Робинзон: Ок, Пеки. Направио сам ратни план. Од данас батаљујемо козе, и прелазимо на оне Шпанце што су се насукали у суботу. Исплативије је, кокнућемо прво џгољавог кормилара, а на веће празнике ћемо кувара и његове асистенте. А и патриотски је, наши, то јест моји су се вазда са Шпанцима пеглали. Шта мислиш?
Петко: Али газда... Оне толиле глад годинама! Петко волети козе. Петко неће једе жилаве, брадате Шпанце.
Р: А и уосталом, шта ја тебе питам, има да буде како ја кажем. Него Петко, знаш ти да је данас Свети Патрик? А Робинзон Крусо од дванаесте године не пропушта да гузи на Светог Патрика. 'Ајде сад одстрањуј ту прегачу и вади лојчину...
П: Али газда, Петко не бити... Море да се носиш ти бре, не могу више да глумим глупог домороца! Мислиш да не знам шта радиш сваког уторка са оном црном козом иза стене? Мало морген! Није Петко пао с тотема! Хтео си бре да рикнеш од туге кад смо ономад морали да поједемо ону с белегом на челу. Зоофилија болест најмилија. Ја сад идем, са све козама, да се учепим Шпанцима и кажем им да је на другој страни острва кафана, а ти овде копрофагиши до миле воље. Пацове брадати.

- Добар јебени дан господине, изволите.
- Ја бих ако може да ријешим ове папире око гробне парцеле, нешто ме жига око крста па реко да се припремим.
- Јесте ли били икад у Игалу?
- Какве то везе има и са чим?
- Тамо је добро блато за мазање.
- Не пратим вас...
- Па кад се већ припремате, да се навикнете и на земљу, хехе. Нема везе, дајте уплатницу.
- Изволите.
- Хвали вам печат из погребног. Набавите га и дођите кроз седам дана, нећемо радити у међувремену због колективног годишњег.
- Ако пандркнем у међувремену ко ће донијети папире?
- Свети Петар, ако не буде и он на годишњем.
- Зар не можете никако да ми изађете у сусрет, не могу чекати толико дуго.
- Треба чекати и годинама ако се мора.
- Мене си нашла подјебавати! Сунце ли ти калајисано, јесам ја зато ратов'о?!
- Полако, идемо испочетка.
- Може, само гласније мало да ме опет не збуни опојни мирис камилице и латице ружа које вам излазе из уста док причате.
- Јао како сте луцкасти, мора да се шалите.
- Наравно, смрди ти из уста ко да си гована јела. Аждајо!!
- Обезбјеђењеее, имам проблема с неким тифусаром овде...
(Долази обезбјеђење) - Господине, пођите са нама у просторију десно.
(Шалтеруша) - И потрудите се да не умрете успут. Свако добро.

Upornost se zaista isplati, pa makar i posle nekoliko godina čekanja. Mada postoje i oni što žele sve i odmah. Ali takvi većinom i sami završe kao korov koji s' vremena na vreme takođe potkresuju u ustanovama uokvirenim žicom. Za razliku od gorepomenute, metalnom, bodljikavom.

Mama mu je nosila ranac do škole, tata od škole do kuće. Bio je u raju od malih nogu jer mu je brat olakšao odrastanje u surovom prigradskom naselju. Nikada nije saznao kako je kada ti stariji otmu novu novcatu moltenku i još ti ne daju ni da igraš, kada ti nadenu ružan nadimak i blamiraju pred devojčicama…..

Završio je isti faks kao i brat, doduše to je trajalo troduplo duže. Bilo mu je čudno što ga roditelji tapšu po ramenu svaki put kada obnovi upis godine. Bratovljevo “soljenje pameti” je bilo jedina cena koju je plaćao večitom studiranju.

Devojke ga nikako nisu htele. Ruku na srce, nije ni on njih.

Kladionica je bila centar njegovog univerzuma. Tamo je upoznao Milicu, lokalnu devojčicu i jedno bezazleno veče se produžilo u pijanu noć i mnogo meseci kasnije je njoj donelo mnogo besanih noći.

Venčanje je bilo skromno ali je rođenje kuronje proslavljeno kako dolikuje. Svi su nešto dobili: unuče ili bratanca. Jedino on nije shvatio da je “dobio” porodicu. I kako bi? Za njega je putanja od mezimčeta do muža i roditelja bila nepremostiva.
Utoliko mu je bilo lakše da na proslavu prvog sinovljevog rođendana vozi svoje roditelje do Velike Plane. Milica je vrlo brzo skontala da život u velikom gradu nije bajka koju je sanjala i vratila se “kod roditelja”. Iz početka je mislila da je privremeno, ali nekoliko godina kasnije je ta “privremenost” postala način života.

Diplomirao je taman pred sinovljevu malu maturu. Tako je od obične, postao školovana budala koja je nepismena za život.

Protok vremena je prihvatao jedino kroz smenu liga, prvenstava, olimpijada, otvaranje i otvaranje lokalnih kladionica, spadanje sa konja na najeftinija piva, švercovan duvan i sumnjive brlje ispod tezge.

Život mu je konačno okrenuo leđa kada su mu se roditelji razboleli. Nije mu smetalo da svaki put cima sina da ih vozi do bolnice. Šta će kad mora?! Nema auto. Na brata je odavno prestao da se oslanja jer se mučki odselio u Kanadu.

U četrdesetim je počeo da poboljeva. Tada se prisetio Milice. Ta žena se vremenom neobjašnjivo prozlila jer ga je blokirala. Sin nije. Iz početka je “znao za red” ali ga je na kraju mučki smestio u starački dom.

Dreždi na terasi po ceo dan, puši i bleji u soliter preko puta. Tamo se dešavaju neki životi. Svima se nešto desilo osim njemu. Kad mu pljuga dogori do usana ili dok mu se menjaju pelene, njemu bljesne da je ceo život izvozao bez ijedne generalne. Jetra mu otkazuje, šećer ga izjeda, šlog ga je prikovao za invalidska kolica…
Konačno shvata da je kasno za generalnu. Ignorisao je sve znakove upozorenja i uporno je vozio slepom ulicom. Brzine nije menjao, šoferku nije nikada oprao, u retrovizor nije nijednom pogledao. ..

Rikverc je bio njegov način života. Kako bi bilo da pun gas?

Dete od 4 godine:
- Mama, tata, nikada vas neću ostaviti!
- Jaoo sine, baš si sladak, dođi da te mama zagrli!

Dete od 10 godina:
- Mama, tata, nikada vas neću ostaviti!
- Baš slatko od tebe sine, al vremenom ćeš morati da naučiš da živiš bez nas.

Tinejdžer od 16 god:
- Ćale, kevo, nikada vas neću ostaviti!
- Je l' on to nama preti?!?!?!?

Student u dvadesetim godinama:
- Ćale, kevo, nikada vas neću ostaviti!
- 'Ajde bre nosi se u tri lepe! Završi taj faks i zaposli se! Pazi na šta ličiš! Kad misliš da se ženiš!?!?!

- Dokle si stigo sa faksom?
- A pa sad sam uhvatio uslov za četvrtu.
- Ma godine upisuješ za familiju, rodbinu i roditelje nego kaži ti meni još koliko ispita imaš do kraja.

šesnaesta godina:
-E, tata, našla sam dečka.
-Šta? Ti tako mala, a već momke imaš? Jedan od onih tvojih kosatih narkomana, zar ne? Ima puškom da ga oteram, a ti u sobu!

osamnaesta godina:
-E, tata, našla sam dečka.
-Jesi li? More, gde baš sad, treba prijemni za faks da polažeš, tako ne misliš ništa. Bolje ti lepo zagrej stolicu, a mani se 'vatanja i seksa.

dvadeset i prva godina:
-E, tata, našla sam dečka.
-Je l'? Ovamo, slušaj, da paziš sad na kondome više nego ikad! Ako ti neki pukne pa da zaglaviš ovde na pola školovanja. Bolje se ti mani njega.

dvadeset i šesta godina:
-E, tata, našla sam dečka.
-Stvarno? Dobro, sad si svoj čovek, radiš i sve, ali vidi njega, nema ni stalan posao, traži nekog sa kim možeš porodicu da zasnuješ. Mani se takvih, prerasla si ti to.

trideset i peta godina:
-E, tata, našla sam dečka.
-Jesi, može li? Odmah da si se udala!
-Ali tata, nema stalan posao, ima dugu kosu i svira.
-Ma, neka, udaj se bre, vreme ti ističe, dete!
-Neću. Ti si me lepo učio da se udam kad nađem pravog.
-(u sebi) Joj, Bože, nek im kondom pukne da bar unuče dobijem.

Ja sam samo na bezbolan način pokušao da joj stavim do znanja da ima krmelje.

-Dogovorili ti se Ivan i ja da idemo u neku kafančinu da se opijamo ko ljudi, dokurčile nam više ove diskoteke, odem ti ja kod njega a pita nas njegov ćale “Je li momci gde ćete?”, ja rekoh idemo u onu kafanu “Oračeva sreća”, i tu ti on kaže nama “Jao, pa ja tamo nisam bio 10 godina”
-Ne seri da je ćale krenuo s vama?
-Ma ćuti, nije to najgore, odemo ti mi tamo, kad Šomi sa curom i sestrom
-Šomi dileja?
-Upravo on, zapeo on da sednemo kod njih, i mi ti sednemo, krenuše Ivanov ćale i Šomi da se opijaju, a Ivanu glupo da se opija pred ćaletom, a meni glupo da ja pijem a on da ne pije. Tu ti Ivanov ćale pozva nekog kolegu koji živi tu blizu da dođe, i čovek dođe i dovede ženu, i taj njegov kolega se napi, kao i Šomijeva riba. Njih četvoro pijani, Šomijeva riba ne zaklapa, a seka mu neka darkerka i celo veče pije guaranu, reč ne progovara, i sve nas osmatra, samo čekam kad će da izvadi neki nož da nas pokolje onde sve, ovi počeše da razbijaju čaše, ona žena se zgrozila, a ja i Ivan sedimo i pijemo sok.
-Ahahaha ludilo, koja ekipa, pa vas kao Pižon da je sastavljao...

Situacija 1:
Pecanje. Oko tebe nekoliko starijih ljudi. Svaki je uhvatio po nekoliko riba, jedino je kod tebe plovak umro. Još k’o za inat omašiš par kontri. Prvi matorac počinje:
-He, he, vidi ga mali! Ništa danas da uhvati. Garant je sinoć istresao skituljka.
Ostali pecaroši: ho, ho, ho! Jeste! Mali je prc’o, ko bog! Zato mu i ne grizu!
MALI!
-Da?
-Jel ga grizla sinoć, a? Hohoho!
-Ovaj... da, jeste! Baš sam je odradio, onako momački..
-Eto! Kažem ja! Mali jebe, a ne ko mi! Meni se nije dig’o još od Preobraženja..

2:
Kartanje. Oko tebe nekoliko starijih pijandura. Igra se raub. Žešće si loš, prešišao si broj cipela.
-Šta je mali, jebem mu nedjelju?! Ne ide, a?
-Slabo danas..
-Ma šta slabo, posle ovoga da ideš do devojke i da je istamburaš! Kad te toliko neće karta, mora ljubav da te sere.
-Hm... da, evo baš ću sad, posle ove partije da je iskurabecam. U pravu ste.
-Jašta bre! Znam ja, kad me karta nije išla, ja sam jeb’o ko mutav!
-Ihaj, ala će mali da je oprca. Vidim ja po njemu, taj prvo jebe pa onda ljubi. Tako treba mali, tako! Joj, kad se setim kako sam ja u tvojim godinama...

Kako god okreneš, ti si u njihovim očima alfa plodnik. I briga te...

Sad
I: Boduje li se ova Vukova diploma pri upisu na fakultet?
M: Hahaha... Ma jok, bre, to ti niko ne gleda!
Dvadeset godina kasnije
I: Ja sam bio Vukovac i u osnovnoj i u srednjoj školi, ti ne možeš za jednu dvojku da naučiš, nije te sramota! U moje vreme...
(tresak vrata za detetom)
I: ... u moje vreme se znanje poštovalo.

-'De ste klinci, kak'e su to torbe?
-(ajoj, evo ga Buca smarač) Ma vraćamo se sa Gitarijade, nego žur...
-Ee, Gitarijada... Sećam se kad sam ja bio u vašim godinama, to su bili koncerti, pičke kol'ko 'oćeš, droga na sve strane, bežanje od murije. Ništa vi ne znate danas. Ma mi smo se satirali od alkohola i jebačina bre! A sad me smorilo to, ali brate, probao sam sve!
-I kurac, znači?
-HA??
-E, Buki, aj pali, pričaš tu priču stoti put. Aj zdra'o!

Do 1 godine
Ima visoko čelo, vidi se da će biti pametan. On će sigurno biti neki doktor ili poznati advokat...
1-7 godina
Kako super igra tenis, sin tatin. Ajde ajde, samo nastavi, bićeš ti novi Nole, al sa fakultetom!
7-14 godina
Pa kako si uspeo da dobiješ četvorku iz poznavanja društva?!? Jebo te otac onaj blesavi, nećeš da budeš vukovac!
14-18 godina
Ajde bre sinko, pa jel ne možeš jebenu dvojku da izvučeš?
18-30 godina
Kako ide faks? Nikako? Dobro dobro, samo nemoj se drogiraš.
30+ godina
Ma nema veze, samo se razmnoži, molim te.

Ćale: Sine, batali se te tvoje Vuku i idi sa devojkom na doček.
ja: Ćale smaraće me da igram celu noć.
ćale: al' barem će ti dati posle.
ja: matori nisam raspoložen ni za to.
ćale: e moja internet generacijo. Pa ja sam u tvojim godinama go spavao u snegu ...