Trajati duže od planiranog ili kasniti, ne doći u zacrtano vrijeme. Najviše se može čuti na televiziji ili radiju, kada određena emisija traje duže nego što je planirano.

Osoba koja je neuračunljiva, dakle nije odgovorna ako ubije nekoga, i za razliku od ostalih ljudi, ne ide u zatvor već u ludnicu i u kratkom roku (mjesec do godinu) izađe na slobodu.

Nači to je sentencija skojom mi saigrači prilaze dok se raduem zbog postignutog pogotka spola terena, a koja se nastavlja predikatom bombastičnosti vrste: zabo, gruno, puko podno prečke a ništa manje i - asistiro ko na tacni. Sigurno jedna od češće izgovaranih rečenica iz tog nekog fudbalskog žargona.

Mentalitet krajnosti. Ako ide dobro najbolji smo u jebenoj Vasioni ikada, a ako ide loše nema od nas gorih u istoriji jebene planete i preci nam se u grobu prevrću. Dakle nema sredine.

Ako je tačna ona da je Treći kanal 1989. godine bio kao Marsovska televizija, onda je BK sredinom mračnih 90ih bio sa druge galaksije.
Velikom ironijom, kanal su pokrenuli ljudi bez mnogo ličnog ukusa, Karići, ali koji su u tom istorijskom trenutku bili spremni da izdvoje lovu za program koji je bio potpuno različit u odnosu na 90% tadašnjih medija (dodatna ironija je to što je TV "Pink", današnji simbol povlađivanja najnižim strastima, osnovao bivši urbani dečko i roker).
Televiziju je vodio Aleksandar Tijanić, isti onaj koji je kasnije od RTS-a napravio ciganmalu, što samo govori da profesionalci shodno volji finansijera mogu da urade sve što im gazde zatraže.
Program je bio uređen po modelu najmodernijih zapadnih kolažnih televizija, uglavnom se kao uzor spominje RTL. Ipak, iako je sve bilo po nekom uzoru, ništa nije bilo copy/paste kao ovaj današnji program.
Imali su odličan jutarnji program, sinhronizovane crtaće (čak i neke kvalitetne koji se do tada nisu drugde prikazivali, poput Alfreda i Sandokana), relativno neutralan informativni program (jer su Karići sa svojim komšijom Slobom bili u fazonu primirja- "ne diramo mi tebe, ne diraš ti nas"), odlične serije i filmove, dobre kolažne emisije- kako strane, tako i domaće, fenomenalan sportski program, ali i solidan vanredni program za vreme bombardovanja.
Kad pomenuh bombardovanje, baš negde u to vreme je počelo i posrtanje ove televizije: malo zato što im je NATO razjebao mrežu predajnika, malo zato što su shvatili da im je pametnije da izaberu stranu u predstojećem sukobu Slobe sa opozicijom- te su Karići izabrali Slobu. Kardinalna greška od koje ih nije spasilo ni to što su se već 5. oktobra prefarbali (za razliku od "Pinka", koji još nije stradao, jer je svakim novim vlastima potreban).
Ipak, ova TV je sebi potpisala nekrolog kada je pater familias odlučio da se kandiduje na izborima. Naravno, BK je koristio kao svoje glavno oružje i uspeo da napabirči petinu glasova. Sa jedne strane iznenađujuće mnogo za jednog tajkuna, sa druge strane nedovoljno za vlast i sasvim dovoljno da mu se Dinkara osveti ukidanjem dozvole za emitovanje.
Vredan kadar se razbežao po drugim stanicama, a onih nekoliko što nisu danas imaju svoj Jutjub kanal.

Za nacin na koji sudija vodi utakmicu postoji par strucnih izraza, kao i za samu odluku koju donosi u toku tekme.

Odlikuju ga tetovaže svih mogućih generala iz srpske istorije, iako o njima ne zna apsolutno ništa. Da ga pitate kad je bio Prvi srpski ustanak sigurno ne bi znao. U većini slučajeva glavno zanimanje mu je navijač (huligan). On je toliki patriota da koristi svaku priliku da razbije neki izlog, iskrivi neki saobraćajni znak, ode na miting podrške narodu Kosova da bi ukrao nove NIKE AIR MAX i tako u krug. Mrzi sve manjine koje žive ovde, iako ima bar po jednog prijatelja koji pripada nekoj od istih. Njemu su krivi svi što "loše" živi, kriv mu je profesor što nije završio više od 2 razreda srednje, kriv mu je otac što mu nije stvorio sve, kako bi on imao da troši i uništava, kriv mu je predsednik države što ne može da nađe posao sa svojim CV-jem prepunim kvaliteta koje, zamisli, niko ne ceni, a u kojem stoje naznake da ima "skooorooo" završenu srednju školu, da ima visoko znanje srpskog jezika do 2. osnovne, da je pročitao sve nalepnice na flašama od piva, da od stranih jezika zna bosanski, hercegovački, crnogorski, pa čak malo makedonski i hrvatski. Pritom, "loše" živi, znači da je on parazit, koji radi od 18. godine, a do svoje 30. godine nije stvorio ništa, i dalje živi sa mamom i tatom, svoju mizernu platu koja bi trebala da je bar za 50000 din veća, s obzirom na njegove kvalitete, troši svaki vikend po lokalnim kafanama gde je najveći baja i naravno u kladionici čekajući da se obogati preko noći. Iako je veliki patriota, ne pomišlja da ide u profesionalnu vojsku i da brani svoj narod ako to zatreba, ne razmišlja ni da bude policajac, uh.... njih mrzi jer su mu tek oni krivi za sve. Kad je išao na popravni iz srpskog u 2. srednje sa tatinim autom, jureći 150 km/h kroz grad i slušajući nekog neartikulisanog drekavca iz Grand produkcije, isti taj policajac ga je zaustavio, pisao mu kaznu i zvao njegovog oca, pa je dotični patriota zakasnio na popravni i napustio školu. Kakav splet okolnosti. Mesto okupljanja srpskih "patriota": Pa to je bilo koji "sportski" događaj gde on može da iskaže svoj patriotizam, razbijajući zube nekom drugom patrioti ili najčešće nekoj nedužnoj osobi, koji su mu je taj dan krivi samo zato što nose boje drugog kluba. Nivo znanja: Da nema stadiona ne bi znao ni strane sveta!!!

Na izgled tako različite a u suštini jako slične, žene, od debeljuškaste bakute do mlađane nimfomanke, bez obzira na različite vrste treninga sve za cilj imaju da preznoje dupeta i ako je ikako moguće nađu lakšu i prijatniju zanimaciju.

Yoga nimfe:

tesna sportska oprema, brza, efektivna, uvek izgleda kao da je upravo dobila orgazam, mogu se naći na yoga seansi eventualno na istezivanju, prepoznatljive po dubokom glasnom disanju.
Doći do njih samo upisom na yoga seansu i glumiti pederčića, pričati isključivo o treningu i vegeterijanskoj hrani a onda je pozvati na večeru, pa šta ti bog da.

Spining milfike:

uvek sređena,sportska oprema na njoj vredi više nego tvoja cela plata, obično je šefica ili ima svoju firmu, dupence zaegnuto i voli dok trenira da priča na handsfree, neuhvatljiva za običnog smrtnika osim ako nisi lični trener, ako jesi imaš šansu da je karaš na zadnjem sedištu njenog bmw_a x5 plus uzimaš dzeparac za privatne časove.

Depresivne omladinke:

vežba na svim spravama, trči na traci po 2 sata, ostavlja zadnje atome snage u teretani, nosi crne pantalonice obično i dva broja veću majicu sa logom teretane u kojoj trenira, moguće da ima momka koji vozi yugo ili zastavu, i najveći vrh i smisao života je da se leti ode u Budvu, kad popije dva piva razmislja da zajebe sve i oda se alhoholu, nekako joj najlepše. Sa nekoliko komplimenta i pričom kako si bio u Indiju i na Tajland misliće da si Alen Delon, zaljubljive j eprirode te nemoj da joj daješ broj telefona ili slučajno kažeš gde živiš.

Prepotentne fotomodelke:

ah, ta vrsta trenira sve i svašta, najviše vole da rade trbušnjake na lopti, nosi roze majčice sa najk znakom , žali se kako mnogo smrdi u teretani i zna da je dobra pička ali ipak posećuje teretanu da se zna i priča okolo kako je sportski tip devojke, sigurno, ali sigurno ima blog ta tema je nepresušna da se priča ili počne priča sa njima, loži se naravno na blogove malo poznatijih modela ili pevačica, najbolji prilaz za njih je da kažeš da si urednik playboya ili filmski producent, u krevetu su kao balvani jedino što može da ih natera na malo rada je da upališ kameru.

Debeljanke:

trče na traci po ceo dan dabi posle treninga pojele snikers ili popile koka kolu, tu sa dva komplimenta se rešava sve, samo joj kažeš "ju što si smršala" pozoveš je kući na tortu i to je to, za komplimente su jako zahvalne oralna obrada im je jača strana.

agresivne:

vole box, sparing ili hard core trening, lože se na junake, istetovirane manijake, obezbedjenje po klubovima eventualno n agradjevinske radnike. Obično su metar i žilet visina i oko 70kg narodski rečeno "zbitaci". Za prilaz moraš da prihvatiš izazov da si sparing partner i da si jako agresivan, pljuješ i bljuješ.

Pola čovek, pola konj. Šizofreničar koji ima jednu dobru (čovek) ličnost i jednu lošu/kvarnu/iritantnu (konj) ličnost.

I bi svetlost....

Putovanja na Jupiter traju već duže vreme. Mars je davno kolonizovan, a Venera je pička zato što je tamo prevruće. Radim u kompaniji za proizvodnju kiseonika i konstrukciju kupola u kojima žive ljudi. Ovih dana pravimo najnoviju kupolu za Jupiter. Mašine za proizvodnju kiseonika su ogromne. I ja sam u timu koji mora ići da postavlja kupolu na Jupiter. Dosada sam samo jednom bio na Marsu kada sam izvučen na tomboli navijača na koridi robotskih bikova u Šnjegotini. Nije bilo nešto pošto smo bili samo tri dana, a od toga je u putu bilo dva i po. Dopala nam je neka bezveze kupola koja nije imala ni hologramski televizor, a i tuš je bio samo prastari vodeni umesto solarnog.
U mojoj firmi radi jedna Slađana. Ona je inžinjer astrofizike. Baš je lepa i upravo je izašla iz duge veze. Radimo zajedno već tri godine. Poznavao sam joj bivšeg momka. Bio je kapetan teretnog zvezdanog broda. Baš je bio kreten. Prevario ju je sa nekom marsovkom. Pomalo sam zaljubljen u nju. I ona ide na putovanje na Jupiter. Nadam se da ću dobiti priliku za par minuta s njom pošto mi se sve više sviđa. Moji roditelji se protive tome da idem na Jupiter pošto mračna strana još nikad nije istražena. Govorka se da tamo žive stanovnici Jupitera koji nisu baš prijateljski nastrojeni. Baš se pitam šta bi bilo sa nama da neko nas naseljava. Krećemo u četvrtak.
Danas je fudbalska utakmica između Zvezde i Partizana. Zapravo svake sedmice je utakmica između Zvezde i partizana pošto je ostatak lige ispao u drugu ligu. Predsednik saveza je Tomislav Karadžić. Niko zapravo ne zna koliko je on star. Kažu da je nastanjen u Pazovi gde ima sportski centar za obuku marsovskih talenata u fudbalu. Kupio sam sezonske karte za utakmice Zvezde. Ne stignem da odem svake subote na utakmicu ali sam kupio karte zato što deo prihoda ide za to da se pusti neki mangup iz zatvora koji robija po šesti put zato što je policajcu gurn'o baklju u facu. Doduše ove subote neću da idem uopšte pošto je velika subota - dan kada je Mars kolonizovan.
Nisam mogao da čekam Jupiter! Nazvao sam je i pristala je da izađe sa mnom. Pozvao sam je da idemo na izlazak u restoran - zvezdarnicu u Čović Polje. Tamo nas služe roboti, a kažu da je vlasnik neki lik iz Portugala. Lepo sam se obukao, a i ona je bila perfektna. Duga crna kosa na momente joj je prekrivala malo dublji ali ipak pristojan dekolte. Ispod crnih obrva sijale su nebesko plave oči. Nisam mogao da prestanem da gledam u nju. Malo širih kukova, dugih ravnih nogu, malo užeg struka, ne pretarano, predstavljala je Olimp mojih želja na koji sam tako žudno hteo da zakoračim. Nastojao sam da budem fin. Po povratku sa večere rekla mi je da je i ona mene odavno primetila. Svratili smo u motel. Posle dve čaše crnog vina spoznao sam da ima crne haltere. Bio sam već spreman, ukrućen. I ona je bila 'oćna. Ljubili smo se tako starsno da je zvuk upalio svetla u sobi. Nasmejali smo se, isključili svetlo i legli. Spremao sam se da uđem u nju...

"Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola."

Izostanak bilo kakvog vida kontracepcije u sportskom duelu, dok te protivnik u jednini ili množini puni k'o kuvarica Rajka paprike u studentskoj menzi. Dakle - brzo i bezosećajno. Biti nemi posmatrač događaja na terenu sa nepodeljenom željom da glavni sudija što pre označi kraj.

Pandan izrazu nećeš jebati, s' tim što je ova varijanta namenjena pripadnicama lepšeg pola. Upućuje se onim damama koje se u lepši i nežniji pol svrstavaju samo na osnovu toga što im u ličnim dokumentima pod rubrikom pol piše "Ž".

U realnosti su ovakve dame daleko od onoga što se podrazumeva pod normalnom, prosečnom osobom "Ž" pola tako da se komotno može zaključiti da se neće naći muškarac koji je dovoljno lud da sa nekom takvom spaja svoj genetski materijal.

Hardcore teretana:

Nalazi se, tj. improvizovana je, u nekoj garaži, biciklani, kotlarnici, automehaničarskoj radionici, magacinu ili atomskom skloništu. U opticaju je i naziv "čeličana" dok je njeni verni posetioci nazivaju i "bilderana". Pravi vlasnik je ili nepoznat, ili je to neko ortačko društvo/fantomski sportski klub. Ime teretane je neko paljevinsko dok je posetioci kao po pravilu zovu "Kod Kize/Peje/Radaka". Članarina se najčešće naplaćuje po sistemu "platiš jednom i dolaziš dok te opet ne pitaju za pare". Članske karte ne postoje, a učlanjenje se najčešće vrši upisivanjem imena na spisak. Jednodnevni trening uplaćujete tako što "radniku" kupite pljeskavicu (bez pavlake i majoneza, na definiciji sam). Ceo enterijer izgleda kao zatvorske teretane, što redovnim vežbačima i ne smeta toliko, obzirom da je dosta njih obišlo CZ, Zabelu, Klisu i Mitrovicu u mlađim danima. Plafon je nizak, a zidovi su požuteli od znoja i vlage. Cevi za grejanje (ako grejanja ima) vire i sa njih je oljuštena masna farba. Po zidovima ponekad vise posteri ikona iz zlatne ere bodibildinga, ali su i oni obično požuteli i smežurani. Mašine za kardio (ako ih uopšte ima) se sastoje iz jednog ili dva zalemljena "poni" bicikla, jer je to sasvim dovoljno za zagrevanje. Sprave su ručno pravljene ili kradene. Na svim spravama i klupama je oguljena postava od skaja i viri raspali ubuđali sunđer. Tegova i šipki ima više nego dovoljno i uglavnom su zarđali. Po nekim selima se još mogu naći čeličane sa tegovima od livenog betona. U svlačionicama su ormarići sa nalepnicama iz albuma "Italia `90", a nabavljeni su uglavnom na javnoj licitaciji rasprodaje inventara neke veće državne fabrike. Tuševa nema, a i ako ima, ne rade ili nema tople vode, mada to nije problem jer u ovakve teretane obično idu oni kojima je najbliža. Ponekad se na podu od muške svlačionice (još jedan paradoks, pošto u ovakvim teretanama žena uglavnom i nema) mogu naći ampule i špricevi, i blisteri od tableta sa nekim natpisima na rumunskom ili bugarskom. Ako nekog od starijih vežbača naivno upitate "A šta je to?" dobićete jedan od moguća 3 odgovora u zavisnosti od toga koliki je čoban:

1. Ma to su vitamini, za imunitet, ovo-ono
2. Mani se toga, nije to za tebe. :prekoranpogled:
3. Ako treba nеšto od toga, samo se javi, završićemo (zapisuje svoj broj mobilnog na papirić iz kladionice i daje vam)

Atmosfera u ovakvim teretanama je uglavnom radna. Par starijih redovnih vežbača su tu da zasmejavaju mlađe sa slikovitim opisima ženskih genitalija, koitusa, teških telesnih povreda i srodnih tema. Sa tog aspekta poznavanja anatomije, slučajni slušalac može na trenutak pomisliti da su dotični završili medicinu. Međutim, ako ih pitate nešto u vezi sa izvođenjem vežbi, retko će vas pravilno posavetovati.

Fensi teretana:

Najčešće ispred naziva ima prefiks "fitness klub" i neko ultra elitno ime. Vlasnik je neka veća korporacija/lanac hotela. Ponekad ovakve teretane drže ljudi koji nemaju ama baš nikakve veze sa fitnes industrijom, ali im one služe da obrnu/operu pare. Spoljašnjost je lepo sređena, sa sve parkingom itd. Prvo što primetite kada uđete u ovakvu teretanu je uglavnom "recepcija". Na njoj radi neka splavarka utegnuta u pamučnu trenericu/helanke. Ako vam je to prvi put u dotičnom klubu, rado će vam objasniti sve pojedinosti oko učlanjenja. Ako vam je pak drugi ili treći put da kročite unutra, dotična će skočiti na vas sa pitanjem "JE L` IMAŠ ČISTE PATIKE I PEŠKIR?", spremna da vam iskopa oči ako na dato pitanje odgovorite negativno. Klubovi ovog tipa su višestruko skuplji od hardkor teretana i obično im je tarifa neko proseravanje sa sve "gold membership" karticama i "premium" uslugama tipa kozmetički tretman od morskog krastavca, depilacioni tretman koji bi uklonio dlake i sa rutave sibirske krtice u sezoni parenja i solarijum "Uglješa 3000". U delu za vežbanje je dobra klimatizacija i sa zvučnika gruvaju najnoviji house/RnB/MTV hitovi, a ponekad i domaća zabavna muzika ako "menadžer" nije tu.
Kad smo već kod dotičnog, to je uglavnom osoba koja veze sa sportom i oblikovanjem tela ima otprilike isto koliko i gazda i nju je gazda tu postavio samo zato što on putuje po NJemačkama i Austrijama, pa ne može da se brine o svemu. Uloga menadžera je uglavnom da ponavlja kao papagaj da fitness centar "ispunjava sve evropske i sveCke standarde". Vrhunac uspeha i karijere mu je da dovede neku poznatu ličnost da vežba u fitnes klub, i to stavi u neke novine tipa svet/scandal. U ovakvoj teretani se mogu naći i primerci "Lepote i Zdravlja" i sličnih shit magazina, kao i katalozi od proizvođača/distributera sportskih suplemenata (menadžer se snašao, uspeo malo da se ugradi). U odeljku za vežbanje dominiraju steperi, trake za trčanje i biciklovi. Pored već pomenutog ozvučenja, po zidovima vise LCD i plazma televizori sa kojih se emituje fashion TV ili neka druga TV stanica koja može da motiviše ziljavce na vežbanje. Sprave su uglavnom kvalitetne, ali skoro ni na jednoj nema više od 100tinak kila opterećenja. Odeljak sa slobodnim tegovima ne postoji, ili su težine mizerne. Instruktor je neki klinac sa završenim trenerskim kursom koji po ceo dan sedi, čita novine i muva splavarke sa recepcije. Međutim, njega ne treba osuđivati zbog toga. Naime, prvih nekoliko dana on se upljuvao da sastavi nekolicini klijenata detaljan plan i program ishrane i treninga, da bi mu isti ti klijenti rekli "Ma ja ću držati dijetu kao moja komšinica/mamina prijateljica Jorgovanka. Ona je to negde pročitala za tu dijetu po horoskopskim znacima. Za 5 dana se gubi 4 kile". Većinu klijentele čine ziljave pičke, ziljave debele pičke, i klinci koji se učlane u aprilu da se "srede za leto". Još jedan naziv za ovakve je "oni što ne rade noge". To su oni koji dođu da vežbaju u najnovijoj nike trenerci, šetaju 3 sata po teretani i njakaju telefon, i onda uveče kad izađu pričaju kako su se danas razvalili u teretani. U okviru teretane se često nalazi i kafić u kom članovi nakon završetka treninga mogu da popiju piće, kafu sa puno šlaga, čokolade, ruma, sladoleda i keksa, ili popuše cigaretu (2-3-4).

Zlatna sredina predstavljaju tzv. "normalne teretane", u kakve većina ljudi ide. Takva mesta imaju odlike i jedne i druge vrste.

Vršenje određene aktivnosti na jako nekvalitetan i neadekvatan način, ispod realnog nivoa sopstvenih mogućnosti. Takođe i opravdanje za neke poludebilne postupke, kada se pre stiče utisak loše sreće, nego stvarne ograničenosti.

Omaška za koju nema oproštaja. Prouzrokovana nepažnjom, neznanjem ili nečim trećim, sasvim je nebitno. Još se samo čeka atomska bomba da rokne i doviđenja prijatno. U pola dana i pola noći takva greška ne sme da se napravi.

Kasiljasu prošla lopta kroz ruke. Kupovina sjebanog hidromasažnog lavora preko Kupujem Prodajem. Loto bubanj se pojebao. Pominjanje njene familije u negativnom kontekstu. Glasanje za Vučića. Sedenje na tribini Fenerbahčea sa zastavom Galatasaraja. Loto bubanj se pojebao. Baba potegne pa se udavi. Pošalješ devojku/dečka solo na more. Staviti Kashofa ili Džonimira za moda. Odbiti crvenu od dedine penzije. I povrh svega, mrtvi loto bubanj se načisto pojebao.

Ili za ragbi.

Pošto su ova dva sporta ne tako zastupljena na našim prostorima, a teži se ka njihovoj svakodnevnoj popularizaciji, postoje veliki problemi da se do iste i dođe. Pored nedostatka novca, koji nam fali u svemu, a ne samo u popularizaciji američkog fudbala i ragbija i koji treba izdvojiti za osnivanje klubova i opremu, veliki nedostatak su i tereni. Ali našim "pametnim" ljudima ni to nije problem....

Fudbalski tereni. Da, dobro ste pročitali fudbalski tereni.....Idealnih dimenzija i površine za igranje tako plemenitog sporta kao što je američki fudbal. Al' da bar biraju normalne fudbalske terene nego i to ne zaju da odrade valjano. Tereni prepuni rupa k'o putevi Srbije, neravni k'o ženske obline, travnati k'o Sahara i blatnjavi k'o Ivica Dačić posle ručka. Idealno da se dožive svi mogući prelomi, istegnuća i ostale vrste povreda. Al' organizatore za to boli k..... (znam da ste svi odmah pomislili na "kuk" i "kičmu")

Što se tiče linija, igrač treba biti apsolutni genije da bi provalio da li je u pitanju linija koja je predviđena za jarde, ili je to linija fudbalskog šesnaesterca ili polovine terena. Sve u svemu, veoma zajebano za snalaženje.

I tako se iz dana u dan pokušavaju rešiti ovi problemi, koje su možda samo 2 kluba, Vukovi Beograd i Vajld Boars Kragujevac uspela da pevaziđu otvorivši svoj stadion, a ostali i dalje jedu govna i treniraju po tom blatu.

Predugo čekati. Odugovlačiti. Kada se od tebe očekuje da uradiš nešto a oklevaš i nikako da ispuniš svoj zadatak.

Kako nezvanično saznajemo, na magistralnom putu Z-78 dogodila se teška saobraćajna nesreća. U pitanju je lančani sudar. Dosta ima povredjenih a osmoro poginulih. Udes je izazvao automobil marke Yugo, koji se kretao ogromnom brzinom od 50 km/h, sa otvorenom haubom udarivši u Fiat 500 koji je išao još brže, tj. 60 km/h sa neispravnim kočnicama. Više o broju nastradalih saznaćemo tokom vesti.

A sad kultura - Jutros je u jednom slikarskom atelje pronadjeno 50 silovanih ptica, marke kolibri. U tom ateljeu je godinama živeo slikar kome policija još uvek ne želi da obelodani ime. Monstrum je i dalje u bekstvu. Polocija nastavlja obsežnu istragu.

Politika - U tačno 12.45 minuta, srpski Premijer potpisao je ugovor sa MMF-om, kojim se obavezuje da mora vratiti sve dugove do početka sledeće godine. Predsednik vlade je takodje izjavio, da je to neispunjivo, inače sa suzama u očima. ,,Ovo više nema smislia, Evropa nas pritiska sa svih strana, teško se borimo da održimo državu na pravom putu, a još teže to iždržava ovaj Napaćeni narod" rekao je Premijer vidno ganut.

a sada jedan blok reklama...

Nastavljamo sa vestima dana, vest koju smo upravo primili. Naime dojavljeno je da je ispod Brankovog mosta postavljena bomba. Most je evakuisan i stručnjaci su proverili most i ovoga puta nije bila lažna dojava. Uključujemo se direktno na most. Milane, čujemo li se? ,,Hvala Tanja, čujemo se. Dakle čuli ste šta se dogodilo,bomba je postavljena ali svom srećom da imamo tako hrabre i delotvorne operativce pa je i deaktivirana na samo 00.02 sekunde do eksplozije. Nesreća je sprečene i sve se dobro završilo. Studio"

Sport - Kao i obično sportski blok prepuštam kolegi Miladinu. Miladine, fudbaleri ponovo blistaju? ,,Tako je tanja, upravo je završena utakmica protiv drugog tima Zimbabvea. Pred prepunim stadionom uspeli smo da izvučemo nerešen rezultat. Svaka čast našim momcima. Nastavljamo sa domaćim temama. Dakle popularni Tim sa malog Kalemegdana ipak je odlučio da dovede sjajno pojačanje iz Mozambika, reč je o perspektvnom 45-ogodišnjem beku. A na derbiju, opet neredi. Navjači su se sukobili medjusobno ali i sa policijom. Intervjuisali smo jednog od njih ,, Ma boli me k***c, i nek me uhapse, p**ke žandarske, sad ćemo im pokažemo kako se igra Arjačkinje-barjačkinje sa interventnom". Toliko iz sporta. Tanja"

I za kraj, vreme. U Srbiji je danas bilo pretežno sunčanu sa temperaturom od 67 stepeni u hladu. Osim u zapadnoj Srbiji koju su, kako saznajemo, zadesile ogromne nepogode. Naime tamo je padao grad veličine fudbalske, a u višim predelima i košarkaške lopte. Poginulih ima, ali se ne zna tačan broj. Vreme sutra slično sa pljuskovima i grmljavinom.

Trebinjsko naselje koje se nalazi upodnožju brda Strač. Tamo Sunce ne izlazi nikako u toku dana i vjerovatno je to razlog zašto niko iz tog naselja nije uspio u životu (najveći uspjeh ostvario je momak koji je pobjedio u Bogojavljenskoj trci). Gučina se ubraja u urbana naselja ali 98.3% ljudi iz Gučine ima koeficient inteligencije ispod 95 i ponašaju se jako prosto, kao da su sa sela. Iako je Trebinje mali grad sa svega 30 000 stanovnika i u kome je sve relativno blizu, Gučina je daleko čak 40 minuta hoda do centra grada. Gučinari (stanovnici Gučine) su ismijavani od strane ostalih građana. Trebinjci pojam "Ode u Gučinu ” koriste kako bi rekli da neko ili nešto ode u neku zabit, da ne kažem vukojebinu.

Lik koji je možda najveći znalac među svim profesorima, siguran autoritet, ali i neko koji se iz dana u dan susreće sa totalnim nedostatkom zainteresovanosti kod svojih učenika i pri tom shvata da oni ništa ne žele da nauče. Zato on pribegava potpuno drugačijim metodama podučavanja svojih uspavanih sledbenika:
1) Apsolutno diže ruke od bilo kakvog podučavanja i sve okreće na suptilnu zajebanciju svojih sledbenika bez ikakvog osvrta na gradivo koje treba da im pruži.
2) I dalje podjebava učenike, ali ovog puta kroz gradivo, plus koristi svakakve plastične primere za buđenje pažnje svojih đaka.

Napomena: Jači intenzitet cinizma je prisutan na privatnim časovima, dok ako profesor pokazuje svoj cinizam pred većim grupama, onda možemo da zaključimo da je ovo najjači predstavnik svoje vrste.