Мајстор : - И газда, како ћемо? Јесте одлучили?
Газда : - Имаш нацрт, имаш пива, ракије, материјала, ако шта фали зови, имаш и број. А што се тиче градње, нећу да се петљам, ради ко себи да радиш. Кад се вратим с мора, за месец дана има да окренемо и прасенце...
Мајстор : - Још кад би лего неки аванс....
Газда : - Ево и аванс ( вади триста евра) , јел' доста?
Мајстор : - ( протрља с парама по бради) Свака част! Путуј игумане, не брини за манастир!

После месец дана, из темеља провирује арматура, зидови нахерени, бетон посан, мајстори припити....

Газда : - Па, добро мајку му. Јесмо се тако договорили?
Мајстор : - Ма, покриће малтер.... не једи се. Де, боље тргни мало.
Газда : - Какав црни малтер....( вата се за главу, па за флашу)
Мајстор : - Јеси рек'о да радим ко себи?
Газда : - Јесам, али ово.....
Мајстор : - А, где си ти вид'о шустера да носи читаве ципеле?

koči- zaustavi
skinuti se - silazak

- Izvinite, da li možete da mi naduvate?Prednja mi ispustila.
-**?=)==?)=(/%$#"

Једном један радник (нека буде Јова) није поштовао ово правило. Радио он на мешалици, правио малтер са оним ситним шодером, и наравно, као што се често дешава, упадне му каменчић у цокулу. Покушава он неко време да игнорише ово, али му не иде. Боцка га и нервира га. Гледа он цокулу, а она сва у малтеру, сва увезана, мрзи га да се сад изува да тресе, и логично, реши се за једноставније решење. Ухвати се он за мешалицу, дигне ову ногу са каменчићем и почне да је тресе, не би ли померио каменчић на мање незгодно место. У том тренутку његов колега окреће главу и има шта да види: Ухватио се Јова за мешалицу и тресе се. Наравно, он одмах укапира о чему је реч. Мешалица има огољену жицу, јова се случајно ухватио и дрма га струја. Наравно, сети се он другог правила, "Никако не склањати рукама човека кога дрма струја, већ користити неки помоћни предмет", и пошто се поред мешалице користе тешке лопате, крене лопатом да га удари по рукама, али онаку у страху замахне мало јаче, промаши руке и разбије Јови главу.
Дакле, следећи пут пажљиво поред мешалице када вам упадне каменчић у цокулу.

-Majstore, srednja majstore... Eeej, srednja...
-Pa viči čoveče, vidiš da te ne čuje!
-Ma čuje bre, nego... Tako ti je to. Otvoriće ih na kraju on, samo tako podjebava narod..
-Podjebava... Koji kralj... ALO BRE, MOŽE LI SREDNJA, GOSPODINE!!!
Vozač: Gospodin, a? Tata ti je gospodin, klošaru mali, izlaziš na sledećeoj tek!

U osnovnoj gledaš kako se krešu na filmu.
U srednjoj gledaš kako da kresneš nastavnicu muzičkog.
Na fakultetu profesorka fizike gleda kako da se kresne s tobom.

Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:

-Kolega Šešelj, izvolite.
-Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni.
-Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led.
-E onda dobro.
Skida sako, seda na stolicu.
-Kolega, izvucite karticu sa pitanjima.
-Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite.
-Molim vas, kolega, izvucite karticu.
-Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće.
-Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu.
-Ako je do procedure, onda dobro.
Izvlači karticu, pročita je i kaže:
-Mogu li da zamenim pitanja?
-Zašto, ne znate ili niste sigurni?
-Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije.
-Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje.
Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu.
-Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje.
-Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola?
-Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka.
-Dobro onda.
I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara:
-Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu...
Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...

- Ajde, majstore, čekamo te ceo dan. Pogibosmo.
- Zdravo-živo! Šta je s kompjuterom?
- Ma deca ga nešto rčkala, pa ga prejebala, majke im ga. Ja im vičem ne dirajte, a oni ne slušaju.
- Daj da vidimo

(Majstor prilazi, ispituje uređaj i ubrzo otklanja kvar. Roditelj poziva svoje čedo)

- Milojice! Dolazi ovamo! Pogledaj majstora! Više on neće da dolazi da ti popravlja ako pokvariš. Ima on čovek svoje obaveze. Ne smeš ništa da pipaš da opet ne zasereš, je l' da majstore?
- Pa nije baš tako, ne mogu to deca da pokvare, to je pre...
- Ma mogu, kako ne mogu! Ovaj moj, majke mu ga, i metlu može da pokvari. Da nisi pipnuo više! Aj sad mrš u sobu, pizda ti materina! Izvini, majstore, ne znam šta da radim, da l' da bijem il' da ga vezujem.
- Ma dobro...
- Kurac dobro. Žena je kriva, ona ih razmazila, pizda joj materina, sve im uvoljava...

1. mama: Sine, kako je bilo bilo danas u školi?
Sin: Pa nije bilo loše, dobio sam trojku iz "očuvanja životne sredine u uslovima posleratnog socijaldemokratskog uređenja"...
mama: Ako, neka! Super! Zlatna sredina! Tako je najbolje!

2. mama: Sine, kako je bilo bilo danas u školi?
Sin: Pa nije bilo loše, dobio sam trojku iz "betona"...
mama: Iz betona?! Užas... Ko poslednji slepac, makar da si joj rekao da ti upiše 1 pa da ga popraviš sledeći čas.... Ovako ko neki tupan, srednja žalos'... Šta će Maca reći kad čuje, njena mala sve petice!

-Majstore, kako posao?
-Privodim kraju, sad ću ti dadnem da probaš Samaru...
-Jesi je dobro opravio? :ulazi u kola, pali motor:
-Evo, uveri se i sam, pa ti proceni!
-U čoveče, alal ti ćufta, opravio si ga bolje nego Đenka! Ovo radi k'o novo.
----------------------------
-Kako je bilo za prvi put, jesam bio dobar?
-Alal tu ćufta, pravi si pastuv!

Parafraziram, smisao isti.
Razredna: "Ocene su vam užasne. Kao što sam vam već bezbroj puta rekla, srednja škola nije obavezna. Ako niste za školu ima drugih mesta na kojima možete kvalitetnije da provedete vreme. Takođe, možete da se poženite i poudajete i da pravite decu. Neki to već znaju, neki će naučiti."
Zanimljivo je to što je i tokom izgovaranja poslednje rečenice bila ozbiljna.

- Pa da... kugle su se tuširale jer sam igrao kontra felš!
- Jeste... genije!

-Onda je Aleksandar Znači Makednoski nasledio svoga oca Filipa Dakle Makednoskog.