Mićko: Ooo Draganče! Dobro jutro, vidim ti već uključio mešalicu.

Draganče: Dobro jutro, žurimo, danas treba da završimo ovu stranu, gde nam je Žika?

Mićko: Žikica ušprico ženu i otišo preko, našo neku vezu, nikom se nije javio.

Draganče: Bole njega Mile Kitić što mi treba da završimo, zovi onog malog da nam pomogne. I ne kupuj mu pivo, ima da zalegne i sve četir' u vis!

- - - - - - - - - - - - - - - -

Maja: Too too too!
Srki: Ovako a?
Maja: Tako tako...
Srki: To mi reci!
Maja: Daa, samo nastavi...
Srki: Uhuhu, blizu sam, pomeraj se!
Maja: Ne!
Srki: Šta ne, puštaj me...
Maja: Ne vadi ga!
Srki: Tako a! E sa' ću te ušpricam samo tako!
Maja: Too!

- Halo bre, šta se ne javljaš ti?
- Šta me zoveš des' puta, je l umro neko?!
- Ma da ti javim da večeras pijemo kod mene i da ti ispričam nešto za Djoleta.
- I zbog toga ti mene, tgj&¥¤agh, žurim brate.
- Šta ti radiš kada žuriš?
- Rešavam ukrštene reči, šta radim, ne zovi više.
--------------------------------
- Sinko, šta si zaglavio toliko u tom veceu?
- Rešavam ukrštene reči baba!
- Ju sine, je l lepo to raditi i još govoriti svojoj babi, kao da nemam dovoljno lekova i muka!
- Št? Kenjam baba, kenjam!
- A dobro srce babino, sad će baba isprži jaja i slanine da obnoviš organizam!
- Kako god. :nastavlja sa rešavanjem ukrštenice, ove rektalne, a i grafičke koju drži u krilu:

:Rulja se okuplja, flaše s vodom su tu, samo još da se podijele i može početi:

Miki: Fali nam jedan za gola. De zovi Folca.
Alen: Evo ide on, saće.
Miki: Aaaa, eno ga. Haj požuri, jebem te kenjava.
Folc: Evo idem, vi'š da jedva hodam u ovim kalavarama. Poderale mi se patike.
Miki: Jebote, pa nisi morao vojne čizme obući. K'o da si pošao postavljat' uzemljenje na kući. Haj' brani!
Folc: Što ja uvijek?
Miki: Zato što si najgori, a i ne smije niko protiv tebe da igra. Vidiš da imaš željezne špicove.
Folc: E, jebemga, uvijek ja branim. Haj' nema veze.

Alen: Haj daj loptu da se podijelimo, man'te šutanja bezveze!

- Tata, zovi ombusmana, neko nam se opet parkirao na teren za fudbal.
- Sine, dovoljno si odrastao pa je red da ti ja objasnim neke stvari.
- Kakve stvari?
- Pa vidiš, ombudsman ne postoji. Sećaš se kad su ti cigani ukrali loptu? Pa nije ti je poslao poštom zaštitnik građana nego sam je ja otkupio na pijaci od istih tih cigana koji su ti je ukrali.
- Šta pričaš to, pa drugaru Đoletovog strica je dao novog psa kad mu je starog pregazila hladnjača.
- Jel ti nikad nije bilo čudno da su u tim pričama uvek ljudi iz nekog drugog grada koje ne poznaješ?
- Moj celi život je jedna velika zabluda. Kako ste mogli tako da me tretirate. Šta ste me još slagali, da se možda i besplatno zdravstveno osiguranje samo zove besplatno?
- Pa...
- Muka mi je...

Znam da smo bili pijani sinoć ali osjećam da si ti žena mog života, vjerujem da je ovo suviše brzo i neplanski ali da li bi me učinilanajsrećnijim muškarcem na planeti....

Ma puši ga seljačino, ako si uspjeo da me odvučeš u krevet sinoć nakon desetog koktela ne znači da sam odlučila da ti rađam djecu, a pogledaj se samo pa još ti motorno ulje na rukama a na godišnjem si već dve nedelje. Zajebi sve ovo mi smo različiti svjetovi, meni treba neko ko će da cijeni moj trud neko sa istim pogledima na život. NE NEĆU SE UDATI ZA TEBE ZABORAVI DA SE OVO DESILO.

Par godina kasnije:

Ćao, znam da sam malo dosadna i da te zovem već stoti put, ali veoma bi voljela da se vidimo u ime starih dana, pa sjeti se samo kako nam je dobro bilo one noći. Molim te javi se rezervisala sam nam sobu u hotelu i treba mi neko znaš da mi je muž gej i da mi treba pravi muškarac.

Puši ga stoko kada sam želio da ti dam sve što poželiš smetalo ti crno ispod nokta, a sada kada je zavladala nejebica u kući valjamo i mi bez akademskog zvanja. Ne zovi me više na ovaj broj ako je tvoj brak sranje moj nije i želim da tako i ostane.

- Hoće Đole fudbal da igra? Zovi njega.
- Ne pričamo.
- Što?
- Kreten. Ja mu rekao da mi nareže neku pornjavu, banjavala mi uveče neka cava gajbi, pa onako, čisto za raspoloženje. Upropastio me debil.
- Pa šta se desilo?
- Uzeo ja flešku od njega a nisam ni stigao da pogledam, jer je već banula. I tu krenuli da se vatamo, ja pustio film i onako ni ne gledam, nego se pri'vatio sisa, sve u fulu, ona uzdiše, kad odjednom izvalim da ne reaguje više. Ja podignem pogled, njoj faca skamenjena. Pogledam u TV, a ovaj debil mi narezao neku njavu sa pederima što se mažu govnima. Ispovraćao sam se po njoj. Još mi stiže poruka od njega, kako mi je to za ono što sam u osnovnoj školi napisao njegovo prezime na zidu škole pa je morao da kreči.
- hehehe al' ti je krn'o kurac.

- De Bong druže moj, reci mi 'de bong, crk'o da bong da.
- Silvio, brate moj samo se potrudi i videćeš ti svoga bonga.
- Jašta ću, nego gledaj onu malu, e jes' bongbastična!? Sad ću je pozvati da dođe a ti se ponašaj po bongtonu, ona voli ove fine.
- Važi, jel ona beše iz Bonkoka? Nego, ja mislim da nam je neko bong ćorn'o, nema ga nigde!?
- Taj što je ćorn'o ima da najebe ko pokojni Salvatore, bong da mu dušu prosti, nego daj zovi ostale da ovoj maloj odradimo jedan bongbang pa ćemo ga naći.

Restoran na železničkoj stanici,desetak putnika,mučenika,dve (brkate)konabarice,u borosanama,teget plavim suknjama i košuljama na karnere i lokalni klošari koji se greju uz kafu i brlju,kad iz dima,pijani gost diže ruku,traži piće:
-Alo,da dođe 'vamo,još jedna ljuta!
Konobarica:Ne služimo pijane goste!
Pijanac:Reko'ljutu,nemoj da ti dolazom tamo!
Konoobarica:Kome da dođeš?!?
Pijanac se pridiže al već u sledećem momentu biva oboren preciznim i odmerenim udarcem tacnom po čelu.
Konobarica:E nasro si punu kapu,od jutros te samo slušam,ološu!Zovi miliciju;obraća se koleginici koja je takođe zauzela gard sa pladnjom za mešano meso i zadovoljno pali cigaretu.Ostatak gostiju ostavlja pare za piće pod pepeljare i beže glavom bez obzira,nikad se ne zna ko je sledeći.

- I, matori? Kako ti šljaka novi komp?
- Ma, nije ni za go kurac, brate! Gasi se svaki' pet minuta, jebaću mater onom Kinezu što mi ga je prod'o...
- Gde ti živiš, nesrećo...

--------------------------------------------------------------------------------------------------

- Ne!
- A, kad te molim...
- Ne, bre!
- A daaaj, samo malo...
- O'š ti mene tako svaki' pet minuta da gnjaviš il' ćeš konačno da se pomiriš sa sudbinom, je li, bre, idiote jedan retardirani?! NEMA igrica i doviđorno!

-------------------------------------------------------------------------------------------------

- Halo? Šta je sad opet?! Pa, šta ako te gleda tako kako te gleda, muško je, jebem mu mat...Pa, ti nemoj, Milena! Joj, ti k'o da nikad nisi izašla sa nekim momkom, bre...Aman, ženska glavo, znam da smo najbolje drugarice i da ti treba moj savet al' ne zovi me, bre, svaki' pet minuta, pomisliće dečko dimaš ozbiljne probleme sa bešikom a onda ništa od dugo priželjkivane veze! Ajd' zdravo!

I evo ga korner za Inter! Lopta leti pod zajebanim lukom ka kaznenom prostoru. I evo ga Vidić stavlja glavu gde drugi ne bi smeli nogu I iiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiii I jebiga pašće ušivanje.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-E ljudi odo da skočim sa petog sprata, hoće neko samnom?
-Dalilud siti? Hoćeš da pogineš ubio te Bog da te ne ubio?!
-Stvarno bre Sale, pa ne može to tako, previsoko je.
-Pičkice jedne, ako nećete vi onda ću sam. Odo.
-Čekaj Sale jebote!
-Dovidjenja.
-A stvarno, da je rodjen par godina ranije u Japanu bio bi kamikaza, kako ste mislili da ga zaustavite?
-I to što kažeš.
-Pa šta da radim? Da zovem hitnu?
(pada)
-Ne, zovi pogrebnu, a ti Djole javi porodici tužne vesti.

Milojice, sine... U svom veku ovo vido nisam! Šta ti je ovo koj moj?
Džojstik, grenpa... S njim bacaš fudbalicu, zipa loma. Viš, ovo ti je šut... Ovo pas...
Napušim te staračkog karnexa, kretenčino retardirana!!! Otac je kriv za ovo, nabijem mu ženu na kurac! Kad već majku jesam koja ga rodi. E deco, deco... Al niste vi krivi što nikad za krpenjaču čuli niste, kukavčići... U moje vreme se fudbal piko napolju... I to nogama, a ne rukama iz fotelje... Odo da se poserem u život onom tvom ocu, nagruvaću mu muda iz kojih te ispilio, tako programiranog!!! Fino li te naučio! *Khrlj, Khrlj* *Tup!*
Ćale, zovi Hitnu! Pozlilo dedi... A i ne moraš, mislim da je ovaj put fatality.

Interni rečnik:

Biće para kol'ko bude posla - neće biti para kol'ko bude reklama na Pinku
Idi uzmi nam doručak - uzmi mi burek, a ti si pon'o od kuće, nadam se
Dodaj mi unterzvrcnu - ne ono što ti misliš, nego ono što on misli
Ne unterzvrcnu, bre, cukštoknu - e ne ni to, nego još nešto treće
Ma NE!...o jebemu... *ustaje sam po alat* - drka te jer mu se može, a ti se pravi da je zajeban i da se bojiš
Evo 500 kinti, dobro smo radili danas - evo za ceo mesec, i da te nisam čuo

---------------------------------------------------------------------------------------------

Public Relations rečnik:

Mgrhm - Dobar dan
Kaži - Izvol'te, mogu li Vam pomoći?
Kada si menj'o tandrbocnu zadnji put? - (test da vidi kol'ko tačno nemaš pojma)
Uuuuf! (kad otvori haubu) - pošto, ono, BAŠ nemaš pojma, odraću te k'o celofan od Jaffe
Ma, dogovorićemo se nešto... - i PLUS ću da ti odvalim 50 eura, ne'š ni znati za šta
Dodji u ponedeljak - zovi u februaru
Ne brini - nadaj se da će te svinjski grip prvi poharati

"Bebčeeee, a da idemo gledati večeras "Ah ta ljubav" u kino?!"
"Ah, ta ljubav."
"A ne budi takav, znaš kakva emotivna i dirljiva priča o dvoje mladih ljudi koji..."
"Mala, ne seri. Slušaj me dobro sada! Jedina dirljiva i krajnje emotivna korelacija između dvoje mladih ljudi VREDNA pažnje jeste ona koju sam odgledao nekada davno na VHS-u, između jednog divnog, atletski građenog mladog Belgijanca i najopakijeg Kineza koga je ovaj svet video još od vremena Njegovog Proleterskog Gospodstva Mao Ce-Tunga, mladog Čong Lija. Pa taj je cevanicom potporne stubove izbijao. Čong Li, ne Mao Ce-Tung. Što će reći, ne seri. Zovi neku drugaricu pa idite zajedno a ja ću se već snaći za neku akciju večeras. Namirisao sam krv i neću se smiriti dok neko nekome ne razbije arkadu, ili bar pičku. A ovaj, je l' ima sretan kraj taj film što hoćeš da gledaš?"
"Um? Aha, pa da, pazi..."
"Prestani pričati."

- A bre kume, pa gde ti je čika Mirko? Stalno si ga spominjao i iz priče sam skapirao da je retko dobar lik.
- Ma, jeste, al' njega ne treba zvati u goste. Evo na primer, on da je sad ovde, ti ne bi glodao ta rebarca. Vidiš svoju ženu?
- Da, jede rusku salatu.
- Tačno tako. Da je Mirko tu moja kuma bi sad jurila zrna graška po stolu. Od hleba bi ostale samo mrvice, od ajvara tegla...
- Uh, bre. Pa bar ga zovi sutra, drugi je dan. Valja se a verovatno će ti ostati od danas.
- Da znaš da bih mogao al' poznavajući ga verovatno će doneti koje prase.
- E to je pravi domaćin. Ništa onda, vidimo se i sutra.

S jedne strane Zoran:

- E, jel palimo u grad večeras? Kod mene pre toga na neku cirku? Ko dolazi?
- Ma svi, sem Zorana, on neće. Kaže bio sa devojkom ceo dan, i sinoć s njom izlazio, pa je nešto umoran.

I Zoran je tako propuštao izlaske, rođendane, slave, roštiljanje, utakmice…
Posle dve godine zvoni meni telefon, nepoznat broj:

- E, ćao, Zoki ovde, jel me se sećaš?
- E, ćao! Pa, kao kroz maglu :), jel još uvek imaš 100 kg?
- Ne, smršao sam, ostavila me devojka. Da ne idete u grad večeras…

-------------------------------------------------------

S druge strane Ana:

- Ana jel ti ideš sa nama na rođendan večeras?
- Da, da, naravno. Žarko me danas nije zvao, i baš mi se ide večeras sa vama (u sebi: njemu u inat, e, da zna da i ja imam društvo, a ne samo on)….
…. (čekamo Anu)
- Daj, zovi je više, vidiš da kasnimo. Koliko joj treba da se spremi?
- Alo, Ana, pa gde si ti? Za koliko stižeš?
- E, idite vi. Zvao je Žarko da dođem kod njega, nismo se videli 2 dana.

--------------------------------------------

Marko, s treće strane, nikad nije direktno pominjao devojku kao izgovor. Njegova devojka je uvek imala puno sinonima: umor, glavobolja, zubobolja, proliv, napad slepog creva, baba koju treba da čuva, i to uvek nekih pola sata do sat pred dogovoreno okupljanje…Otkad nema devojku zdrav je k’o dren.

-Kume, prodajem neko vino, doneo mi stric iz Vršca neka tri bureta, ima brat bratu hiljadu litara, a slabo mi ide. Pa jel bi mogao ti nekako da mi pomogneš? Ne znam, da uradimo neke letke, da razglasiš tamo po firmi kod tebe... Bilo šta!
-Nemaš problema, saćemo to da rešimo iz mesta! Ženooooo!
-Šta ćeš sad, Bog te ubio da te ne ubije?! 'Sam ti donela rakiju malopre, šta ti sad fali?!
-Ta mani sad rakiju! Nego da vidiš ti ovog našeg kuma... Bacio se u biznis pa prodaje neko vino! Pa idi pitaj Dragicu jel treba Riletu možda neki balon! Al' obavezno da joj kažeš da ne priča nikom, to nešto ukradeno pa da se ne pročuje. Jel jasno?!
-'Oću, eto odma' idem, samo da opajam kuhinju!
-Pa dobro, kume, šta si mi sad pomog'o, ko da će me spasiti tri balona, a da lopov ispadnem! Daj zovi tamo s posla nekog, pusti komšiluk!
-Mani ti to moje kolege, to sve pivopije, nisu to ljudi godpoda da im treba čestito vino! Nego ti da budeš pripravan, jer Dragica čim čuje ima da počne da zvoni po selu! A pare će ti ionako duže trajati nego glas da si nešto mutio.
-E dobro i kažeš! Ajd uzdravlje!

- Mali, dođi ovamo da mi pomogneš oko ukrštenice!
- Ćale, na šolji si! Zovi kad izađeš.
- Ne mogu posle, nije to to. Rec mi kako se zvaše onaj mlađi glumac sa šiškama, glumi u "Montevideo boktejebo"?
- Miloš Biković.
- Ček'! Da prebrojim kockice. Jeste!
- Jebote, ćale, poznaješ li ti ijednog našeg glumca?
- Ko, ja? Pa ja ti pozn...
- A da nisu stariji od šezdeset godina!
- Pa sad... znam onog Sergeja Trifunovića što je glumio stršelja, a ne bih ni njega da mu nije oca Tomislava. Pa on svom ocu ne može ni cipele da briše, eee! Znaš kad mu Paligorić u "Srećnim ljudima" kaže: "Pij sok, Đokice! Pij kafu, Đokice!" i on siroma pije, hehe. Evo i sad mi smešno. 'Ajde beži u sobu, prođe mi želja za sranjem. Da vidimo dalje. Amper, jedno slovo. Mali!

- Ajde sad postrojte se, tako, dobar, evo svekrvino kolo.
:počinje pesma, đaci odigraju dva koraka i prsoše u smeh:
- Profesore, Milena me vata za...oću da kažem, nije se za kaiš uvatila...
- Ćuti bre, Džipkoviću, sad ću te zgazim ko odžačar stepenicu, i nemojte više da se smejete...
(malo kasnije)
- Stani, stoj, stoj, ne valja, ti Saviću i ti Milena, onda Omerović i Dijana...auuuu, pa vas dvojica ste višak, nema veze, ti Grkajac i ti Džipkoviću za ručerde i igraj.
- Ali profesore, pa gde ja i Grkajac, pa on ima dva metra.
- Ćuti, Bojane, ti ćeš biti onda žensko u obe vežbe.
:gromoglasan smeh:
- 3, 2, 1 i...:počinje bečki valcer:
(posle 30 sekundi)
- Profesore, profesore, Ivana, zovi hitnu, brzo, profesore...
- Auuuf, beži bre Nikola, pusti me da se nasmejem, ja ovako nešto nisam video za celu moju karijeru, jao Džipkoviću koji si ti smešan lik, jebo te otac, evo ti pet odmah, samo nemoj više da igraš, umirem.

Stariji gospodin se vraća sa pijace, prolazi pored crkvene kapije. Za pogled mu zapinje mala tabla izlepljena crno-belim posterima. Zastaje, vraća se, čita na glas:
-Stanojlo Omeragić u sedamdes' osmoj, dobro je.
-Mira Aleksić, devedes' tri, ohoho imam ja još tridesetak.
-U boktejebo, Stanoje, pa pokazivao sam mu matematiku u osnovnoj!
-Jebem ti lebac, pa ovu sam jebav'o, vidi kak'a je, sva se smežurala.
-Daaaj ne seri, šta je ovo, triespet godina a srčani udar??

Prilazi mu pop:
-Gospodine, molim vas da ne psujete ispred crkve, nije prikladno vašim godinama.
-Mojim godinama? Šta ti sad 'oćeš bre? E nećeš mi ti pevati na sahrani ne zvao se ja.. ja.. ne zvao se jaaaAAAA(hvata se za srce) pope zovi hitnu!

-Gde si mali, ša ima ej?
-Evo ništa, nego reci mi jel’ to Jerusalim pao opet u ruke muslimana?
-Ša pričaš bre mali, kaki muslimani, kaki Jerusalim?
-Pa vidim opremio si se tim krstom kao da si Templar, a oni su se borili u krstaškim ratovima protiv muslimana koji su zauzeli Jerusalim, ja rekoh da im se nisi možda pridružio.
-Ej mali, mojne da kenjaš mnogo o toj istoriji, geografiji, prirodi i društvu… Ovo sam bre od Bože Zmije nabavio, pola soma evra, čisto tozla, al’ ja ne žalim jer sam ja pravi hrišćanin bre…
-Ma nema šta, baš u duhu pravoslavlja, i onako pravi hrišćanski, i Balijan bi ti pozavideo, majke mi…
-Mali, definitivno mnogo kenjaš, mani me te priče sa tim Templarima, kurcevima, palcevima, nego zovi Rajku da donese dva ‘ladna piva pa da se prekrstimo onako religiozno…