tip 1: iz odričnog proizilazi potvrdno:
-Ne zaboravi da kupiš hleb
-Nemoj samo da ispadneš glup
-Nemoj ga zvati
-Ne plaši se
-Nemoj prepiti večeras

tip 2: iz potvrdnog proizilazi odrično:
-Zaboravi ga
-Smiri se
-Potseti me da....
-Pazi
-Gledaj da položiš taj ispit

.............................................................

Примјер другара који је са факултета у Београду, изашао и отишао кући у Обреновац, у маниру Болта. Срећа по њега, стигао је на вријеме, изгубивши 16 литара течности услед хиљаду и једног презнојавања и сто и једног мирења са судбином.

- Dobar dan, evo ovaj tiket da uplatim.
- Koliko godina imaš?
- Evo, evo lična karta, sad ću da pokažem ( e sad ćeš ti da vidiš tvog boga! ).
- Nema potrebe, evo izvoli tiket.
- Ma evo, vidiš da imam, rekao sam ti!
- Bravo za tebe.

- Господине, жао нам је, али ви једноставно не испуњавате услове за овај посао.
- Знате ли ви ко сам ја? Зар вам име Милојица Коштуница ништа не говори?
- Опаа, презиме говори. Значи, чика Воја вам дође нешто.
- Да, стрика Воја ми дође нешто.
- А јел' ви знате колики је утицај вашег стрика Воје данас, поготово од кад је и у странци поднео неопозиву оставку?
- Не знам о чему причате...
- Види се да сте из истог јата. Следећи!

Na nekom fakultetu
Službenica: E, kakav je nered bio ovde, dok ja nisam preuzela! Pa nije se znalo ko pije ko plaća. Onaj smotani guzonja gore hoće da smanjuje administraciju, kaže ima suviše zaposlenih, da može dvoje-troje to da pokrije. A ja se siroma ubih od rada i sa vas petoro! Pa na šta to treba da liči!?
Službenica 2: A je li? A ko kaže da nije mislio da tebe otpusti, he, he, he?
Službenica: Kuš more, gađaću te ovom pikslom! Svi znaju ko je ovde glavni. Nek se dekan pokupi ako mu se ne sviđa, ali JA ostajem!
Službenica 2: E, ako ćemo realno, studenti su ti na onoj evaluaciji prošle godine dali keca, prema tome...
Službenica: Ma ko jebe njih!?
Službenica 2: E, ti samo melješ i melješ. Realno, tvoja fascikla je ovde najmanja, mi svi stignemo da procesuiramo više...
Službenica: Slušaj, ribo, ja tebe mogu da pojedem za doručak! Ti, mali, kud si pošao? Zar ne vidiš da je pauza? Budi ljubazan, izađi i zatvori vrata.
Student: Kakva pauza? Pa pauza vam je gotova pre 10 minuta.
Službenica: E, mali, nije ti ovo Nemačka da se držimo propisa ko pijani plota.
Student: Ako ćemo iskreno, vama bi trebalo i ukinuti pauze, radno vreme vam je od 9 do 12, a primate punu platu...
Službenica: I-ju! E, pazi kad ću sad da ti overim!
Student: Pa ja i nisam kod Vas, nego kod Vaše koleginice...
Službenica 2: Daj da vidim, šta treba?
Student: Da se over...
Prva službenica skače i gura ga napolje
Službenica: Nek ti mama overi, đubre malo bezobrazno! Ni trunku poštovanja nemaš!
Student: E, za ovo, odoh kod dekana.
Službenica: Stvarno!? Da nećeš možda i ratluk?
(pet minuta kasnije)
Student: Dobar dan, izvinjavam se što upadam, ali imam problem.
Dekan: Izvolite?
Student: Dole u studentskoj služ...
Dekan: Šta, opet ona glavna medicinska sestra pravi neki problem?
Student: Pa, da.
Dekan: Auf. Ništa, šta je to, potvrda za Bus Plus? Evo! (lupa pečat). Prijatno, doviđenja!
Student: Hvala puno! Doviđenja!

-Eeee, kažem ti tako. Kad sam se udala za Zdravka, njegova Nataša me nije volela. To mu je ćerka iz prvog braka. I tako jednom dođe ona kod mene, kaže gladna a ja joj ponudim sataraš sa plavim paradajzom. Tek da čuješ nju: "Ne jedem ti ja to, bljak". Onda joj kažem da proba pa neka vrati ako neće. I ona pojede dva tanjira. (pokazuje rukama)
Tada me zavolela. Kad je otišla na Novi Zeland, mnogo sam joj nedostajala.
: sagovornik potvrdno klima glavom :
-Tamo se zaposlila i udala, rodila dete. Kad je dete poraslo, reših da odem kod njih (blagi osmeh). Al' pošto beše 11.setpembar, ono kad je avion udario na Ameriku, let nije išao preko onih bombaških zemalja; nego za Rim, pa Skandinavija, pa Rusija, Hong Kong, sve po obodu Evrope gore. (zvoni telefon)
Sagovornik ćuti i smeška se kao pička. Baba završava razgovor.
-Gde sam stala? A da! I onda me Jelena sačekala u Velingtonu na aerodrom. Duša.
-Sagovornik: (koja Jelena sad, u pičku materinu. Smeška se i dalje).
-Da ti je pokažem na slici. (Ustaje po album)
-Sagovornik: (NEEEEEEEE)
-Evo, ovo je ona. Je l' da da je lepa? Kao anđeo.
-D...jg..aaa jeste. Lepa je. (mućka glavom)
-Lepo mi beše tamo (vraća album na mesto). Njeno dete me zavolelo. Plakalo kad sam se vraćala u Srbiju. (tužne oči, blago teleći pogled)
Ali neću više da te opterećujem. Uvek se rastužim kad se setim toga.
-Maaa nee...(stavlja ruku na usta). Dobro, teta Radmila, ako nećete. Odoh ja kući da jedem.
-Pa jedi kod mene, ima sataraš od plavog paradajza? Kao Nataši što sam spremala.
-(MA JEB'O TE SATARAŠ). Neka, da Vas ne ometam. Vidimo se.
:kreće ka vratima i nestaje u noćnom kaputu:

A: Stivene, sad je ona scena đe ulaziš u onaj hangar i tamo te čeka jedno 50 žutih koje ćeš naravno pobiti. Na kraju, znaš već eksplodira bomba a ti skačeš sa krova dolje na one strunjače kako bi je izbjegao.
B: Da, da. Razumijem.

ulazi u hangar, Jakuze ga primjećuju i obasipaju paljbu po njemu. Stiven ih naravno sve savlada golim rukama i raznim priručnim sredstvima koja nađe usput. Penje se na krov i bomba "eksplodira" dok on skače.

A: Odlično, odlično. Ajde Stivene, dolazi 'vamo sad će ona scena đe praćkom i bilijarskim kuglama obaraš helikopter. Stivene!
C: Zovite hitnu! Promašio Stiven strunjaču!

-'Ајде пожури, Славољубе, морамо да стигнемо код Верице и Милорада пре кума Илије!
-Аман, луда жено, видиш да јурим!
-Јури брже!
(у том тренутку их престиже један ауто)
-Јаоо, ено престигоше нас кумови! Па да, кад ти идеш као пуж, кум ће већ да стигне...
(на одредишту их чека кум)
-А па де сте ви, Славољубе, нема вас нешто? Ја ето, случајно први стигао...то је због овог мог новог Аудија, душа од аута!

DK: Dobro veče, jedan šiš ćevap, stavite na ime Kajt.

Š: Dogovoreno, prijatno.
________

DK: Došao sam po šiš ćevap, ime Kujt.

Š: Žao mi je gospodine, nemam zapisano nikakvog Kujta.

DK: Kako bre nema, jaoooooo ne opet, vidi je l' ima Kaut?

Š: Nema ni to, žao mi je.

DK: E jebem ti ćale prezime,stavi novi, čekaću red k'o ga jebe.

Zna svak radan čovek kako je lepo imati posao, te uživati u plodovima koje on nosi, ali i kako je teško kada posla nema, te se tako u razmišljanju i kalkulisanju on malo pogubi, jer je logika sveta malko drugačija od logike pojedinca. Dakle, preduzeće propada jer je država zatajila, uprava (postaljena od vladajućeg partijskog rukovodstva) se bogatila, sindikalci su punili zamrzivače polutkama, a obični radnici su radili svoj deo posla i ćutali, jer su, eto, verovali da će neko tamo uraditi nešto, kao onomad osamdes' i neke kada su oprostili dugove, te će sve biti lepo, bajno i sjajno.

I tako radnik ustaje u pola šes' izjutra, vuče se ka svom radnom mestu (jerbo za klackanje u gradskom prevozu nema para), 8 sati rutinski odrađuje svoj deo posla, vazda očekujući da na oglasnoj tabli vidi obaveštenje naslovljeno "Bolji dani su došli", koje će biti kruna dugogodišnjih obećanja o tome kako će biti bolje sutra ili prekosutra. On guta sve te priče, guši se njima kao beba kada zgrabi cuclu, on kusa tu vrelu poparu, ne duva pre zalogaja, jer njemu je to hrana.

"Ma, neka nikada ni uplate te zaostale plate, samo penziono i staž neka srede i neka buduće isplate budu redovne", misli se on. Laže i truje samog sebe. Čuči tu zato što radno mesto doživljava kao dedovinu, to je njemu njegova borba dala. Propada tu jer pesma i dalje odzvanja u ušima, iako radio ne radi jer nema struje - isekli su je zbog duga, lopovi i secikese, barabe. No, on opet ustaje u pola šes' i 'ladnom se vodom brija, na suvo, kao onomad u vojsci, na jutarnjem zboru...

Dok sveopšte sivilo sveta i vremana u kome bitiše gradi kovčeg, on sam svojim delima zakucava eksere. Kad je bal, neka je maskembal, brate. Neka svet vidi, a i ostali dušmani, šta je inat, bre.

Једна другарица, друга, комшија са 3. спрата, проф. логике, Владимир Мијаљевић (спортски коментатор РТС-а)...

Ja: Leo, SEDI!!
Lea bole kurac, legne, kreće da se prevrće i da mi liže patiku (terijer, pička mu mater'na, pametan i kad treba i kad ne treba)

Komšija Mića: Ijaooooo, pa ko tu koga dresira on tebe ili ti njega, hehehehe!
Ja što sam imo' kera, još pre rata, eee kakav je to ker bio. Samo pokažem prstom na dole, on seda! Zviznem on pospremi kućicu, obari mi jaja i ispegla košulju pa ode da vrati krave...
Dresiraaan bioooo, taaj kad povede kolo, milina da gledaš, a ne ko ovi današnji kerovi... Umeo i turski da priča, a kad mi dosadno, peva Zajdi, Zajdi i igra, a prednjim šapama onako sve sitno, ko Mitar Mirić.......

Ja: Leo, DRŽI!!!!

-Čuj brate, u vezi onih 200 eura... Nemam sad, imao sam nekih vanrednih troškova, otišlo mi je nešto na autu.
-Otići ćeš ti u tri pičke materine svoje ako do kraja sedmice ne vratiš lovu. Rekao si da ćeš vratiti prije tri mjeseca i otada me zajebavaš.

-Sine, kako je prošao pismeni?
-Nikako.
-Pa što, kukala ti majka?!
-Uradio sam jedan zadatak od deset.
-Tako je bilo i prošli put, zar ne? I onaj pre njega?
-Jeste. I neću da me vodiš kod vračare da mi baje. E'o, sledeći put ću da uradim bar pola!
-Ajde?

- Анамарија, драга моја, морам ти причати шта ми се десило синоћ. Да ти право кажем, ни ја не знам. Гроф Теодор од Смилеца ме је бацио у транс. Дефлорисао ме као тотал корење и амброзију. После њега, нико ме више неће моћи задовољити. Како да се удам!? Он има жену.
- Хехе, госпођице Лено, мислим да имам лек за вас. Јахала сам и ја Теодора, и можете ли ми веровати да није ни близу једном дечку из Јашија. То ти је тамо у Молдавији, јес далеко, али боље то него да не уживаш у добром крутом курцу док си још млада. Водим те ја код њега. Спреми кочије...

'Ste čuli da neko vozi Benz i pise Metodilicu ?