Tihe priče na uvce, sa donjom usnom zakrenutom na stranu. Zbivaju se u ćoškovima kafana ili klupama u parkiću; tamo gdje su oči uvijek budne, osmatranja radi. Za razliku od dosta poznatijih priča na uvce koje su seksualnog karaktera, ove guše sve seksualne apetite i porive u tebi.

Pojavljuju se i u žutoj štampi iz razloga što su zanimljive za uho i oko. Za nos ipak ne, jer smrde samo tako, uh! Ipak, koliko god atraktivno izgledale, nisu sposobne da te zamisle - da potražiš njihov uzrok i u njima pouku, i iako jednim mahom probude grad, one iz nekog straha ili bojazni da će se otkriti istina o njima - a to je da su one, eto, bezvrijedna laž - zadižu svoje suknje i šprintaju u jazbine u kojima ih čeka zategnuta posteljina za još jedan nemirni zimski san.

Odgovor na pitanje sagovorniku koji ne razume vaš nagon za hranom čim ustanete i otvorite oči !

Noćna mora prosečnog pajdomana.

Krosover antipodova šmekera i ibarskog magistralca u muškim boksericama - sa slikom lutke Jigsaw-a na njima, ambivalentan i prema Čedici i prema Kosovu, prema crnima, crvenima i zelenima, on je Zeleni zub u zlatnim skejterkama, imun na ideološka zaglupljivanja, Tom Bombadil u XXI veku, toliko ravnodušan na stvarnost da se gubi interesovanje za njim, kreira sopstvene kulturne obrasce i živi i dela u skladu sa njima, on želi JAKO, on želi SNAZNO, on je Čicak Neodoljivi ("vidi sveeeeeee, može sveeeee"), on stavlja Onu, koja se budi ispred Lutke sa naslovne strane, on obrće Fajnal fajt i Tokija
jednim žetonom, ne plače za cigančićima koji prodaju korozivne bojlere
da bi kupili pajdo, njegova riba nosi i starke i haljinice i šnalice i stikle, on je Džon Konstantin u bade-mantilu, on je High Plain Drifter u gradskoj džungli.
Nije ni mačo, ni šmeker, ni fenser, ni šaban, on vas niti sprečava, niti motiviše da odrastete, njemu se, jednostavno, jebe, a vas to, uh, i te kako ume tako da zaboli..

Autobus je stao na peron. Jebote, pa ja imam sedamsto dinara u džepu?! Ok, dovoljno za dve pljeskavice. Ili ne? Ješću prvo u pekari, pa ću večeras pljeskavicu. Hm, jebem ti sirotinju. Neće ovo više ići ovako. Došao sam na ovo takmičenje da pokažem koliko sam vredan, koliko mogu i znam. Od pete godine me je otac učio da sviram i pevam, neće biti boljih. Možda neko, ali ne i većina. Moraću nekoga da pitam kojim busem da odem do tamo. U onom mrtvom selu nisam imao internet, kako sam mogao da pronađem uopšte raspored autobusa? Ma, veliki je ovo grad. Znaće neko i biće voljan da mi kaže.
Evo ih, velika vrata mog novog života, uveren sam u svoju moć i talenat. Evo i tetkice. Kako je samo oronula ova žena... pogledaj ta leđa i te šake... pomoći ću joj da ponese ove kofe, toliko mogu i imam vremena. Da li je gladna? Sigurno jeste. Jebote, pa naravno da jeste. Treba hraniti decu sa platom jedne spremačice.
-Gospođo, je l' mogu ja da vam ponesem te kofe? Vidim da ste već umorni, a ja imam vremena. Neće takmičenje još početi...
-Sine moj... toliko ličiš na mog sina, a i po godinama ste tu negde, rekla bih... hvala ti. Danas nas je gazda od ranog jutra naterao da sve blista... ne mogu ni ja više, stigle godine, a i bolest ova odmogla. Hvala ti, zlato moje.
-Nema na čemu. Mogu misliti kako vam je...
-Ne možeš, sine moj... od kada mi je muž umro, sve je na mojim leđima...
-Gospođo, je l' mogu da vas pozovem na doručak? Ne volim da doručkujem sam, a i ne znam gde bih mogao... nisam odavde.
-Taman je i meni pauza za pola sata, pa ćemo otići.
Jebote, pa ova žena je i gladna... tako je, čuva pare za svoju decu, pa mučenica i ne jede. Neka, neću pojesti pljeskavicu danas, prolazim sigurno u sledeći krug, pa ću imati hotel i klopu. Sve će se ovo vratiti. Znam!

Danas sam poznat. Jebote, pre samo dve godine sam došao u ovaj isti grad onim bednim autobusom, sa sedamsto dinara. He, sedamsto dinara? Čoveče, pa toliko sad plaćam pljuge. Odakle li samo nađoh sedamsto dinara? Pa, da. Mutava Marija mi dala, to joj je bila dnevnica u onom kafiću. Kako li sam se samo mogao zabavljati sa takvim skotom? Nije znala da se ljubi, nije bila ni neka riba... iz siromašne kuće, roditelji joj non-stop bili bolesni, a ja hteo da je oženim... ma, mentol. Nema drugog opravdanja. Elena je deset puta bolja. Zgodna je, ceo grad je želi, a i voli me. Dokazala mi je to kad je išla sa mnom na gostovanje u Cirihu. Čak je prihvatila i moj prsten... a i platio sam ga dobro, kako da ne prihvati... hehehehe, što ispada da je sponzoruša... e, baš sam seljak. Ona je moja, to je ljubav. Naravno da je ljubav, bilmezu. Ne Marija. Ona je bila sa mnom samo zato što ni ja ni ona nismo imali para.
'Ajd kad sam već ovde, da svratim do gazde... onaj jebeni ugovor da potpišem... dosadi mi čovek više... jebote, vidi ova vrata. Vrata mog novog života. Parkiraću se ispred njih. Jebote, sad je moj auto najvredniji na parkingu. Ha, a došao sam sa sedamsto dinara...
-Sine, nisam te videla toliko dugo. Kako si mi? Hoćemo opet na doručak? Sin mi je diplomirao, sad ja tebe častim...
-Ženo, da li si ti normalna? Pipaš me mokrim gumenim rukavicama po Pradinoj jakni... da prodaš tog sina sa sve diplomom ne možeš je platiti... i baš si sad našla da čistiš... zato nam i jeste ovako...
-Gde je nestao onaj dečko od pre dve godine?
-Taj dečko je postao čovek, nije više ono glupo dete. Jeste, ja sam čovek, u punom sjaju svoje ličnosti.

Ginekološki pregled ultra-zvukom.

Glagol koji opisuje visok kvalitet pičetine. Ribetina koja na poznatoj 1 do 10 skali ima vrednost 11.

Devojka koja izgleda kao porno diva(stavila je sve silikone koje je mogla sebi da priušti), oblači se kao prostitutka, da ne kažem Grand pevačica(obavezno na sebi ima nešto sa animal printom, malo joj vire grudi, a malo zadnjica) i po načinu komunikacije podseća na okorelog kamiondžiju(mislili ste da niko ne može da bude toliko vulgaran, ali prevarili ste se).Njen se posao sastoji u tome da zadržava najpijanije mušterije što duže, na bilo koji način i da obuči mlade momke šta se sve očekuje od iskusne devojke.

Uglavnom rečenica koja se koristi kada neko fenserče čuje neku dobru stvar, ali kada čuju ime te grupe ili kada ih vide na tv-u da tu baladu pevaju npr. Pantera ili Metallica (po njima glupi metalci koji smrde na pivo) odmah ugase radio umesto da skontaju da je to super muzika....

Klasa. Al' ne obična klasa. Ne, ta riba je klasa već godinama. Znaš onu foru kad je riba bomba u prvom srednje, pa se fazon do 25. isfura, propadne, istroši? E, brale moj, ova drži nivo godinama. Napreduje. Usavršava se. Svakog dana, svake godine, ona sve bolja i bolja. Nabija iskustvo, održava izgled, penje se na ljestvici savršenstva. Đanluiđi Bufon.

Izraz upućen drugaru koji slabije kapira. Pali na guranje. Na kurblu, bolje rečeno. Kao što likovima u crtaćima iznad glave stoji sijalica kad nešto skopčaju, tako njemu stoji neonka, koja trepće prvih desetak sekundi dok ne proradi. U njegovoj glavi, onaj mali hrčak koji okreće točak je seo da zapali jednu i popije pivo.

Naizgled cool i dojajna stvar, a u stvari zesca zajebancija. Naime, probudite se ujutru sa kamenom kitom, nasmejete se u sebi (bravo, majstore, ako ovako nastavi, drveni ce da te sluzi i u 70-oj), odete u prodavnicu, on i dalje glumi koplje, idete ulicom, on ceznjivo gleda svaku guzicu i sisu koja prodje, udjete u prevoz, bezite u cosak da se ne bi ocesali o neku gospodju i bili nazvani manijakom...a sve vreme kiklopovskim okom gleda svako zensko - vidi ovu, jeste joj tek 15, ali vidi tu malu guzu...uh, matora, sisu ti jebem...oho,ova cigancica me nesto gleda...fuj,debela-mada u stvari i nije, ma taman je bre, sta sad izmisljas....i tako sve dok se ne nadjete sa devojkom-ljubavnicom-kres semom-prvom ljubavi desankom sakic...koja plati u ime svih zena u gradu, obicno nekoliko puta, i jos vam nakon toga skoci i rejting.

Ogromne ženske usne. Često silikonske. Majka Priroda voli šale ali ne toliko brutalne.

Na nemačkom, bezect (Besetzt) - zauzeto, rezervisano. Inače, jedan od jako retkih nemačkih izraza kod nas u upotrebi van mehanike.

Gleda svoja posla.
U vrijeme demoktratije, jebote. U vrijeme kad nam je demoratija dala za pravo da imamo svoj stav, nema veze kakav je , ali da je stav. Kad možeš izasrati šta god hoćeš, i kome god hoćeš, i u dosta slučajeva proći nekažnjeno. Šamar je četristo do hiljadu i dvjesta maraka danas, a plata četri stojanke, pa ti udaraj budale kad lupaju gluposti.
Danas je čak poželjno živjeti tuđi život, kao što je Slobodi iz Mrkonjić Grada poželjno imati lijevog beka koji zna ući malo u sredinu a ne samo pravolinijski se kretati jeb'o mu pas mater.
Dobri su to ljudi, ne treba ih dirati, neće glava zaboliti od njih. Ako ih ne zajebavaš.

Filozofija je jedna od najkompleksnijih nauka današnjice, a tako će i ostati. Jer sve dok je ljudi kojima 'leba uvek pada na stranu zdžemom (Marfijev zakon) i koji bi pritom da shvate zašto je to tako, biće i filozofije.

Tradicija filozofiranja (lelemudovanja) se proteže čak od 500 godina pre Džizsa Krajsta, što će reći od dve 'iljade i po od danas. I sve se to ne bi desilo da nije bilo dokonih Grka koji su se po ceo dan smarali, cirkali vopsa ispred trafike i varili, umesto da kao Egipćani vuku cigle i prave piramide. Zato su danas pred bankrotom.

Dvojica najzaslužnijih za stvaranje filozofije su bili Sokrat i Platon. Bili su veći kuleri od Sajlent Boba i Džeja sve dok ih mešavina jeftinog piva i gudrovina prskana heroinom nije spičila po malom mozgu. Nakon toga je, štono kažu, istorija.

Prekid memorije posle žestoke pijanke.
Slikao si celo veče ribice po separeu, đuskao, provodio se. I tamo negde posle petnaestog rubinštajna otvorio ti se poklopac u glavi I sve što si slikao osvetlilo se bespovratno kao stari Kodakov film u Lajka fotoaparatu.
Nema reklamacije, sam si kriv.

Izreka koja kaže da ništa nije onako kako izgleda. Prvi utisak je uvek pogrešan, kao i što je ono što se vidi spolja samo maska duše čoveka. Odnosilo se to na ljude, knjigu ili bilo šta drugo, tačno je. Koliko sam samo puta odbio da gledam neki film jer mi se naziv nije svideo, a onda posle par meseci odgledam taj isti film i kažem sebi 'pa jebote, šta sam ja propustio'. Ništa nije kako se na prvi pogled čini, ali, nažalost, taj prvi pogled često ostavlja najjači utisak. Treba naučiti ne biti površan i videti ono što se očima ne može sagledati.

1: Neprepotentni ulazak
ne seljačite se, budite prirodni

2: Merkanje stola
juriti literaturu sa medicinskog, ekonomskog, filološkog, pravnog i mog omiljenog-defektološkog(prva godina!!!).

3: Jurite roze i žute markere

4: Sedite

5: Počnite da čitate
Ne dižite glavu narednih 30 min(u stanju ste visoke koncentracije, pogled podignite samo na kratko kad devojka dodje da nastavi sa učenjem(da vidite šta ste to veče izvukli na kocki)).

Zbog koraka preuzetih ranije u 99% slučajeva se radi o ribi, ako pak omanete, jbg u čitaonici ste da biste učili....to veče....

6: Nakon 30min ispustite poluglasan uzdah(UH ili HU), ovo treba da čuje docimerka(i po nekoliko puta ako je to potrebno, sve dok se pažnja dotične ne skrene u vašem smeru :naravno ne zvučati kao priploni konj, nego ovo raditi sa merom:).

7: Obično sledi pitanje docimerke "Je l' teško" ili "Šta to čitaš" ili nešto slično...

8: To je to, prvi kontakt uspostavljen, preuzmite kormilo i krenite, budite zanimljivi i uspeh je zagarantovan...

SREĆNO!

Univerzalno ime za lika koji ima dobru ribu.