Još jedna narodna izreka, po kojoj se može zaključiti da je i u davna vremena na našim prostorima bilo intelektualaca koji su u jednoj rečenici mogli opisati ogroman dio životnog putovanja.
Dakle, opis ljudi koje ne samo da je odavno nagrizao zub vremena nego ih je već skoro i pojeo. Takvi više nemaju šta da ovdje traže, osim pokopnog društva te kojekakvih bendova za sahrane. Što su imali šansi, imali su. Ako su ih iskoristili, bolje za njih, a ako ne, nikom ništa. Povratka nema.
-Čuj ,čuj što moj Žućo laje, nadglašava sve vaše.
-E moja budalo, pogledaj malo bolje pod Ladu, vidiš da jedini on nije otišao da ganja. Zar tako iskusan lovac kao ti ne zna da se mator pas ne šalje u lov?
-Au sramote, drži ti Žućo pušku a odoh onda ja ganjat', 'bem te matora.
____________________________________________________________________
- Dobro to sve, nego kako vam prođe onaj turnir što ste osvajali prošlih godina? Je li bilo kakvih parica za pobjedu?
- Blamaža mrtva. Nismo mogli da dva pasa povežemo kako treba, a još i ovaj duhan odradio svoje. Nekakva nas dječica oderala u prvoj tekmi, pa od jada se posvađaše golman Mare i Kiki štoper, tako da nismo dalje ni igrali. Šta ćeš, mator pas se ne šalje u lov, a nas čopor ofucanih džukela se ponadali nečemu.
Po mišljenju tinejdžera s patrljkom od prve brade i vozačkom dozvolom na kojoj se još suši mastilo, sav potreban inventar (pored prekaljenog donžuanskog modžoa) za privođenje riba na prvomajskom kampovanju.
Iza kulisa, posteljina predstavlja raspalu vreću za spavanje sa radnih akcija, editovanu na veličinu šatora ćaletovim gabaritom, a ljubavna mašina nasleđenu kragujevačku Zajku sa kormilom umesto volana i potrošnjom ruskog tenka, koju pomenutim imenom zovu samo on i njegov ortak-nesuđeni apstinent, ubeđeni da će, kad su se napokon dokopali svojih „kolica ekstaze“ u njima udariti dovoljno recki da stignu na naslovnu stranu udžbenika „Duborez za početnike“.
- Ćao, momci, šta se radi?
- Vidi njih …Šta je, pokupili taj krš kad je matora zaspala, a?
- Alo, ne zovi je tako…To je moja bebica Dženet…Čuj kako prede (potmulo rondanje ispod trule haube)…
- Važi, važi….Nego, šta radite večeras? Jeste li za neki…Monopol, ako me razumete….
- Kako to misliš?
- Ma, skupljamo se kod Žarka da igramo monopol…
- Ne večeras, momci. Dženet i mi moramo u nabavku…Vidite, sutra je prvi maj, a neki od nas će da osete zov divljine...Da probude predatora u sebi…I recimo samo da Dženet neće biti jedina bebica na žurci.
- Ma da, vas dvojica, svaki dan…U šta se to tako uzdate, majke vam? Pervol blek medžik?
- Ma, brate, posteljina za hladne noći, moja ljubavna mašina kod logorske vatrice i to je to…Ostaje nam samo da čekamo da priroda uradi svoje…
- Hahaha…’Oće, uradiće, evo je…Možda vas skemba neki medved ili murija zbog loženja u šumi…
- Nemate vi pojma…Dženet, hoćemo li? (odlaze, dok poluviseći auspuh varniči preko ležećeg)
- Je li brate….Šta bi ovo?
- Ma pusti debile, ima da odu tamo i da zaspe posle pola sata…Neće ti žensko videti ni na kalendaru…
Univerzalna tema za razgovor izmedju uglavnom dve ili više osoba muškog pola, mada ponekad i poneka ženska osoba zna ponešto dok se neretko nađu muške osobe koje nemaju blage veze o temi razgovora. Često predstavlja spas u neočekivanom susretu sa poznanikom (osobom s kojom baš i nemaš s dodirnih tačaka).
(sedam u poluprazan bus na drugoj stanici kad na sledećoj ulazi ortak iz osnovne koga nisam video duže vreme i seda pored mene):
JA - Oooooooooo, pa gde si matori, nisam te video sto godina...
On - E brate, evo. Šta ima, kako si mi?
JA - A ono, znaš, faks, ispiti, teretana, bleja... Šta ti radiš?
On - Evo brate, idem na šljaku pa posle gajbi da odmorim malo i uveče ono cirka do zore pa opet... Nego zovu me u vojsku, mamicu im njihovu. Znaš kad ću im odem!...
(...ovo ono, šatro gistro, kao, znaš, misim...)
(i kad u roku od 5 minuta se ispričamo sledi pauza)
...........................
JA - Dokle se voziš?
On - Do kraja, brate. Ti?
JA - Isto.
(Nastupa neprijatna tišina koju remeti tandrkanje motora. Šta sad?)
JA - E si gledao sinoć Ligu šampiona? Si video one rezultate? Znači neverujem...
On - U sine pukao sam na 3 tiketa na Mančestera. Ko dade onom portugalskom pederu da šutira penal mamicu mu...!
(Pričali smo do poslednje stanice :D)
Eufemizirani izraz za voajera. Ova šaljiva ulepšanica za osobu koja preferira uživo gledanje filmova za odrasle koristi se iz razloga što reč voajer zvuči previše nastrano, bolesno. Često niste sigurni da li komšija koji zaliva cveće na terasi preko puta gleda u pupoljke istog ili samo stvara sebi kamuflažu dok između visećih saksija snajperiše pupoljke srednjoškolki kad se vraćaju iz škole.
Vojadžer možda samo postoji u paranoičnoj glavi osobe koja umisli da je neko posmatra? Doduše, ljubav prema petunijama nije opravdanje da se one zalivaju u dva sata,.. noću,.. sa kofom sa zalivanje u jednoj i durbinom u drugoj ruci,.. i ugašenim svetlom na terasi.
Ipak, teško je ne nalepiti etiketu likovima koji sami sede u parku na klupici tik uz dečiji pesak i sprave, šunjaju se noću po parkingu ispred solitera ili satima sede uokvireni u svoje prozorsko okno i gledaju...
Bilo kako bilo, društvena stigma podjednako pogađa i parkovskog pedofila i običnog čoveka koji bi samo da sedi na klupici i uživa u prolećnom povetarcu; podjednako se nalepljuje i na ''pendžerskog posmatrača'' i na osobu koja voli da zapali cigar i gleda kroz prozor kako napreduje brezica koju je posadio ispred zgrade;
Isti ti đoka da li si krenuo da džogiraš uveče oko parkinga ili da tražiš ''akciju'' u nekom od parkiranih automobila. Ti si prijatelju označen kao vojadžer u startu!
- Leopolde, mislim da nas onaj matorac snajperiše, gleda našu Žaklinu, idi molim te reguliši to.
- Konjina matora, idem da vidim o čemu se radi.... Jeli ti vojadžeru, šta radiš ovde u parku? Šta si seo tu sam i u šta si zablenuo, a!?
- Molim! Stidite se mladiću, zar čovek ne može sam da sedi u parku i uživa u sunčanom danu, a da ga ne označe čudakom, evo, kucam poruku prijatelju da donese domina da igramo ako vas baš zanima, stiže mi društvo ne brinite!
- Izvinite zaista, moja žena posumnjala, znate kakvih sve ima otkačenih, ludo vreme došlo, ja kažem ma pusti čoveka, verovatno ne gleda uopšte u nas. Hehe , žene. Izvinite još jednom.
- U redu je...
(kuc..kuc... AJDE+DOLAZI .sNMNIO1SAM TRI LEPOTICE+TWOJ TIP .-) kAMERA.JEBE KEWU MATOREUU!1..)
Podesiti alarm na mobitelu ali ga matorci koriste u old skul fazonu.
-Sine pa daj pocisti malo ovo kako te nije stid da ti odjeca ova lezi po podu.
-Ma neka sta fali meni i onako niko ne ulazi ovdje.
(automatski minimiziram firefox za prevenciju dodatnog smaralaštva od njene strane)
-Nije bitno kako ces kad odes na faks,nece biti mene da ti popeglam morat ces sve sam.
-Daj bolan pusti me uvjek ista prica.
-Nego kad imas sutra kod Mitrovica zakazano.
-Ne znam mislim da je rekao u 8-8,30
-Dobro nemoj da prespavas i navij sebi telefon ja te necu ujutro buditi.
-Dobroo.
-I daj izbaci tu kantu vec jednom vidis smece ti se preljeva ko septicka jama i usisaj malo ovu sobu "for gad sejk".
-Sad ću
-Uvjek govoris to "sad cu" a nikad to da uradis.
Deluje zajebato, i jeste mogu Vam reći. Šta to razdvaja običnog psa od goniča jebenih lavova? Pa srce, muda, jajo, petlja da kreneš na najjače bez imalo straha. Ova psina, ništa veća od sličnih bića rase džukeleće, od svojih rođaka se razlikuje viškom testosterona. Ide li uz to i manjak pameti? Naravno da je odgovor potvrdan, jer inače ne bi bio u stanju da rastrgne mačku ili bilo šta slično što dohvati. Jebiga, priroda se nikad nije trudila da izbalansira stvari, jebe joj se.
-Vidi ovog Mikija, stena od čoveka, sam diže džipa a nikad u teretanu nije ušao. Ali šta mu vredi kad je lud, ženu išamarao, deca pobegla od budale, otvarao pivo zubima dok ih nije iskršio načisto. Sad baza tu po kraju, gleda ko će popreko da ga pogleda pa da ga salomi.
Samo trunku pameti da ima...A pogle Đoleta majke ti. Završio faks u roku, prosek 9,32. Kulturan mladić, svima kaže dobar dan. Ne izlazi do kasno, sam izbacuje smeće i podiže komšijama sistem na kompu. Ali šta vredi kad je mutav, taj daj Bože da je taknuo žensko u životu, a kamoli jebo.
Samo da mu je trunka ludosti...
Neki poslovi su bolji od drugih ali ni jedan nije savršen. Čak i najprimamljiviji poslovi imaju neku manu koja se ne vidi na prvi pogled.
- Brate, što sam ubo šljaku - politički komesar u Crvenoj Armiji. Ne radim ništa, svi mi podilaze jer se plaše da ih ne prijavim, mogu da stavim veto na naređenja oficira a i Staljin nas voli, 'ladovina...
- Pa ti si lud. Zar nisi čuo da Hitler sprema invaziju na Sovjetski Savez i da je izdao naređenje kojim sve političke komesare proglašava kriminalcima i osuđuje ih na smrt?--------------------------------------------------------------------------------
- Marija, čestitam na unapređenju. Kako je na novoj poziciji?
- Super je. Ne radim puno, nije teško, plata je dobra, a i pravo da ti kažem sviđa mi se da šefujem malo. Znaš kako ide, kvalitet i trud su put do uspeha. Čekaj, piše mi direktor, moram nešto do njegove kancelarije, vraćam se za dvadesetak minuta. Dodaj mi neseser da popravim šminku posle. Valjda neće opet po kosi matora drtina...
Treba dovesti život u red, no ja se ne budim se pre 12 sati. Imam ispit, nisam učio samo jedno pitanje, a zapao mi je fakultetski profesor zvezda, jebem ga radoznala! Smeje mi se kolega, tukao bih ga, ali on je od onih koji retko biju, ali kad biju, šnicle otpadaju.
*
Inače, baš tog jutra, na Kanarevom Brdu je pukla kanalizaciona cev, a kao što znate, Srbinu je i Jugo dobar auto. Šta ću. Krenem busom i dobijem besplatne roming minute. Prvo sednem, a kako sam mlad muškarac u Srbiji, morao sam da ustupim mesto austističnoj transrodnoj osobi. Stoga, fiksiram despotsko mesto na sredini busa.
Mislim o svojoj petici na ispitu i već vidim kevu kako kaže: "Nemoj da ti otac čuje za ovo!". A i ćale, time što se izdire na mene samo leči sopstvene komplekse, sam nikad nije završio faks, a najlakše je ubiti ježa tuđom guzicom. No, šta činiti. U našoj familiji, uvek sam ja bio gutač vatre. Shvatam kako su šanse da se zaposlim sve manje, nekada kad izvlačim pitanja ne mogu volu dupe da ubodem, pa razmišljam kako bi trebalo da pozovem možda ribu, da izrodimo 10oro dece i da nazovemo Rasima da nam uruči ključeve od stana i oboma po neku šljaku u javnom sektoru. Zapravo, profa mi je nudio da mi da šesticu samo da me više ne gleda ("Kolega, jednog dana Vas niko neće pitati za ocenu"), ali ja kao jurim prosek.
Baš kad sam izašao iz busa, zvekne me iz obližnjeg klima uređaja kap baš u onaj prostor između očiju i naočara.
Stižem kući.
"Nemoj da ti tata čuje za ovo...bolje da sam te izdrkao u šolju...Milovane, kakav je to rečnik...Da me tvoj tata nije blagoslovio u 20. godini, postala bih primabalerina...Da te tvoja mama ne brani, ubio bih boga u tebi...".
Dižem ruke, palim u zgradu preko puta kod babe i dede.
Deda ko deda, opet mi priča kako su ga Švabe oterale u fiktivni logor "Šafhauzen", a baba dobacuje da se njegovo učešće svelo na to što mu je Švaba kao klincu dobacio "Curik!".
*
Izlazim napolje i srećem Žikicu sa Senjaka, opasan badža, ali likčina. Pričam mu šta se dogodilo i da brinem za zaposlenje. "No frx!", kaže on, vadi mobilni i zove svog ortaka Motokultivadina Milovića. U dve reči ga ubeđuje da me zaposli. "Nećeš baš imati status službenog lica, ali dobra je kinta", reče. I tako od tog dana postadoh sekretar zamenika šefa nabavke u privatnom preduzeću "Đubreks".
Ovaj naduvani kolaž je napisan povodom 6 godina bistvovanja na "Vukajliji" i ujedno 500. defke, a sve kombinovanjem motiva iz različitih mi definicija.
Da smo živi i zdravi, srećna Nova godina i Božićni praznici!
Starost prokleta. Vreme kad mnogi biološki sistemi počinju da odlaze u kurac, ruku pod ruku sa moralom, državom, starim vrednostima, kavaljerstvom i komšijskim poštenjem, jebo pa ne jebo pas u usta izanđala avetnog Marinka što mi još nije vrnuo kosilicu i grabulje.
Mukom sabrane misli i priključenija puk. Ilije Pavlovića, leta gospodnjeg 2013.
- Deda... dedaaa... DEDAAA!
- M?
- Aj molim te daj mi soma za izlazak, znaš kakvu malu sam upoznao, digo bi se i tebi da je vidiš, mrak.
- Ne čuje deda, šinko, priđi bliže.
- KAŽEM SOMA ZA IZLAZAK!
- Ne čujem te dobro, ne... priđi još malo.
- DAJ SOM...
#šljis#
- Rš pička ti materina balava, ko ne može da zaradi za kurve ne treba ni da jebe!
- A čuješ me sve vreme siso matora nego me zajebavaš, šta je bilo sad s onim tvojim da je deda vazda široke ruke, a?!
- Priđi opet pa ću još šire da zamanem skote od izroda. Znao je deda da čita s usana još dok si ga ti pipkao na vaspitačicu nego što zadnjih godina ni očima ne mogu da vas vidim!
stari lalinski izraz koji je moja baka cesto koristila.Stari izraz koji i nema neke veze sa estetikom nego sa prakticnim i zivotnim stvarima.Naime poznato je da je Panonija vrlo nezdravo mesto za zivot i to najvise zbog prasine i vode a nekad u vreme dok je naseljavana Vojvodina ljude je masovno kosila tuberkuloza i to najvise zbog prasine,komaraca i lose ishrane.Tuberkuloza ili jektika u roku od par meseci jednostavno sasusi coveka i na kraju ga ubije i cim je neko bio mrsav ili slab odmah se na njega sumnjalo da je jekticav.Oni koje nije zakacila jektika morali su da se hrane jakom hranom baziranoj na svinjskom mesu i masti koja je i najbolja preventiva za tu bolest a i energetski najbolji punjac za baterije zbog teskog rada.Naravno,bolesti srca su zato preuzele primat nad jektikom.
Baka: Maro,cedo moje,a jel se tebi mlogo svidja onaj Steva Apicev?
Mara:jeste bako,svidja mi se
Baka;jeste,fin je momak,iz dobre kuce,imaju sto lanaca zemlje,salas a i mati mu je iz popovske familije,baba joj je bio popa u Gospodjincima,samo taj Steva nesto mi je malko ubledeo,nekako mi slab...
Mara:pa nije bako,taki je, al ja ga nekako volem
Baka:meni nekako lici da je jekticav
Mara: iju bako,naopako,pa sta to govorite!
Baka:izes coveka brez sto kila,pa kako ce taj da ore,da konje preze u kola,ne moze sam ni svinjce da zakolje,moracu sa tvojom materom malo da prodivanim,necu da se jedim sade ovako matora.
Mara cuti,pune joj oci suza,vidi da nece valjati.
Stanovnici sobe studentskog doma za vreme poseka u gradovima u unutrasnjosti.
Student - Kako bre ne mogu da se iselim!?
Tetkica - Necu da potpisem dok ne oribas toalet, pokupis prljave peskire i gace sa terase i pobacas u kontejner, skines necim ove masne fleke sa zidova, kreveta, stolova, stolica, vrata toaleta, ormana, lustera, zavesa, ulaznih vrata i po 2 metra zida na obe strane od vrata u hodniku, ograde, prozora i parketa, pokupi ova jagnjeca rebra ispod stola, ne interesuje me sto nije tvoj, i ove pilece trtice ispod kreveta sto niko nije hteo da jede. Oprosticu ti ovu koloniju mrava pod sudoperom, ali molim te, baci ovog mrtvog pacova sto je umro od holesterola.
- Dobro brate tetka, jesi ti zavrsila faks za sanitarnog inspektora jebote!?
- Jesam, ali nisam imala vezu da se bolje zaposlim pa se zlopatim sa vama Vizigotima.
Izraz koji se koristi kada se želi istaći koliko smo loše spavali prethodne noći.
-"Ooo, batice, pa gde si ti, šta radiš? Nešto si mi bled, jesi li dobro?"
-"Ma pusti me burazeru, sinoć bio na nekom rođendanu, natresk'o se k'o majka, došao kući u pet sati a vežbe na faksu počele u devet. Jedva da sam nešto malo spavao, zapravo mislim da nisam ni spavao nego bezveze ležao u krevetu jedno tri sata i otišao pravo na fakultet... Ustajem da operem zube i da se umijem, pogledam u ogledalo, kad vidim da nemam šta ni da umivam, toliko sam se lepo naspavao da čak nisam ni bio krmeljiv!"
-"A to li je, ja sam još od one trafike video koliko se raspadaš."
-"Ma da bre, pusti me u pičku materinu, samo što pre da uhvatim horizontalu..."
Izraz za neviđeno trapavu osobu. Predstavlja životnu verziju opštepoznatog poređenja "K'o Bambi na ledu".
Ideju za ovaj izraz dobio sam još kad sam imao pet godina. Naime, probudili su me moji u pola šest da me vode u obdanište. I ja pogledam bezveze kroz prozor, još je bio mrak. A dva matora lika, koji jedva stoje na nogama, nasred zaleđene ulice, uhvatili se u klinč i pokušavaju da udare jedan drugog. Komična scena skroz. Onda je došao ćale i objasnio mi da su oni u stvari pijani, a onda je došla keva i objasnila njemu da je kreten što me pušta da gledam matore pijandure kako se biju.
Primer upotrebe:
-Deki! Deki! Eno ga Žiga sam! Žigi daj loptu! To! Ajde Žiga! Šut! Šut! Pa šta ga zalamaš!? Vidi ga sad, pade... E, sunce ti jebem Žigiću, k'o pijanac na ledu! Treb'o sam da odem da vodim Katar, jeb'o me otac blesavi...
Deceniju i više bezuspešno kormila čuvenim fudbalskim klubom, za koji je iz sezone u sezonu i sam garantovao ambicije za sam vrh svetskog fudbala. Osoba koja bi uprkos činjenicama, uzaludno trošila svoje (u najgorem slučaju i tuđe) godine truda i rada na nečemu a da ni sama nije svesna toga. Pomak se uglavnom vidi samo u smeru autodestrukcije.
- Nego podseti me, je l' treba da se uplati rata za faks?
- Nego šta ćale, ostale su još čak dve do kraja godine...
- E moj Vengeru, znam ja vrlo dobro koliko je rata ostalo, znaš ti dobro zašto pitam!- Tebra, 'ladno juče nije htela ceo dan da mi se javi kada sam je zvao. Vala, zvaću je i sutra sve dok se ne javi!
- Koji si šaban! Pre godinu dana ti je lepo rekla da ne želi više nikad da te vidi, da bi ti pre pola godine obećao i njen ćale, da te ni sanitarna služba neće skinuti sa zida njihove gajbe ako baneš!
- A znam, ali eto! To je jače od mene!
- Stvarno si ko Venger, jebeš mi sve...
Sredovečna ziljava pička.
Žena koja se nakon burne mladosti bogato udala. Muž joj je kao po pravilu neki veliki dr mr koji pre nje ili nije video žensko ili je nesrećno razveden pa se brže bolje oženio bez da sagleda lik i delo dotične dame. U vreme dok je bila ziljava nije je imao samo onaj ko nije pitao ali nakon udaje se trudi da ostavi utisak dame od stila. Troši ogromne pare na skupu garderobu i kvalitetnu šminku ali i pored toga nepogrešivo postiže da deluje jeftino.
- E Nikola, nisam znao da plaćaš kurve! Ostavila te riba ili bi malo 'leba preko pogače?
- O čemu pričaš, majke ti?
- Nemoj sad da mi se praviš naivan! Video sam te noćas oko dva kako ulaziš u kola sa nekakvom matorom kičerajkom.
- Sa kim?
- Ma neka matora drolja, vidi se da ima staža. Nisam dobro video u mraku ali vidim nosi nosi kožnu ogrlicu oko vrata, bundicu od leoparda, maže nokte u crno. Jesi je pokupio ispod Plavog mosta, a? Koliko ti je naplatila?
- Nije to kurva!
- Pa dobro, neka polovnjača svakako jeste! Možda se ne bavi time profesionalno ali svakako izgleda kao prostitutka na neplaćenom. Gde je nađe?
- Debilu, to mi je maćeha. Vraćali smo se sa slave!
- Jbg, izvini ... stvarno je kičerajka, nisam ništa izmislio!
Izraz koji se izgovara kada je neko veoma rizikovao nešto svoje, da bi pridobio ono što želi. Dakle, ta putanja je veoma mala, uska i ako pogrešiš jedan korak, možda sledeći nećeš ni moći da napraviš.
- Sam ti prič'o šta je Đole uradio povodom Miljane?
- Ne brate. Pričaj.
- Išao on u klabing, jer je saznao da će i ona tu da bude u tom klubu. I ništa brate, on je tu dugo nešto posmatr'o, osmehiv'o se, i odluči da joj plati piće. Krene on njoj da nešto šapuće na uvo, i u tom momentu ga hvata za vrat neki grdosija od dva metra a ramena ko ormanska vrata.
- I?
- I ovaj mu kaže: "zdravo, ko ste vi ?" , a ovaj dvometraš to i njega upita. I Đole pošto je shvatio ko je, samo mu reče: " ona mi je samo najbolja drugarica, i hteo sam da je pitam da li može da mi nabavi narodni kineski za faks."
- Brate, svaka mu čast. On je hodao po žici. Zamalo da skuplja iskršene zube sa izlomljenim prstima.
Čvrsto stežeš znojavi volan gradskog busa i suzbijaš bes u sebi. Novajlija si u firmi i opet su te zajebali sa razvaljenim busom. Imaš svoju žutu traku i Brankov most je šala mala za kružni tok na Slaviji.Tešiš se da je to obavezna, ali prelazna faza u savlađivanju šoferaja. Tvoj cilj je Nemačka i znaš da će te tuđina dočekati savremenim busom i normalnom platom.
Krajičkom oka spaziš japija sa žutim šljakerskim šlemom i fluorescentnim prslukom kako se saginje preko mosta.
"Japiju" je danas prvi radni dan. Pregurao je Građevinski faks u roku i roditelji su mu ponosni što se konačno zaposlio u struci. Majka mu je ispeglala košulju i jedine pantalone, a ćale se razočarao što je odbio da stavi njegovu kravatu. Jedino da se strpi da "dođe do struke" jer ne shvata šta mu je ovo trebalo: prvi radni zadatak je dobio od majstora! Dok se pravi da zna u kakve konstrukcije gleda i šta zapisuje u tefter, on oseća vonj jeftinog parfema koji mu odršrafljuje vrat: okreće se da osmotri crvenokosu i dugonogu koja trči njemu u susret.
Ona se za vikend ofarbala. U svim časopisima piše da za depru "treba uneti novine" i da "mora da bude pozitivna". U tom maniru se nada da joj se neće odvaliti štikla na levoj sandali jer sada već mora da potrči ako misli da na vreme dođe na posao. Nije šala: diplomirani surdopedagog je postala šefica "na četke i metle" u BW zdanju. Nada se avanzovanju: bolje guzica na stolici nego četka u ruci. U to ime se "jače" našminkala i stavila mamin parfem.
GSP vozač se preslišava kuda ide šesnaestica i da li da se prestoriji za levo ili nastavi pravo. Bučna studentarija je nahrupila još kod Doma omladine i ne smiruje se ni do Brankovog mosta. Na semaforu je za njegov bus crveno i on ih posmatra.
Njegov mozak je tek obradio prizor crvenokose kurave koja bezglavo juri, sapliće se, ustaje i nastavlja dalje...Jadnica, ako ne stigne do stanice, on će je sačekati jer je zasigurno "imala tešku noć".
Pogled na istetoviranim i obrijanim studentima i studentkinjama kojima je dekolte najveća dubina koju će dostići u životu, kristališe mu se da je bolje da mu deca rastu međ' zabrađenim garavim izbeglicama u Nemačkoj nego da ovde...
Šta da rade?!
Da studiraju, da se kurvaju ili da rintaju za ništa para....
Na semaforu je zeleno, on kreće: kurava se uvaljuje u neki auto i sevaju butke; oni za koje je mislio da su studenti , šljakaju u TC Ušće jer se nabijaju ka izlazu i vajkakju da posao "ne trpi" zbog lošeg gradskog prevoza, a možda i studiraju-ma da, ipak su to vredna deca!
E, jebem te živote!
Fin i ležeran način da nekom kažete da vas je udavio, smorio, ozračio, dojadio... Vrat vam je poplaveo slušajući njegove - njene nebuloze preko telefona.
Irena: E i on tu krene meni da prosipa neke fore, brate ni Nevenina sestra što je šesti osnovne ne bi na to pala. I ja ga gledam onako i mislim se koji skrndelj...
Ja: Aha...
Irena: I on me kao uhvati za ruku, ja pokušavam da izvučem ruku...
Ja: Aha...
Irena: A ja imala znaš onaj moj crveni, tamno crveni lak, i on kao strava su ti nokti...
Ja: E Irena, aj ubrzaj, moram da se tuširam, kasnim već na faks.
Irena: ...i prsten sam stavila onaj ogromni. Ma bre stvarno sam u fulu izgledala... Mislim se ja šta se ja tu mlatim sa njim... Halo, halo, alo bre je l ti mene slušaš?
Ja: E, prekidaš mi nešto, možda mi prsne baterija...
Svaka osoba koja završi za hirurga i zna sasvim dobro da transplantuje organe. Svi ga zezaju da bolnička ustanova u kojoj radi se zove "žuta kuća". Najčešće je veoma uspešan i proslavljen u svom poslu.
Petnaesta godišnjica mature
- Hehehe, društvo staro, nisam vas video petnaestak godina, sad mi je baš čudno. Vidim promenili ste se baš.
- Jesmo Gogi, kako ne, žene, deca, posao, sve je to uticalo.
- Joj kad se setim kako sam mrzeo matematiku, to mi je bilo nešto najgore.
- Šta ima ljudi, kako vam ide posao?
- Eh, meni pucaju leđa na građevini već pet godina. Al šta ću, za bolje nisam.
- Nego, gde nam je štreberčina Ivan?
- Šta nisi čuo? Čovek ti radi u Francuskoj kao Albanac.
- Kakav bre Albanac sad?
- Pa hirurg bre. Završio faks pre četiri godine, i otišao odmah da radi. Kasapi druge i uživa u tome. Bole ga jaja, zarađuje ko svi mi zajedno.
- Izdao je bleju. Nije došao na maturu sisa jedna.
Termin se upotrebljava za osobe kod kojih pojam lenj nije prikladan, tj. gubi svaki smisao. Hiperlenj je onaj koji zanemaruje svoje poslove, ali i svoju lenjost. Takve osobe najčešće spavaju a noću se provode i piju. Zapravo, ne toliko piju, već se zavale u krilo neke plavuše i očekuju da mu ona sipa pivo u usta. Takve osobe uopšte ne moraju da budu pripadnici kršnog naroda Crne Gore, kako je stereotip ranije nalagao. Crnogorci su vredni u odnosu na hiperlenje. Hiperlenji su čak lenji i da prate razgovor, čak i onaj koji ih zanima! /pročitati primer/
Zovem ortaka da idemo na basket, a on sanjivim glasom odgovara:
- E ... mmmm ... ne mogu sada. Imam neka posla.
- Stvarno? E konačno i ti nekad posla da imaš. Šta radiš?
- Pa ... spremam nešto. Neki ispit.
- Ti si odustao od faksa, ispisao si se.
- Pa ... ne ispit za faks ... nego ovako nešto sa strane.
- Dobro bre, što me lažeš? Lepo kaži, mrzi me da idem i gotovo.
- Jeste, mrzi me. Pa šta!
- Pa ništa ... onda se vidimo večeras.
- Ustalom, i sam znaš da ja očajno igram fudbal ... imam dve leve noge.
- Basket, frajeru! Zovem te na basket !!!!
- A basket ... super. To volim. Ali imam neka posla.Zovem ga pola sata kasnije, a on knjava. Jedva se javio na fon i trabunja kako ga ja uopšte nisam zvao na basket i otišao bez njega ... pa je on sad kao ljut.
