Idealna snajka za roditelje ruralce. Naime snaja mora da bude visoka, rumena u licu, širokih kukova, jaka i izdržljiva taman da okopa pet hektara muruza na dan. Ako je sinovljeva izabranica slatka mala devojka, ma koliko ona bila fina i inteligentna ona nije za njihvo dete, ne daj Bože da unuci povuku na majku, pa da budu sićušni takoreći zakržljali.
Dolaze otac i majka sinu studentu u Beograd, u neku sobicu na periferiji grada...nisu ga obišli, a ni on njima išao nekih 6 meseci...on završava uskoro faks...ulaze oni u sobu, a njegova devojka izlazi baš u tom trenutku i prolazi pored njih u hodniku...ona je lepa, onako slatka, mala...u vezi su nekih četir meseca...
Otac: Jeli bre Milune, koja ti je ova mala, aa!? Nema šta na oca si, odma se vidi, vole te devojke, ko i mene što su...(namiguje ženi u tom trenutku).
Sin: To je moja devojka Milena, ona završava muzičku akademiju uskoro i nas dvoje planiramo da se venčamo, znamo se nekoliko godina, a u vezi smo četiri meseca i mislim da je to to!
Otac: Dobro sine, ali vidiš, ona ne nako mala, sva sićušna, kakva će vam deca biti, zamisli ženo na šta će da nam unuci liče ako povuku na nju...treba da nađeš neku jedru, bre pravu ženu a ne neku nako neku nikakvu...
Sin: To je sve što imaš da kažeš!?
Ne moraš bit baš gluv da bi ti se to desilo... čak i sasvim zdravi ne mogu da se usaglase da li čuju "Laurel" ili "Yanni" u viralnom klipu koji se proširio po internetu, a čak i mogu na osnovu sugestije da čuju bilo "Brainstorm" bilo "Green Needle" u drugom popularnom klipu .
Ali ono što je posebno zanimljivo je to u kakve (ne)prilike ovo može da nas uvali:
1978.
Jednom studentu iz Bosne kuca na vrata koleginica, inače komšinica, a pritom vrh riba i veli:
- Aj me raspiči pa da idemo!
- Š.. šta...?! (jadan se pogubio)
- Aj me bolan raspiči, pa da idemo na faks!
- Čekaj, bolan, pa otkad se ja tebi uopšte sviđam?!
- Vid budale, nisam ba rekla da mi se sviđaš, šta mi se tu izmotavaš, aj me ba raspiči pa da idemo! Ako se budeš tu izmotavo zakasnićemo kod Kurtagića pa će nam pisat minus!
- (potpuno zbunjen, izgubljen, krene lagano da se skida)...
- Šta se skidaš bolan jesi normalan, vidiš da je snijeg do koljena napolju, idemo na fakultet, alo!
- Pa jesi sad rekla, aj me raspiči...?!
- Hahahhahahhaaha, DAAAJ MIII RAAAS-PUUUU-ĆIIIN to sam rekla, pa đe ti živiš majketi, Raspućin, Bonny M, svjetski hit, svi to slušaju... znam da ti imaš tih singlica, reko si mi prebacit...
- A toooo... pa što ne kažeš tako bona... (istovremeno razočaran, i osjeća izvjesno olakšanje, jer ona je takva prepička, da on ne zna kako bi s njom uopšte izašao na kraj)...
- Pa ja ti sve vrijeme govorim, "Daj mi Raspućin pa da idemo"
- (sam sebi) E moj Hale, jebem li te gluva...
Internet i KTV provajder koji ima toliko zadovoljnih korisnika da u svojim poslovnim jedinicama mora da ima službu obezbeđenja. Jedino što je teže kod SBB-a od dobijanja tehničke podrške je otkazivanje bilo kakvog ugovora...
Zoveš 3305252...
automat lista opcije - naravno nema opcije "ako želite da prestanete da budete naš korisnik, pritisnite to i to..."... biraš bilo koju opciju i posle 4-5 prebacivanja započinješ dijalog...Ti: Dobar dan, želeo bih da prestanem da budem Vaš korisnik...
Operater: Ok, potrebno je da dođete u Kralja Petra 55 i sve ćemo rešiti.(prevrće ti se ceo život pred očima na samu pomisao da ideš u KP 55)
for i = 1 to 50 do
begin
Ti: Ali zar ne možemo to da rešimo telefonom? Nisam dolazio ni kada sam potpisivao ugovor, a i 21. vek je... Mogu Vam poslati faks ili mail sa svim dokumentima koje tražite... (navodiš i primere... šta ako sam invalid... odneće mi pauk kola... kako mora lično, danas možete kupiti kuću u parizu online, kod vas i ugovor za KTV mora lično da se raskida...)
Operater: Ne gospodine, ovakva je procedura...end
Operater: Sačekajte da proverim sa supervizorom...
Operater (pola sata kasnije): Izvinjavam se. Ipak je moguće to što vi tražite... ali morate lično da vratite modem...Odlazite u KP 55...
čekate red da uplatite račun za tekući mesec koji Vam još nije ni stigao na adresu, a potom naravno odvojeni red za raskid ugovora gde zajedno sa drugih 50 koji takođe čekaju na isto razmenjujete svoja tužna iskustva.posle 3h borbe dobijate taj papir na koji ste ponosni koliko i na svoju diplomu fakulteta.
Završio si faks. Sada si akademski građanin, ovo je novi početak za tebe, počinje novi život.
Lagano uviđaš kako te svi gledaju sa nekom dozom poštovanja i prezira u istom trenutku. U početku počinješ da zanemaruješ takve ljude, kada ih sretneš na ulici samo ih pozdraviš, iskezečiš se akademski taman toliko da nije prostački i nastaviš dalje. Kada ti u radnji vraćaju kusur obavezno pokušavaju da te zajebu ako ih provališ onda je to štos, kao žele da vide da l' paziš na sve, da li su te istrenirali na faksu za život, i te fore... Ulicom kada šetaš svi te zovu doktore, profesore, menadžeru, direktore, inžinjeru... sprdaju se sa tobom, svi znaju da se zoveš MIlan, Dušan, Ranko, Marko... al' nekako im je drago da te zezaju jer si drugačiji od drugih. Odeš do biroa a tamo haos. Shvataš poentu narodne izreke: "Uči sine školu da sutra ne bi radio." Sada to razumeš, već dve godine čekaš posao i gledaš kako ovi sa privatnog fakulteta odmah dobijaju državne poslove u javnim preduzećima ili državnim institucijama. Počinješ da pucaš, pa tako s vremena na vreme i ti tu diplomu gledaš sa prezirom. Roditelji pizde što nisi našao posao, baba čeka praunuka pa da umre, stric kaže da je na njivi budućnost, cura te tera da idete na stan a ti? Tebe niko ništa nije pitao, sve je nakako protiv tebe, haotično, premlad si da uradiš nešto a prestar da promeniš sve oko sebe.
Polako počinješ da piješ, trgneš tako s vremena na vreme koje pivo ispred radnje kad kreneš po hleb ili uzmeš unuče za poneti. To unuče kreće lagano da raste, pa posle par meseci na tvom stolu je neizbežan rekvizit flaša od litre, obložena pur penom, koja je prefarbana bojom drveta sa slikom Svetog Nikole. Lakše ti je kad piješ i psuješ Boga.
A godine lete. Na svom licu pronalaziš potvrdu i pečat vremena, al’ šta da radiš, život ide dalje a ti moraš nekako s njim. Cura te je već odavno ostavila, udala se za nekog žandarma i konačno otišla na stan. Sva sreća pa ti je baba umrla pre njenog odlaska, ko zna koja bi frka bila da se to nije desilo, neka joj je laka crna zemlja. Tvoji su se već pomirili sa činjenicom da ćeš do kraja njihovog a verovatno i svog života ostati u porodičnoj kući, i u svom rodnom mestu. Jednom, eventualno dva puta nedeljno odeš do biblioteke i šah kluba, voliš da dereš penzose u šahu, nekada odigraš belu u pare i popiješ vinjak uz kafu.
Prošlo je dvadeset godina, promenio si dioprtiju, imaš problema sa prostatom, pluća te bole od suvog duvana a ni jetra nije u najboljem stanju. Radiš u nekoj firmici kao običan radnik za 250 jura mesečno, svi te zovu Duško, Rajli, Maki... neki ljudi se čude kada im kažeš da si doktor, profesor, menadžer, inžinjer... Skoro je stigao mladi inžinjer na praksu, svi ga podjebavaju i zovu direktore, i ti to radiš, sada shvataš da ti to ulepšava dan, kada jebeš onog iznad sebe a on ne zna šta da radi već se samo akademski kezeči. Znaš da u penziju nećeš otići i da ćeš ostati mudri samac do kraja života, sve ti je jasno, godine učenja i mučenja su prošle kraj tebe al’ vredelo je i za to živeti. Sada imaš nešto para da vikendom odeš s kolegama u zezanje, zimi ili leti u banju. Konačno se dobro osećaš, jedino što ti smeta je to, što i dalje živiš s matorcima.
Citiram. Sad bi taj i taj rekao to i to.
Šablon za udvaranje devojkama. Trik za zauzimanje visokog, poštovanog položaja u društvu. Samoubistvo u slučaju greške u navođenju. Pametanjaković u pokušaju.
Potreba da se uzdigneš u očima drugih svojom elokventnošću, time što ćeš koristiti rečenicu iz filma/knjige sa namerom da ispadneš veliki pozavalac filmova i literature davajući lep savet. Najavljivanje sagovorniku da je rečenica koja sledi ukradena, da je vrlo moguće naići na nju na nekom od american teen sajtova koji su napravili pravi circle jerk postovanjem.
-Ćao mala.
-Pa ćao Zoki, nisam te videla još od...
-Znam, od osnovne. Pa šta ima?
-Ma ništa, dosada, faks i to. Upravo me ostavio Milan.
-Šta? Vukli ste se od osnovne do faksa zajedno?
-Da.
-Sad ću ti reći nešto što je Kafka rekao: ''Ljubav nije problematična baš kao ni auto. Problematični su vozač, putnici i ulica'' , tako da se ne nerivraj, pusti majmuna, verovatno je on kriv, ipak si ti neverovatna...
-Hm...
-'Oćemo da odemo odavde?
-DA!
---------------------------------------------------------------Ne mogu da se pomerim, pravi sam lenjivac!
-Što ću ti reći nešto što je moj psihijatar rekao: ''Da bi postao vredan, moraš se odreći slatkoće lenjosti''.--------------------------------------------------------------
-Ima da se ubijem!
-Što?
-Pogledaj na šta mi se svodi život! Pogle'!
-Ovaj mali retardiran, ide na balet, i sluša Mocarta! Ova kuva pasulj svaki četvrti dan! A ova, nema je po ceo dan kući!
-I?
-Pa ništa, idem se ubiti.
-Sad ću ti reći što je rekla Lila Culpepper odnosno Naomi Wattsh u jednom od filmova: ''There's too much beauty to quit.''
Idealan spust na transferičnu, iritirajuću i, najčešće, veoma opširnu patišpanj tiradu vašeg ortaka/poznanika/rendom smarača. Originalan odjeb za sve vrste hvalospeva i oda sâmom sebi koji će sagovorniku s preke strane nedvosmisleno predočiti šta mislite o njegovom kurčenju. Eufemizam za "Mislim da mi se povraća".
Bilo kako bilo, kvalitetan cinizam odiše ovom duhovitom opaskom koju podjednako efikasno mogu koristiti oba pola, ali se onom lepšem ipak savetuje dodatni oprez pri tome. Neki ljudi, naime, nemaju apsolutno nikakav smisao za humor...
- ...i taman ja doš'o na red za pljeku kad ono - Ivan Ivanović! Eeeej, Ivan Ivanović, jebotebog! Mi tu bacimo neku spiku, ispoštujemo se, 'nači, maksimalno, pit'o me lik da l' hoću da gostujem kod njega u emisiji, 'naš ono, kao, publika zonfić, ja mu naravno rek'o da ne mogu nikako, 'naš, faks, teretanica, ovo-ono, i tu se on još jednom rukuje sa mnom i ode. Sreo ga posle ponovo na parkingu, namign'o mi u prolazu, kraljina...Ma, reci ko je dingospo, xexexe?
- Mislim da sada stvarno i neopozivo želim da ti popušim, brate...---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ćao, mala, što činiš? Ja sam Đuka, ono je moj džip ispred...Jesi li možda raspoložena za jednu vožnju? Ako nijesi, nema veze. Imam ja i jahtu vezanu malo niže, nije problem da je malo okvasim... Žedna li si? 'Oćeš da ti naručim neki koktelčić, Kurvazje, Perinjon? Cijena je sitnica, časti mi...Nijesi nešto pričljiva, a? Neka, neka, dopada se to meni kod ženetina...Imaš dobru sisu, znaš li, jado? K'o da i ti ideš u teretanu, bogumi! Ja imam kući svoju. Teretanu, mislim. I bazen, normalno. Greje se i leti, nije Đuka cicija! Ih, da me vidiš samo kako orem po onom bazenu...Ma, kâ neka podmornica, ovoga mi krsta...!
- Ej, Đuka, izvini što te prekidam ali mislim da sada stvarno želim da ti popušim...
- Nije problem, tu mi je džip ispred...
- Ma, odjebi, ljaljane primitivni!
- Školovana, a? Ja DIF, a ti?
Lako i svima dostupno, ima ga svugde u izobilju, najverovatnije i ne košta puno. Kao dnevne novine, na primer.
- Nešto si mi zabrinut?
- Jesam, onaj moj mali hoće da ide u auto školu, uzeo bi dozvolu.
- Pa?
- Kako pa? Ne ume ni pertle da veže, ni nos da obriše, nesposoban za život, a ovamo bi kola da vozi! Treći razred ponavljao, trupac! I koj će moj da nauči? Samo bacam pare...
- Daj, pa nije to k'o nekad što je bilo, na trafici mož' da je kupiš. Sad odeš kod čoveka, iskeširaš i uzmeš vozačku.
Ne volim ja taj keš end keri princip, ne zna ništa, nekoga sutra da ubije...
- Slušaj, bolje tako pa on nekoga da ubije, nego da neko ko je kupio dozvolu na trafici njega ubije. Ako 'oćeš, neka i polaže, ionako to sad rade papagajski. Daju im i pitanja i odgovore unapred, oni nauče k'o papagaji, zaokruže i to je to.
- I to što kažeš. Hvala na savetu.
...........................................
- Upisao nam Joza faks, 'si čuo?
- Ma da, Megatrend. Njihovu diplomu možeš na trafici da kupiš!
- Nije baš, imaju oni studentsku službu, pa onaj šalter unutra...
- Znači, trafiku unutra montirali?! E, šta sve možeš kad ministar radi kod tebe!
Da otklonim zabunu u samom startu - naravno da me je kupala golog, ali pridev u rečenici ima za cilj da pojača utisak i doprinese samoj atmosveri; i drugo, priča se čitaocu može učiniti komična a nikako potresna, ali jedino stoga što i sam nije morao da prolazi kroz tretman trljanja tela matorim smežuranim rukama. Ali da predjemo na stvar.
Dogodi se tako te poživeh dovoljno da me upišu u treći razred, što je, s obzirom na to da sam bio živahno i radoznalo dete koje je gutalo klikere i kog je konj svojevremeno ujeo za glavu (i još pregršt raznoraznih dogodovština iz kojih sam izašao sa ponekim ožiljkom, i ponekad čak malo kraći), samo po sebi predstavljalo svojevrsan uspeh. I negde u drugoj polovini školske godine, odluče da nas vode na sedmodnevnu ekskurziju, pod radnim naslovom "Nastava u prirodi". Istina da smo videli probilje prirode i vrlo malo nastave, ali da ne žurim. Prvobitno trebalo da nas vode na Goliju, zatim nas iz nekog razloga preusmere na Goč, što je meni u to vreme bilo apsolutno svejedno...Dan polaska, majke šalju decu u veliki svet, prvo odvajanje, suze, povraćanje u autobusu, četvrtaci maltretiraju trećake i sve što uz to ide. Dali mi za to vreme astronomskih 42 dinara da ih podelim na nedelju dana, mada sam ih realno spičkao u prva četiri na plastični bodež, ljigavac (koji su mi oduzeli jer sam ga bacao devojčicama u kosu, pa sam morao da kupim još jedan radi istih potreba), i ostala sranja. Posle sam klošario tri dana i jedva čekao da me vrate kući, shvativši da nikada neću umeti da se služim novcem...
I stignemo nekako na odredište. E sad zamisli čopor dece odrasle u ravnici, koji prvi put vidi brdo veće od pola metra - prvo što smo uradili po izlasku iz autobusa bilo je da se razmilimo po planini kud koji. Jedva su nas nekako navatali. Ja sam bio sa grupom koja je osvajala nekakvu čuku, posle smo jedva nekako sišli dole...Smestili nas u sobe (po 6 - 7 komada u jednoj), ostavili stvari i pohitali na obližnju pijacu (šta obližnju, odmah pred hotelom) da arčimo mamine i tatine novce. Večera. E posle večere se ide u improvizovanu diskoteku za nas male seljake, gde je, bar dvaes puta na veče, dvesta na sat gorelo more i topile se planine. Ali izmedju večere i djuskanja usledio je kobni dogadjaj, o kom sam izmedju ostalog i nameravao da pričam.
Večerasmo, spakovasmo se po sobama - u jednom trenutku, dolazi učiteljica i veselo vikne - ajmo deco, kupanje! I odvede drugara u nepoznatom pravcu (ne sećam se ko je bio prvi, ja srećom nisam, imao sam vremena da se psihički pripremim - nisam doduše znao šta mi se tačno sprema, ali svejedno nikad ne valja ići prvi). I mi ostadosmo u čudu. Sedi nas pet u sobi, ćutimo, ne progovaramo. Svi u mislima prevrću neke strahove što su prethodno pokupili iz priča ili filmova, jednog su vuci otkinuli od čopora, družina prstena se raspada...Vrati se ovaj posle 5 - 10 (najdužih mogućih) minuta iščekivanja, nekako krut i izmenjen, staklastog pogleda koji je jasno odavao da je dečko upravo preživeo nekakvu torturu. Gledamo ga, gleda on nas, i, naposletku, sa usana mu se otkide nekoliko slabašnih reči - Damire, idi dole da te učiteljica okupa. Mi ostali se upišali više od njega. Ovaj šta će ode, moraš da slušaš učiteljicu. Mi ostali da ćutimo, ovog ništa ne pitamo, niti on progovara. Vrati se damir, samo što se nije upišao od smeha (njemu bilo lepo), i pošalje trećeg...E sad jebiga, deca ko deca - idemo da vidimo šta se dogadja (usput Damir ispričao svima živima šta nam tamo rade, i 20 klinaca se nacrta ispred vrata kupatila uz obavezno "ćuti majmune" i ostali repertoar). Istina da nisam stigao ni da gvirnem kroz ključaonicu, ali svi smo jasno čuli - raširi sine noge da ti učiteljica opere miška. E tu smo pukli od smeha i razbežali se svi u sobe, uvereni da nas je matora prljavica provalila.
I dodje red na mene. Silazim dole drvenim stepenicama, idem na randevu sa svojom prvom mačkom, srce mi u petama - kao Kijanu Rivs kad ide kod Al Paćina na kraju Advokata. Sve nekako strašno svečano, najradije bih igrao pang nafićomatima, ali što se mora mora se...Stupam unutra, ona - čeka. Skidam se na komandu i ulazim u nekakvu improvizovanu tuš kabinu. Jebena stvar - stojim ukočen, izložen, da sam bar mogao da sednem u kadu i da se skupim, možda bi prošlo bezbolnije. Sećam je se sa onom njenom crvenom kosom i polu - muškom frizurom kakve je tada probila mislim Mira Škorić; miluje me po mom mladom, golom telu boje varikine svojim punačkim, naboranim rukama. Srećom ne sećam se noktiju, ali jasno se sećam zgužvanih podlaktica (narukvicu mislim da sam projektovao kasnije, ne znam). I to traje. Podla uspaljena veštica, kako se samo nasladjivala! Ovi znam da stoje s druge strane vrata i pišaju od smeha. Srećom, bi mi dozvoljeno da se sam obrišem peškirom, valda joj je trebalo i malo voajerisanja a ne samo akcije, trebalo se spremiti i za druge dečake (začudo nije okupala ni jednu devojčicu). Ove što su virili sam prezirao iz dna duše jer su bili po drugim odeljenjima i imali druge učitelje i učiteljice. Prethodna ekskurzija je čak imala tu zgodu da učitelj naguzi učiteljicu sa neke druge ekskurzije, što su ovi čak i posmatrali jer su vrata bila odškrinuta. Eto. Neko gleda taslačenje, a mene zlostavljali sve u 16...Osećao sam se jeftino i iskorišteno preko svake mere.
Stojim tamo i mislim - jebem ti, ko će ovo preživljavati čitavih nedelju dana! Na svu sreću, jedan drugar koji je bio očigledno pametniji od svih nas, kada je došao red na njega rekao ozbiljno - učiteljice ja se i kod kuće kupam sam. Kakav stend ap pred autoritetom, i danas mu skidam kapu zbog toga - naravno da smo se svi kupali sami kod kuće, al gde ćeš to reći učiteljici. Spasao je čak još jednog drugara koji evo danas, živ i zdrav, očitava vodu po kućama - čak peva dok ide ulicom. I ova se skroz zbunila! Drtina matora, sigurno je shvatila da tu priču baš i ne treba širiti, jer u normalnom svetu ove radnje podilaze pod kategoriju zlostavljanja i neko bi mogao da te tuži zbog toga. Tako da smo se narednih dana kupali sami. Da smo bili normalniji, kamenovali bismo je kao Micu Trofrtaljku u Ranama, pa nek nas pitaju zbog čega deco učiteljicu kamenom u glavu.
Do koje mere je ovo ostavilo brazdu u našim dečijim dušama, jasno pokazuje činjenica da ovaj dogadjaj nikada nismo pominjali. Pre par godina, kada sam u društvu (svi bliski, nas 7 - 8) pomenuo dogadjaj ovom što mu je trljala miška, prvo nije mogao da se seti, a zatim se grčevito branio da on sam nije učestvovao u ovoj nasladi. No kada sam mu pomenuo miška, toliko je ispao iz takta da sam čak u jednom trenutku bio siguran da ćemo se potući...I to je kraj tužne priče, gde četa goluždravaca oseti prvi dodir ženske ruke na svojim preponama. Matoru smo i dalje vidjali maltene svaki dan, iz prostog razloga jer nam je bila učiteljica. I svi smo je mrzeli. Nikada nisam bio sa starijom ženom od sebe, niti ću - to mi je najmanje privlačna kategorija, ravnodušan sam prema njoj kao prema...Ne znam čemu zapravo. Ne znam ni kako su prošli dečaci na potonjim ekskurzijama...
E da, da dodam kako sam za tih sedam dana uništio ribok patike kupljene baš pred polazak, bazajući po šumi i igrajući fudbal. Moji me po dolasku kući zamalo udavili i napravili sebi novo dete.
FIN
Braća bluz, prohujalo bez ičega, dva drugara, dobra, stara, pristojni nejebači, neprimetni zatvarači za tegle, tri za dinar, prišaptavači, utišivači, štipaljke izgrebane izbledele šerpa plave boje bez jednog kraka mada feder se drži, još navoj života oće, živa duša još da štipne za vetrovitih dana, vugneš tim zapinjačem vrata još zime šesetpete dole, dole, tiše, tiše, u podrumu dečki spavaju kao sivi hrčki koje niko ne vidi osim oka žutog, maslačkovog, samoće, gumeni dio na vrhu pritiskača postojan, ćutljiv, ddr njemačka a radi li poso, radi, il ne radi, svejedno, niko to ne ceni.
Tandem sredine ili neprepoznatog kvaliteta, ko će to znati,
nikada nećemo znati vredelo li je nešto u zoranu i goranu i milanu koji je dolazio četvrtkom na hrastovom stablu da donese večernje novosti da stavi pod dupe gledajući večiti duel Sušica - Arsenal i da gricne životuljak umotan u smotuljak još jednog dana svetiljke već gore.
Zdravi jesu i dobri i sve al ne vrijedi deco moja takva smo zemlja uništiše ovaj narod svako se sad vata za korijander, đumbir, kurkumu sa onim frizurama ćubastim pederskim i bradurinama a ti peršune nosi karirane košulje preširoke i ti celere farmerke koje nisu plitke: rod devedestreća, rumuni donosili u vršac, a prolazi život i bele rade, cvetaju lepi čoveci i zumbuli al u tu baštu nema cvet koji se Gvozden zove.
Reko mi čovek, on to zna, on je znalac, on to zna u pičku materinu zna, on sve zna, reko mi, kaže, višnja ti stoput zdravija od aronije i onog drugog, kako beše, brusnice al kurac, to je samo bijedna višnja, nije in, nije novo, nije istok promoviso, jebeni sok od višnje domaći što ostane svake godine i uvati vr a stari se dere: niko ovaj sok ne pije samo ja, ni kruške ne jedete, samo ja, ni poljski klozet ne koristite, samo ja, zašto ne pijete ovaj sok nego oćete kupovni nektar djeco moja, ćeri moje anđelije, zato što ćale imaš loš marketing, mirišeš na merima sapun i brion, gajiš titov veles u bašti, računaš kad se pale jeftine tufne na loncu, i sanjaš pihtije, kasno pališ ko i tvoja kola, i nisi čuo za Belog, e to je višnja, to si ti, zastareli preganjač u upitnom motoru, višak od tehnološkog viška pa ono na dnu ostalo sa večite dve godine do penzije ahilovo-kornjačinog paradoksa a traži se novo nešto, razumeš? Ne razumeš, ko te jebe, upiši kurs kod Istoka, nije kasno, ko želi taj i može, budi kopirajter sa mašinskim mozgom, guraj kvadrat gigine glave u trouglastu rupicu liberalnog kapitalizma, budi osijedeli pripravnik kod Nataše PR manegera probuđenog seksualnog nagona pa kanalisanog u jebanje keve svima nižim od nje, samo treba volje i kez belih zuba i dobra organizacija. I protestanska radna etika
Ima nade za peršun i celer, ima, samo ako odrade ribrending, već su se malo izvukli može se reći, dva tri teksta u blic ženi, lisi, leni i reklama na pornhubu pored vuka jeremisa i opala, ješće švaba i naš celer, peršunom će kapiju da kiti kad se Grunvilda bude udavala za kompatibilnog rumenoga prasca njemačkoga Ahmeta.
Više, iznad, jače.
- U brate, gledaj bembaru, nije loša, nije lošaa! Matora ali može još, u farovima joj se vidi. Posjedovao bih je.
- Gdje? Opa, dje si Ćomi, kako služi bumbar? Ko mlad momak, a? Ajde, ajde, eno ti zeleno...
- Znaš ga, a?
- Znam čoveka, dobar tip, ovakvi smo ti. A bembara kažeš? Odličan, aj pogodi kol'ko ga platio?
- Koliko brate, ne znam, ne jebi me sad...
- Brate, pesto!
- Ma sereš.
- Očiju mi. A čuo sam da ga prodaje za 'iljadarku.
- Pa gledam ja da trgujem, aj sredi mi to, pošto si takav sa njim.
- Vidjeću...
- Pa daj mi broj, ili nazovi ga.
- Nemam broj, stric mi ima, reći ću mu da pogleda...
- Al' hiljada?
- Pa ne znam sad baš hiljada. Ako nije uplatio osiguranje i čuda, možda i više izadje. Još neka sitna popravka, pa oko dvije hiljade računaj...
- Oko dvije?
- Pa da, ono, mislim, približno...
- Oko dvije kao dvije i trista ili dvije i osamsto?
- Pa oko dvije i po.
- Dvije i šesto znači?
- Može. Aj sad ga zovem.
- A imaš mu broj?
- Naš'o, evo, bio na drugoj kartici.
tu - tuuuu....
Profesori se bez obzira na lokaciju i prirodu školske ustanove lako mogu podeliti u neke stalne kategorije. Tipologija se odnosi pre svega na srednjoškolske profesore jer u osnovnoj još ne kapiramo činjenicu da su i profesori i učiteljice obični ljudi a na faksu već ima značajnih odstupanja.
*Postoje varijacije u predmetu koji pomenuti profesor predaje ali su one zanemarljive prirode.
Profesor zajebant: predaje najčešće geografiju, zanima ga sve, mišljenje mu formiraju dnevni listovi, voli da pije vopi i to ne krije kada se malo sprijatelji sa učenicima, nije zajeban za učenike, ubaci tu i tamo koju old skul foru.
Profesor 'ladovina: najčešće predaje fizičko, nezainteresovan za posao a i za sve ostalo manje više, jedino se zanima za mladu profesorku engleskog, đaci mu i ne persiraju i zovu ga po nadimku, glavni posao mu je da podeli lopte za fudbal i odbojku.
Old skul profesor: najčešće predaje istoriju, ne smeje se nikada, najbolja ortakinja u školi mu je profesorka sa najdužim stažom, strog, niko ga ne gotivi, ubacuje fore iz 1947. u svoja predavanja, ima svoju verziju istorije i diktira iz glave. Kod njega ni direktor nema protekciju.
Profesorka slobodni umetnik: predaje likovno/srpski/muzičko, ona je iznad prosvetnih ustanova, ona je mit, ona se izražava pesnički, ima svoja književna dela/slike u izradi, ona želi da nadahne učenike i prenese im svoj neverovatni dar za umetnost, oblači se avangardno (čitaj čudno).
Profesorka stranog jezika: iz naziva je očigledno šta predaje, ona je mlada, tek završila faks, neretko najbolja riba u školi, zbog nje se tinejdžeri ušinu kada prođe hodnikom u letnjoj garderobi, pitome naravi ali samo prvih par godina predavanja dok joj ne dojade balavci.
F5 na tastaturi je virtualna šamarčina za operativni sistem kako se nešto ukuca ili se sjebe u pokušaju da izvrši prostu, standardnu radnju. Mozak, kao operativni sistem u homo sapiensa, ima slične ''greške u programu'', zakucavanja i afinitet za povremenim fejlovanjem u najosnovnijim radnjama, bilo fizičkim ili verbalnim.
F5 efekat kod čoveka se manifestuje nesvesnim, kratkotrajnim (1-3 sekunde) trešenjem glave levo-desno, obično praćen zatvorenim očima, uzdignutim kažiprstom i/ili glupavom grimasom lica, koja jasno odaje zajeb. Cilj, da ispravi grešku, se u većini slučajeva ostvari, ali, kao i kod dragog nam kompjutera, ne prodje sve uvek kako je zamišljeno.
(Avgust, popravni)
- Ajde Milane na tablu, malo da prodžaramo tablicu množenja, da vidim jesi li pikao knjigu ili menadžera preko raspusta.
Milan: Profesore? Tablicu množenja? Pa ovo je 4.
srednje, mislio sam da ćete me pitati ove integrale.. A i učio sam!Profesor: Ohoo, tako dakle?! Odlično! Ajde ti samo na tablu, sad ćemo blic pitanja. Odgovori na 3 komada, i puštam te da ideš da lažeš one kretene na prijemnom za faks. Ako zajebeš, zovem ti Miroslava da ga obradujem vešću kako mu je sin posrnuo popravni.
Milan: Nemojte profesore, učio sam stvarno!
Profesor: Dobro, ajde.. U stvari, zajebi 3 pitanja, samo jedno, to je esencijalno! Spreman?
Milan: Jesam!
Profesor: Koliko je 1 podeljeno sa 0?
Milan: (ko iz topa) 1!
Profesor: Molim?
Milan: (F5) 0!
Profesor: ŠTA?
Milan: (F5) integral od 0, (F5) 1!
Profesor: (Di Kapriov pogled iz Insepšna, mukla, deseto-sekundna tišina)
- Milane, dete, idi kući. Nije mi pojedinac ovako digao pritisak još od one prečke devedes' osme. Neću ti ja zvati ćaleta. Sam ćeš ovo da mu kažeš. Pa će on da objasni zašto se ne deli sa nulom.
Intelektualno muško društvo- školski i fakultetski profesori:
Lepotan intelektualac- Ima dvadeset i kusur godina, uticajnog dedu i smotanog tatu, završio faks u roku. Sluša Tošeta Proeskog, organizuje krvave studentske žurke ( https://vukajlija.com/studentska-zurka/462585), stalno menja boju kose sa mladog crnogorskog (ili islandskog) političara, preko smeđokosog kanadskog lepotana, do plavokosog šmekera iz Australije. I naravno, otkida sve najbolje ribe, što mu i jeste svrha života. Ali je bio nepopularan kao klinac zato što se prosto nije snašao. Smotaniji od geeka, samo se pravi da je nešto zato što je lepotan i pametnjaković u jednom. Predaje obično fiziku u srednjim školama, gde ima mnogo klinki koje se lože na njega. On ih krišom zavodi britkim jezičkim potezima.
Geek- Ima trideset godina, nikad nije radio one stvari, nosi naočare i kariranu košulju i roze pantalone, vozi taksi u slobodno vreme. Obično predaje istoriju.
Džejms Herio, Tobi Megvajer i Elajdža Vud tip - Balaševićev Bane- Obično predaje fiziku, ali za razliku od lepotana, u osnovnim školama. I sam je lep, ali ne kao lepotan i frajer, već kao neki jorkširski veterinar ili kao Tobi Megvajer u onom matine filmu o sirotištu. Savršen sin, savršen dečko svojoj devojci koja je ista kao on, savršen profesor, savršen tip, izdržao gomilu prepucavanja na njegov račun, za razliku od ostalih stojički trpeo, dobijao dobe ocene, lizao dupe profesorima a odbio da bude asistent na faksu zato što mu je cilj, je li, da bude prihvaćen član društva i lokalne zajednice, da ide na nerve svim slobodnijim ljudima u regionalnom centru gde je završio fakultet, da liže bakutanerima i intelektualcima starijim od 80 godina dupe, da bude voljen i cenjen. Kandidovaće se za predsednika školskog parlamenta, iako je iz osnovne škole izašao pre sto godina.
Geek-tupadžija: Ima najviše dvadeset i kusur godina, genijalac u oblasti kojom se bavi. Iz nekog razloga deluje tako obično, pa ga zovu ,,tupadžija''. Ali ne samo zato, već zato što mu je devojka najčešće psiho slučaj ili poluružna. Često ima obrijanu kosu, bradu obično ne nosi, ili nosi jareću, ima okruglo lice koje je nekad bilo bubuljičavo ali sad usled ovolikih muka i oslobađanja od roditeljske i psihijatrijske dogme više nije. Predaje kao asistent na faksu ili u srednjoj školi, đaci ga ili idolizuju ili mrze. Čude se što je ovaj čovek uopšte preživeo ispisivanje iz škole dva puta, pad sa osmog sprata, hiljadu puta ostavljanje od iste devojke, tuče dok je još bio goluždravo pilence u opasnom kvartu, drogiranje u srednjoj školi, i uz to vremenom postao mašina za ubijanje (u pojam) svih onih koji učenika koji ne slušaju. Ako počnu da ga mrze i da mu se rugaju, videće da može da bude gadan, kada ih natera da rade vežbe iako predaje ,,duhovni'' i ,,intelektualni'' predmet. Najčešće predaje fiziku, geografiju, latinski, srpski, francuski ili engleski. Kada ostari, ima sedu bradu, stomačić i liči na Deda Mraza. Ono mihajlovićevsko u njemu što želi da se bije sa drugima je malo potisnuto u drugi plan, ali zato su baklave i torte u prvom.
Jebem vam svima majku tip - Običan čovek, crne kose, lepog lica, tek došao u bratiju i osedeo za dva meseca. Postaje najomraženiji u muškom društvu, jer je down-to-earth, običan i bez ikakvih životnih problema, naizgled. Ima dve ćerke i ženu koje mora da izdržava, živi u selu blizu grada ili u predgrađu. Predaje najćešće matematiku u višim razredima osnovne škole ili na lokalnom privatnom fakultetu.
To je ono boljka koju zapatiš ako si student jednog od privatnih fakulteta u srbiji i plus jebeno sujetan.
Koliko god ih prijatelji, regularni paćenici sa državnih Fakjulteta, prihvatali u odluci da im ćalci plate privatne studije i da kroz život idu linijom manjeg otpora (jer jebi ga, može im se) usled medijskog pritiska i generalne diskriminacije ove individue osećaju strahoviti kompleks niže vrednosti i želju da se, ničim izazvani, dokazuju i serendaju.
De si bre Mile, se vraćaš sa predavanja možda?
Ne, danas nismo imali predavanja.
Ih, blago vama! Boli te kurac, nego ajmo onda na bilijar...
Hah.. Ti kao misliš da mi ništa ne radimo? Radimo sa najsavremenijom opremom a imali smo i seminar sa stručnjacima iz ilinoisa juče..
Ok, fino, drago mi je! Nego ajmo malo na bi...
A šta si ti toliko pametno radio danas na svom državnom govnetu a? Kolko čujem nemate ni grejanje, plus vas jebu sa onim pauzama, pa ispadne kao da provedete više vremena na faksu a u stvari kafenišete sa asistentima vršnjacima u kantini... Hah kod nas je to efektivnije...
Ma koji ti je kurac Mile, jebao te faks, ajmo na bi...
I šta si mislio pod onim, boli te kurac? Jel ti msiliš da sam ja manje kvalitetan i manje odgovoran zato što studiram na privatnom? Mogu ti reći da se naša diploma za razliku od tvoje priznaje svuda u evropi i da možemo da konkurišemo za evropske stipendije i da plus imamo vertikalnu prohodnost ka savim značajnijim unverzitetima u evropi i svetu...
Ma, Mile, idi bre u pizdu materinu nenormalnu!
Bez imalo rezerve davati sve od sebe. Svojski se truditi oko nečega. Iznova i iznova pružati svoj maksimum, što bi rekli srpski atletičari. I kao što to obično i biva, sagoreti pokušavajući...
- Pobogu, sine, kad ćeš više da se latiš te knjige i počneš dučiš za ispite?!
- Smaaaraš, kevo...
- Što se, bre, ne ugledaš na svog oca 'mesto što tu bleneš pred kompjuterom po vasceli dan?! Pa, on je u tvojim godinama izgarao i izgarao od učenja i vid' dokle je dogurao danas!
- Znam, kevo, al' ja već znam da pijem, ne treba mi faks za to...---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Zdravo, ženo, šta ima da se jed...
- A evo i ovog skota! Nema ništa, snađi se...
- Ma, kako "nema ništa", krv ti jebem usranu?! Ja, bre, ceo dan izgaram na poslu da bi zaradio za tvoje šminke i cipele a ti ne mo'š jedan pišljivi ručak da spremiš?!
- Znaš, Milovane...Žene nisu ničije robinje pa da moraju da spremaju, kuvaju i šire noge kako i kada se kom muškarcu ćefne! Ako nisi znao, ja...MI! imamo neka prava i dosta mi je više tog vašeg muškog šovinizma i...
- 'Sti opet pričala sa onom usedelicom od prekoputa, a? Ili sa onom lezbačom sa petog? Nema šminke metar dana!-----------------------------------------------------------------------------------------------
- I, brate? Si uspeo konačno da smuvaš onu malu?
- Ma, sve sam pokuš'o, brate, al' džaba! Riba je teži slučaj nego što sam mislio...I na večeru sam je odveo, i cveće joj kupio, i narukvicu od dva soma, i vozio je gde je htela, i trpeo njene jebene drugarice...
- Uuu, jebote...Si se opr'o prethodno, tebra?
U zavisnosti od evolutivnog stepena na kome se nalazimo (a hoće malo i kućnog vaspitanja), prostituciju doživljavamo drugačije. To bi jelte, trebalo da bude seksualno opštenje zarad novčane koristi. Ali, šta ti je ljudska psiha i konzervativna zemlja. To je bre svako opštenje sa bilo kime za bilo šta!
Ne bi tako bio da vulva ne gospodari muškim umom od kada se izlegne iz enterijera jedne. Zaglupiš iz mesta. I najgore od svega, nikad se ne opametiš, makar te to ubilo.
Sa 4 godine u vrtiću, Kristina je imala čarobnu kosu koja je mirisala na 'Kosili' šampon. Delili ste bojice i crtali zajedno srca jedno drugom po papirima. Čak si joj i jabuku za užinu poklonio. A onda si je ugledao na igralištu kako joj Miša daje svoj sladoled da liže. Kurva neopevana, prodala se za dva liza.
Nekoliko godina kasnije, dok su svi vukli devojčice za kosu i podizali im suknje, Milica je sedela sa tobom sa strane i, dok si je gledao kao tele, pričali ste o tome šta ste radili prošlog leta. Nije ti smetalo što vas zovu 'muž i žena, mačka pečena'. Dok ih nisi zatekao zajedno kako se kikoće i ogleda u njegovim cvikerima, jer je on najbolji za matematiku u razredu. Trebalo je da znaš da je jeftina.
Sad si se već opamtio. I matematiku si naučio, majke im ga spalim. Neće neki teglaš da skida tebi ženske. Kad već pokazuješ matematiku, ponekad budeš tatino vaspitano dete i ispratiš je do kuće. Čak si je pozvao da ti bude 'par' za malu maturu. Dok nije osvanula na internetu u školskom WC-u u akciji oralnog ispita zrelosti za maloletnike. Šah mat.
OK, srednja škola, resetovanje. Sve su kurve ako su našminkane, obučene, svučene, ćelave, sa dugom kosom, sa kratkom kosom, emo, dark, idu na splavove, sede kod kuće.... Nabijen hormonima, jebao bi i šuplje drvo u dvorištu da te onomad nije isprepadala neka veverica. Sve što može da se jebe je kurva, možda.
E na faksu već nema kurvi. Sve je jebljivo, sve se jebe, pa i nije zanimljivo nazivati bilo koju kurvom. Da se ne uvredi neko. Mada, crv sumnje se pojavio kada si kod devojke u sobi Studenjaka video prazne omote od Trojana. Možda su cimerkine, pa si prešao preko toga. Ona je kurva, jer si ti šmeker koji jebe njenu cimerku sa gospodskim Durexom. A i da nisu, bole te kurac, napokon redovno umačeš.
A onda završe svi faks pa postanu naprasno gospoda. Jelte, na poslu se ne jebe, tamo su sve hermafroditi koji se redovno samozadovoljavaju. A kako je ona sisata sekretarica završila kao šef tvog sektora, to je naravno jer je kurva. A kad kreneš u noćni lov na ženku, nijedna kurva ne da. Sve kurve, bemu lebac. Nit' je bilo jebanja, nit' je bilo koristi, prosto su kurve jer ne daju. Pa su i ove što daju sumnjive da su kurve što daju.
U moru svih tih kurvi našao si devicu Mariju da je ženiš da ti rodi čopor dece, jerbo smo na Balkanu, pa je svaka druga opcija isključena. Nema kurvi, sve i da si kolegi karao sadašnju ženu 3 godine na faksu a sa komšijinom ženom orgijao, to su sad supruge i majke.Onda ti život postane dosadan pošto se kolektivni jebarnik preselio iz tvog momačkog brloga kod mladog komšije. Ajde, uživaš i u svom životu, ali povremeno gvirneš i oslušneš zvuk štikli na stepeništu, dok se još jedna omladinka vraća kući namirena. On ti ne smeta, ali ona matora raspuštenica se trsi sa onim udovcem već 2 godine. A vi kao ne znate. 'Komšija, jel možeš da me uparkiraš?' je bila ultimtivna potvrda da je gospodŽa kurva koja se prodaje za parkiranje i veću gajbu. Nema drugih kurvi.
Što više ulaziš u poznije doba, seks je ređi ako ti se uopšte i digne. Neukusno je i raspravljati o staračkom seksu, pa će biti izostavljeno. A najveće kurve su na TV ekranima, psuješ ih sve redom, od sudije, preko fudbalera, igrača karlinga, političara, one kokoške što je omanula vremensku prognozu, Ivana Bosiljčića i Ljovisnu. Pu, mamu im jebeš kurvanjsku što su se prodali za pare. Jok, najbolje da se prodajemo za klikere.
Grom iz vedra neba. Kad ga najmanje očekuješ eto ga da te rokne po sred glavurde i da ti tad padne mrak na oči. Ne, ti si kriv što deci ispunjavaš sve hirove, ti takozvani otac, a ja sam majka koja svojoj deci želi sve najbolje. Ali jebiga, od tog sve najbolje deca nisu zadovoljna. Kao otac, ti gledaš da im udovoljiš shodno svojim mogućnostima, pa čak i ako to znači da ćeš jesti parizer mesec dana, dok s druge strane kao majka, ti gledaš da deca nisu gladna i nisu gola i bosa, ali koje dete je zadovoljno ako mu ne kupiš novu igračku, jer svako dete podrazumeva da novo odelo mora da ima.
I onda vide svoju majku koja kupi 5 pari nove obuće za sebe, dok ćale i dalje nosi one patike koje je kupio pre nekoliko godina, opet iz razloga da bi ti kupio onog robosaurusa na daljinski upravljač. I onda deca više gotive ćaleta, doduše, deca vole i oca i majku isto, ali u očima majke to ne izgleda tako. Ne, on je kriv, što je decu okrenuo protiv mene, mene moja deca ne vole, zato što si ti ''dobar otac'' koji decu izvodi na pogrešan put!
Mama, mogu li da dobijem novi Iphone, ne mora baš 5 ali može 4s?
- Ma ajde bre, odakle mi pare za to
Ali mama, kupila si odela za te pare a nikad ih nisi nosila, pa da prodam to u second handu i eto mi ajfona.
- Da te više nisam čula, marš u sobu!
Tataaaa, je l' mogu da dobijem novi ajfon?
- Može sine, reci tati koliko para.
Pa 400 evra otprilike.
- Uh, dobro, ajde kad primim platu pa ćemo da vidimo kako i šta.
Jao, tatice, pa najbolji si, hvala, hvala, hvala
Keva: Pa pička ti materina matora, vidiš kako okrećeš decu protiv mene, ona meni da dodje i da kaže koliko imam gaderobe i da mi ne treba, a tebe tu ljubi i umiljava se, čim joj obećaš nešto!
-Koj ti je bre, pa je l' sam ja kriv što ti misliš samo o sebi, pa deca pitaju stalno mene da im kupim šta im treba?!
Ni reči više, videćete vi, kad se ja odem, pa nadjem novog momka, osetićete kad ne bude bilo kuvane hrane
- To si i prošle nedelje rekla, kad su deca tražila pare za more, a vidim da si još uvek pod mojim krovom...
Postoje vise vise vrsta Hejtova. Svaki je naravno specifican i moze oko sebe siriti negativnu ali ponekad i pozitivnu energiju. Ako bi zeleli da podelimo hejtove po kategorijama iduci od najmanjeg ka najvecem to bi islo ovako:
malecki, mali, normalan, zao, iskusan, bosonog i zadnji koji retko ko moze da iskusi Mohi hejt. Prva 4 su jasna sama po sebi pa cemo se mi pozabaviti definicijom zadnja tri hejta
Iskusan(videti definiciju "iskusan" radi dodatnog objasnjenja) Hejt: kada vas tako nesto pogodi, omdah znate da je to iskusan hejt. Boli, pece, a vi nemozete da uradite nista protiv istoga. Problem sa iskusnim hejtovima sto ih nemozete tako lako vratiti osobi koja vas je ishejtovala. Tada mozete pasti u sevdah i sami sebe dodatno ishejtovati sto ce protivnika dovesti u zabunu ili se povuci sa bojnog polja skarlicuci.
Bosonog Hejt: Donedavno su se svi slagali da je bosong hejt najveca kolicina hejta koju coveke moze da primi i prezivi ali po novim saznanjima to ipak nije tako. No ako se nadjete u prisustvu bosonog hejta to ce te odmah znati. Taj Hejt samo ide i hejtuje i nista mu nije sveto.Od njega nema spasa, nema comback-a nema nicega. Bosongi hejt po pravilu hejtuje vecu grupu ljudi odjednom i da bi se bacio ovakv hejt Hejter mora biti ne samo iskusan vec pravi umetnik.
Mohi hejt: Zahvaljujuci fondaciji RuR nedavno su naucnici dosli do cvrstih dokaza o postojanju jos jedna klase hejta a to je naravno mohi hejt.
Zahvaljujuci ovim pregalnicima Mohi hejt je za sada izolovan i ispituju se njegova dejstva na odredjenom uzorku ljudskih i ostalih bica. Mohi hejt je atomoski udar sleva ili zdesna ili sa svih strana. Taktika spaljene zemlje sa radijacjom koja ce trajati jos 500 godina. Od njega nema spasa, on obogaljuje, oslepljuje oduzima moc govora. Moze ga baciti samo jedan covek(pitanje sta je on ali ga za sada klasifikujemo kao skoro ljudsko bice) naravno mohi
iskusan hejt:
Pridete nadrogiranom liku na exitu mahnete mu markicom gradskog prevoza i kazete:
"nspektor Karadzic, Novosadski mup odeljenj za narkotike... dali imate kod sebe neke opojne susptance?
bosonogi hejt:
Perica govorio ruzne reci.. to uciteljica cuje i kaze devojcicama da izadju napolje cim perica kaze ruznu rec. On ulazi i sa vrata objavi da je gledao kako se gradi Kupleraj.One sve krenu da trce ka izlazu kada im perica baci BOSONOGI hejt:Decete kurve tek su udarili temelj!
Mohi Hejt:
XYZ lik: Znas sta, mislim da gej bajke nisu za malu decu
Mohi: Sta bre nisu, ti si glup, i ti sto me gledas ti si jos gluplji a tebi je keva glupa i ja mogu ovako do sutra i naravno da su dobre i meni ce dete biti peder i koji ce mi kurac faks i D&G majce i svi ste vi debili a i ovaj vudu mi ide na kurac ...........(20 minuta kasnije) i sta se ti kurcis bre kada neznas da letis ....(sat kasnije)..... a kada sam ti se smejao u lice ti si ko pickica cutao ..... nemamo mesta da navedemo ceo Mohi hejt...
Životna trka sa samim sobom određena stereotipima iz naše svakodnevnice. U svakom trenutku života zna se koje je vrijeme na hronometru, jerbo okolina zazirati neće da, u prigodnom dobu, postavlja prigodna pitanja.
Automehaničarska radnja TOČAK:
Radovan: (otvara dva piva ključem desetkom vilastim) Pa dobro mi doš'o sinovac!
Mihajlo: (prihvata se piva) Bolje te naš'o čiča.
Radovan: Pa šta ima, jebo ga mačak u gujcu, šta te nema kod nas nikako?
Mihajlo: Joj, čiča, pritisn'o me faks, ne mogu danut' dušom.
Radovan: Jebo te fakultet, kol'ko je tebi godina?
Mihajlo: Dvaj's i šes' čiča.
Radovan: Pi jeee... Ja u tvojim godinama imao Milicu, gradio kuću.
Mihajlo: Znam čiča, pričao si mi.
Radovan: Pa dobro... Nego... Sad kad završiš, oćeš tražiti šta posla?
Mihajlo: Ne znam vala čiča, ti si deseti koji me pitao to danas.
Radovan: Pa dobro, šta sad... Takvo vrijeme došlo. Nego... Čim pos'o nađeš, odma' da se ženiš!
Mihajlo: Čiča, nemoj i ti, kad te molim. Slavka mi moja dosadi, Petar isto. Te s 'voliko godina sam ovo, s 'noliko ono. Pustite me da prodišem malo, ne mora sve na hronometar, tačno u milisekund!
Radovan: Dobro, fino je to sve... Nego... Treba mi šegrt ovdje, pa ako od tog tvog faksa ne bude ništa...
Mihajlo: Daj čiča...
Radovan: ... da budeš kod mene. Makar si sa svojima. Aj, uzdravlje sad, i samo polako.
Mihajlo: Uzdravlje čiča, samo polako.
Dvostruki zivot.
Tamo ste bili okruženi sa ljudima koji su imali iste probleme kao i vi, vidjali ste iskljucivo ljude vasih godina, mogli ste da se vratite u stan u 4 sata ujutro i niko vam ne bi ništa rekao, mogli ste da radite sta hocete bez straha da ce celo selo sutra znati sta ste radili. Glavna obaveza vam je jelo-ucenje-faks-izlazak. Imate izbor za sve.
A sad, sad ste u selu koje je puno pakosti i zavisti, laznog morala (da, ima ga vise nego u gradu) i surovih problema. Od vrsnjaka vidjate samo nekolicinu koja se nije propila ili udala/ozenila.
Ukoliko izadjete u lokalni disko/kafić/kafanu shvatate da tu vreme stoji, sve je isto, glavne teme su koliko je zito rodilo i koja ce cena da mu bude, ili koliko je "Milica" promenila momaka ono vece kad je bio "Jelen pivo parti", ko je kakav auto kupiJo (uglavnom,tako sto je prodao dedovinu), i koliko ciji motor može da "ide".
Cure/žeMske/devojke se "lože" na NJ_E_G_A, decka koji igra u lokalnom klubi i koji je za to cak i placen (uglavnom do 50 eura)Imate osećaj da ne pripadate tu, sve vam smeta,...
Drustvo vam se raspalo (ako je ikad i bilo sastavito), prijatelj sa kojim ste zajedno krali tresnje i provodili po 10 sati na dan zajedno - vas poziva u onu kafanu da vam prica kakav je traktor "terao" danas i koliko ih ih je "Milica" stvarno imala ono vece, i dok vam to prica ostavlja maminu i tatinu dnevnicu lokalnom bogatasu, inace vlasniku kafane, i tvrdi vam kako se tesko zivi.
Osecate se usamljeno.Uzas!
Hocu nazad...
