Kada ne znaš ko su ti roditelji sve do svoje dvadesete godine.

Davanje imena po gradu u kom je napravljeno. Taj modni trend preuzeli su kod nas JK i Dusko Tosic.

Bolest, od koje u svet pati veoma mali broj stanovnika, koja se ispoljava nekontrolisanim ubacivanjem psovki u sred rečenice, a u Srbiji od te bolesti pati 99,9% stanovnistva.

Jedan od retkih sindroma sa pozitivnim efektom na obolelog. Manifestuje se u ostajanju na vlasti, iako se to kosi sa granicama realnosti i razuma.

Strah dece od otvaranja čokolade. Plaše se da im Boris Tadić ne dodje na otvaranje.

Kockica koju gledamo tužnim pogledom jer znamo da je poslednji predstavnik svoje vrste u našem vlasništvu. Odmerimo je par puta pogledom i odlučimo da ne odlažemo ono neizbežno. Ta jedna poslednja kockica je sladja od svih prethodnih.

Kad vam se jedna napokon otvore, iza njih se zatim redom otvara beskonačno mnogo drugih, kao u slici dobijenoj pomoću dva ogledala. Otvara se bezbroj vidika i pravaca u kojima može krenuti vaš život.

Međutim, dok god su ona prva zatvorena, zarobljeni ste u svojoj uskoj svakodnevnoj stvarnosti, u kojoj u odrazu vidite samo sebe. Ispred vas je samo ogledalo kroz koje uzalud pokušavate da prođete.

Ne uzimati za kuma ambicioznog svinjara(M. Obrenović), pogotovu ako imaš veliki obor

Секс симбол, звезда еротског трилера ''ниске страсти''.
Шерон Стоун изгледа да ће имати част да њено име добије један медицински синдром. Није то никакв секси синдром, или некаква алергија на доњи веш, због чега се, на пример исти не сме носити, како би сви претпоставили. У питању је прозаични феномен који захвата све више оних који су превалили чедрдесету, чије је здравље угрожено свакодневним вежбама и физичким напорима.
Очајнички напори светског џет сета, а све више обичних смртника да у средњим годинама остану млади, затегнути и лепи, доводе доводе до озбиљних здраствених проблема.

Kada ti prilikom tuširanja ispadne sapun, a ti munjevitom reakcijom staviš ruku na bulju i stegneš guzone.

Дијагноза душебрижника коме тражиш папир док кењаш, а он ти ували зелени прслук да би те други јасно видели да си се уср'о.

Баријевски синдром је психичко обољење српског народа, односно доброг дела Срба. Име је добио по италијанској луци Бари, где је Црвена Звезда давне 1991. постала шампион Европе. Одавно се раширио ван оквира навијача Црвене Звезде и фудбала уопште, односи се на цело друштво ове државе, кукњаву за прошлим временима "Како је било (добро) некад".

Bolest koja, zbog svoje prirode, u Srbiji prolazi dosta nezapaženo.

Kako svoj poremećaj zovu ljudi sa Turetovim sindromom.

Postoje ljudi koji se ponašaju paranoično i koji misli da ih stalno neko posmatra i da se svaki delić njihovog života snima. Odnosno, ponašaju se kao da su u Trumanovom šou. Izraz je nastao po istoimenom filmu u kojem glavni junak živi svoj život, ne sluteći da je da je sam zvezda realiti show-a.

Retka vrsta manije kojom su zahvaćeni pretežno Srbi i Bosanci. Naime, označava nezamislivost psihičkog, u ekstremnijim slučajevima i fiziološkog, života jedinke bez tradicionalnog Golfa dvojke.
Po mnogima, ovaj auto je obeležio Balkan, postoje priče da je u Sarajevu davne 1993 išao čak i na ulje, kvasac i ostale namirnice koje možete naći u obižnjoj samoposluzi.
Auto koji je stekao status kulta koji nisu mogli ni Staljinovi aparatčiki za propagandu da stvore.
Nemačka automobilska misao je na brdovitom Balkanu dobila vetra i oduševila nas i njegovim bratom, Polom, ali on nije toliko omiljen.

Kada osobe koje žive na područjima gdje se oduvijek govori ijekavicom, počnu govoriti, a još češće i pisati ekavicom a sve zbog nepismenosti, tj. nepoznavanja jata.

Kada nakon izigravanja velikog Srbina na jutjubetu koji zna cijelu srpsku istoriju u prste i kojem su Ustaše pobile pola familije i čiji je otac bio u svim ratovima koje je Srbija vodila poslijednjih 20 godina zaboravite prebaciti tastaturu sa ćirilice na latinicu. Zbog učestalih greški kod eVelikih_Srba sa vremenom može razviti OCD čiji su glavni simptomi učestalo provjeravanje da li je tastatura vraćena na latinicu. Samo najiskusniji se potpuno užive u ulogu i počnu koristiti ćirilicu kao osnovno pismo.
Inače ja na internetu uvijek koristim latinicu, bilo da komentarišem četničke pjesme, ili da se dopisujem sa nekim na facebooku, dok u stvarnom životu koristim gotovo isključivo ćirilicu.

Večiti problem pametnih ljudi koji kada ih neko nešto pita, automatski u sebi razmišljaju o pet pametnih odgovora ali nikako da se odluče koji da izgovore pa u tom razmisljanju pred sagovornikom koji čeka odgovor ispadnu pogubljeni i glupi iako to nisu.

Kako se svode kraju sezone puštanja dobrih filmova i emisija,u rano proleće,tako u velikoj količini,sve što se može nazvati žlezdom i luči svakakve bućkuriše,nalazi se u organizmu starijih tinejdžera,ultra hot napaljenih na serijal filmova o Rokiju Balboi,ključa.Serijal napravljen od 6 filmova,gde se od prvih 5 ne zna koji je bolji,dok ovaj zadnji 6. deo je neubedljiv kao gluma Bode Ninkovića u dečijim emisijama.Po mom skromnom mišljenju scena koja je ušla u anale najpaljevinskije scene cele svetske kinematografije je scena u Rokiju 4. kada izazivač Balboa sindroma vežba u sred jebeno ledene Rusije,dok se njegov suparnik,recimo muči u teretani,čika Roki cepa drva,pravi se dostojnom zamenom za vola.Posle zadnjeg zvonca sa sudijskog stola čuje se ''Ejdžrijan,Ejdžrijan'',to se odmah zna,Roki je ubio dušu u još jednom bokserčiću.Onda sledi neodoljiva želja da se ode u teretanu i izbaci 100 kila na benč iz jednog daha i to u tri serije po 10.Imaš osećaj da bi sedeo u teretani satima.U glavi ti je slika iscepanog teretanskog džaka i tvoje zacrvenele ruke,ne zato što te boli što si udarao,već što si toliko jako tuko,da se boja sama skinula.Kad se vratiš kući sa još većom energijom nego što si otišo,rokneš ćaleta iz zajebancije u rame,on čovek padne,pogleda te i ustane i ubije boga u tebi.