To je Pop-rock-emo-dizni* bend osnovan 2005 godine.Grupa se sastoji od 3 Brata:Nicka Jonasa(vokali,el.gitara),Joa Jonasa(Vokali) i Kevina Jonasa(Vokali,El.gitara)**.Postali su poznati nakon Diznijevog filma "Camp Rock" u kome ne postoji ni trunka roka. Poznati po tome sto nose "Purity Rings"-prstenove cistoce koji im zabranjuju da rade bilo sta nevaljalo,tj. ne smeju da imaju bilo kakvu vrstu seksualnog odnosa dok se ne ozene. Najstariji brat Kevin (22) se upravo ozenio.Ko ne vidi sta se desava sa Kevinom ovde on je idiot.

Svima je najzanimljivije kada dođu u osmi razred i pocnu učiti ljudsku građu tijela pogotovo zbog kostura na kojem nastavnik pokazuje sve dijelove skeleta.Nekada djeca su se zabavljala tako sto su posmatrala kostura,trcali oko njega ili mu davali smijesna imena.Danas je to drugačije.Danas se zabavljaju tako što se slikaju pored kostura za profilnu.

Batrgati se, bacakati se (k'o da ima mrave u dupetu).

Grupa lobotomisanih brte-šo-sam-opasan likova u Zerpo-Max patikama. Prepoznatljiva je po tome što se njeni članovi šire ulicom k'o prdež, po smehu koji po Rihterovoj skali iznosi negde oko 120, a koji sledi bez izuzetka na svaku najobičniju umobolnu provalu koju samo neko od njih može da smisli i da smatra smešnom. Ako je nešto kojim slučajem stvarno duhovito, oni to 100% neće skapirati, mada bi sigurno voleli. Da se majka priroda višestruko potrudila da nam pokaže kako ima smisao za humor, vidimo po tome što im je podarila i šatirane kose, recke brijačem na obrvama i iznad zulufa i veoma karakterističan muzički ukus.
Navijaju ili za lokalni fudbalski klub, ili za neki iz komunističke magične dvojke, ali retko greju sedišta na stadionima, jer je mnogo bolja fora da se mlate ispred k'o volovi sa "navijačima" protivničkog tima, a može i medjusobno, to je još veća fora.
Vrhunac sreće dostižu kada ih policija legitimiše ili pretrese. Sreća je još intenzivnija ako sve to gledaju neke ziljave klinke, ali to nije neophodno, ako propuste taj spektakl prepričaće im oni začinjenu on-mene-pendrekom-ja-njega-prangijom verziju.
Nije neobično čuti ih kako puštaju "muziku" na telefonu u prepunom autobusu, dok se gegaju Knezom, na času... Njihov smisao za humor možete i osetiti, pogotovo kada primenjuju prd-podrig fazone. To je na skali njihovih fazona definitivno broj jedan. Urnebesno, zar ne?

Суптилан начин који лукави кинези користе како би зајебали искомплексиране идиЈоте.

Kada neprestanim kliktanjem dođeš do stvari na jednom sajtu koje te nisu zanimale i sa svakim klikom dolaziš do sve bolesnijeg i bolesnijeg sadržaja.

Seljak čovek, poseduje njive, pašnjake i šume kraj važnih saobracajnica na prilazu Beogradu.U tranzicionim vremenima grčevito odbija da kao kakav žestoki antiglobalista proda zemlju tajkunima odnosno njihovim mutlinacionalnim kompanijama sve dok ne dobije daleko papreniju ponudu od one početne. Živi u skladu sa tradicionalnom zaostalošću svojih predaka sve dok mu lopata ne upadne u med.
Od tada pa na dalje naš čobanin postaje uvaženi gospodin, vlasnik par stanova u strogom centru grada, kladionica, pekara, kafića i omanjeg voznog parka.Vrši generalnu opravku zuba ali se ne podvrgava plastičnim operacijama (pre svega zato sto se seljak plaši hirurškog noža; „ma lepog me majka rodila!“. Za prijatelje postaje lavčina u srcu a od komšija se mogu čuti samo reči hvale. Ćeru i sinciča daje na Megatrend da izuče „zanat“. Sebi nabacuje sponzorušu za ženu ili ljubavnicu u slučaju da već ima ženu iz vremena života na selu(naš vragolan je upoznat sa modernim ljubavnim, gradskim intrigama-jedna žena, dve ziljave što rade u njegovom kafiću). Sa sinovima pokreće porodični biznis osnivajući preduzeća sa nazivima tipa: Kokatrend; Svinjokomerc; Klanica stil. Svog porekla se stidi a u Mali Mokri Lug i slične krajeve odlazi samo za krsnu slavu nekadašnjeg prvog komsije prvenstveno radi zdravice u čast sopstvenog uspeha.

Mislim da o ovoj kompoziciji nema puno da se prica, posto je pocetkom srecnih devedesetih bila poznatija od Smoke on the water-a.
Vrhunac cele price nije bio samo smekerski ritam i jebacki tekst koji nikoga nije ostavljao ravnodusnim, vec cinjenica da je datu kompoziciju nama donela hrvatska grupa Electro Team 1992. godine kada su nasi odnosi sa Hrvatskom dostigli vrhunac bratstva i jedinstva.

Hardcore teretana:

Nalazi se, tj. improvizovana je, u nekoj garaži, biciklani, kotlarnici, automehaničarskoj radionici, magacinu ili atomskom skloništu. U opticaju je i naziv "čeličana" dok je njeni verni posetioci nazivaju i "bilderana". Pravi vlasnik je ili nepoznat, ili je to neko ortačko društvo/fantomski sportski klub. Ime teretane je neko paljevinsko dok je posetioci kao po pravilu zovu "Kod Kize/Peje/Radaka". Članarina se najčešće naplaćuje po sistemu "platiš jednom i dolaziš dok te opet ne pitaju za pare". Članske karte ne postoje, a učlanjenje se najčešće vrši upisivanjem imena na spisak. Jednodnevni trening uplaćujete tako što "radniku" kupite pljeskavicu (bez pavlake i majoneza, na definiciji sam). Ceo enterijer izgleda kao zatvorske teretane, što redovnim vežbačima i ne smeta toliko, obzirom da je dosta njih obišlo CZ, Zabelu, Klisu i Mitrovicu u mlađim danima. Plafon je nizak, a zidovi su požuteli od znoja i vlage. Cevi za grejanje (ako grejanja ima) vire i sa njih je oljuštena masna farba. Po zidovima ponekad vise posteri ikona iz zlatne ere bodibildinga, ali su i oni obično požuteli i smežurani. Mašine za kardio (ako ih uopšte ima) se sastoje iz jednog ili dva zalemljena "poni" bicikla, jer je to sasvim dovoljno za zagrevanje. Sprave su ručno pravljene ili kradene. Na svim spravama i klupama je oguljena postava od skaja i viri raspali ubuđali sunđer. Tegova i šipki ima više nego dovoljno i uglavnom su zarđali. Po nekim selima se još mogu naći čeličane sa tegovima od livenog betona. U svlačionicama su ormarići sa nalepnicama iz albuma "Italia `90", a nabavljeni su uglavnom na javnoj licitaciji rasprodaje inventara neke veće državne fabrike. Tuševa nema, a i ako ima, ne rade ili nema tople vode, mada to nije problem jer u ovakve teretane obično idu oni kojima je najbliža. Ponekad se na podu od muške svlačionice (još jedan paradoks, pošto u ovakvim teretanama žena uglavnom i nema) mogu naći ampule i špricevi, i blisteri od tableta sa nekim natpisima na rumunskom ili bugarskom. Ako nekog od starijih vežbača naivno upitate "A šta je to?" dobićete jedan od moguća 3 odgovora u zavisnosti od toga koliki je čoban:

1. Ma to su vitamini, za imunitet, ovo-ono
2. Mani se toga, nije to za tebe. :prekoranpogled:
3. Ako treba nеšto od toga, samo se javi, završićemo (zapisuje svoj broj mobilnog na papirić iz kladionice i daje vam)

Atmosfera u ovakvim teretanama je uglavnom radna. Par starijih redovnih vežbača su tu da zasmejavaju mlađe sa slikovitim opisima ženskih genitalija, koitusa, teških telesnih povreda i srodnih tema. Sa tog aspekta poznavanja anatomije, slučajni slušalac može na trenutak pomisliti da su dotični završili medicinu. Međutim, ako ih pitate nešto u vezi sa izvođenjem vežbi, retko će vas pravilno posavetovati.

Fensi teretana:

Najčešće ispred naziva ima prefiks "fitness klub" i neko ultra elitno ime. Vlasnik je neka veća korporacija/lanac hotela. Ponekad ovakve teretane drže ljudi koji nemaju ama baš nikakve veze sa fitnes industrijom, ali im one služe da obrnu/operu pare. Spoljašnjost je lepo sređena, sa sve parkingom itd. Prvo što primetite kada uđete u ovakvu teretanu je uglavnom "recepcija". Na njoj radi neka splavarka utegnuta u pamučnu trenericu/helanke. Ako vam je to prvi put u dotičnom klubu, rado će vam objasniti sve pojedinosti oko učlanjenja. Ako vam je pak drugi ili treći put da kročite unutra, dotična će skočiti na vas sa pitanjem "JE L` IMAŠ ČISTE PATIKE I PEŠKIR?", spremna da vam iskopa oči ako na dato pitanje odgovorite negativno. Klubovi ovog tipa su višestruko skuplji od hardkor teretana i obično im je tarifa neko proseravanje sa sve "gold membership" karticama i "premium" uslugama tipa kozmetički tretman od morskog krastavca, depilacioni tretman koji bi uklonio dlake i sa rutave sibirske krtice u sezoni parenja i solarijum "Uglješa 3000". U delu za vežbanje je dobra klimatizacija i sa zvučnika gruvaju najnoviji house/RnB/MTV hitovi, a ponekad i domaća zabavna muzika ako "menadžer" nije tu.
Kad smo već kod dotičnog, to je uglavnom osoba koja veze sa sportom i oblikovanjem tela ima otprilike isto koliko i gazda i nju je gazda tu postavio samo zato što on putuje po NJemačkama i Austrijama, pa ne može da se brine o svemu. Uloga menadžera je uglavnom da ponavlja kao papagaj da fitness centar "ispunjava sve evropske i sveCke standarde". Vrhunac uspeha i karijere mu je da dovede neku poznatu ličnost da vežba u fitnes klub, i to stavi u neke novine tipa svet/scandal. U ovakvoj teretani se mogu naći i primerci "Lepote i Zdravlja" i sličnih shit magazina, kao i katalozi od proizvođača/distributera sportskih suplemenata (menadžer se snašao, uspeo malo da se ugradi). U odeljku za vežbanje dominiraju steperi, trake za trčanje i biciklovi. Pored već pomenutog ozvučenja, po zidovima vise LCD i plazma televizori sa kojih se emituje fashion TV ili neka druga TV stanica koja može da motiviše ziljavce na vežbanje. Sprave su uglavnom kvalitetne, ali skoro ni na jednoj nema više od 100tinak kila opterećenja. Odeljak sa slobodnim tegovima ne postoji, ili su težine mizerne. Instruktor je neki klinac sa završenim trenerskim kursom koji po ceo dan sedi, čita novine i muva splavarke sa recepcije. Međutim, njega ne treba osuđivati zbog toga. Naime, prvih nekoliko dana on se upljuvao da sastavi nekolicini klijenata detaljan plan i program ishrane i treninga, da bi mu isti ti klijenti rekli "Ma ja ću držati dijetu kao moja komšinica/mamina prijateljica Jorgovanka. Ona je to negde pročitala za tu dijetu po horoskopskim znacima. Za 5 dana se gubi 4 kile". Većinu klijentele čine ziljave pičke, ziljave debele pičke, i klinci koji se učlane u aprilu da se "srede za leto". Još jedan naziv za ovakve je "oni što ne rade noge". To su oni koji dođu da vežbaju u najnovijoj nike trenerci, šetaju 3 sata po teretani i njakaju telefon, i onda uveče kad izađu pričaju kako su se danas razvalili u teretani. U okviru teretane se često nalazi i kafić u kom članovi nakon završetka treninga mogu da popiju piće, kafu sa puno šlaga, čokolade, ruma, sladoleda i keksa, ili popuše cigaretu (2-3-4).

Zlatna sredina predstavljaju tzv. "normalne teretane", u kakve većina ljudi ide. Takva mesta imaju odlike i jedne i druge vrste.

Pedagoški-kazneno-edukativna mera upućena neupućenome, koji je lupio baš u pravom trenutku. Ovaj sleng se neupućenome izražava javno, u trenutku kada nije pogodno šutnuti ga u međunožje, pa je potreban suptilniji način ućutkivanja radi prevencije i zataškavanja situacije.

U zavisnosti od spoljne politike medija, vesti su različite:

To su otprilike ljudi (ako smem da ih nazovem ljudima, jer njihova jedina sličnost sa ljudima jeste što su, nekim slučajem, naučili da stoje uspravno, umesto na sve četiri, kako im dolikuje. U stvari su čovekolika bića, približno ljudske inteligencije i izgleda).
Kao prvo, želim da se izvinim zbog naslova definicije, jer nazvati nekog takvog "seljakom" jeste uvreda za poštenog, seoskog, srpskog zemljoradnika i domaćina. Da pojasnim.

Seljaci muškog pola (fenseri, dizelaši, seljačine, pičke, džiberi...) jesu - najobičnije polupismene debilčine, čiji je vrhunac života onaj trenutak kada slikaju pločice na stomaku da bi tu sliku okačili na Facebook ili MySpace. Klasičan predstavnik njihove ljudske podvrste je glup k'o kurac, polupismen, oblači se k'o semafor, izlazi na najfenserskija mesta, u društvu neke ziljave kurvetine (o kojima će biti reči), utripovan do bola, nepodnošljivo se kurči. Kad ide ulicom kreće se u čoporima i obožava da slučajnog prolaznika ili nekog poštenog čoveka mune ramenom u prolazu. Liči na najobičnijeg pedera, i pokazuje sve tendencije da se pretvori u jednog. I tako sve dok se ne prokurči toliko da navrati u metalski park, negde oko ponoći, i isprovocira braću metalce, koji ga onda nauče nekim stvarima o životu (čitaj - brutalno oskrnave upotrebom pesnaja, lanaca, martinki, rendžerki, trooperki...), što se, nažalost, retko dešava. Ali se dešava.

Seljanke ženskog pola (ziljavuše, kurvetine, fenserke, plastičarke...) su iskompleksirane kurve, koje žive za to da slikaju same sebe (obično mobilnim telefonom), često u društvu svojih takođe ziljavih drugarica. Klasična fenserka je neopisivo glupa, potpuno nepismena, kreće se u čoporima (kao i mužjaci njene vrste) u kojima je smatraju za neku vrstu boginje (za koju se sama nametnula, verovatno zato što ima duže nokte, veće sise, veću zlatnu krstaču na lancu između njih, veće naočari za sunce, ili može više da raširi noge od svojih ziljavih drugarica...)
Nije je povalio samo onaj ko je nije sreo. Oduševljava se estradnim zvezdama, misli da smo mi (metalci) narkomani, životna želja joj je da do kraja života ostane plava i glupa, da ima dečka koji može da joj kupi sve što pogleda (po mogućstvu i da ima pištolj, BMW, i svoj mafijaški klan). Takvog dečka privremeno zamenjuje nekim fenserom (koje menja k'o čarape). Svaku metalku koja se iole pristojno obuče, ona gleda kao vešticu ili čudovište (što ne pogleda sebe?). Uzrečica joj je "jeboteee" koje se obavezno izgovara nazalno i sa što dužim slovom E. Trudi se da govori takozvanim odvratnim "beogradskim" naglaskom. Jedine stvari u kojoj je dobra su peglanje kose, kresanje, ogovaranje...
Garantovano svi znate o čemu govorim.
Ne mora niko da mi govori da je ovo "hejterska" definicija, pošto već znam da jeste. I treba da bude!
SMRT FENSERIMA, SLOBODA NARODU!!! \m/

Književno delo koje je kod široke publike naišlo na veoma dobar prijem. Razlog zbog kojeg genijalni autori zastrane, povuku se u osamu, zamrze svet i čovečanstvo i na kraju totalno polude. Pojedini na sebe i dignu ruku..

Najnoviji proizvod iz Top Šop franšize! Ono što je potrebno svakoj manekenki u usponu.

Ponedeljak veče ja i kolega odmaramo od učenja(kao učili smo) i šetamo po gradu ko muve bez glave. Listamo imenike tražimo kakvi žena, što ružnije po mogućnosti jer se trude kad se jebu(tako kaže kolega Pero, dok ja već ne mislim tako). Sve kombinacije istrošene, čak popušišmo i neki čevap, desi se jbg. Sijeli u neku baštu da popijemo pivo, da skontamo još šta. Malo kao i zagoralo se, pa je stanje već alarmantno. Zaokupljeni svojim problemom i prisjećanjem na bolja vremena( od prije neki desetak dana), nismo ni primjetili da su do nas prifurale dvije plavuše(dobre uf). Trgli smo se kad smo čuli :''ćao momci'' i tu počinje priča koja malo podsjeća na pjesme ''Zabranjenog pušenja'' o Pišonji i Zugi.

Bile su to dvije Slovenke, palo mi je na pamet da ću te noći otkriti da li je mit da su to najbolje jebačice na Balkanu. Navodno ta jedna ima stan tu, msm porijeklom je naša, ali tamo rodjena(ako pročita prepoznaće se, ma zaboli me) ma i ona je njihova, a toj drugoj neki naš karindža staru,pa su sa njim i došle navodno. I jeli one bi da nas dvoica njih vodimo u provod. Nebi one nas ni zvali nego Ponedeljak je, u gradu na prvi pogled nema ništa već bilo blizu 12h, nema ni na svaki drugi. Bacili smo svoje mozgove na novi zadatak, gdje sad sa njima! U stan neće, a biilo je predloženo. I mi smo relativno novi u gradu nismo imali puno ideja, pa smo se vozali okolo, tukli neku beze priču.. Nego da ga ne tupim više, da skratim priču odemo u neki bezveze lokal koji radi 24h, ali ono brate tuga. Čisto kontam jbg popijemo nešto i na gajbu i udri. Kad ne lezi vraže dodje konobar( seljak mamu mu jebem) i traže one cijedjenu naradžu, gledam ne vijerijem, gleda i konobar ne vijeruje ni on. A gdje i da vijerujemo pola dva je već, tu ja već vidim da su one malo spojile na masu. Kaže konobar: ''Imam naradžu, ali je nebi sad cijedio da si me rod'la!''(seljak mamu mu opet). Predložim ja da se pije neki alkohol(bolje da sam ćutao) naručim sebi štok, Pero naruči pivo i one po DUPLI ČIVAS,a mene duplo preseiječe. Računam ja da sam se zajeb'o, ali još ne znam tačno koliko. Ide konobar nosi vijerovatno dva dupla štoka(nije lud da sipa čivas),pivo i štok, bitno je šta je na računu. Ja jadan to jutro platio teretanu i već lagano razvlačim pare za tu sedmicu i onako kiselo pružam 20 maraka konobaru. A on (mamu mu jeb..) kaže:''Trideset i dvije brate!''. Onako posran vadim još koliko fali, i u sebi mu psujem mater, kao da je on šta kriv mozda se ugradio koju marku, al' i ja bi na njegovom mijestu. Sjedam., znojim se, računam sta ću jesti do kraja sedmice, imam još cenera i nesto siće, a daleko je Petak. Prekide me krava kaže na toj miješavini srpskog i njezinog pederskog jezika : ''Jest ovdje piće jeftino, ne!''. Reko : ''jes, ja jeftino'' Aj što me jebe, al' što uši zavrće? Privuče se ta noć kraju nekako, Pero još par puta dizao ruku da zove konobara, ali sam ga vaspitno udrio nogom ispod stola i on se predomislio. One nisu zvale konobara iako rekoše da je jeftino, Slovenci su to. Ja sami dalje srao nešto, kenjao, ali sam bio vidno potresen. One su se došaptavale nesto na slovenskom i kikotale ko nenormalne, baš se pitam šta je bilo smijšno.
Popije se i dosta više para, ali se bar napije pa se i ne žali.Tako da će se ova tura na žiljave čke pamtiti do kraja života. Odgovor na pitanje: ''I jel' bilo sta poslije?'' znate i sami, da je bilo nebi bilo ove priče. Mozda nije smiješno, ali je smiješno koliko je tužno!