Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, posle oluje koja mu je odnela krov.
Sada na poslednjem spratu ima i bazen. Ulaz se naplaćuje, a sav prihod ide za sanaciju zgrade.
Kada si odličan učenik u srednjoj školi.
Prisvojiti fax uređaj bez novčane nadoknade, bolje rečeno, ukrasti.
Istovario deterdžent.
Klero-fasisticka ustanova, slicno organizovana kao Nemacka za vreme Hitlera.(samo sto su ovde Crnogorci "Master race")
Kada u Srbiji samo narkoman radi ono što završi.
Polovina vozača u gradskom saobraćajnom.
- I ti ćeš da mi kažeš da po snegu izbegavam kočnice dok vozim autobus!? Ja sam završio elektrotehnički fakultet, znam sve o tim silama, centrifugalne, centripetalne, i kako ono još beše...a ti obična šoferčina! I kako ja da usporim autobus na poledici?
- Niža, kolega, niža...brzina! Da, ja sam šoferčina sa milion kilometara po gradskim ulicama, ekskurzije na more i ne računam!
- Ako može bez ovog "kolega", nešto sam alergičan!
Lopovska ustanova koja uglavnom prima preko veze, a ono što pravedno i upadne, upalo je zato što se onom kretenu što ocenjuje radove ćefnulo da neko govno oceni većom ocenom od nekog možda boljeg govneta sa više smisla. Sve u svemu, kradu k'o žuti, tretiraju ljude tamo k'o stoku i sujetni su do jaja. U suštini, gamad.
Zvoni ti budilnik, 6:30, napolju polumrak.
Činjenica je da je organizam manje aktivniji zimi nego leti, na jedvite jade činiš prvi korak, otkrivanje. Ustaješ nisi ni stigao da otvoriš vrata od sobe, počinješ da drhtiš ma koliko god bilo stepeni u sobi(u stanovima sa centralnim grejanjem temperatura varira od 18, pa bogami i do 24, ne želim ni da pomišljam kako je u kućama).Potpuno se oblačiš pre nego što odeš do kupatila. Pereš zube, umivaš se 'ladnom vodom, jer je sestra morala da potroši svu toplu vodu na tuširanje.
Zaboravio si da medju prvim delovima odeće treba da obuješ cipele, sad to moraš da uradiš odeven u duge gaće, somot pantalone, dvoje frotir čarapa, jaknu, šal, rukavice i kapu. Znojiš se po leđima, vratu i brcima.
Izlaziš napolje zapljuskuje te mraščina po faci. Nisi prešao ni 20 metara cvokoćeš od hladnoće. Skvrčio si se kao govno na mrazu. Kroz glavu ti prolazi moram pljugu da upalim, moram!!!
Ne možeš da se odupreš nikotinskoj zavisnosti i ako znaš da po hladnoći nećeš osetiti nikakav ukus. Skidaš rukavice, vadiš pljugu, pališ, uvlačiš ledeni vazduh pomešan sa dimom. Posle par dimova grlo počinje da te grebe. Sad kad si zapalio nema nazad. Ruke ti se crvene.
Stojiš na stanici nadaš se ruskom belom kratkom busu, oni su najtopliji.
Kad ono evo ga iza ugla žuti dupli Ikarbus sa drvenim sedištima, prozorima koji ne dihtuju.
Ulaziš u bus, ne možeš da odoliš da ne sedneš, mrtav si umoran.
Zamišljaš da si stigao u toplu kancelariju/učionicu.
Kroz pola sata i više ulaziš na mesto koje si zamišljao, zaista je toplo.
Al' kurac!!!
Uvek se nadje neki genije, kome je zagušljivo i traži da se otvori prozor.
Rečenica kojom ćete osuditi sebe na minimalno pola sata vrištenja, kukanja, nabrajanja, poređenja i najviše laganja u svrhu dokazivanja od strane osobe kojoj je ta izjava upućena. Izvjesna količina doživotne mržnje, nepovjerenje i korišćenje svake sekunde u budućnosti za razgovor o fakultetu su zagarantovani.
-E brate, hajde malo do parka, da blejimo...
-Ne mogu, imam prekosutra kolokvijum, moram da učim.
-Ihhh, kakav ti kolokvijum na Višoj poslovnoj... Daj izađi malo...
-Molim?!!! Pa znaš kako su kod nas teški kolokvijumi?!!
-Ma daj brate ne glupiraj se, tvoj fakultet uopšte nije težak!
-Šta nije težak!? Naravno da je težak! Znaš ti koliko mi ispita imamo godišnje?! Pa pravo je čudo što iko položi! Imamo 15000 stranica da naučimo za svaki ispit! I da li znaš još da........
.................................................. posle 27 minuta ..........................................................
-Dobro dobro, shvatam, viša osnovna je gora od ETF-a. Aj zdravo.
Najgori dani za sve učenike/studente. Pred kraj prethodne godine imali su mnogo planova za raspust, koje uglavnom nisu ispunili jer su mislili da ima vremena, a sve što se uradilo na raspustu, koliko god veliko i značajno bilo, izgleda kao zadnja rupa na svirali u odnosu na nepostignuto. Tih dana je nemoguće opustiti se, razmišlja se o propalim planovima koje je već nemoguće odraditi, o početku strašne smaračine u školi/faksu. Najgore je učenicima kojima je taj raspust prelazak sa jednog na drugo mesto (osnovna škola na srednju, srednja na faks). Nedostatak vremena za sve te stvari neki paničari doživljavaju slično kao nedostatak vazduha.
A: Hajde brate u grad, idemo da iskoristimo još ovo malo dana što je ostalo na raspustu.
B: Ne mogu bre, išao sam u grad ovog leta mnogo puta, ali, ništa što sam planirao nisam uradio!
A: Pa, ne znam šta si ti planirao, ali, iš'o si sa ribom u Tursku, sa roditeljima na Zlatibor, bio si na raftingu na Tari, par puta smo išli na kampovanje,...
B: Da, ali sam mislio i da posetim rodbinu u Milanovcu, da usisam tepih u sobi, da pravim roštilj u dvorištu, da probam da izgubim stomak i nabacim pločice, da naučim neki strani jezik, hteo sam malo da obnovim gradivo da spreman krenem u školu.... VIDIŠ LI TI KOLIKO MI JE STVARI OSTALO DA URADIM!?!?!?! (Histerično se trese i žestoko se trudi da duboko diše i da se smiri, ali nikako ne ide od ruke)
A: (ironično, sa izrazom lica koji govori: lepo mi je rekla keva da biram društvo) Aham, pa, dooooobrooo, jesu to važne stvari, ae, odoh...
B: (malo manje se trese) Ae, pa, videćemo se.
A: (Za sebe) Ne daj Bože.
Devojka od 50 godina. Teret u rangu Rudarskog basena Bor ili Fap-a. Gleda ona da se skloni, da ne smeta. Pegla neke stvari u sobi, čita knjigu, ali svejedno se ne uklapa.
Matori dokle će tetka spavati u kadi?
Mali stan, šta ja mogu. Šta će kad nema gde. Jedino da je ubijemo.
Zvezda, karo, skocko, herc - u pravom zivotu.
Vapaj faks mašine na uzročno-posledični niz događaja koji ga navodi na suicidne misli.
Boli te brate kurac, jebaćeš kad budeš pri kraju...
Uteha kojom se služe žene, koje su svoj "Sweet sixteen" imale u vreme pokrštavanja Slovena. Dokaz da matora baba zaleđenog lica ipak ne može da bude više nego matora baba.
- Sjajne vesti! Čula sam da su pedesete nove tridesete! Srećan rođendan!
Ruška Jakić: Divno! Osećam se tako mlada! (odleće na metli da siše krv toplokrvnim životinjama i lovi malu decu).(ili još bolje)
- Sjajne vesti! Čula sam da su pedesete nove tridesete! Ne, stani malo...Ono što sam zapravo čula jeste da su pedesete tridesete plus dvadesete. Žao mi je...
I srećan rođendan!
Ruška Jakić: (pretvara se u prah)
Diskusija nije moguca. Nevezano za temu i podforum, uglavnom svetlosnom brzinom, jedan ispod drugog, redjaju se slicni upisi:
(tema rukomet)
SrbinDoKoske (20:05) : Evo izjednaceni smo s Norvezanima, jos 20 minuta do kraja, sta mislite braco, jel mozemo dalje???
UstasaZG (20:06) : Mozete kurac
SrbinDoKoske (20:06) : Pusi kurac mamu ti jebem ustasku CCCC
GotovinaHeroj (20:07) : SRBE NA VRBE!
GeneralMladic (20:07) : Nema vrba kolko ima SRBA!! Ej mati mati spremaj salate, biće mesa klaćemo HRVATE!!!!
SRBIN (20:08) : TOOO BRACOOO, karaj ustase, pokatoliceni pederiiii
CrnaLegija74: (20:10 ) hahahaha....... e cuj ovog papka... pa karali smo vas pre 15 godina, hocete opet?
CrazySerb : KO JE KOGA KARO? PA DA VAM NIJE NATO I EVROPE POPUSILI BI KURAC ZA 2 DANA!!! NEMA VEZE BICE OPET SRPSKA RSK! SRBIJA DO TOKIJA!
ZalutaoNaForum : Uh.. dobro se drzimo za sada samo se bojim da ne pokleknemo na kraju, kao protiv Danske!
Čest odgovor, ne baš najsjajnijeg studenta, na pitanje kako stoji faks, i koji sasvim dovoljno govori o stvarnom stanju na istom.
A: Kako stoji faks?
B: I dalje je tamo. Stoji, ne pomera se.
A: Jebi ga...
