Vežbanje muške superiornosti isticanjem svojih osobina, tražeći ultimativni argument za priznanje. Jerbo je u svim ostalim sferama života prso, pa je kuća ostala jedino mesto gde su članovi potpisali ugovor na trpljenje.

Prirodna frizura, koja dolazi sa godinama ili uz pristupanje monaškom životu. Teme postaje ćelavo dok ostatak glave zadržava ono malo kose. Neki čekaju da prirodno oćelave, a drugi brijaju teme. Monasi je verovatno forsiraju zbog njenog odbojnog dejstva na žensku populaciju, pa na taj način ostaju verni celibatu.

Vreme kada je sve bilo bolje nego sad. Nebitno da li je Titovo, Slobino, Karađorđevo ili car Dušanovo, predstavlja sinonim za blaženo stanje društva i države.
Fraza ulazi u upotrebu kada subjekat navrši određen broj godina i raste proporcionalno sa godinama sve do kraja života. Predstavlja žal za prošlošću i kritiku sadašnjosti i može da se koristi za svaku sitnicu koja zasmeta subjektu.

I odlučiš da kreneš svojim putem. Vidiš tamo u daljini kako se nebo spaja sa tlom, i kao da sija neka mala svetlost, cakli i zove te, to je tvoj cilj... Ali kako god da korakneš nagaziš na trn, i to ne običan, već onaj otrovni, zakrivljeni, koji se teško čupa a još teže zaboravlja. Ideš dalje, ne osvrćeš se, međutim osećaš kao da te neko prati, sapliće te uvek kada posegneš rukom da ubereš plodove svog mukotrpnog rada.

Duhovi prošlosti bdiju nad tobom i uporno čekaju priliku da na tvojim leđima prebiju stare dugove. I nije više pitanje da li je pravedno, niti da li je realno, već da li je moguće da prokletstvo traje generacijama? Moguće je! Lutao si godinama po tunelima svesti kriveći sebe za neuspehe koji se ponavljaju iznova i iznova, na začuđujuće identičan način i uvek u isto vreme, onda kada ti je sreća najviše potrebna. A sada shvataš, uviđaš da nosiš košulju na kojoj stoji krv nekog tamo, koga je tvoj pra pra zakačio vilama u senu... I ta jedna mrlja, ta mala flekica stoji između tebe i vere u bolje sutra.

U pravu si da nije pravedno, u pravu si da ti nemaš ništa sa tim, ali uz sve beneficije koje si dobio od tvojih idu i svi maleri, onako u paketu. Oslobodićeš se samo ako budeš sprao tu krv krvlju svoga rada i poštenja, a kad konačno spadnu lanci sa tvojih ruku zapamti da svaki tvoj potez baca senku ili svetlost na mnoge generacije koje dolaze posle tebe.

Epitet kome častite osobu kojoj ste dovoljno stari da budete roditelj ili barem stariji brat ili sestra, a koja se drznula da vam soli pamet, iako iz pouzdanih izvora znate da je ta osoba još u onim godinama kada misli da sve što leti da se jede.

Orudje ljudi modernog doba. Koristi se u pokusaju unistenja necega u sto su nasi preci godinama verovali. Vekovima umetnost i slicne trice i kucine bile su posvecene ideji da su ljudi specificna bica koja poseduju nesto sto se zove emocija i sto treba da bude van zakona nauke, neobjasnjivo.

Opis žene radodajke.
Svi je koriste i razvlače, svi o njoj omaste brk, a ona je u neku ruku svačija a ničija.
I tako dok je svi razvlače i koriste godinama bez ikakvih ulaganja i/ili nadoknade, ona propada a njena tržišna vrednost se svede na nulu.

Kao i u svim sportskim disciplinama, i u pijanstvu postoje izvesna pravila. Nepisana doduše. Pravila se uče godinama vrednog opijanja i odricanjem od treznog stanja. Savesnim odricanjem.
Nemoguće je popisati sva pravila opijanja, ovo je samo kratak isečak. Dakle, neka od pravila su:

Upućuje se nekom sportisti kada dotični ima jadibedan dan, i ne može da postigne nijedan poen, iako se zdušno trudi da potroši svaku loptu koju dobije od saigrača na još jedan svoj očajan pokušaj. Kod najizrazitijih predstavnika ova faza može da traje i godinama.

Kaže se za nešto što već svi znaju/koriste/imaju ...

Sudbina sirotog smajlija, koji kada je počeo je bio prilično COOL i FRESH, koristili su ga samo tiinejdžeri i retki cool stariji likovi a danas i komšija, bradati traktorista u zrelim godinama, ga redovno konzumira uz Fejs i SMS...

Sindrom koji se vidi na ulici koji se prepoznaje po tome što je jedina razlika između oca i sina ili ćerke i majke u godinama. Ovaj sindrom je ipak poznatiji jer je mutirao u virus koji najviše drma fanove metala ili grandove muzike.

Kretanje koje uglavnom karakteriše uticajnije pripadnike političkih partija na raznoraznim mitinzima, naročito u selima i manjim naseljima juga Srbije.

Prema godinama u službi, godinama života, kilogramima stomačne mase i/ili utisku koji treba da ostavi, može se svesti u dva osnovna tipa:

-Stariji - karakteriše predsednike partija "starog kova" (SPS/SRS na primer), ministre rada, kapitalnih investicija, unutrašnjih poslova, poljoprivrede, itd. , a sastoji se u, poželjno, pivskoj stomačini, otkopčanom sakou, blago iskrivljenom vratu u pravcu kamere uz neizostavni šmekerski osmeh i hodu koji podseća na kralja koji maršira bojnim poljem nakon istrebljenja protivničke vojske.

-Mlađi - Uglavnom se primećuje kod mlađih, ambicioznih, a opet uticajnih ljudi (EU blok) liberalnijih partija i "otvorenijih" ministarstava. Pripadnici ove grupe uvek žure, a nikad ne trče. Brzim hodom prolaze kroz mase ljudi, često nabacivši nevini osmeh koji ih automatski svrstava među dobre momke. Nažalost, i njihova žurba teško da će nas odvesti bilo gde.

U fudbalskom žargonu to su oni fudbaleri, najčešće odbrambeni, koji nas uvijek nerviraju. To su oni čekaći, oni što vrebaju protivničkog igrača sa metar-dva udaljenosti i mlate nas po nervnom sistemu. Neodlučno gledaju, povlače se prema svom golu, bez da ozbiljnije zaprijete protivničkom igraču koji ima loptu i u podsvjesti imaju na umu čuvenu misao "valjda neće da me predribla, da napravi budalu od mene. ja ću lagano prema nazad, a ako i šutne valjda će ona moja budala od golmana da odbrani." I tako dok mi grizemo nokte i u sebi ključamo "napadni ga, napadni ga ... kretenu", on vreba.
Istovremeno, to su svi oni naši prijatelji, a siguran sam da svi imamo takvog, koji godinama posmatraju jednu istu žensku osobu i nemaju "međunožje" da joj priđu. Vrebaju je i nešto čekaju, da se poklope neke zvijezde, da proleti kometa kao božiji znak, da ona učini prvi korak, ali pazi da te ne predribla ... idu nam pravo na živce, jer stalno smaraju o njoj, a nikad ništa i vrijeme prolazi i na kraju ona umorna od čekanja i vrebanja nađe drugog ...

To je kao hodati po vodi, kao crni pojas sedmi dan, kao sesti dupetom na dve stolice! Treba postati master kristalnog objašnjenja, ova veština se stiče godinama i malo ko je u potpunosti savlada. Jer da bi sve bilo kristalno jasno potrebno je i kristalno objasniti!

Čiko koji rasporedi stotinjak kamera svud po stadionu ili dvorani, pa se onda uživo igra sa tvojim živcima uključujući čas jednu, čas drugu u prenos. Majstor svog zanata koji neće propustiti da ti predoči kako izgleda rukometna utakmica snimana s plafona, slobodna bacanja snimana ispod koša, vaterpolo sniman ispod vode, otac Đovakov iz žablje perspektive, Miša Tumbas iz ptičije, ali će u tom šetanju s kamere na kameru obavezno zakasniti da prikaže ono najvažnije - poen, gol ili koš.

Nekad su se prenosi radili sa jednom kamerom i ništa im nije falilo.
Igraj se ti, rođeni, sa usporenim snimkom koliko hoćeš, al' živi prenos nam daj onako kako Bog zapovjeda.

Debele devojke koje se godinama prave da su vam najortakinje, uvek su tu za vas i sve tome slično. U stvari su nolajferke i celo vaše poznanstvo, od prvog pogleda, se lože na vas i žele vaš jezik i kurac u intimnim delovima tela. Prate vas svuda, u školu, na bleju, da se vidite sa devojkom, sa žurke na žurku. Na kraju na jednoj žurci kada vas napuše sve dobre pičke, i vi ste toliko odvaljeni da ne znate gde je ulica Hamdije Ćemerlića 23, tu vaša debela kvaziprijateljica nastupa. Prići će vam tiho, ali sa iskustvom naučenim od svih vaših bivših devojaka. Nećete znati šta vas je snašlo, a već ste otišli u WC na kvikić i stavljate joj ga odpozadi.

Pazite se, dolaze po vas.

Nešto što se pojavljuje na forumima. Imaju teme koje nisu bile aktivne nedeljama, mesecima pa i godinama pa odjednom neko pošalje poruku na tu temu. Na nekim forumima je ovo loše, a na nekim je dobro u zavisnosti od članova. U svakom slučaju, to je oživljavanje "umrlih" tema.

Ono sto ljudi postanu posto napune 45 godina

Godinama moja omiljena Corbina pesma. Za ovu pesmu su vezani i mnogi nezaboravni trenuci mnogih generacija. Ovih dana sam dozivela ogromno razocarenje kada sam cula da je Bajaga napisao za Marinu Perazic. Totalno nespojivi likovi, ali i jos jedan dokaz da je ljubav corava.

Te statue se vec godinama unazad sprdaju sa nama.Naime,one imaju veoma simbolično značenje.

Uzmimo da covek simbolizuje narod.Konj,naravno,simbolizuje konja.
Znaci ove dve statue simbolizuju :

1. Narod gura konja u skupštinu.
2. Narod čupa konja iz skupštine.

I tako za vek i vekova.