Osoba ženskog pola, punijeg stasa i pozamašnih oblina. Na svirci u klubu za pedesetak ljudi, ona će sigurno stati pored tebe. Ima dosta samopouzdanja, tako da besramno nosi ultra tesnu majicu iz koje salo kipti na sve strane i preti da te uguši. Obavezno je fan benda i zna sve tekstove napamet. Celo veče će ti vrištati na uvo, tako da ne možeš da čuješ ni bas, a kamoli glas pevača. Uz balade će lagano njihati kukovima i odbacivati te napred-nazad, levo-desno. Preterano se uživljava u brže pesme, zbog čega ubrzano diše i počinje da se preznojava. Tada vlažnost vazduha postaje nepodnošljiva i dok ti pokušavaš da promoliš glavu i udahneš malo kiseonika, njene ruke, koje su visoko podignute, će to sprečiti. Koju god poziciju da zauzme u odnosu na tebe (ispred, iza ili pored) nema ti spasa. Pokajaćeš se što si uopšte krenuo.

Koristi se kao izraz za devojke sa specifičnim držanjem.
U samo nekoliko koraka i vi mozete postići isti:
1. stati ispred ogledala okrenuti bokom
2. izviti grudni koš tako da vam sise budu za otprilike 30cm ispred brade
3. uvući stomak što više možete (ukoliko pri izvodjenju ovog koraka imate problema sa disanjem to je ok, znači da dobro radite i u tim slučajevima disanje se vrši periodično, uglavnom kad vas niko ne gleda)
4. najbitniji korak je izbacivanje zadnjice unazad , što više-efekat je bolji
Ovo može izvoditi svaka ženska osoba bez obzira na obdarenost, jer stvar je u stavu.Često je praćeno pućenjem usana, fensi nošenjem torbice, vrckajem pri hodu i blago prenemagajućim pokretima.
Moguće komplikacije: spondiloza, krivljenje kičme, trajne deformacije skeleta...

Odnosi se na osobu koja svakom prilikom na svaki događaj zove osobu sa kojom je komunicirala makar 20 sekundi.

Tužno ali istinito. Žviždim ja i dobacujem lepoticama u prolazu ali one ni da se osvrnu za budalom iza sebe.

Najveća briga klinaca dok igraju fudbal na nekom malom prostoru. Ako udari u ćalov auto ili u prozor nije mnogo važno, ako lopta ode u komšijin šljivik, ko mu jebe mater, ali ako ude u kevino cveće najebasmo svi, biće belaja. Kao da će cveće da se sjebe ili kao da ono u dvorištu manje mirisati, pa lopta ne sme da udari po njemu, totalno smaračka fora zbog koje si jednom popio batine, pa bi više želeo da te lopta udari u glavinu nego da ode u kevine ruže. Ovo je jedna od retkih situacija u kom si u paktu sa ocem, jer i njemu ide na kurac zelenilo, kog više ima u svom dvorištu nego u Šumadiji, pa će kad-kad stati na tvoju stranu i odbraniti te od batina, ako nisi bio bolji od keve u disciplini Trideset metara s preponama.

Najebati se nekom mile matere. Onda stati, zapaliti cigar, predahnuti te nastaviti s najebavanjem te iste mile matere. Neki bi to cipelarenje nazvali nečasnim, ali istoriju pišu pobednici, ne časni ljudi. A i mora se preneti poruka ostalima koji bi se možda hteli malo prokurčiti nekažnjeno.

17 dana je Kartagina gorila nakon što su je Rimljani zauzeli. Razrušili su je u temelj, na mestu gde je nekoć moćni grad bio su zaorali brazdu i posuli krupnom soli, da tu ništa više ne nikne. Odlazeći, kao bonus su bacili anatemu na bilo koga ko proba podići nastambu ikakve vrste na tom mestu.

Za Rimsko carstvo znaju svi, a Kartagina ostala pojam za pab kvizove.

Pametnom dosta, što bi neki cenjeni autori rekli.

Neprevaziđeni zavodnik i deflorator dama koji je nekada harao spavaćim sobama dotičnih. Da je žensko, zvali bi ga "stara kurva".
Roki Macano je ili okačio rukavice o klin ili je par metara pod zemljom ali priče o njemu ostaju kao neka vrsta spomenika djelu jednog od rijetkih koji nije samo pričao ribolovačke priče, već je iza svake svoje mogao stati.
Ove priče podstaknu mnoge da krenu njegovim putem ali rijetko ko od tih klinaca željnih avanture po odlasku u penziju kada sjedne da sagleda uspješnost svog projekta može reći da je prošao upola dobro kao dotični. Oni koji uspiju biti približno na Rokijevom nivou ili ga kojim čudom preteknu, preuzimaju pojas i postaju otjelotvorenje testesterona koje će služiti kao zvijezda vodilja nekim novim klincima.

Jedna od najstarijih i kroz istoriju najznačajnijih državnih tvorevina na svetu, naslednik starih civilizacija i kultura od kojih su najpoznatije mesopotamska i persijska. Iranski narod, narod velike kulture i tradicije, ponosit, sposoban.
Danas, preti mu propast, jer se nalazi između čekića i nakovnja. Sa jedne strane nalazi se vlast, islamska teokratija koja se pretvara u klasičnu diktaturu sa svim elementima staljinizma (inače, celokupna državna tvorevina zasnovana na principima koje izvorni Islam niti propoveda niti podržava, tako bar kažu poznavaoci). Sa druge strane, navodnu pomoć i protivtežu predstavljaju SAD sa trabantima, koje će, ukoliko im se pruži prilika, devastirati Iran na isti način kako su to već učinile sa Irakom.

Prosečan Iranac, dakle, može da bira - da li će stati na stranu "svoje" domaće vlasti, koja sprovodi torturu nad svim neistomišljenicima, ili na stranu SAD koje će iskoristiti svaku priliku da se uvale na teritoriju Irana ne bi li iscrple sve prirodne resurse i zauzele stratešku poziciju, a narod ostavile u haosu.

Sve u svemu, već viđeno, više puta.

Rečenica karakteristična za opis neke osobe, koju uglavnom vidimo prvi put u životu, ali nam svojim ponašanjem ne uliva povjerenje, nego odaje utisak nekoga ko u glavi pravi gulaš od naših iznutrica.
Ta osoba svojim ponašanjem nikad neće odati da postoji nešto sumnjivo, čak će se suzdržati i od komentara, ali će povremeni pogled ka nekome jasno pokazati kakva se priča zakuvava u njihovim glavama.
Ako im ne staneš na žulj, često će te zaobići, iako možda to i ne žele, ali ako im se zamjeriš, učiniće sve da ti pokažu kako ti je to bio najgori potez u životu i kako su najgori oni za koje to nikad ne bi pomislio. I to na veoma suptilan način.

Osoba koja je sposobna da davi bez ruku

Korpa sa kišobranima u nekom rendom kafiću.

Trostrani okvir sačinjen od ljudske pohlepe, lažnog morala i iskvarenih tradicija u koje smo silom prilika ubačeni prilikom prvog kontakta sa spoljnim svetom. Na prvi pogled izgleda dosta gore od onog bermudskog jer tamo nakon oluje možeš da uživaš u suncu i plavom moru dok ovde magla nikako ne odlazi. Čini ti se da se bosonog nalaziš na sredini povećeg tunela u Japanu i da je izlaz na dvadeset milja hoda. Možeš da se potrudiš i pređeš to uz malo veće bolove, ali ćeš se na kraju osećati dobro. Ako imaš sreće, neko će stati na tvoj "palac nagore" i za čas te izvući iz sranja. Nećeš se osećati tako dobro, ali si bar razbio okvir. Probudi se i pokreni jer je surovo tačno ono što je jedan scenarista pre desetak godina napisao: "Nije Sloba kriv, mi smo govna!"

Toliko velika gužva da je to nemoguće opisati drugom rečju.

Golo trpljenje ponašanja, navika ili čitavih ljudi i društvenih zajednica, grupa, manjina...Pod prinudom raznih autoriteta - zakona, organa reda, ili naprosto okolnosti, društvenih normi i pravila, slabosti, nemoći i straha. Često pogrešno izjednačena sa prihvatanjem, odobravanjem i razumevanjem (što je, samo po sebi, vrlo opasno) tolerancija nas ne čini boljima niti nas bilo čemu uči; ona predstavlja tek puki suživot u kom jedni druge podnosimo, jer nas je sudbina eto nekim čudom vezala i ne možemo uvek da joj se suprotstavimo bez posledica, a nije nam dozvoljeno ni da se tek tako poubijamo. Zato trpimo - muževe i žene, kolege na poslu, šefove, komšije, Rome, eldžibitijevce, migrante, političare...Dok je autoriteta koji nas na to primorava, dok ne dodje trenutak kada ćemo se suprotstaviti - otići, ili stati u odbranu, ili popustiti rušilačkim nagonima sočnog divljanja.

Govorničkim savršenstvom ili pak izvaljenom glupošću par ekselans, fiksirati sagovorniku donju vilicu na pod.

Čovek-mit. Onaj koji ima svako vozačko pravilo u glavi, od prvog Forda tamo iz ko zna koliko godina u nazad pa do dana današnjeg, do poslednjeg modela nekog napižđenog Bugatija, sve modele zna, koji koliko pije litara, koji cepa gas, koji pali na kurblu, koji ima idelan prostor za karačinu na zadnjem sedištu, ko ima prednost pri polu-kružnom skretanju, i svemu što ide u prilog.
Uvek će stati pešaku da bi ovaj prešao ulicu, zna sve gradove, puteve, tranzite i zaobilaznice od Grčke do Finske i od Protugala do Uralskog venca, voziće tačno brzinom koja je propisana, neće zaobiči preko pune crte, ako zgazi pticu ili zeca, neće ni izraz lica promeniti, to je kolateralna šteta.
Uvek vezan, uvek trezan.
Verovatno se rodio sa malim volanom i rastao sa njime, dok ga nije metnuo u svoja prva kola i počeo od malih nogu da uči i poštuje zajebanu stvar zvanu saobraćaj.

• Dopušta ti da odgledaš utakmicu iako je planirala da te vodi sa sobom u jedan užasno zanimljiv šoping (čitaj: kupovina rođendanskog poklona za njenu sedmogodišnju sestru od tetke).
• Bavi se sportom.
• Nije ljubomorna kada te vidi kako pričaš sa nekom drugom devojkom.
• Sjajno sprema tvoje omiljene kolače.
• Ne smatra da je Baja frajer i po,a Grand šou vrhunac kulturnih dostignuća.
• Zvoni na vrata,donosi tvoju omiljenu Milku od jagode,a uz to je skockana kao da je pošla u najmanju ruku na matursko veče.Kad je pitaš za povod,kaže: "Tačno je 2 meseca 2 nedelje 10 sati i 23 minuta od kako smo zajedno!"
• Ni u snu se ne bi nabacivala tvom najboljem ortaku,makar imao zelene oči,crnu kosu i 190 cm.
• Jede s tobom pljeskavice na ulici i ne stidi se da odjednom naruči dva jelen piva. Nikada te ne gnjavi pričom kako je na dijeti.
• Ne pali se na one tipove iz meksičkih serija i nikad ti neće stati za vrat sa pričom kako je neki Fernando-Huan-Luis-_______ (dopisati po izboru) strašno zgodan i kako je upravo gledala onu epizodu sa venčanjem kada se Fernando,Huan ili Luis napokon oženio nekom jadnicom...
• Gleda s tobom istu epizodu Simpsonovih dva puta dnevno.
• Voli te 100% (i više od toga)

U Meksiku i na stadionima širom sveta sredstvo za zabavljanje publike u dokolici gledanja utakmice, u Srbiji- putovati srpskim putevima i svako malo naleteti na džombu iznenađenja.

Uporan čovek koji kad krene da radi nešto ne prestaje dok to ne ostvari.

Najkilavija domaća serija ikad snimljena, sapunica na "i tako" način.