Snimke sa konferencije za štampu pred neku (ne)bitnu fudbalsku utakmicu puštaju uglavnom na kraju Dnevnika, tj. kad ide deo vezan za sport. Problem je u tome što nama svima informacije koju nam daju fudbaleri u svojim izjavama ne znače ama baš ništa...Prvo, zato što su sve copy/paste jedna od druge (vidi primer), drugo što mnogima od nas puca kurac kakva je atmosfera u timu, ko je srećan a ko nesrećan od igrača, šta misle od protivničkom timu itd.itd.

Uhvati dan, živi život, izdvoji se iz sive mase, uradi nešto...

sada obavezni copy-paste:

Copy Sever,Paste Jug.grobari ne omalovazavajte,dobra je fora realno.

Vaš prijatelj koji vas je jutros zvao na kafu. Momak čisti farmaciju na prvom roku i upravo sprema doktorat, svira klarinet i violončelo, igra kriket za reprezentaciju Malezije, bavi se engleskim valcerom, radi u trgovini i hrani nepokretnu majku i sedam braće i sestara. Pored toga, ima vremena da odigra poneki listić i aktivno prati škotsku šesnaestu ligu - jug jugoistok 2. Moderator je na 4 web-portala. Ima 20 000 sati na kol of djutiju, na vorkraftu ima osmicu okrenutu na bok. Skuplja stare novčiće, bavi se slikanjem, fotografijom, a u slobodno vrijeme ponešto komponuje. Amaterski se bavi manekenstvom, a također i redovno posjećuje lokalnu teretanu. Za jedan kalendarski dan on doživi deset. I pored tog svega, ima vremena i da vas zove na kafu. On je imač kada.

Suprotno opštem mišljenju, kung fu nije jedna borilačka veština, nego zajednički naziv za sve kineske borilačke veštine, a u kineskom jeziku često i ne mora da označava borilačku veštinu, nego može prosto da označava veštinu koja je dovedena do savršenstva velikim trudom i radom na sebi. Pravilniji naziv za kineske borilačke veštine bio bi vušu, što označava isključivo ratne, iliti borilačke veštine, mada može u užem smislu označavati i istoimeni borilački sport, jako popularan u Kini.
E sad, da se manemo štrebanja. Kako to izgleda?
Mali Kinezi, pošto nisu umeli da se biju, rešili da gledaju životinje koje su umele da se biju(pročitati primere). Kasnije im ni to nije bilo dovoljno, pa su počeli da kombinuju razne stvari. Jedna budistička sveštenica je htela da napravi dobar sistem koji je lak za učenje, a dovoljno efikasan da žena može tim stilom da se odbrani od napada muškaraca. Tako je rođen wing chun, koji danas ima mali milion stilova i podstilova.
Zavisno od toga koga pitate za mišljenje, kung fu može biti:

1. Ma govno jedno, najbolji je kikboks.(huligan)
2. DO JAJA, NAUČIŠ DA UBIJEŠ ČOVEKA SVOJOM UNUTRAŠNJOM ENERGIJOM SA RAZDALJINE OD 10 METARA, A FILOZOFIJA JE DO JAJA, POSTANEŠ KAO BRUS LI, NIKO TI NE MOŽE NIŠTA, AAAA, PET TAČAKA SMRTI, DIM MAK, OVO ONO, PAI MEI, PING PONG, TAI ČI, NE, NE ZEZAM SE, TAI ČI JE SMRTONOSAN, UBIĆU TE TAKO ŠTO SE POLAKO KREĆEM I KONTROLIŠEM SVOJ ČIIIIIIIIIIII.( neka budala koja o kung fuu zna samo iz legendi i trulih kung fu filmova)
3. Zavisi od stila, mnogi kung fu stilovi su prevaziđeni danas. (pravi poznavalac kung fua)
4. Meh... (slučajni prolaznik)
5. Ajde beži u kurac! (nepristojni slučajni prolaznik)
6. Ša ti meni kung fu bre! Sad ću ti jebem mater!(dizelaš sa početka liste kao slučajni prolaznik)

Prvo pravilo kung fua: ne pričaj o kung fuu (barem nemoj sa slučajnim prolaznikom)

Najiritantnija forma sms poruka,nastaje usled manjka inspiracije i ispoljava se kao mass-copy-paste-forward pojava.Neretko,pateticne sadržine.

Pevac,koji je od kako se Bad Copy raspao,sa rap muzike presao na pop.

Pouzdan i precizan kao "download time left" ili "copy file time left".

Obazrivo-svevideća individua, levela šljuke.

Ono - šljuke ptice, ne pokojnog mafijaša...iz OČIglednih razloga, hehe.

Selam od Istanbul. Da vam pisem kako je postala Züleyha od Izvorinka. Studiram turizm na İstanbul Üniversitesi. Mi u kucu pricamo jugoslovenski jezik. Djed mi bio Srb i babaanne, pa doso u Turciju iz jenog sela od Sancak i uzo Islam.

Sad bi voljela da imam passport od Srbija, da mogu da putujem. Ko me jebe, kad sam Züuleyha. Babo moj kaze da bi na jugoslovenskom ime mi bilo Izvorinka. Trazila sam po internet sta znace neke rjeci od pjesme na jugoslovenskom, pa nadem na ovaj web Vukajlija. Hocu da napisem kako sam postala Züleyha, a mogla sam zivjet u Beograd, kad sam mogla bit Izvorinka i zivjet po starim adetima, a ne vako deverli glave. Ja zelim u Europu, no Europa mi ne daje viza.

Kada je neko kilav u mozak onda je ziljav.
(Timbe Bad Copy)

Najbolji od svih legendarnih pasa, koji su se ikada pojavili na tv-u, i od Lesija, Rin Tin Tina, Betovena, pa čak i Maze i lunje. Najveća radost mu je da spava na krovu svoje kućice, u društvu njegovog vernog pratioca Woodstocka, male žute ptičice. Pošto je pas, u crtanom nikada ne progovori ni reč, ali uglavnom uvek ispadne najpametniji u celoj njihovoj družini..

Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...

Osoba koja svakih pet minuta izda poneku ,,definiciju"(obično copy/paste glupost), i za svaku misli da je jebeno genijalna.

Samoprozvana humoristicka emisija cije se posledice po stanovnistvo i danas mogu videti po copy/paste vicevima na Vukajliji.

Do ovog trenutka jednosmeran proces u kome u od grčkih i turskih nastajali srpski megahitovi.

Na romskom jeziku označava "Google".

Ultimativna definicija izgubljenog vremena. Al' ne onog prustovskog već normalnog, svakodnevnog. Floskula čoveka totalitarno razočaranog u sopstveni kvalitativni sud ali, nažalost, u trenutku kada je već isuviše kasno za jebeni reset. Čest gost na virtuelnim stranicama world wide web-a, inače čuvenom po tome da guta vreme k'o današnje klinke pilule za kontracepciju. A opet - ljudi ga konstantno koriste, surfuju jebeno, traže koješta; po ko zna koji put slušaju novu pesmu Ane Nikolić na portugalskom, tiradu neke glupe likuše o prokletom čišćenju rča pre i posle analnjaka ili gledaju novi spot Džastina jebenog Džibera, pijanog retardiranog Rusa ili onog Koreanca na spidu što objašnjava neke stvari u jebenom Starkraftu. Uostalom...Vratite mi mojih šurnaest sati života što sam izgubio na ovom jebenom sajtu!!!

Uzvik oduševljenog kajlamena, kada na žurki čuje foršpil pesme Sinana Sakića.

Kada nakon celodnevnog rada na kompjuteru, kreneš da praviš rafaelo kuglice i posle desetak komada počneš tražiš na stolu opciju copy/paste