Imam nepunih 16 i svaki dan na putu do škole prolazim pored jednog automobila.
To je crvena Alfa Romeo 1750 GTV, predivan sportski kupe. Stara je valjda koliko i ja, hoću reći, proizvedena je na samom kraju '60.
Ta Alfa nema motor u sebi, jer je rasturen i u delovima je u radionici pred kojom je parkirana.
Svaki dan provedem makar pola sata pored nje, kad odlazim i kad dolazim iz škole. Na njoj piše da je na prodaju "u viđenom stanju", zato što majstori ne mogu da poprave motor već mesecima. Nema delova za nju.

Jednog dana skupiću dovoljno novca i kupiću je, a motor ću naravno da odmah popravim, zato što sam ja pametan, mnogo pametniji nego oni balvani koji glume majstore u toj radionici. Tačno kada budem završio sve popravke i farbanje, napuniću 18 i uzeti vozačku dozvolu.
A onda, sešću u nju, upaliti je i pravac zapad. Voziću dan i noć bez stajanja, a kada budem stao na toj "Shell" pumpi(kod nas postoji samo "Jugopetrol" i "INA") da natočim gorivo, tamo će biti najlepša devojka na svetu, koja će me zamoliti da je prevezem do njenog grada. U tom momentu sa mog kasetofona u kolima(koji ću takođe da kupim), čuće se "La Grange" od ZZTop, što baš odgovara situaciji. Razgovaraćemo na engleskom, jer do tada ću i engleski da naučim, a ona će tu odmah da se zaljubi u mene. Provodićemo se ludo.

A sve to će se desiti samo zato što ja znam da ta Alfa nije krš i što ću je ja 100% popraviti.

..........

Negde na pola puta Mastriht-Ajndhoven.

Vozim auto star tri meseca koji od dodatne opreme nema samo flapsove od Boinga i masažu stopala, ali sam ipak nervozan. Mnogo je kamiona po putu, a i jebeno sunce mi bije pravo u oči. Kako do sada niko nije izmislio neku šoferšajbnu koja će da me poštedi ovog mučenja? A i koji mi kurac treba da vozim ovoliko, mogao sam avionom ili vozom...koji sam ja bolid!
Negde kod Maasbracht-a, veliki znak "Shell" i stajem da se natankam. Sipam gorivo i odlazim da platim.
Čim sam platio, izlazim napolje zevajući u račun-skuplje nego u Luksemburgu 10%! Majku li im jebem Holandsku, pa jebali bi se da ne uštipu neki euro više!

Ispred mog auta, jedinog na pumpi, stoji devojka, prelepa devojka i pita me da li idem do Ajndhovena. Verovatno je neka mlada prostitutka, ili možda nije, ne izgleda uopšte tako. Kratko odsečem da ne idem za Ajndhoven(za koji inače idem, ali me mrzi da razmišljam o tome ko je ona uopšte), uđem u auto, upalim ga i izletim na put.
Posle par minuta vožnje upalim radio i sa radija krene ZZTop da dere svoj prastari hit "La Grange".

...A ja se tada setim zašto sam ono beše hteo da popravljam onu staru Alfu...

Eh, to nije bio običan sportski rekvizit, to je bio statusni simbol. Mi smo, tih sedamdesetih i osamdesetih godina, mlatili po lopticama za stoni tenis komadima šerploče, obloženim sa obe strane tankom nazubljenom gumom, kupljenim u paru, u prodavnicama "Sport" , u tankoj providnoj foliji i sa jednom lopticom gratis, ponosno smo ih nazivali reketima i pokušavalli da iz njih izvučemo maksimum od minimuma kontrole loptice koji su omogućavali, tek toliko da rezultat u meču ne bude u potpunosti prepušten slučajnosti. Sanjali smo da imamo pravi reket za stoni tenis, onakav kakav je imao klinac iz Beograda koji je dolazio kod babe na raspust, drug iz odeljenja kom tetka živi u Kanadi ili komšija čiji ćale je privatni autoprevoznik (a to je, u to vreme, bilo garant visokog standarda, višeg, barem, od nivoa niže srednje klase kom smo svi mi ostali pripadali).

A bili su tako lepi, tako meki, tri puta deblji od naših tiganja, očigledno pravljeni po naprednoj švajcarskoj tehnologiji. Debelo drvo, pa sloj nečeg sunđerastog, verovatno jestivog (jer ništa ne može da izgleda tako meko i kremasto a da nije ukusno) a preko svega toga lepa, glatka, debela guma koja je, apsurdno, bocke imala sa unutrašnje strane (godinama sam živeo u uverenju da naši reketi zapravo imaju grešku u proizvodnji i da bi bili barem upola bolji samo da neki radnik nije stalno pogrešno okretao gumu). Pa onda drška, fino obrađena i obložena mekom i prijanjajućom plutom. I na kraju, po ivici glave reketa, zalepljena traka, ukrašena suptilnom šarom ili ispisana slovima nama nepoznatog značenja, koja je poručivala da tamo negde mora da postoji neki moćan, bogati, raskošni svet u kom ljudi mogu da priušte da i reket za stoni tenis izgleda kao,...pa teško mi je da nađem poređenje jer je zapravo taj reket služio kao mera kvaliteta drugih stvari.

I kad bi se naše ruke umorile od vibracija koje su naše daske proizvodile u sudaru sa lopticama (neverovatno je da onako mala i laka loptica može toliko da protrese ruku kada se udari na odgovarajući način), uši od praskavog zvuka sličnog zakivanju eksera u labav lim a duše napunile frustracije od uzaludnih pokušaja da lopticu pošaljemo u željenom pravcu, izmolili bismo naše moćne prijatelje da nam na trenutak pozajme svoje rekete, te da terapeutskim delovanjem mekoće udaraca, floptavog zvuka koji su proizvodili i savršene kontrole zalečimo rane.

Preko njih pojedini ljudi idu kako bi se domogli novca, moći, popularnosti... Izraz opisuje ljude bez savesti i ikakvog osećaja stida, pa i gadljivosti, koji će sve uraditi ne bi li se domogli makar i 5 minuta pojavljivanja na TV-u. Ipak, ume da udari poput bumeranga.

Uzdah praćen razočarenjem , bolom i neizmernom tugom . Ovaj osećaj dobijaju svi veliki fudbalski fanovi kada njihov tim promaši veliku šansu , a dok se igrači još nisu ni povratili od razočarenja protivnici zatresu njihovu mrežu.

Dvadesete si proveo gluvareći i džabolebareći. Pokušao si kao nešto da studiraš, ali si brzo batalio. Umesto toga družio si se sa besposličarima i propalitetima, kao što si i sam. Glancali bi klupe po parku, žicali za pivo, i obavezno trkeljisali o tome šta bi radili da imate lovu kao ovaj ili onaj. Kući bi se dovlačio ujutru, spavao bi do tri popodne, pojeo šta keva spremi pa bi buljio u TV ili komp dok se opet ne odvučeš na ulicu. Povremeno bi radio negde kao konobar ili noćni čuvar, ali to te smaralo, mala kinta a dosta posla. Probao si čak i pomalo vutru da valjaš, i tu te zamalo navatala murija .

Onda se roditelji reše da spasu svoje mladunče i izvedu ga na pravi put. Ćale potegne neke veze da te zaposle u lokalnom para-državnom industrijskom gigantu. Jura Leskovac, Rafinerija Pančevo, Železara Smederevo, TE Kostolac ...
U konkursu stavili da traže silno tehničko znanje i iskustvo, pa si se malo zabrinuo i čak počeo da tražiš knjige iz srednje tehničke. Posle vidiš da od toga nema ništa, čista fizikalija. Rmbaš, gledaš da ti nešto ne padne na glavu, zabušavaš kad šef ne gleda, čekaš da ti prođe šihta, pa onda na radnički bus kući bez ijedne misli u glavi.

Keva sa svoje strane uzme da ti nađe devojku, pa te upozna sa ćerkom neke svoje poznanice. Prvo te malo bude blam što ti keva traži ribu. Ali posle vidiš da i nije tako loša ... niska je, ima pomalo krive noge i debeljuškasta je, ali slatko lice . Što je najvažnije, ne smara te mnogo. Valjda i ona jadnica vidi da ne može da nađe boljeg. I tako, u vezi ste skoro godinu dana .

Pokojni deda ostavio neku kućicu na periferiji. 40-50 kvadrata, podrum i šupa u dvorištu. Ima struju i vodu. Treba da se prekreči i da se zamene neki crepovi. To ćeš na proleće, ostalo kad skupiš pare . Važno da imate gde da se uselite.

Gledaš da kupiš neki auto. Srce bi htelo neki sportski kupe, ako ne može Audi A5 onda barem Alfa GT. Ali znaš dobro da od toga nema ništa. Jer trebaće ti auto da s njim vučeš džakove kupusa sa pijace i dečija kolica. Ti si sad ozbiljan čovek i prošlo ti je vreme za zajebanciju.

Savetuju te da kupiš Opel karavana ...

Vršenije nužde. Seranije. Sve učestalija pojava pametovanja, frljanja arhaičnim, te akademskim izrazima, posebno izražena među estradnim esnafom.

Obično se koristi za anonimusa. U sprdnji se može koristiti kao pokušaj, umanjivanja nečijeg značaja.

Pao je, ničim izazvan. Skljokao se. Često korišteno pri prenosu sportskih dešavanja. Upotrebjivo i pri opisima različitih fizičkih stanja.

Na prvi pogled, nemoguć zadatak. Ne možeš da ubiješ akcione heroje sem ako ih pošalješ da srede asteroid u stilu Brusa Vilisa u "Armagedon"-u, ili ako je heroj negativac, što Džejson nije. Ali! Ovde nije cilj ubistvo, tako da neke šanse ipak postoje. Naravno, ne možeš ovome lako pristupiti kao u nekom šund krimiću. Nije dovoljno samo natopiti krpu hloroformom i zaskočiti gospodina s leđa. Verovatnoća da se nađeš na pločniku nosa rascvetalog u truli paradajiz je jednaka onoj da na svakom mogućem kanalu piče reklame i sranja, baš kad si se ti dokopao daljinskog, dakle 99%.
To je proces koji zahteva dugoročno planiranje. Zajebano je što filmske zvezde često menjaju mesto prebivališta, pa može da te zatrefi da na Stetamovom imanju umesto njegove stolice na rasklapanje u dvorištu zatekneš natpis "Prodato Deniju DeVitu", a njega ne želiš da kidnapuješ, zar ne? Dakle, i malo sreće nije na odmet. Ako si uspeo da utrefiš tačnu lokaciju gospodinovu, prvo što radiš je da iznajmiš kuću što je bliže moguće i postaneš sportski tip. U pet ujutru šetnja psa, u šest trčanje, u sedam brzo hodanje (popuni dalje sam), čisto da dokonaš da li Stetam izlazi iz kuće i kako se ponaša u tim prilikama. Ako vodi telohranitelje sa sobom, zajebi kidnapovanje u startu, ako ne, nastavi s posmatranjem. Nabavi onaj teleskop što deca u američkim filmovima dobijaju za rođendan ako su štreberi. I posmatraj danonoćno. Obavezno beleži ono što vidiš, da vidiš ima li Stetam redovne šetnje po kvartu u momentima kada je ostatak komšija zabavljen poslom ili jebanjem tuđe žene. Otkrio si da Džejson svakog dana u dva sata ujutru izlazi i pokazuje svoju golu zadnjicu mesecu. To je prava prilika za napad.
Uzimaš krpu natopljenu hloroformom i motku. Zaskačeš Stetama dok se blesavo guzi i rokneš ga po glavi motkom, čisto da ga iznenadiš, jer nema šanse da nokautiraš iz prve tvrdu akcionu glavu. Zatim, dok se on pita "What the fuck, mate?" (Pol se ne može prepoznati jer si obučen u kostim nindže s maskenbala 2003. Nema veze što te žulja na podgojenim bokovima, kasnije će se isplatiti.) A onda- finiš. Pritiskaš mu, onako zbunjenom, hloroformsku krpu na usta i pomoliš se onoj sili u koju veruješ da počne da deluje pre nego što se Džejson odšamuti...

Kod nas postoji izreka ''Baš je Srbin bio i srpski je živeo'' za pokojnika koji je bio kadar stići i uteći i na strašnom mjestu postojati. Izraz Srbin koristimo, sem kad ukazujemo na nečiju nacionalnu pripadnost, i u trenutku kad nas neko pozitvno ili pak negativno iznenadi i zadivi svojim postupcima.

Luzerske izjave, luzerskog mentaliteta, karakterističnog za Balkan i balkanske sportiste, trenere i selektore, nakon što izgube neku utakmicu. Mlaćenje prazne slame, priča koja se vrti iznova i iznova, bez konkretne poente ili , ne daj Bože, razumijevanja i rješenja, kako da se popravi stanje.

Nepresušni izvor inspiracije. Način približavanja ''umjetnosti'' širim narodnim masama. Abjuzuju ga kojekakvi muzičari, pisci, filmadžije i ostali koji se tako osjećaju.

Go koji postigne mezimče ekipe, go posle koga možeš da kažeš: Rani kuče da te ujede!

Generički Francuz, ostatak slavne ekipe koju su pored njega činili i Italijan Djano Pici, Englez Džon Kurton i razni internacionalci čija su imena nažalost zaboravljena iz prostog razloga jer su izgubila na aktuelnosti.
Samo njemu kako vreme odmiče ime sve bolje i bolje pristaje

On je krenuo na Ruse pa se smrzo, kapitulirao kad je hitler ušao u Poljsku, izmislio Legiju Stranaca da ne bi morao sam da ratuje, odbio da udje u NATO pa molio da ga prime, prvi podržavao muslimane u Bosni, oni mu razneli čarlija Igman municijom, sproveo najkilaviju antiterorističku operaciju u istoriji, pa je u znak odmazde poslao svoj nosač aviona koji je posle duge plovidbe koju su obeležili kvar na mašini za kroasane, i štrajk zaposlenih u stolarnici i navigatora, došao do Sirije, lansirao TRI aviona, koji su bacili DVADESET bombi, zbog čega se jedan od vodja ISILA promeškoljio u snu i uplašeno prdnuo.

On je konstruisao Pežo, Reno i Sitroen, i njihove kilave osovine, plastične usisne grane, ventilator kabine koji tera motor na drugoj strani auta, preko kaiša dugačkog tri metra i sedam rolera, ručnu koja koči prednje točkove, najgori mitraljez u istoriji, tenk koji se može koristiti kao sportski auto, sa vrhunskom udobnošću, ali bez oklopa i topa razorne moći kao kita od kineza. Odlika njegove inžinjerske škole je komplikovana konstrukcija, loše napravljena i to od loših materjala.

Slavna sportska nacija koju u grupnim sportovima nažalost često pomešamo sa reprizentacijom Nigera ili slične Mandingo zemlje. Dugogodišnjim analizama i posle više povredjenih žbičnih kostiju i žiljenja ruke, odlučili su da je to jednostavno preopasno. Ćak su uspeli da nadju i crnca koji zna da igra tenis, dok se Cheick Kongo lema, a LeBanner gleda i jede kokice.

Slavni ljubavnici, doveli su na čelo zemlje Madjara da bi imao ko da oženi manekenku, sponzorisali su arapina koji jebe bivsu englesku pricezu, Srbi su im jebali celokupni džet set, a to i danas rade gastosi iz Brzana, Prnjavora, Miloševa i Bagrdana koji se svi zovu aCa...

Od Čoveka do majmuna-od Šarla De Gola do Žana Pizdolizija.

Taktička borba. Prekretnica. Kao Štrumpfovi kad se nađu ispred interdimenzionalnog otvora koji povezuje dva sveta; u jednom trenutku si sa jedne strane, a već u drugom negde drugde.
Učesnici igre nerava su razvrstani prema psihološkom sklopu ličnosti koji ih karakteriše i razlikuje se od osobe do osobe.
Da li ste se ikada zapitali zašto su teniseri namrgođeni i kao posrani u toku meča, a po njegovom završetku se smeškaju bez obzira na ishod? Pa upravo zbog psihološkog "ratovanja" sa svetom, a prvenstveno sa samim sobom.

Često izgovorena rečenica prilikom zatečenosti nad nečijom glupošću ili sumanutošću. U nedostatku teksta kojim bi izrazili naše negativno oduševljenje pribegavamo ovoj varijanti. Ne dođe kao uvreda, ali je isto tako i jasna poruka sagovorniku da smo i više nego začuđeni.
Može da se izgovori i u situaciji kada ne verujemo u ono što vidimo, ali je ipak istinito i tačno.

kao sto je opste poznato, u zadnje cirka 2-3 godine, jedno 99% dece u dobi od 5-20 god mlatara rektima, i zamislja da jednog dana postane novak djokovic, ili u najmanju ruku viktor troicki. nije ni vazno sto niko do pre 3 godine nije ni znao sta je reket, loptica za tenis je jedino bila koristena na kukama za kola, i tu se zadrzavala najvise nekoliko dana, jer bi lokalni samojedi prvom zgodnom prilikom ukrali, iz nepoznatih razloga, danas svi znaju sta je tenis, koga je djokovic juce pobedio, da li ga boli noga, ili je emotivno ispraznjen posle jucerasnjeg meca... kao i na svim javnim mestima tipa bolnice,pekare,kvantash pijace i lokalne mesnice, u kojoj cak i debela mesarka sa satarom kao iz doba feudalizma zna ko je novak djokovic, sta je juce jeo, sta je rek'o njegov tata za rts1 i zbog cega je ana ivanovic pustila suzu posle poraza...reket postao najprodavaniji sportski rekvizit, i ako je do skoro u ocima svih izgledao, a i verovatno bio koristen kao ono mlatilo za tepihe, kad matorac uzme reket dva dana mladji od Isusovog magarca, koji je stajao u supi prethodnih 30ak godina, i preko debelog stomaka obima jedno 150cm obuce belu flekavu potkosulju, i onako sa mrvama u bradi od rucka, posle popijena dva zidarska piva i cackalicom u ustima, ode na strik da ubije Boga u nekog neduznom tepihu ili krpari... ali ne, danas je najbitnije da li si video cheledz sinoc u mecu izmedju nadala i federera, ili da li si video kako je novak zviznuo reket o patos i pri tom ga iskrivio, naravno ne misleci da isto kosta cirka 100-200 evra, i kako bi 101% dece u srbiji dalo dupe za jedan takav...
ali mi smo postali teniska nacija...rolan garosic...
i naravno, snovi svih roditelja koji imaju decu u mladjoj dobi, da ulozi u svoje dete nekih par hiljada jevreja, ono naravno nadmasi sva moguca ocekivanja osvoji sve turnire po belom svetu, kupi kucu u monte karlu, ozeni neku sisatu brazilsku manekenku, i svojim roditeljima kupi privatno ostrvo u karipskom moru...ko je jos lud da ulaze u nekretnine ili privatan posao???
a medju momcima od 20-30 godina, ko je lud da igra fudbal i basket??
"matori, ajmo veceras da ti pokazem malo kako sam uvezbao forhend!!"
"moze matori" (sledi skupljanje para za termin od 1000 din za sat vremena...naravno, ko je lud da igra fudbal i basket na lokalnim terenima za DZ...
zemljo, progutaj me!!

Lepotica - ima jako lepe crte lice i već u prvom razredu svi dečaci su zaljubljeni u nju. Često dobija dobre ocene i često je to zbog toga što je jako slatka kad treplje. Moguće je da se noge i zadnjica neće dovoljno razviti u pubertetu, pa će lepo lice ostati jedini adut.
Naočarka - skoro uvek postoji devojčica koja nosi naočare i često joj je jedno oko non-stop prekriveno flasterom u mlađim razredima. Često nije najbolji đak iako bi uprkos izgledu svi to pomislili. Moguće je da će se, kada jednog dana skine te naočare, ispostaviti da je jako lepa devojka.
Tip moji-roditelji-imaju-neostvarene-želje - Devojčica koja ima sve petice, ide na sve dodatne časove, takmičenja iz svih predmeta, bavi se manekenstvom, trenira balet, ima braon pojas u karateu, ide u muzičku školu. Ili će postati radodajka ili alkoholičarka ili će završiti na psihijatriji.
Sisata - Njoj su u četvrtom razredu izrasle ogromne sise i svi dečaci drkaju na njene sise k'o besni. Naravno, lice uopšte ne mora biti lepo.
Štreberka - Zna svaki znak interpunkcije u svakom udžbeniku. Svima pozajmljuje svoje sveske i uvek se potura kad treba nesto da se odlaže. Završiče fakultet sa deset-nula. Njena sreća u životu će zavisiti od toga da li će naći dovoljno dobrog čoveka da je prati u životu i zadovoljava.
Sportski tip - Od druge godine života trenira neki sport, škola joj je manje bitna, cilj je da postane svetski i olimpijski šampion.
Neprimetna - Na granici ružnoće, prosečan djak, nezanimljiva u društvu. Jednog dana će naći nekog mučenika i zbog toga će se ponašati kao da je najbolja riba na svetu.
Proračunata - Uglavnom prosečna u svemu do negde sedmog, osmog razreda. Onda će joj se razviti zadnjica, malo i grudi, napućiće usne. Odmah će postati interesantna dečacima i shvatiće da u životu neće morati mnogo da radi, jer će je izgled svuda progurati.
Dete bogatih roditelja - Uvek ima kul stvari koje nosi u školu koje svi žele da joj ukradu. U početku će biti solidan đak, ali će vremenom shvatiti da ne mora ništa da radi jer su njeni bogati i postaće najgora lenština.
Gabor - Najružnije dete, ali dobra osoba, koja će svoj nedostatak lepote nadoknaditi razvijanjem umnih sposobnosti. One koje ih razviju, završe ETF, počnu da mlate pare i udaju se za nekog šmekera.

Ne nije to tuknuti pa ustuknuti kao ukiseliti, kurac! Ovo je nešto nastalo od neke strane riječi ojs tu, koja znači stani i obično se govorila konjima koji brzo trče, oni znaju tu riječ, zbog čega nama trebaju neki kursevi obilježeni slovima pojma nemam, al konju kada kažeš ojs tu, ciber, curik on to zna.

Izraz za nekoga ko beži kao pička.
Definicija je nastala time što Italijani nisu dobili nijednu bitku u II Svetskom ratu bez pomoći Nemaca.