak, naj više se plašio roditeljskih sastanaka. A bio je odličan učenik, za primer, sportski tip u najavi i primernog ponašanja. Ne, to sigurno nije bio razlog. Da se nije bojao dolaska svoje majke u školu i nekog nerazumnog prekora zbog, nekako, zalutale četvorke u dnevniku. Nije... Ona godinama pije od jutra i do dva sata bi se već toliko obeznanila, da nije bilo nikakve bojazni od njene pojave. Bila je kost i koža, tako da bi je već četiri malo jače vodke bacile na krevet ili pod. Bojao se svog oca, vedrog i uvek nasmejanog tipa, izuzetne tolerancije i razumevanja. Uvek spremnog da sasluša, posavetuje i oprosti. Pa zašto se onda bojao? Zašto nije voleo sa njim da ide nigde, čak ni ulicom da se prošeta? Bio je odvratno debeo. Čovek slon. Stravično razlivena telesina, koja kao da pliva u sopstvenom salu. E i tu osećaj stida zamenjuje osećaj straha. Zatrpava ljubav tankim, ali neprozirnim slojem.
A onda kada je umro, valjda zbog debljine, ponovo osećaj stida. A ostao je sam. Majku je davno spakovala ciroza jetre. Ni suzu nije pustio. I to ne zato što mu nije bilo žao, nego što suza nije bilo. Ogromni sanduk ručne izrade. Tri dana se čekalo na njega, jer valjda takve kontejnere ne prave serijski. Naduvao se kao balon za to vreme... pa de će više? Raka? Raka kao temelj za beogradjanku. Častio je grobare hiljadarkom, jer je mislio da su se naradili. A onda, kada su desetak lopata zemlje izdobovale posmrtni marš po vrhu tog sanduka , za Ginisa, javio se se neki drugi osećaj. Nije tuga. To je , više žal, za tim što nije mogao da se odupre iskonskim osećanjima. Nemoć. Stid od sopstvenog stida.

Akt komunikacije narodne milicije sa narodom.
INTIMNO PENDREČENjE
Građanin ima tajnu. Milicajac ga je doveo u sobu za ispitivanje. Milicajac će pozvati nekoliko kolega. Svako od njih će poneti svoj pendrek. U kvadratnoj prostoriji vi ćete trčati zid smrti. Ako postoji sto vi ćete se čas zavlačiti ispod, čas igrati po stolu. U sučaju da u sobi postoji kpžna stolica i foto aparat, milicajci će uzeti otisak pendreka sa vaših leđa. U slučaju da je soba za ispitivanje zauzeta, vezaće vas nisko za radijator u hodniku, gde će svaki milicajac koji prolazi do toaleta, ka garaži, ka kancelariji, ka čekaonici, ka sobi za ispitivanje parkirati po jedan pendrek u vaša leđa.
GRUPNO NA OTVORENOM (velika berba ušiju)
Od 68 poznata su pendrečenja na otvorenom sa okupljenim narodom. Do tada se koristio streljački vod uz bateriju artiljerije. Istoriski slučajevi su još poznate žuta greda, hotel grand, deveti mart. Ovakav vid batinanja je posle devetog marta postao uobičajen vid komunikacije izmeđi naroda i vlasti. Toliko uobičajen da je nova demokratska vlast organizovala specijalnu jedinicu Žandarmerija koja se bavi isključivo pendrečenjem širokih narodnih masa.
PRAĆENJE SPORTSKOG DOGAĐAJA
Ili obezbeđivanje bezbednosti na velikim sportskim događajima predstavlja specijalni oblik velike berbe ušiju, gde se milicija obraćaju dve do jedne i pol zavađene formacije. Te dve formacije nazivaju sebe Navijači, dok ih mediji krste u sportske huligane. Ova pojava je poput rasizma uvezena iz savremenih demokratskih sistema. Pošto je sportski stadion domaći teren za navijače, milicija obično bira odsecanje grupacija od staze za povratak navijača kući. Ovakvi sukobi su u zemljama izvoznika nasilja iskorenjeni deceniskim zatvaranjem navijača, dok se kod nas radi na tome.
SEKSUALNI ČIN
Muškaraca sa ovećim i odebljim, odraslim polnim organom stoji ispred žene koja kleči i žmuri i šamara je po licu. Sjajno i za seksualnu afirmaciju i za mir u kući.

1) U šahu - rokade na različitim stranama. Ukoliko je beli napravio malu, a crni veliku rokadu, i obrnuto.

2) U životu - period kada deca biraju da budu kod kuće dok su roditelji u vikendici, i obrnuto. Pod obrnuto se misli da deca biraju da budu u vikendici, kada su roditelji kod kuće. Što se roditelja tiče, oni se samo bezuspešno trude da shvate zašto je to tako.

Paralelni univerzum u kome nema gabora, grobova i ostalih avetinja. Svet u kome vreme provode, najbolji frajeri i ribe. Svet, gde svaki Erik postaje Bananamen.

Ne, ne kažem, ima ljudi. Eto recimo jedan deda, znam ga, birao Arenu umesto Sportkluba al ne zbog Lige šampiona već zato što prenose domaću ligu. Čovek debil, ok. Ima ljudi ne kažem koji veruju ali ipak. Ipak. I P A K! Pa koliko puta, pa da je jebanje one razbatačene sa Studia be pa bi dosadilo: otužno brate mili: jagorčevina, riblje ulje, Kluž, karton, krompir, lokalna televizija, pilavština, razlokani putevi, Batočina kao takva.
Osam sati, kraj dnevnika, kokice, Porodično blago: jedno uobičajeno veče ali ne, ne, sportski program, inovacije u seksualnom životu sunarodnika: šta sad, jao ne futsal, jao ne Nole, jaoo ne samo to ne! Taj studio od koga drhtim, izborani Strajnić sa tikovima ne, samo to ne: i evo nas dragi gledaoci u novom pohodu naše reprezentacije, novi početak... Gost: Goran Stevanović, Goran Sultanović, Miodrag Ješić, Neško Milovanović, Neško Kejdž il tako neki drugi dobar čovek, osrednji znalac, umereni alkoholičar, zabrinuti poštovalac fudbala: Ivan Golac, zovi ga da otera sve u kurac.
Novi početak, novi tim, novi stil, nova srpska politička misao, nova Srbija, zašto braćo za ime sveta?
Podmlađivanje, Adem Ljajić, Govedarica, ružni dresovi, Đenova a a a ne mogu ne mogu ja ovo ušpricajte jednu dozu Anđusa pa da polegamo u kišno veče u pokislim krošnjama џанерика, ах Каролина ово ти је Шумадија и моје имање свиђа ли ти се Каролина хођемо ли заувек остати овде Каролина да примиш слатко православље да ми спремаш кифлице да у сену слачак нађеш Каролина ох како је лепо, лепо је ово зар не Каролина...
BOŽE PRAVDE! ААААА
I opet ste mi himnu ogadili mora da gledam sad dvaput zaredom Marš na Drinu da održim nivo patriotizma do dvaesčetvrtog pa da zaokružim Šešelja a ne Sašu Radulovića mada je on ipak nešto novo, neki novi početak.
Ne pominji novo i početak jebo te dan!