Opis dominantne devojke koja voli da pruža handjoob.
Bez ulivanja.
Vrlo diskutabilna odrednica ljudske jedinke.
Onaj distancirani. Onaj koji ne voli informacije, još manje gužve, saobraćajne ponajviše. Krajnje izolovana persona.
Neretko, ovakvi karakteri obožavaju biti izvan toka svesti.
Najpribližniji ludacima. Najmanje ludi ustvari.
Osoba za koju je vreme stalo. I vreme i sve dimenzije određivanja realnosti. Svoj svet - svoj smak.
Čovek van sistema. Blizu nepostojeći. Daleko uračunljiv.
Sarkastičnije određeno čovek koji nema struju, vodu, internet, auto, prijatelje niti rodbinu, samim tim ni posebnih problema.
Oznaka lica prigodno ide sa predlogom VAN iliti IZVAN:
- strujnog toka
- vodenog toka
- saobraćajnog toka
- toka događaja/dešavanja
- tok-talkova :čitaj: razgovora, ogovaranja
- toka svesti
- toka svih tokovaNajreprezentativnije osobine:
Osobenjaštvo.
Čudaštvo.
Čudovišnost.
Introvertnost.
Pustinjaštvo.Svaka mu dala, ali ne voli utoku - hvala!
Kazemo za zenu koja najvise na svetu voli onu stvar.
Mislim da nije potreban.
Kurac (zargonski) - muski polni organ
Kurac - pojam za neku odredjenu neimenovanu stvar
Kurac! - uzvik kad nesto lose napravis, promasis (u sportu) i sl.
Kurac (onaj tamo) - oznaka za nekog ko ti ide na zivce
Goni se u Kurac - slicno ajde u picku materinu, odnosno vrati se
odakle si dosao
Kurcina - neka losa stvar koja se dogodila (inace veliki kurac)
Za kurac - za nista, bez veze,dzabe, mufte...
Kurcenje - hvalisanje
Ici na kurac - biti iritantno dosadan
Skinuti s kurca - otarasiti se nekog
Evo ti kurac - neces dobiti nista
Koji si ti kurac - koji si ti faktor
Kurac cu to uraditi - necu to uraditi iz inata
Preko kurca - raditi nesto preko volje
Nabiti na kurac - "srediti nekog" u tren (inace, zestoko jebati,devojku...)
Upotrebljava se za nekog ekstremno nepozeljnog
-E u kurac eno ga Stefan
-Što ti smeta on
-Ma smara čoveče njega ni mama ne voli
Univerzalna rec za sve moguce srpske psovke. Kada zavrsimo sa majkom i majcinom, i sa jebanjem boga, prelazimo na omaz kurcevitih psovki. U svakoj prilici, na svakom mestu, u punom busu GSP-a, u redu ispred saltera, kod lekara, u opstini, na ulici, u kancelariji, u ucionici, na TV-u, ma koji kurac sve ne....
Nabijem te na kurac.
Pusi kurac.
Metnem te na kurac.
Glup ko kurac.
Koji kurac si ovo uradio?
E, u kurac.
Ona što nikada neće staviti katanac na pičku, ona koja je skinula đanu generacijama mladih poletaraca, ona koja bi i platila nekom samo da je neko oplete, ona koja voli one bludne radnje više nego leba da jede. Ona koja voli i u rč da ga metne...
- Eno opet one Sanjice, njoj bre viri kurac iz očiju...Ja brate ne mogu više, ae ti...
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Čьto?
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Glavna fraza prilično popustljivog roditelja na nečiju primedbu u vezi detetovog ponašanja. Detetu je sve dozvoljeno, jer isto uživa u tome što radi i nema razloga niti potrebe da se prekida u tome.
Jedini je problem što se vremenom izgubi granica između dozvoljenog i nedozvoljenog, i dođe do doba kada roditelj nije u mogućnosti da reaguje ispravno na detetovo ponašanje, pa se tužno miri sa činjenicom da mu je dete idiot, huligan ili nešto treće frazom koju je toliko koristio.
- Neka ostavi te igrice, igra ih po ceo dan!
- Pusti ga, ženo, nek igra kad voli.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Mlađo, zašto onaj naš mali prevrće kontejnere po komšiluku?
- Pusti ga, kad voli.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Onaj naš mali puši droge?
- Nek puši, jebi ga...kad voli...
Svaki čovek je univerzalan i poseban. Tako su i sponzoruše i sponzori univerzalni i posebni, na svoj način. Ukratko, sponzor radi i zaradjuje a sponzoruša troši i jebe se. Svako radi šta voli.
Dragi daj mi kintu za šoping!
- Ja radim a ti kupuješ! Fenomenalno!
Rečenica kojom čovek sumnjivih seksualnih sklonosti pokušava da objasni zašto je komšiji nagnuo ovcu.
Bome najcenjenija vrlina koju ljudi nekako uvek zaborave da napomenu. Valjda zato što je retka, a i većina ljudi je zaglavljena na nečemu devetom, kako bi zaradila za hleb, pa im onda bode oči kada neko voli to što radi, a još i uspeva da se bavi time. Za pare. Još ako su dobre pare... Navlači se gnev diplomiranih kritičara renesansne umetnosti koji moraju da prodaju neslan mladi sir na pijaci. Mada, ima i ljudi koji i kada uzmu da se bave nečim devetim, i to im postane drag posao, možda je caka u samom čoveku, a ne u poslu? Ko će ga znati, ali čovek koji voli svoj posao, razvija ga i radi ga cakum-pakum, je svakako inspirativna stvar. Ili bi trebalo da bude. Sem ako nisi neki zavidni, nesposobni magikarp, bem ti mater.
-Brate, kako te ne mrzi, ulaziš u osmi sat na poslu i opet praviš kreme za pete sa ureom.
-Pa šta? Šta fali kremama za pete sa ureom? Moraš da ih upakuješ kako treba, sastružeš što više možeš, što više materijala iskoristiš, ćoveku bolje.
-Ali to je jebena krema za pete!
-Ispravka, perfektna jebena krema za pete.
_______________________________________________________________________
-Brate, ajmo na burek.
-Čeeekaj, još samo ovo: ''Ali svaka čast Vučiću...'', aha evo ga PLUS.
-Brate, kako možeš toliko da se uživiš u botovski posao, ne znam da li si ti normalan čovek.
-Čekaj, čekaj, ispravi ovde gramatičke greške u komentaru, e tako.... Sad možemo na burek. Vučitelj for d vin!
Čuvena pesma Lepe Brene u kojoj dolazi do blažeg sukoba interesa.Zbog toga što Mile voli disko muziku,a Brena obožava Šumadijsko kolo.Ali su se dogovorili da jedan harmonikaš svira disko muziku da se nebi uzalud svađali.
Jezgrovit način da sagovorniku stavite do znanja da nemate o čemu da pričate sa njim.
- Ja sa Gorilinga. Ja doleteti u svemirski brod. Ja doći u mir. Ja voli Zemlja.
- Puši kurac.
"Kurac" je sasvim sigurno rec koja se najvise upotrebljava u srpskom jeziku, i to u ogromnom broju slucajeva, od saljivih, preko opaski, do uvredljivih. Verovali ili ne srpski jezik je pored francuskog, jedan od jezika koji imaju najvise psovki i kovanica.
Zdravo prijatelju - Desi bre koj kurac
Ma bezi bre - Ma nosi se u kurac bre...
Nema sanse - Jeste kurac
*u psovkama znamo svi i vise nego dovoljno*
Ima previse (necega) - Ma ima ga pun kurac...
Bas me briga - Ma boli me kurac
itd
itd
Poludeti. Skrenuti. Odlepiti skroz-naskroz. Prsnuti s mozgom. Svirnuti. Flipnuti.
Da budem sasvim iskren, i sâm samo što nisam otiš'o u kurac kad sam vid'o da još nije definisano. Šta vi uopšte radite ovde?!
- Ćale, mi daš neke pare...?
- Može 'iljadarka?
- KEVO, OTIŠ'O MILORAD U KURAC SKROZ, BRZO ZOVI HITNU!!!--------------------------------------------------------------------------------------------------
Berlin, Hitlerov bunker, april 1945.
- Moj Fireru...imam loše vesti. Sovjetske i Savezničke trupe su potpuno potisnule naše snage i odsekle linije naše dostave. General Vajdling je zarobljen pre pola sata. Vojnici su na izmaku svojih snaga a novih rezervi nemamo. Ne znam koliko će još dugo biti u stanju da odbijaju neprijateljske napade...
- Biće lepe trešnje ove godine...
- Moj fireru, čekamo Vaše naređenje, situacija je krajnje ozbiljna...
- Lepe, lepe trešnje...I, zaista - te godine su rodile najlepše trešnje u poslednjih nekoliko godina...
Mene niko ne voli i tako je od mog detinjstva.Kada sam bio mali, nisam bio odlikaš, pa su mi to stalno prebacivali, nisam nikad kompletirao album sa sličicama, znao celu postavu večitih rivala i uglavnom me nisu voleli. Kad sam bio mali, uvek sam bio novi kolač, uvek sam žmurio, uvek sam najmanje istitrao na fudbalu, kad sam bio mali, samo se moja lopta na beton nosila. Mene nikad nisu voleli, pa zato kada su se krale trešnje, ja sam čamio pod drvetom i čuvao stražu, a ostali se sladili. Uvek sam radio drugima domaće, ali ni to nije pomoglo, nisu me voleli. Pored toga, ja sam onaj koga su grupno tukli, čije priče nisu bile zanimljive, ili ako su zanimljive, nisu bile istinite. Mene niko nije voleo. Nisam imao tetku u inostranstvu, jakog ćala, devojčicu koja mi šalje pisamca, jer znate već, mene niko ne voli.
I evo sad, trešnje kupujem na pijaci, ali me i dalje prodavačica gleda ispod oka, imam novu loptu za fudbal, termin u sali, ali nemam ekipu. Sad imam i rođake u inostranstvu, ali me za njih niko ne pita, a ni na ovu fakultetsku diplomu ne obraćaju pažnju. Jer znate već, mene niko ne voli.
Pa naravno da je k'o kurac, kad kurac ne pravi razliku između ruke i pičke.
