SMarko:Da postavim još jednu sliku nisam odavno
nemoj da te sanjam

Ti: Da se ja zovem Rodni ti bi me zvao Dejv!
Idiot: Aa?

On: Hoćeš da ga staviš u usta?
Ona: Pa ne bih baš...
On: Ajde samo malo...
Ona: Pa dobro, ajde, ubedio si me!

Цига: Куме да т' оперем мало шонферку прљаво ти.

Ви: Немој сад сам је прао!

Цига: Сигурно? (Креће штрокавим сунђером према шоферки)

Ви: НЕ! Ево платићу ти да је не опереш.

Цига: Ма прљаво т' ово бре. (Прелази сунђером преко стакла)

Ви: НЕЕЕЕЕ...(Сузе крећу док предивно чист поглед ка напред одлази у неповрат, барем за наредних пар година.)

- Uzmi šunke, vidi kako je dobra, sitno naseckana - bolesnog da izleči.
- Ma ne mogu nešto, i nisam gladan
- Ajde nemoj da se stidiš, posle da me pljuješ kako sam loš domaćin.
- Ma jesi lud, šta da te pljujem..
- Znam bre da nećeš, šalim se - ajde koji zalogaj da ne jedem sam.
- Joj ne mogu, jeo sam jutros, nisam gladan..
- E - kako da te jebem ako te prvo ne nahranim? Ajde malo.
- Jebi se, daj!

- У радију не живе мали људи!

Ovaj ljigavac bi samo u bajci mogao da se pretvori u princa!

Hrvati su pretrpeli poraz od nas na Svetskom prvenstvu u vaterpolu, tek sa dovoljnom razlikom. Aktuelni svetski šampioni su na ceremoniji dodele medalja delovali prilično razbijeno, nisu stajali u mirnom poretku, već su se za vreme intoniranja „Bože pravde“ nekako okrenuli jedni prema drugima i pričali, verovatno nešto mnogo, mnogo važno i uzgred potvrdili da su prilično nevaspitan i bezobrazan narod.

- Ujka Ljubo, je l’ mogu da uzmem auto večeras na par sati? Moram neki laminat da prevezem do Borče.
- Pa reci mali kad nije moglo? Samo slušaj, nemoj sa njim po nekim rupčagama. Znaš da mi je branik klimav, tandrče iz sveg glasa. Nemoj u blato, pa u auto, prao u sredu staze. Imaš u gepeku kutiju od Tuborga, pa stavi kartone napred. Retrovizore nemoj da diraš, to je ujna podesila u milimetar kako joj valja, pa ‘tela onomad oko da mi istera što sam dir’o.
- Neću, ne brini. Samo da prevezem to časkom i vrać…
- Ma nije problem mali, ne moraš časkom, znam ja šta je mladost, a stan pun hehe. Sedište nemoj da obaraš, neće posle da se vrati, pa moram onu kacu da poturim iza. Nemoj samo da bacaš te plastične flaše sa zadnjeg sedišta, skuplj’o sam da pošaljem tetki na selo, da pakuje onaj kuvani paradajz. I ljubi te ujka, nemoj više od jednog da ti sedi pozadi.
- Znaš šta, svrati ti sa ujnom u nedelju na ručak. Idem ipak biciklom.
- Aha-aha, samo nemoj ga ostavljati bez katanca, proletos priji ukrali biciklo pred poštu.

-Jesam dobro stao?
-To je to sine, zaključavaj i zovi komisiju, a sad ga okreći, idemo kod jedne kurve na kafu.
-A garaža?
-Jebeš garažu, teraj to, ajmo, vatra, vatra, vatra…

- Ženo, daj jaknu i zovi decu.
Ž: Sedi majke ti ga pijane nabijem, ovo naša slava!

- Ali profesorka, nisam ja.
- Jesam li te ja pitala nesto? Pitala sam te kada i kako i zasto se odigrala "Bostonska cajanka"
- Ali profesorka nisam ja, Majke mi!
- Znaci ja sam kriva, jer to pokusavas da kazes?
- *jebem ti sve sto mogu u medjuvremenu, mada, sebi u bradu, (ali zivotinje su to cudnovate, profesori)*
- Sta to pricas? Hoces da ti sada upisem jedinicu u dnevnik?
- Pa sto sad tako profesorka? Pa NISAM JA KAD VAM KAZEM!!!
- A, tako hoces... Nista, idi prosetaj se do direktora, kazi ja sam te poslala...

- Mama, razbio sam ekran jer sam puk'o finale u menadžeru, a nisam snimio od Januara.. Mislim, nije da sam ht..
- DA TI PIČKA MATERINA!
- Ma šalio sam se bre! Crk'o je sam od sebe, samo se ekran zacrneo, ne znam koji mu je, ima on te radove da se sam ugasi pa dodje, znaš već kako je ta tehnologija zajebana..
- Ma sad kad ti otac dodje, biće tebi zajebano!

- De si brate? Ne mogu sad da pričam, tu sam sa nekim društvom. Šta ima kod tebe?
- Ima.
- Aaa, lepo, lepo, evo sad ću još malo. Zovi me na fiks kad dođeš gajbi.

-Prolazi Ivan sa slušalicama, onako obučen sav u crno. Ona, sa pogledom fiksiranim na ulicu : E, crn je život im rodieljima koji njega hrane. Da je, moj ne bi on tako! Nemoj sine (voli žena svima da se obraća u muškom rodu) da ono i ti prirediš svojima! Budi sa narodom , nemoj biti kod ušiju gluva i kod očiju slepa!

¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨
- Prolazi neka, normalno obučena. Danka, koje se inače malo plašim : E, vidi je, sine, kako se našminkala, kao da lopatu koristi.
ja - Ali, Danka pa sasvim je normalna
- Nemoj nikada da budeš kao ona, ne znaš ti kakva je ona, kakva je to oštrokonđa
ja - A ti mi kao znaš. Ne izbijaš iz naše kuće, a znaš i ko je kakav i ko sa kim, i gde, kada, kako. Kao da mi nije dosta baba, nego još i ti!

¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨
Ovu poslednju rečenicu sam u sebi rekla.