1.
A: Gde mi je tašna? Okačila sam je na stolicu, sad je bila tu!!!
B: Evo je kod mene u gaće. Pogledaj malo jebote, vidiš da je pala na patos

2.
(ispred kabineta nekog profesora na fakultetu)
A: Je l' tu profesor Simić, je l' si ga video možda?
B: Nije, i ja ga čekam.
A: Ali piše da su mu konsultacije od 9 do 11. Sad je 9:02, stvarno mi nije jasno kako je tako neodgovoran. Baš bezobrazluk prema studentima...kakav je to način...a i ja žurim...hoće li više...(blabla, petominutni traktat o bahatosti profesora, malo za sebe, malo obraćajući se nesretniku koga, ni krivog ni dužnog, smatra sagovornikom, iako se ovaj pravi da je udubljen u čitanje novina ili kucanje SMS-a) Gde je više???
B: E, evo ga kod mene u gaće, sad ću da ga izvadim, samo da napišem poruku. 'Ajde sad ćuti malo...

Marko imaš ispit za 2 dana, a još uvek nisi spreman!
-e pa, ni rim nije izgrađen za jedan dan.

E pička mu materina, pa jel' ja moram da oćelavim zbog tebe, ister'o sam 3 godine na ratištu i evo me makar do pola normalan, ali ne vredi, zakopaćeš me ko da te nisam ja napravio!

Šta je bilo ćale? što?

Kako što, pa lebac mu jebem, svaki put kad se napiješ, ti napadaš Miletinu Zoricu, a sto puta sam ti kaz'o da smo zajedno odrasli, i da smo se skoro okumili ! I svaki put mu sve prenese, mesec dana crvenim zbog tebe posle!! Pa kakvih sve imaš u selu, mani se nje.
Znaš šta je rek'o zadnji put, da si je vat'o za dupe pred celom kafanom, dok te nije ošamarila!! Pa ko tvoj deda Živko si, treba te uštrojiti!!

Pa ćale, bolje to neg' da idem sa onim pederašima u Beograd!

Mani se pametovanja, dok te nisam posl'o šakom niz dvorište!!

Pa ćale, nije lola učio za popa!! već da svira i curice dira!!

A ti bi još onu tvoju harmoniku po kafanama da sviraš? a njiva nije uzorana! dolaz' vamo, jeb'o si ježa!!

Nemoj ga po glavi Milorade, mali je još.....

-"Ljudi, nema druge, moramo se pobiti sa ovim papcima."
-"Nas četvorica, njih četvorica."
-"Trojica."
-"Šta trojica?"
-"Zajebi Jovicu on nije htio ni Deda Mraza za bradu povući kad smo dobijali paketiće, kamo li da se tuče"

- Stara, koji je ovaj što je umro? Evo vrti mu se slika ceo dan na TV-u.
- Odkud znam sine. Da nije umro ne bi ni čuli za njega.

Automehaničar: Mali, ova guma ti je katastrofa, skroz je četvrtasta, uopšte nije okrugla!
Ja: A da li smem da odes sa njom do kuće?
Automehaničar: Sa ovakvom gumom?! Ovo ti nije ni za u cveće!

-Mile: E, jel znaš da sam na našem porodičnom stablu pročitao da je naša čukun baba zkalala nožem našeg čukun dedu.
-Djole: Ajde ne kenjaj tu, to bre bilo pre 300 godina...čak ni Aca Stojanović za to nije čuo.

Lik 1: Ej, koliko ja imam da platim?
Konobar: hm...ti imaš...
Lik 2 (prekida ih): Ej Alo Alo, ovo ja plaćam. PIŠI SVE OVO NA MENE, ŠTA BRE TU KO KOLIKO IMA. JA SVE PLAĆAM.
(zatim se okreće da vidi ko ga je sve konstatovao. Ako ih nije mnogo, vikne to bar još jednom)

- Eee, ćao! Šta radiš?
- Evo, ni...
- Joj, slušaj šta mi se desilo! Jutros sam išla da kupim farbu. Rešila sam konačno, hihihi...i sretnem Nikolu, pitao me je gde idem. Rekla sam mu "idem da kupim farbu". A on mi kaže "ne mogu da verujem da se farbaš", a ja kažem "pa šta ću, moram u ovim godinama", hihihi...onda me pita "a koje si ti beše godište?", a jooj, kad sam mu rekla, nije mogao da veruje, mislio je da sam mlađa, hihihi... a ja rekla "znam", hehehe...
- Da, da... (klimam glavom i prisećam se lekcije o daždevnjacima iz biologije)
- I onda sam srela drugaricu, pa sam otišla s njom do butika, išla da kupi suknju, baš lepa suknjica što je izabrala, a ja posle probala i prodavačica mi rekla da mi super stoji i da treba i ja da uzmem, hehehe, ja sam rekla da to nije za moje godine, a ona me onda pita koliko imam godina, pa kad sam joj rekla, nije mogla da veruje, hehe, a ja joj kažem "znam", hihihi...
- Mhm...(odmeravam ribu prekoputa, već sam zaboravio da ova tandrče pored mene)
- ...a da vidiš suknjicu, bela, na roze cvetiće...šta misliš? Možda bi ipak bila za mene? A?
- Aha...
- Hej, pa ti mene uopšte ne slušaš?!
- Jeste...
- Alo bre!!! Pa kome ja pričam??
- A, izvini, nešto sam se...ovaj...šta reče, išla si da kupiš farbu?
- Grrrr!!!

Изолована ливада, прелепо, врело јулско вече поред Саве. Зрикавци у позадини само додају драж неким лаганим инструменталима који се чују са преносног радиjа. Карирано ћебе и бутељка црног вина које има чудну боју на месечини. Пар који је два месеца у вези.

Лик: И стварно, твоје очи ме увек очарају и оставе без текста. Исто као и првог дана кад сам их угледао. Дуго ми је требало да ти приђем. Један паметан човек је то моје осећање овако описао:
,,Да, да, од тих сам очију највише бјежао, а ипак их највише тражио, плашио се њихова погледа, а у себи, опет, прижељкивао да се баш тај поглед на мени задржи.''

Ликуша (ексира вино из чаше): Да, да. Слушај, морам нешто да ти кажем.
Лик: Реци?
Ликуша: Не могу више да будем са тобом у вези.
Лик: Шта?! (ШКК? мисли у себи)
Ликуша: Ти си мени једноставно савршен. И зато не могу. Извини молим те. Ајде ме сад врати кући. Извини још једном, али тако је. Јел си добро?
Лик(контузован): Да, да, ок сам, возим те кући.

Пут назад пролази у апсолутној тишини. Лик добија пољубац звани збогом. Док иде кући пита се: ,,Који се бре ку*ац догодио?''.

Nije ostao upamćen prvi izgovarač ove rečenice. Šteta !

- Gospodine, vaš sin nije za školu uopšte. Za razliku od njegove sestre koja je odličan učenik, on je u potpunosti nezainteresovan, ne dolazi redovno na časove, zaboravlja udžbenike i sveske...
- Ima li još nešto učiteljice?
- Ima, stalno se tuče sa starijom decom, a kad ga pitam zašto to radi on kaže: "Zato što sam jači!"
- Vidi `vako učiteljice, poslaćemo mi njega kod mog brata u Švicu da tamo radi, a ovu malu upisati u Gimnaziju, pa posle nek` ide za učiteljicu. Pomagaće joj brat iz Švice da preživi k`o i meni moj...

-Keva: uzmi uci nesto covece, imas sutra kontrolni, nemoj posle da kukas u poslednjem trenutku.
-Sin: ma sta ti je stizem sve na vreme, nije smrt za vrat.
...sutra
-Jebo te ne mogu nista da stignem, nista recicu da mi nije bilo dobro.

Džukac: '' Pero, brate, el moš' mi središ nešto kod Kaće?''
Pera :gasi treću buksnu i izduvava poslednji dim: '' Bre, brate, što se mene tiče, znaš da problema neće biti. Kad sam ja tebe zajebo?

Bog: '' Evooo! Evo bre! Evanđelina, el me čuješ mamicu ti.... idem na pijacu, čuvaj mi ove jabuke. Š'čula?
Eva: '' Ma nema brineš, što se mene tiče, nema problema, neću da ih taknem. ''

Nesretni autor:'' Gazda, ovo mnogo baguje, dao sam za ktitora, evo, ima šurnajest ktitora već...El će da bude neki novi server nešto?''
Kajzen: '' Ma što se mene tiče, odma' ako treba, neće biti problema, neće pvt da bude sjeban i neće pola defki da se prikazuju kao ocenjene iako ih prvi put vidiš i neće da baguje posle 9 uveče. Sve ću ja da sredim.''
Nesretni autor: Gazda ozbiljno pitam, el će da bude nešt...''
Kajzen: REKOH BIĆE!

- Зашто?! Шта сам урадио? Све је изгледало идеално.
- Све је изгледало идеално? Можда за тебе с обзиром да све добијаш на готово месецима, а да дупе ниси померио. Драгане, када си ти последњи пут био код мене? Када смо последњи пут изашли негде? Само се ја цимам до тебе. Ове твоје бабетине испред зграде сваки пут када ме виде само се церекају и коментаришу како ће мали Николин да се понове огребе.
- Како нисмо излазили? Па зар нисмо изашли прошли викенд после презентације?
- Па ти имаш образа да то уопште спомињеш?! Па то је кап која је прелила чашу! Три јебена сата сам слушала о проклетим завесама само да би добили то џабе путовање! Три сата сам замишљала моје другарице како ћу да им набијем на нос да нису у праву, да ти ниси индијанац који ме искоришћава. И шта се деси на крају? Ја слушам 3 сата о завесама да би ти Микија водио у Грчку? Пола године слушам о томе како се цимаш до другог дела града да би га драо у стонџи, а не можеш пар блокова да би дошао до мене. Ја размишљам о заједничком животу, а ти би још да се играш са другарима. Незрела будало!
- Љубави, али ја могу да се променим. Схватио сам све своје грешке. Доказаћу ти да сам зрео.
- Како?!
- (пада театрално на колена) Удај се за мене!
- Ма пали бре! Питај Микија да се уда за тебе. Готово је!

- Ženo, gde si našla ove Wilkinson žilete da mi kupiš, znaš da nisu ni za kurac.
~ Pa za kurac ni ne mogu da budu, pošto si se zadnji put dole obrijao još kad Eva Ras nije stavila katanac na pičku..

Ibarska magistrala. Neka tamo kafana:).Svadba već u poodmaklom stadijumu, pola pijano, pola po okolnim senicima (obori sa senom), mlada i mladoženja smoreni ko Nemci, dok na drugom kraju svečane sale trešte srceparajuće kukumavske pesme.
Pijani gost pevaču: Alo momak, dođi vamo! - naručuje mu pesmu na uvo i tutka mu 20 € u ruku
Pevač, nakon 2 minuta: A sada, specijalna želja "16 joj leta beše, kada sam je zavoleo", samo za nju koja nije tu.

Pu gadne brlje, nije ni za fenjera, đe je šolja nestala, ne mogu više ni kap ove gadosti.

- E, brate...Kad ćeš da mi vratiš onaj MP3 što sam ti pozajmio još pre dva meseca...?
- U, tebra...povodom toga...Ovaj, znaš...ja sam nešto pokušav'o da prebacim na njega i...Ma, jebiga...ništa mi tu nije bilo jasno...Jebote, stalno mi iskakao neki 'EROR' i ja rek'o baterija, pa ga otvorio...I gledam ja tako 'de da stavim novu a baš majka tad napravila neku gibanicu i donela jogurt a meni se baš nešto...
- Dobro, brate. Shvatio sam. Onda mi do sutra donesi 60 eura...
- Što, bre?!
- Zato što bi, da ti dam, i jebenu žvaku pokvario, majmunčino...!!!!