Ljudi iz najbliže okoline, redje prijatelji, nešto češće baba i deda, a gotovo uvek roditelji. Pod utiskom da će te kritikom najbolje vaspitati, jer si sad već mator konj pa ne mogu da te istuku kad procene da je neophodno, daju sebi za pravo da ti sednu za vrat i kljucaju u glavu dok neko od vas ne popizdi i taktički se povuče.
Nikada neće priznati da je inicijator svega njihovo nezadovoljstvo i raspoloženje koje su im drugi narušili (za šta oni ne mogu biti odgovorni), i kada nisu u pravu ostaće na tome da su makar prećutno u pravu, a pošto si najmladji i najzeleniji, ne smeš puno da protivrečiš kako ne bi iskazao nepoštovanje..More!
Polovina avgusta, kritičan period u životu jednog studenta, jer sledi uglavnom presudni ispitni rok, stres zbog ispita, moranja upada na budžet, kirije, kurca i palca..
Dodješ kući na dva dana, sednete da ručate svi zajedno, i u jedno m trenutku hvataš sebe kako se braniš i opravdavaš od svega i svačega, i da ti ručak preseda i počinješ da se kaješ što si uopšte dolazio:Ćale: Da si ranije..Ništa od tvoje škole vidim ja, džaba sam ti i davao pare da se ti tamo zajebavaš, celo leto si na onom štrandu garant visio..A ja rmbačim na ovom poslu, džigericu su mi pojeli, da bih tei kirije plaćao, a tebi i budžet visi..
Keva: Saša tata je u pravu. Ako ne završiš školu, bićeš da prostiš, go kurac! I taj turizam, misliš da će se od te škole stan kupiti? E moj sine..Lepo ti ja govorila upiši mašinstvo, mašinski inženjeri se uvek traže..
Baba:..I što si Jovanu Miminu ostavio, zlatno dete, svi joj pošteni bili..Nikada se nećeš ti ni ženiti, vidim ja. Iskvario te grad! Mene je moj deda..Školu ne učiš, kako ne možeš to da sedneš, pa to ti obaveza jedina...
- Sa Jovane na školu, preko sedenja na golom betonu, pa koliko koštaš, pa opet škola, pa šta ti je sa Jovanom falilo, šta bi ti gospodine..Ne znaš ništa o životu..
ALOOOOOOOO! A da se terate vi malo u tri pičke materine? Šta je? Zinuli? Skrnavim nedeljni ručak? Šta bre serete, vi ste ovako svi bili za primer? Šta hoćeš ti od mene Miroslave? Ja sam ti kriv što ti je firma pod stečajem i što si zanat završio? I ti Zoice, vaš brak je ovako bio idealan, džapate se čitav život oko nečega! Jebala vas jovana, glupača najobičnija, ne mogu da verujem sa kakvim razmaženim skotom sam bio dve godine! I ti baba, četiri razreda osnovne si završila, šta mi ti bre kenjaš o školi? Udala si se za dedu i gledala da budeš domaćica..Zato što ste tako obrazovani zato i jesmo tu gde smo! Imali ste svi onakvu državu, boleo vas kurac da se brinete da li ćete imati posla. A što se štranda tiče, niste me na more poslali od osnovne škole, živim u jebenoj garsonjeri gde ne mogu da spavam koliko bude vrućina i jedem svoja muda šzo ću posle fakulteta trčati od praga do praga da navijam nešto da radim, jer za života nikakve veze niste stekli! Ja loše dete? A da vam kažem kakvih roditelja ima koji su mogli..I da se gonite u pičku materinu i vi i vaše pametovanje! Vraćam se za Novi Sad, a ako nećete više da me izdržavate ne morate - neću umreti bez vas! Zdravo i hvala na ručku, opet si ga kevo presolila!
- Nepoštovanje, neprikladno obraćanje..Ali uglavnom se završi tako što se posle par dana svi ohlade, a tvoji ubuduće razmisle pre nego što ti nešto prebace.
Zivot, za vecinu. Zarad konformizma, lakseg zivota i uzivanja u itekakvim prolaznostima, ljudi se okrecu standardizovanom ponasanju, unapred odredjenom. Kao po scenariju. I vrte se u krug, da to i ne shvataju. I mozes im objasnjavati koliko te grlo nosi, da neke stvari rade pogresno, ali dzabe. I postaju dosadni, monotoni...predvidljivi. Jer uvek ce naletati na iste tacke po krugu. Ako ikad i izlete odatle, makar malo, pozurice da se vrate, jer im je tamo najbolje, a drugacije ne znaju ziveti. I svako tvoje razmisljanje koje ide u ovakvom pravcu ce osuditi kao bolesno, filozofsko, zaludjenicko...
Primer 1.
(Decko prilazi devojci u klubu)
A: "Cao mala! Verujem da je ovo pice za tebe...bar su mi tako rekli konobari! ;)"
B: "Jao, TAJ koktel...divan si! Ja sam Sanja. :)"
A: "Znam da sam divan, ne moras spominjati naglas...cuce druge devojke, a veceras me interesujes samo ti."
B: "Aha... :) Pa dobro, mozda me ucutka jos jedan Koktel. A cime cemo do tebe?"
A: "Za to se ne brini. Nadam se da ta tvoja fina koza nije alergicna na kozna sedista!"
---------------------------------------------------------
Primer 2.(situacija u busu)
Momci: "Ko ne skace, taj je picka, ko ne skace, taj je picka..."
Starija zena: "'Ajte molim vas, prekinite, imajte obzira!"
Momak1: "'Ajde matora, 'oladi jebote! Ko te tera da se vozas ovuda!!"
Momak2 i 3: "Aaaa, nek' si joj rekao! :))))"
------------------------------------------------------
Primer 3.(setnja gradom)
Drugar1: "Jbt, vise necu kod onih Sipusa uzimati 'leba! A ni burek! Jebeni Haki Siptarcina. Nabijem ga na ku**c!"
Drugar2: "Daj, koji ti je jbt! Sta se gubis sad!? Juce smo jeli tamo..."
Drugar1: "Sta, sta se gubim!!? Neka smo, al' vise necemo. I Sipusi i Ustase i Djarme...svi su oni protiv nas. Lepo pricaju oni na TVu. A i cale mi kaze, bole me ku**c! Nek' pocrkaju!"
-------------------------------------------------
I tako u nedogled...
Definitivno najneprijatnija situacija u komunikaciji sa osobom koja Vam je na neki način seksualno zanimljiva, intrigantna, ili je možda drugačija, čini da Vam bude pomalo neprijatno te morate da vodite računa šta ćete i kako saopštiti. Naravno, tom prilikom greške, dirigovane od strane podsvesti koja je uvek bolno iskrena, su apsolutno neizbežne.
Situacija 1
(MSN chat sa devojkom koju niste ni sreli, dopada Vam se vrlo, ali nikada priča nije išla u tom pravcu, niti živite u istom gradu)-I tako ti ja kažem, band je odličan, slušao sam ih dva puta živo, lome likovi, evo ti link
-Pa šta znam, mnogo mi je vokal mekan za ovakvu svirku..
-Aham, a ti bi htela nešto svršće?
-...
-Oh hahaha, pardon, mislio sam čvršće...Situacija 2
(ponovo MSN chat sa starim drugarom iz škole, niste se videli deset godina, a on je gay. Pravi pravcijati. Nikad niste znali kako da se postavite prema tome, te ste uvek ignorisali.)
-Sto godina matori, pa živ li si, kako je?
-Evo me mili moj, radim kao neka tetka matora, sada sam dobio posao na jednoj televiziji, mislim da će biti dobro, još pregovaramo oko uslova svih..
-Hmm, pa kako radiš? Jel te uzimaju za stalno na platu ili ćeš homorarno?
-...
-Hahaha, bože, htedoh reći, honorarno...
Najstresnija radnja koju prosečan žitelj ove zemlje ima obavezu da radi na redovnoj bazi. Gora je od fuzije Ivana Ivanovića, TV Pink i Jelene Karleuše u sosu od Velikog Brata. Prvenstveno zbog nekompetencije službenika, koji koriste 2 prsta, umesto deset prilikom unošenja podataka. Zatim, tu su informatička neobrazovanost, česte pauze za tople obroke i kaficu, gužve ispred kancelarija...
Jutros vam ja odem, dragi moji Vukajlijaši, da vadim pasoš. Prozovu mene oni(nakon 4 sata čekanja), i odem ja unutra. One štampaju nešto, završavaju prethodnu stranku, i ispadne onaj plavi ulaz za štampač iz jelte, štampača. Malo starija radnica(čitaj: matora krvopija) na to reče:''Ovaj štampač se pokvario, zovite šefa!''
I nakon dvosatnog raspravljanja s njom i sa šefom da štampač nije pokvaren, ja revoltirano uzmem ono plavo i ubacim ga opet u štampač. Nakon što je ''proradio'', na isti način se i skener otisaka ''pokvari''. Opet sledi rasprava o ubacivanju priključka. Nakon što i to uradim, odem u kabinu da me slikaju. Molim se Svetom Spamujilu Vukajlijaškom da opet nešto ne krene po zlu. I zamislite, ne krene. Po izlasku iz kabine u sebi im psujem sve po azbučnom redu, šta mi god padne na pamet, i gunđajući izlazim iz kancelarije sa kiselim smeškom na licu. Potom na sav glas psujem po istom postupku. Onda me obuzeo osećaj olakšanja znajući da sam završio za narednih pet godina. Tako se završila ova ''avantura'' i ova definicija.
Sve sto je potpuno nelogično. Što si bolji đak to ćes imati više obaveza, naravno i zabrana, ali ako si mali ološ biće im bitno samo da si "živ i zdrav, a za ostalo će lako". Možda se vode onim da vukovci ne mogu bolje (mada uvek može bolje) i da će kad tad morati da padnu, dok delikventi pak ne mogu gore, pa će se valjda vremenom popraviti.
Sin: Ej kev, khm, mama dobio sam dve petice danas, iz biosa i matiša, rasturio sam one testove, nego da te pitam...
Brižna majka: ... Nemoj ništa da me pitaš! Čula sam ja da je na onom rođendanu što si bio prošlog meseca bilo nekog alkohola, a? I kakav ti je to rečnik "rasturio si", jel sam te tako vaspitala? Da me brukaš tu, da ja čujem da si bio na tim prostačkim žurkama, kočijašu jedan... Ma ne može nigde! Bolje idi usisaj onaj tvoj brlog od sobe.Ajde brzo!
Sin: Ali mama nisam ja pio ništa, pa ne mogu valjda i drugima da zabr...
Majka: Tišina, bre! Šta sam ja rekla? Ajde brže! A i te petice ne padaju s neba, samo da ti se ne pretvore u dvojke!
Sin: ...-------------------------------------------------------------------------------------------------
Ćerka (u 6 ujutru dolazi mrtva pijana kući, gotovo bez odeće, našminkana, peglira) : Kevo, evo me, aj spremi nešto da hasam, bilo jebačine, a i crkla sam danas, ona kurva matora mi zaključila banderu, jebem joj sve...
Majka: Joj dete moje, pa jel si nešto kvarno pojela? Nema veze za školu, bitno da si ti meni živa i zdrava, za ostalo ćemo lako. Sad će majka da ti spremi supicu, pa da ti bude bolje. Nema veze dušo mamina, lepa si ti meni, udaćemo te dobro, pa ćes ceo život samo da lakiraš nokte, ljubi te majka.
Najveći nivo uvrnutosti koji neko može da postigne. Lik od kog ne da podilazi jeza nego se i dlake na mudima ispraljvaju. Jer kao što svi iskusni internet jebači znaju ne postoje veće boleštine na netu od japanskih pornića (tipa pikačua trpa dart vejder i na kraju mu pikaču spremi palačinke i sve to u kvizu uživo sa sve publikom koja je oduševljena). Nego da se na vratimo lika pored njega i Čarli Menson deluje kao Minja Subota. Preče bi bio cimer sa Hanibal Lektorom i Bokijem 13 nego da podeliš lift sa ovakvim likom. Nije on nasilan ili nešto slično uvek se jezivo smeška i nije opasan, a možda i jeste ti to ne znaš zato je i uvrnut.
- de si Coa tebra?
- de si Džoni, ša ima?
- Ništa evo idem malo da pikam PES, oćeš i ti?
- Naravno, de igramo? Pa dogovorio sam se nešto sa Jocom Dijabolom trebalo bi kod njega.
- El to onaj što uvek sede sam u zadnjem redu u amfiteatru i priča sa drvećem u parku?
- Da da taj, pa šta ako sedi sam možda voli da se skoncetriše ne predavanja.
- Ali tebra on to radi nedeljom, a čak i ne ide na naš faks!
- Ma nema veze kul je lik el ideš?
- E sad sam se setio moram da učim imam imam kolokvijum za dva meseca.
- oke kako `oćeš.Posle pet dana
-De si Coa tebra?
- De si Šone, ša ima?
- Ništa evo do faksa neki ispit da prijavim.
- E Šone si vido Džonija negde skoro?
- Ma jok svi me pitaju za njega ovih dana a od njega ni traga ni glasa, a uzo mi je džojstik pre 5 dana pizda jedna.
Kad nov, mlad i entuzijastičan radnik dođe na svoje prvo radno mesto i krene da sve radi kako treba, pa i više od toga verujući da ispravno postupa i da će na taj način napredovati u toj istoj firmi.
U realnosti, ispašće Marsovac koji nikome nije jasan, ali ko ga jebe, tovari na njega sav posao i obaveze (bar ono što se ne plaća, otprilike sve) kad već voli da radi. Dok ukapira koliko se sjeb'o i da oni koji prstom ne maknu prođu bolje od njega, gotovo. Upao je u Vrzino kolo, dobio je glas čudaka koji to voli i polako ali sigurno gubi i entuzijazam i želju da uopšte nešto i poradi. Ako može da se ikada izvuče.
Dakle, radni narode, pamet u glavu i dupe u stranu.
- Sine, moramo da popričamo... Kumu hvala, ubacili smo te da radiš, državna firma, sve to je lepo. Ali osećam se dužnim da ti dam još jedan savet jer vojsku nisi služio, 'bem ti moderna vremena, pa ovu mudrost nisi mogao da naučiš. Dakle, dobrovoljno ni na ručak!
- Zar to deda nije pričao da važi za pišanje?
- Nebitno, poenta se ne menja. Radiš samo ono što ti piše da mora i ni trunčicu preko toga. A i to samo otaljaš, ošljarenje da bude na nivou. Ništa ne znaš, ponašaj se k'o debil koji ne zna ni šta je sijalica. Da te niko ne bi zapamtio i terao išta da poradiš.
- Dobro, bre, ćale, a što sam onda išao na faks, diplomirao sa 10? Što ne bih doprineo nekom idejom, pa šta ako malo i više zapnem van svojih zaduženja...
- Ako mi upravo demonstriraš kako umeš da se praviš debil, super! Ako misliš ozbiljno, najebaćeš! Slušaj ti tvog ćaleta da ne prođeš isto! E, da je meni imao ko to da kaže...
Narodni izraz za determinizam. Determinizam je filozofski stav da se sve stvari dešavaju iz određenog razloga tj. da ništa nije slučajno. Determinizam takođe podrazumeva da su svi događaji izazvani nekim ranijim uzrocima i da postoji neprekidna uzročno-posledična povezanost svih događaja sve do Prauzroka koji je za neke Bog, za neke Big Bang, a treći priznaju da ne znaju šta je Prauzrok. Tim prauzrokom i fizičkim zakonima je sve predodređeno šta će se dešavati, pa čak i ljudski postupci, a mi imamo iluziju slobodne volje. Zapravo pre nego što shvatimo da smo nešto odlučili, hemijske i fizičke reakcije između neurona u mozgu su već donele odluku.
U životu izraz "sve ima svoje" služi da nam smanji muke u nekoj teškoj situaciji, jer se nadamo da postoji neki skriveni (i opravdani) razlog za neke nevolje koje nam se dešavaju i koje će nam možda na kraju doneti neku korist.
Takođe ovim se često pravdaju sopstveni nedolični postupci.
I kao treći slučaj, koji je i najčešći, izrazom "sve ima svoje" objašnjavamo neko tuđe, nama pomalo misteriozno ponašanje, a za koje smatramo da je unapred smišljeno i proračunato tako da dotičnoj osobi donese korist, a da pri tome na prvi pogled deluje skroz naivno.
1 - Što li kod Spasića stalno padam na ispitu? Dvaput obnavljam godinu zbog njegovog predmenta! Ne mogu da provalim! Ali ko zna, SVE IMA SVOJE, možda mi ovaj faks ne leži, možda bi na nekom drugom rasturio - (ovde izraz SVE IMA SVOJE znači da govornik misli kako je njegov neuspeh na fakultet za njega u stvari povoljan razvoj događaja jer će ga to usmeriti na drugi fakultet za koji je mnogo više talentovan)
2 - Stalno visenje na kompjuteru. Na prvi pogled nas zatupljuje, gubimo život itd. ali opet možda SVE IMA SVOJE - možda je to posledica otuđenih odnosa u stvarnom životu ili nedostatka boljih alternativa, a možda samo hoćemo da se opravdamo.
3 - Neki studenti redovno sede u prvim redovima u amfiteatru iako se ne javljaju često za reč niti prate predavanje, a ne hvataju ni beleške. Misterija? Ne! SVE IMA SVOJE - oni zapravo žele da ih profesor primeti kako dolaze na predavanja i nadaju se boljem tretmanu na ispitu.
Jedan od retkih načina da ovih dana naučite nešto o svojim komšijama.
A: Brate, vidim imaš više wireless mreža u zgradi. Na koju da se prikačim ?
B: Ček da razmislim. Nemoj Dzonee network, to je neki srednjoškolac sto posto visi na netu. Nemoj ni HG530, matora budala skida niće po ceo dan.
A: ŠKK?
B: Ćut' tu razmišljam. Bella network je ona komšinica sa psom, ta po ceo dan gleda kulinarske emisije jebo je Džejmi Oliver. Ova kučka što širi Evgenija network okuplja drugarice pa zajedno gledaju nekog Gurua sa snajperom na čelu.
A: Jebo te WiFi kad ne mogu nigde da se prekačim.
B: Ček, ček, eno čika Branko je otiš'o u redovnu šetnju parkom neće njega biti bar sat vremena, prikači se.
A: Druže, okle ti to znaš, zar se nisi skoro uselio?
B: Elementary.
A: Molim?
B: Sherlock.
A: Pa što ne reče odma opijati, šta me jebeš k'o budalu.
- Ideš li, rode?
- Idem, idem...
Jauk bi se iz groba čuo kad bi Petar znao ko i kako obeležava zbor u njegovu čast.
Pa zar našem Petru, sa levelom dobrote i patriotizma "zaveštavam organe za istraživanje na medicinskom fakultetu", da go-go plesačice tresu guzovima pod šatorom? Vukovi s Manjače su definitivno podbacili sa ovim hepeningom. Još kad na to dodamo karaoke parti u izvedbi Milorada Dodika i Zorana Tegeltije jasno je o kakvom je bezdanu reč. Pitam se samo da li Kočić s neba gleda u rodne Stričiće za vreme zbora i traži viljušku da sam sebi oči povadi?
Pod šatorom pevaju Žare i Goci i Sinovi Manjače i Jandrino jato i Baja Mali Knindža i Ćana. Držeći se za svodove šatora, debeloguze nesvršene studentkinje izi bizi fakulteta gruvaju nožurdama o astale pod režiserskom palicom gazde, glumeći go-go kučke - mada, dobro će im doćii neki dinar za ratu za faks. I baš u tom momentu, zbor jedne narodne veličine, pretvara se u gasterbajterski raj, te naši izvozni fiziklaci umazanih obraza vrućom jagnjetinom traže po džepovima zgužvane evropejske novčanice, da barem na neki minut usvoje onu jednu debeloguzu da koji put otrese i za njih. I baš tada, tamo u ćošku, sasvim slučajno, sede pijani Jovan Deretić i Boris Malagurski. I Dok Jovan tupi o tome kako je Banja Luka nekada bila vizantijska prestonica sa srpskim carevima, Boris gleda u ono malo pivo od 2 evra (mamu im jebem), razmišljajući o tome kakva je velelepna kasrana bila tu na Manjači, krajičkom oka primećuje Kalimera pored flaše kako viče: Nepravada pa to ti je!
Takmičenjo
Skup naredbi i saveta poslatih od strane starijih i autoritativnijih pravljen da nas uspešno vodi kroz život. Vremenom, jači i veći saveti uspešno jedu one nekadašnje i nameću sebe kao primarne.
Imaš dve godine, roditelji ti pričaju:
-Ajde, bubili, da naučiš da kakiš na nošu, da ti se ne smeju deca u vrtiću! Ajde, ajde, kako si nam poraaaastao... a posle će sve čike i tete da kažu kako si dobar i pametan!Onda dođeš u vrtić, a oni tebi:
-Pa, sine, mogao bi ti da naučiš da čituckaš i pišeš pomalo, da se ne mučiš kad kreneš u školicu, veruj ti nama! Mi smo to prošli odavno, ajde, ajde, *cmok*.Dođeš u osnovnu školu, da pišeš i čitaš odavno znaš, ALI:
-Malac, da si ti meni živ i zdrav, vežbaj tu matematikicu, kad dođe peti razred, tamo nema cile-mile! Džabe vam posle učiteljica, nema toga u petom...Ideš već sedam godina u osnovnu školu, polako počinju da te zagrevaju za srednju:
-Dete, nemoj da te sanjam, uzimaj tu zbirku za prijemni i radi, šta si mislio, da si završio posao, ni ne znaš šta te čeka... Si video kako Zoranovi klinci rade, al' nema kod Zorana levo-desno, nego prvo domaći, pa onda ručak i večera... Mnogo te mi puštamo.Upišeš srednju školu, snalaziš se tih par godina:
-E, moja nesrećo, TI ćeš da ideš na fakultet. Pa neće fakultet sam da se upiše, ovo ti je samo zagrevanje za kasnije, hah, srednja škola, šta je to, sedi i radi, da te ne bih nalupao... U stvari, snalazi se kako znaš, sam si odlučio da ideš na faks...Dođeš na faks, uhvatio si sistem na prvoj godini, znaš kako će da ide školovanje nadalje:
-Alo, klinac, dao si godinu? Sad sigurno misliš da si u'vatio boga za muda. Ako, ako, samo tako nastavi, al' imaš ti još dosta da radiš. Uostalom, ne učiš ti to za mene, nego za sebe, da kad se budeš zaposlio imaš znanje u svojoj struci, neće oni da ti stavljaju pare na diplomu, nego na odrađen posao.Diplomiraš, potvrđuješ familiji da nisi uzaludan slučaj, nađeš posao, ali i na radnom mestu ne bežiš od:
-Kolega, znam da ste novi, ali polako hvatajte sistem po kom mi ovde radimo, nemojte posle da tražite povišice na prazno ili da se čudite ako dobijete otkaz... Svi smo to prošli, morate i vi, samo gledajte nas iskusne i nemate problema.Upešan si na poslu, radiš, ne žališ se, neko te savetuje kako da sebi beneficiraš radni staž, tu i tamo te neko uključi u neki privatni poslić( i tu ti pune glavu kako i šta da činiš), našao si i ženu, a ona te tu i tamo cimne:
-Treba večeras da idemo do kumova, kumče nam puni godinu dana, o, pa taman, malo da se vežbaš za onda kad dođe naše dete... Nećeš ti meni zabušavati ko neki... Nego ima ko Bred Pit da pomažeš oko dece, i da pevaš!E, onda dobiješ dete, i ti prelaziš u ulogu onog što rešeta naredbama.
Iskusni (u ovom slučaju penzioneri), ti dokazuju kako ti mali balavac, ne možeš da znaš ništa bolje od njih. I ako pokušavaš da im bilo šta objasniš, oni te neće saslušati, niti dozvoliti da im bilo šta objasniš, jer znaju da nisi upravu, i nema smisla im bilo šta pričati, jer je ta priča, mlaćenje prazne slame.
I na kraju popizdiš, jer ti sjebu dan.
Jednog lepog letnjeg dana, u radnju mi ulazi starija gospođa.
Gospođa: Ja sam došla da vam vratim baterije koje sam kupila pre mesec dana. Ili da mi vratite novac.
Ja: A u čemu je problem?
Gospođa: Pa na pakovanju piše da traju do 2016-te, a meni su trajale samo mesec dana.
Ja: Gospođo, potrošili ste ih.
Gospođa: Kako mogu da ih potrošim za mesec dana ako na pakovanju piše da traju do 2016-te?
Ja: Gospođo, vi ste te baterije potrošili tako što ste ih koristili. Za šta ste ih koristili?
Gospođa: Koristila sam ih za digitalni fotoaparat onaj sa 10 megapiksela, i istrošile su mi se za mesec dana a na pakovanju piše da traju do 2016-te!
Ja: Gospođo vi ste te baterije koristili, one rade uz pomoć hemijske energije koja...
Gospođa: Ali kako su baterije na mom starom aparatu na film trajale po pola godine?
Ja: Pa...
Gospođa: Vi ste mene prevarili, prodali ste mi polovne baterije.
Ja: O_O
Gospođa: I ima da vas prijavim finansiskoj policiji, moja ćerka radi tamo i srediće da vas zatvore. Doviđenja!
Ja: (u sebi) Da se nosiš u tri pičke materine, jebale te baterije i finansijska policija kurveštijo matora!!!
Konačni i nepobitni dokaz da teorija zavere protiv srpskog roda zaista postoji, i da su sile sa zapada i istoka ozbiljno rešile da nas za sva vremena istrebe sa kugle zemaljske, i tako uklone najveću prepreku na putu ostvarenja njihovih nečastivih planova - naš vrli i hrabri narod. Tamo gde su zakazale invazije, pokoravanja, danak u krvi, nabijanja na kolac, dva svetska rata, bombardovanja osiromašenim rudama, oštra propaganda..Odgovor je našla tehnologija. Pošto su zlikovci iz senke shvatili da smo otporni na mučenja, glad, žedj, dvadeset godina besparice..Rešili su da nas upropaste tako što će nam u ruke dati oružje za masovno unuištenje, bez uputstva za pravilno korišćenje istog.
E pa pička mu materina! Televizor, i internet i da vam oprostim, ali mobilnu telefoniju!? Nikada! Preživljavalo se nekako u podzemlju, duhovne krize nekolicina je uspevala da pregura uz knjigu, napolju, odbijajući gledanje reality govana, nedeljnih popodneva i prepodneva, čak smo odoleli i fejsbukmanijačenju. Gledanje klipa kako lik seda na čašu i konj jebe raspalu kretenku je bilo iskušenje veće od ostalih, no i to se dalo iskulirati..
Ali kada ste u promet pustili mobilne telefone na kojima muzika može da se sluša bez slušalica, prevršili ste svaku meru! Da, da, pogodili ste - oružje masovnog uništenja srpskog naroda su upravo ono seljačko, prosto, jeftino i zatucano u nama, što se prenosi s kolena na koleno već generacijama, a nasledili smo od pra - Srbina, Adama.
Tako su Japanci, u korelaciji sa Amerikancima, Nemcima, Austrijancima, Kinezima, Novim Zelandom, Kanadom, Alžirom, Engleskom, Francuskom i Zelenortskim Ostrvima, osmislili akcuiju uništavanja muzičke scene Balkana bezukusom, a nakon toga smo dobili modernu mobil - tehnologiju, da vidimo šta nam je sa njom činiti. Sveprisutni su! Strani špijuni, plaćenici i agresori, uzurpatori duševnog mira, srednjoškolske ćurke iz bogatijih kuća, šabanija koja je uvaljala drogu za nokiu, šabanija koja je nokiu zaradila prodajoma krompira i paprika, matora Ciganka kojoj je sin iz Beč poslao čudo tehnike da slušanje Nina i Safeta Sušića podeli sa vascelim svetom..Deca bogatih tata iz trećeg razreda osnovne škole..Svi oni misle da je kul da baš svi slušaju ono što se njima dopada, i da to čuje apsolutno ceo gradski autobus, pijaca, trg, ulica, kafić..
Postoje razni modeli razglasno - slušačkog ponašanja:
KUL SAM BAŠ - tip, obično mladja populacija, urbanog karaktera i ruralnog vaspitanja, hoćni da istraju u nameri globalizacije muzičkim bezukusom. Obično slušaju rihanu, gagu, djusa, zvuke plodne oranice ovdašnje estrade ili silikonski melos.
BOLI ME KURAC PIČKA VAM MATERINA - tip, uglavnom matori svet, gastarbajterske majke i sinovi, naloženi na čergarske i dibidus treš zvuke koji dopiru iz već krčećeg zvučnika čudne sprave. Ne umeju da ispišu poruku, no to ih ne sprečava da napune telefon sa 4 gigabajta ušne paganije koju im je ubudžio jedini momak iz selo koji prebacuje muziku iz one velike plastične kutije koja ima i ekran na kom se vide deca iz tudjine i sa njima se priča ne zna se kako. Preko kabla valda.
DIKA DEDINA - tip, redja populacija koja naglas pušta unuka kako recituje Petliću pevaču ili Za rodjendan rešio moj tata. Tako se ostatku sveta stavlja do znanja da je familija koja poseduje razglasnimobilni plodna i ostavlja potomstvo koje će povući na mušku stranu familije zna se.
Deca slušaju cecu ili šta je već popularno u odeljenju, ili se slušalo na jednodnevnoj ekskurziji u autobusu, kada se osećivao Arandjelovac.
Decu poštedite. Ostale, stare, mlade, stare i slabe ili kockaste i ćelave, onesposobiti a potom dokrajčiti - rukama, nogama, hladnim oružjem, vatrenim oružjem, bacačem plamena, gaženjem kolima, bacanjem sa mosta. Previše ih je, sad je kasno za bežanje - nema više gde da se pobegne.
Status koji krasi osobe intelektualno i fizički nesposobne... Nesposobne u toj meri da diplomu nikad u životu neće dobiti. Pa čak i da je kupe, idalje su imuni na moć i odgovornost koje ta diploma sa sobom nosi.
(Društvo priča, dolazi ortak i vrišteći prekida svaku debatu koja se odvijala)
A: AAAAAAAAAAAAA matori, upisao sam se na medicinski faks! Konačno, ima mesta za mene u poštenoj radničkoj klasi!
B: Brate, sve je to lepo samo... šteta što imaš diplomatski imunitet...
A: Šta? A? Kakav imunitet?
C: Čovek oće da kaže da nam je drago zbog tebe, ali brate, ćale ti je 50 puta dolazio u srednju i pokušavao da plati da završiš...
A: Pa? To što tamo nisu hteli da prime pare ne znači da neće i na faksu...
B: Čoveče, ne slušaš... Imaš diplomatski imunitet, ti tu diplomu i da kupiš ne znači ništa... Kod tebe ljudi ne bi došli nakon 2 dana ni za lek za kašalj da pitaju... Da ti objasnim ovako: ako ti kupiš plavi kombinezon sa natakarenim S na grudima nećeš početi da letiš... Isto tako, ako ti kupiš tu diplomu, nećeš magično postati doktor... da bi radio treba ti znanje...
A: Ma pušite vi meni kurac! Ako se ikada razbolite, nadam se da nećete morati kod mene da dolazite po savet!
B (u sebi): i ja takođe...
Omiljena zabava nadrndanih alapača koja se sastoji u tome da se "zakače" za neku sagovornikovu reč pa je onda "razvijaju" dodajući joj novu, obično zlobnu konotaciju.
Ovu verbalnu gimnastiku, i to ne samo ujutru, večito nezadovoljne žene naročito vole da upražnjavaju u razgovoru sa svojom jačom polovinom.
- Dušo, stigao sam!
- E dobro da si stigao. Svuda stigneš na vreme jedino kući uvek kasniš!
- Kako sad kasnim?
- Kasniš ti, dragi moj, čitav život. Pogledaj samo šta su sve drugi stekli, a ti?
- Neka hvala, ne bih ja da stičem na takav način...
- Na kakav način, na kakav to način, a? Što, je l' im kruna sa glave spala što su se malo učlanili u ovu-onu partijicu, malo cile-mile sa šefovima i - op! Vidi ih samo! A ne ti: "meni obraz ne dozvoljava, meni je poštenje na prvom mestu, ja svakom mogu da pogledam u oči". E pa gledaj sad, ali ne u oči nego u Milutinovu "mečku" i Stevinu "bembaru".
- Dobro je, mani svađu, nisam raspoložen. Nego, šta si danas lepo kuvala?
- Nek ti kuva tvoja mamica! Jutros me je zvala i prigovarala mi kako se razbacujem parama. E pa, rešila sam da se ne razbacujem pa danas ne kuvam da uštedim, a ti idi jedi kod svoje mamice.
- Hajde, pusti sad moju majku...
- Ja nju da pustim?! Ja nju da pustim?!!! Nek pusti ona mene, veštica matora!
- Oh, bože, šta sam ti zgrešio?
- Pogrešila sam ja što sam se udala za tebe! A lepo je meni moja jadna majka govorila....
Skraćeno od "Sebi ćeš nauditi svojim budalastim ponašanjem, a ne meni!"
Rečenica koju često izgovaraju naše majke, kad god radimo nešto što po njihovom mišljenju, nije dobro za nas. A po njihovom mišljenju, ima jako mnogo stvari koje nisu dobre za nas. Neke od njih su sasvim banalne.
1. Iza ponoći sjedim na kompu, a stara - SEBI ĆEŠ! (sebi ćeš poremetiti hormone, sjebat imuni sistem, bit neispavan cijeli dan sutra)
2. Popijem pivo, stara - SEBI ĆEŠ! (sebi ćeš jetru upropastiti, postat alkoholičar...)
3. Kasno dođem iz grada, stara - SEBI ĆEŠ! (sebi ćeš sudbinu izazvat, kad te neka budala u to doba isprebija na ulici, il ne daj Bože izbode...)
4. Zanemarim faks, stara - SEBI ĆEŠ! (sebi ćeš bit klošar, pa te niko neće jebat ni dva posto)
5. Pijem ladne vode, stara, - SEBI ĆEŠ! (sebi ćeš prehladit grlo, navuć neku boleštinu)
6. Popijem kolu, stara - SEBI ĆEŠ! (sebi ćeš se debljat i želudac izgrist)
7. Isforsiram se u nekom sportu, stara - SEBI ĆEŠ! (sam ćeš sebi bit kriv kad te strefi srčka)Ne znam da li su i ostale majke takve, ali mojoj je ovo već postala uzrečica. I nikad ništa posebno ne objašnjava već samo kaže te dvije riječi "SEBI ĆEŠ!". Nekad je i u pravu, ali smiješno je to što ona kao da misli da ja to sve radim njoj u inat, kao da bi nju nervirao, pa onda ona ima potrebu da kaže, nećeš meni nauditi već sebi.
Škola je institucija, ustanova, u koju se prvo čovek raduje što ide kao mali, zatim mrzi školu i ne voli što ide u nju, pa onda beži iz nje zbog drugih ciljeva i na kraju tuguje što je škola tako brzo prošla i želeo bi da se vrati ponovo, jer je najlepši period svog života proveo u školi...
Učite školu, družite se, zezajte se, posle škole krece pakao jedno 30 godina pa ćete tek onda moći da se odmarate, ako ne budete pili jedno milion lekova i ako ne budete imali bolova...
A to vreme provedeno u školi, neće moći da se vrati u nazad...
Sa 7 godina:
-Volim školu, jedva cekam!!!!!!!!!!
Sa 14 godina:
-Mrzim školu, kad ce vise da se završi ovo je**no školovanje i ko ga izmisli...
Sa 16 godina:
-Oćemo danas da idemo u školu il' će da šturnemo negde na pivce?
Sa 18 godina:
-Konačno sam zavrsio ovo školovanje... još samo faks i ja sam slobodan čovek!!!
Sa 22 godine:
-Au kako je bilo lepo u osnovnoj... ovaj fakultet me ubi...
Sa 30 godina:
-Najlepši period mog života sam proveo u osnovnoj i srednjoj... šteta sto je to tako brzo prošlo, a ja to nisam znao da cenim... a sad već i dete imam malo...
Sa 40 godina(vec ima sina od jedno 10ak godina...):
-Sine najlepši period života ti je u školi, veruj mi na reč, treba učiti školu i biti dobar djak i zezati se...
-Tata... molim te...
-Ok, ne želim da te smaram, kako vi kažete... uostalom za par godina ćeš govoriti: 'Onaj moj ćale beše upravu, a ja mu nisam verovao...'
Genetski modifikovana hrana viđena očima plavuše kojoj je njena sopstvena linija najvažnija stvar na svetu.
Plavuša: Potpiši peticiju protiv proizvodnje genetski modifikovane hrane! Majmuni jedni, meni našli da uvaljuju to sranje!
Vi: OK, ni ja baš nisam za tu modifikovanu hranu, imamo mi dovoljno obične hrane...
Plavuša: Ma idioti jedni, znaš li šta rade? Daju kravama antibiotike za rast da bi davale više mleka!
Vi: Ej, čekaj malo, kakvi antibiotici za rast? Da ne misliš možda na hormone za rast?
Plavuša: Ma da, na to sam i mislila, antibiotici koji sadrže hormone za rast. Ma bre to treba sve spaliti, to nije zdravo!
Vi: OK, kod nas stvarno nema potrebe za tom genetski modifikovanom hranom, ali znaš li ti koliko dece u Africi gladuje i koja bi...
Plavuša: Ma znam ja sve! Sve je meni ispričala tetka od moje kume (za koju inače znate da je matora usedelica i koja je za genetski inžinjering čula u latino američkoj seriji), ti antibiotici za rast ulaze u mleko i goje! Majmuni jedni, hoće da se ja ugojim!
Vi: Ma daj bre... Ok, šta god (a u sebi: "Ovo ide na Vukajliju!")
Veoma iritantno biće koje ima tu izvanrednu sposobnost da vas za nepunih pet minuta iznervira toliko jako, da vas u tom trenutku ne bi psihički stabilizovao ni Dženin bloudžob s vrhunca karijere. Najefektivniji (i jedini) način za ignorisanje ovakvih pojedinaca je izbegavanje istih kaogod deda babinu šturu pičku, i to svim mogućim sredstvima. Ukoliko ne uspete, te vas smarač uplete u svoju mrežu pitanja, pripremite se za psihičku torturu koja će najverovatnije eskalirati impozantnim završtkom: samo/ubistvom.
- Danas utorak, je l?
- Jok, sreda.
- Aham, znači sutra četvrtak?
- Ne brate, tumbota! Pa naravno da je četvrtak!
- Hoćeš sa mnom?
- Gde?
- Moram po ličnu sutra. Je l znaš gde se vadi? I koliko treba da se čeka? Ne znam kad da dodjem?
- Nisi nikad vadio ličnu?
- Mogli smo i na piće posle... Pa jesam, ali sam čuo da su se preselili u Karađorđevu pored Novitasa.
- Šta me pitaš koji moj, ako već znaš gde je?
- I?
- Šta i sad?
- Pa hoćeš ići?
- Ne verujem.
- A što? Mozemo i do male Cece posle?
- Ne mogu, volontiram kao glavni glumac na snimanju reklame za otklanjanje najtvrdokornijih mrlja. Ja ga izbacam na zavesu, a Seka Sabljić je čisti.
- Ozbiljno bre?
- Imam obaveze jebo te!
- Kakve obaveze?
- Spremam neki rad za faks. I ne, neću ti reći koji rad pošto si dosadan. I ne, neću ti reći zašto si dosadan jer je to tebi nemoguće utuviti u glavu. I za kraj, ne, neću ni pokušati da ti objasnim zašto je nemoguće! I idem sad, čega me Mare, zdravo!
- Mogli smo onda barem na piće... A? Znaš neki novi kafić gde bi...
- ŠUPIČKU...
Neologizam i antiteza već poznatoj izreci "Bez starca nema udarca".
Ukratko opisuje gubitak autoriteta starijih osoba u ovo moderno doba, do kojega često dolazi nesnalaženjem istih u novim okolnostima.
Posebno se primenjuje kad neka osoba već u godinama pokušava da oponaša ponašanje mlađih od sebe, doživljava sebe kao takvu, i onda postane predmet poruge.
- Jao ujka Peđa, šta mi napravi ... Marina, nađite mi odmah broj Centralnog zatvora.
- Centralnog zatvora !? Pa šta je sa gospodinom Predragom ?
- Ma ne pitajte me ništa. Ne znam tamo da li da ga tražim ili u Urgentnom centru. Znate onu moju novopečenu ujnu ?
- Da, dolazila je gospođa Ana, njih dvoje su izgledali kao tako skladan par ...
- Dobro, Marina, nismo deca ... On čovek od šes'et leta oženio se ženom mlađom petnaest godina. Znalo se odmah zašto je pošla za njega. I danas je zatekao u krevetu sa njenim pilates instruktorom...
- Ne mogu da verujem ...
- Ma šta ima tu da se ne veruje, sve je bilo jasno od početka. Nego je matora budala kad je to videla skinula sa zida sablju koje je ostala još od mog čukun-dede. Jurišao na njih, pa je tako vitlajući dokačio i nju, i njega i sebe. Dolazila i policija i hitna pomoć.
- I šta će sad biti ?
- Ništa, sad da vidimo gde je, pa da tražimo dobrog advokata. Uzeće mu ujna pola imovine. Tako to biva kad mator čovek podetinji. Ne kažu džabe: bez starca nema magarca.
