Sveto trojstvo programera. Pivo, kao tvorac svih ideja, pikado, da kažu da i oni nešto ubadaju, žene, kao nedodirljiva bića, ali duboko poštovana.
Potpuno nepristrasan način prozivanja učenika da odgovaraju. Postupak je sledeći: Nastavnik na svom papiru zapiše neki broj, zatim pored njega stavi neku matematičku operaciju, najćešće sabiranje ili oduzimanje i prozove jednog od učenika da kaže neki broj. Nastavnik onda sabere ili oduzme ta dva broja i rezultat je broj učenika u dnevniku. Zatim nesrećnik mora da odgovara.
Čas istorije kod nas u osnovnoj (pre 10 godina), ulazi nastavnik:
- Dobar dan, danas mi je u planu šok sistem.
Jedan od učenika:
- Jao profesore, pa nemojte danas, pa znate da je sinoć bio derbi. Jeste gledali?
- Jesam, Ivkoviću, dobra tekma bila, ali moram da vas protresem malo.
Nastavnik seda za katedru, vadi papir, zapisuje broj:
- Ivkoviću, ajde reci broj.
(Uh dobro je, reći ću svoj broj, miran sam za danas): - Četrnaest, nastavniče.
- Četrnaest plus nula je - četrnaest. (glasan smeh, kuknjava nesrećnika dok nastavnik lista dnevnik) Ohoho, pa Ivkoviću, ajde lepo u prvu klupu.
Neizostavni gradivni elemenat u balkanskom građevinarstvu uz cement, šljunak, vodu i željezo.
Odnosi masa:
za ploču -> cement : šljunak = 1 : 3
za visprenog zidara -> pivo : voda = 10 : 1
U poslednje vreme zapazio sam da se na prostorima Balkana javljaju tri roda za imenicu koja označava jedno od najomiljenijih pića svih uzrasta, od 7 do 107 godina.
Pivo-normirani oblik u srpskom, a i u drugim jezicima
Piva-čest naziv za ovo piće kako u BiH, tako i u zapadnoj Srbiji
Pivkan-način na koji iskusne pivopije tepaju svom dobrom prijatelju
Odgovor ćaleta na svaku komplikovaniju recenicu koju ne razume u potpunosti.
-"Ih bre ćale što si subjektivan, budi malo objektivan"
-"Marš u pičku materinu!"
Jedan od muških glavnih trikova za izbegavanje bilo kakvog posla koga se žena prihvati pre nego što ona i izusti famoznu rečenicu "odmah da si došao ovamo, trebaš mi".
Žena: (uzima stolicu da bi sa visoke police skinula escajg)
Muž: Daj da ti pomognem, ne možeš sama.
Žena: Ma šta ne mogu. Misliš da sam nesposobna?! Bolje idi drndaj oko automobila nego što ovde meni prosipaš mudrosti kako treba da radim ono što znam bolje od tebe. Ajd briši!
Replika za likove koji imaju običaj da se hvale nečim što po našem mišljenju nije za pohvalu.
A: Dobio si 1. To ti je zato što ništa ne učiš. A ja sam juče ceo dan učio i zato sam danas dobio 5.
B: Pa što se meni žališ, štreberu?
Otputovati negde (koriste ženske osobe)
Eeeee, samo da izvadim ovaj novi pasoš, pa pičku pod mišku, odoh ja...
Svetogrđe.
Još je nemački "Reinheitsgebot" - "Zakon o čistoći piva" iz 1516. jasno rekao šta pivo može da sadrži da bi bilo pravo: voda, ječam, hmelj. Kasnije je dodat i pivski kvasac.
U ovom spisku borovnice nema.
Nekada bio način da najavite povraćanje.
U stara vremena nisu postojale besplatne najlon kese i svaki autous, sem vozača i konduktera je imao nekoliko tankih, crnih, providnih kesa koje su služile da spreče prljanje autobusa, polutečnim sadržajem putničkih želudaca.
Evo kako je funkcionisala kesa:
Prvo da objasnim kako dolazi do mučnina. Nekada se put iz provincije započinjao tako u 3-4-5 izjutra. Pre nego sto svane. I to je bio jedini bus. Iz prestonice si još mogao da se vratiš u neko normalno vreme, ali u prestonicu samo u nevreme. Tako rano, želudac je prazan, mozak uspavan i dehidriran i čoveku je muka i da samo sedi na stolici i gleda u toplu posteljinu.
Na stanici obavezni ima jedan lokalni bus, koji krece tek oko 7, u selo, po decu, ali se turira od pre zore, da na stanici bude dovoljno ugljen monoksida. Onda majstor doveze bus, utovari putnike, i tako sa otvorenim vratima tovari još malo ugljen monoksida u bus, dok prejebava sa krezubom prodavačicom karata i ćelavim šefom stanice u plavom radnom mantilu.
Onda par subnorovaca zađe i pozatvara sve otvore na busu, sem onog unutrašnjeg poklopca od motorom na kom se vidi kako šiklja dim sa prvog lonca auspuha. Sa prvim zracima sunca, majstor pusti radio ćirilicu sa nekim iritantnim kolom u izvođenju dvojnice i harmonike. Da on ne bi zaspo. Ni on, ni putnici. Otvori svoj prozor i zapali po krdžu sa kondukterom. Onda zgazi po nekim krivinama i rupama da obilazi ostale učesnike u saobraćaju, da mu što pre prođe smena, da dođe kući, da se izuje i srkne supicu.
Ako vam do sada nije muka, onda ili niste popili tabletu za povraćanje ili ste budući vozač/kondukter. Da bi dobili onu kesu, treba da pozelenite u licu i kažete prvom do sebe jedno 10 puta: "Muka mi je. Daj kesu." Onda kad on vidi da je vaš nos u njegovom krilu, on jedno 3 puta ponovi na glas: "Zovite konduktera. Dajte kesu vamo!" Onda se ustane pa krene da viče: "Dajte kesu!" Onda ceo autobus krene da skandira: "Daj brzo kesu!"
Kondukter počinje da prebira po stvarima: "Evo saću. Neka se strpi malo. Sad će stanica."
Prvu peglu izručite na pod. Drugu peglu u kesu.
Prvo da znate da niko neće da drži tvoju žuč u tankoj crnoj najlon kesi, u kojoj i sok od borovnice izgleda jezivo. Najčešće saputnici izbace kesu kroz mali prozor. Direktan pogodak škode stopetice sa slovačkim tablicama. Ili je eventualno kesa i dalje prikačena sa tim prozorom i leluja narušavajući aerodinamiku autobusa.
E da. Možete i da vičete: "Majstore, stani negde, muka mi je!" Ali od toga nema ništa. Pa da ga zaobiđu svi oni, koje je on obilazio pola sata stavljajući glavu u torbu, svih 47 putnika. Kad bi on stajao svaki put nekome pozli, ne bi im ni trebale one grozne kese, a bus ne bi smrdeo na kafileriju.
Uf ima još da se ispriča o ovome fenomenu:
1. Josip Pejaković - čuvena priča o dva kisela mleka
Josip objašnjava kako je neki njegov poznanik iz KP doma bio budala. Putuje on tako autobusom i napravi se da mu je muka. Pita konduktera da mu da kesu. Kondukter mu da crnu kesu. On u nju izruči dva kisela mleka.
Pljune unutra i kaže kondukteru: "Na ti ovo. Baci!"
Konduktere kaže: "Čuvaj to dok ne dođeš u stanicu."
-"Ako ti ovo nećeš uzeti od mene, ja ću ovo pojesti."
-"Pa kaka si stoka ti ćeš to i opojesti."
Onda on nagne ono iz kese. Počne mu curiti iz usta, niz vrat. I ceo autobus krene da povraća po kondukteru, čak i vozač, što : " umalnije prevrno avtobus uendek kodključa."2. Sam vrh turističke sezone
Ima jedno 15 godina od tada. Vozio sam se autobusom od Igala do Bara. Ne znam kako se potrefilo i kuda je autobus okrenuo, ali nije išao pored mora. Čas je išao naglu uzbrdo, čas naglo nizbrdo. Kad bi se zaleteo uzbrdo pored nogu bi mi proletela neka flašica sa vodom, a kada bi se spuštali niz brdo, posle kraćeg rulanja, prema prednjim sedištima bi proletela ista ona plastična flašica. Posle nekog vremena su joj se na tom putu priključili jedna prazna kesa od smokija i kutija od jafe.
Na jednom lepo mervoju, gde je majrtor demonstrirao 5000 obrtaja u drugoj, sa zadnjeg dela busa odlično je skandirala grupa mladih ljudi: "Kesu! Dajte Kesu! Može kesa, vamo nazad!" Međutim, Crnogorski Kondukter je dalji rođak Crnogorskom Kelneru i kesa nije ni krenula od vozača, niti je kondukterski junak glasa pustio.
Posle toga veseloj družina koja je letea sa kraja na kraj busa se pridružila jedna iskoristena papirna maramica i zajedno su morali da se probijaju kroz potok žuči i sendviča sa salamom.3. Pijani prijan iz srednje
Ovo je sećanje iz vremena kad sam bio đak putnik. Svaki dan sam u školu putovao rashodovanim autobusom Somborskog Severtransa u oba pravca, po pola sata. Sem kada sam sebe častio pešačenjem od 20 km.
Taj jedan povratak, taj dan, odlučili smo da smo žedni "Njegovog veličanstva", Subotičkog pelinkovca. Tad još nije bio jedini original, niti gorki list, ali je zato bio najjeftiniji. Osim što smo pojili sebe, pojili smo i jednoga prijana, kojem sada ne mogu da se setim imena, ali nije čovek toliko dobro podnosio alkohol i derivate.
Sećam se kao danas (sem imena), sedi prijan po sred šaraga. Vrlo bled u licu, vrlo bled. Zove konduktera. Traži vreću. Kondukter naivan, dođe do pola busa, pogleda ga i kaže mu : "Ajde strpi se, vozimo se još samo 15 minuta!"
Verovali ili ne, povraćanje pelinkovca ne pravi bljuvotinu crnom. Naprotiv bila je vrlo kolorična, isprskala je više od polovine busa, malo više one koji su sedeli do prolaza, a malo manje one do prozora i naravno konduktera u sredini. Fantastični prijan je dobacio do pola autobusa, punih 7 redova je ulipao.
Ja sam imao neku veću torbu u koju su svi ubacili svoje ubljuvane stvari, kad smo stigli u stanicu. Ta je torba dosta smrdela i ja sam je ostavio u šupi. Prošlo je više od šest meseci, kad sam otvorio tu torbu. Nisam mogao ni da se setim, kakvo je to sranje. Da li je možda bio petak ili neki drugi razlog, ali niko mi nije tražio da mu vratim jaknu.
Pitanje koje često nameće staru narodnu poslovicu: Daj ciganki prst i tražiće ti celu ruku.
Lik: Mare imaš za poruku?
Mare: imam brate...
Lik: Daj mi da pozovem ćaleta
Odgovor na ubedljivanje promoterki da bi večeras trebao da plahneš jetru najnovijim koktelom duginih boja i pederskog ukusa, jer ćeš onda biti trendi i nećeš propustiti jedinstvenu priliku da ovu sinfoniju arome i tejsta progutaš po najpovoljnijoj ceni u svetu klabinga.
-Pivo!
-Bolje vam je da probate...
-Bolje je tebi da doneseš pivo!
-Ali...
-Pivo i tačka!
Omiljena kombinacija svakog vojnika,u verujem svim kasarnama širom Jugoslavije.Znači posle ručka u kantinu BIP pivo i limun napolitanke,brate koliko je to odvratno da sad probaš ali onda je išlo ko ludo.
Gušter sam bio u Prizrenu pred rat,nije bilo veće sreće nego kad šmugnemo u kantinu na pivakis i napolitanke.
Fraza koju koristimo dok uzimamo iz tuđe ruke pruženi novac za koji tvrdimo da nema potrebe da nam se daje.
- Evo da uzmeš dečici neke čizme, ide zima, trebaće.
- Daj nemoj zajebavati...
- Neka, neka, kome ću ako vama neću
- Aj pa 'fala strikane.- Boki druže, kusur (10 dinara)
- Daj nemoj zajebavati (uzima)
Poslednji stadijum samoće.Toliko si izolovan od društva da te se ni mobilna mreža na koju si priključen ne seća da postojiš.
-Ko ti je to poslao poruku? Neka treba,a?
-Ma kakvi! Stara kaže da ne zaboravim da svratim do prodavnice!
-Daj bo ne zezaj!Sigurno neka treba de da vidim telefon!
-Ev ti načitaj se!
-Stara,stara,ćale,Mile,stara,stara... jebote šta ti imaš poruka!
-Daj bo ne zajebaji!
-Ne zezam se,meni ni mts više ne šalje poruke!
Glavni argument za odabir kafane.
Hoćemo u onaj novi kafić?
-Koji kurac ćemo tamo, imaju samo malo pivo.
Rečenica koja, kad se izgovori u kafani, restoranu i tome slično, pokazuje da naručilac ima zavidan staž u istom.
Konobarica: Izvolite?
A: Daj meni standardno!
B: Jelen, veliki.B: Standardno? Ti nisi prvi put ovde?
A: Jesam, danas...
Telenorov izraz za "Tuđe nećemo, svoje ne damo".
Telenor: Moj meni.
Tito: Tuđe nećemo, svoje ne damo.
Potez najčešće vezan za glavnog baju iz ekipe, tzv. predvodnika, arambašu.
Postoji nedoumica i nesigurnost u grupi? Onaj najveći i ne izgleda baš prijateljski nastrojen? Da ga sa'vata nas deset odjednom, možda neće imati kuda?
Alfa mužijak se javlja: Aj ken hendl it! Nije vaše da brinete.
- Eno ih! Jen, dva, četir, šeš... Petnes! U jebote, stvarno je zvao strica! Ko je onaj Golijat do njega? Mile, ti meni jesi kum, ali je ovde život u pitanju, shvataš li ti to?
- E, ne brini ti za velikog. Njega ostavite meni, a vi gledajte ove manje, za bolje i niste.
- Kako želiš.
:10 min. kasnije:
- Mile! Mile čuješ li me?! Gotov je! Zov'te hitnu! Pa šta mu bi, je l' video neko?
- Ja ću da ti kažem šta mu bi! Strika ga poslao po burek! Poljubio je beton sa sve apetitom!Glupi orci: Šta ćemo sa belim čarobnjakom?
Nazgul: Ja ću njega slomiti.
:kurac ti slomiš, stigla Rohana konjica, treba spašavati guscu glupim orcima, potuće ih sve do je'nog ćerka njegova i njezin pas čuvar orbit:
