Kućna žurka, sedi lik na kanabeu i svira gitaru, ribe se okupile oko njega.
Neki lik prilazi kada je završio.
A: Otkada sviraš gitaru?
G: Gitara je moj način života. Više se ni ne sećam.
A: Pa imaš li neki svoj bend?
G: Ne, meni bend nije ni potreban. Bendovi bi mi samo utucali znanje.
A: Stvarno?
G: Znaš kako. Pre tri godine sam bio u Americi, svirao tamo nešto po nekim dvoranicama od par hiljada ljudi...
A: Stvarno?
G: Da... I sretne mene Eksel Rouz.
A: Sereš?
G: Kaže on meni: "znaš, od kada je otišao Slash, mi se još pronalazimo, ali nekog tako dobrog nisam video. Tako da ako hoćeš, dođi, pomozi nam da vratimo bend na staze stare slave!"
A: I?
G: Kažem ja: "Eksele, brate, ti znaš da te ja mnogo cenim kao čoveka, ali vaše solaže su za mene pičkin dim"
A: Ahaaaa... Pa dobro, pošto reče Simke da su te izbacili iz njihovog benda jer nisi znao tri akorda...

Uzmeš špil ''Piatnik'' karata i gledaš kakve su dame pičke.

- 'De si Krle? Nisam te video sto godina.
- Ma rintam po ceo dan, ubi se od posla.
- U jebote, šta ti je sa rukama? Da nisi nešto bolestan?
- Ma jok čoveče! Moram nositi rukavica kad lopatam na onoj mešalici ceo dan.
- Aha! Zbog toga postoji taj kontrast lice-ruke.

Gledam, hoću, neću, bi, ne bi, mrzi me. Ma sutra ću!

Početi da učim, krenuti na dijetu, tražiti drugi posao, raskinuti, smuvati...

* "Monti Pajtonovce" ne mogu da razumeju i vole svi, ali zato imaju krug obožavaoca koji znaju napamet sve citate iz skečeva i filmova

*Goran Bregović sa svojim osrednjim znanjem gitare i Željko Bebek, Tifa i Alen Islamović sa svojim teškim karakterima, sve zajedno ne bi dogurali dalje od ozbiljnog kafanskog benda, da tu nisu bili sjajni bubnjar, basista i klavijaturisti, koji se gotovo nikada nisu pitali ni za šta

* "Roze" nije neko skupo vino, ima ga u svim radnjama, ali za razliku od većine drugih i skupljih, ne može se praviti od veštačkih materijala, tako da je sigurno pravo vino

*Kuler, napajanje i kućište primećujemo tek kada im nešto zafali... A tada neretko otkazuje i ceo računar

Tata, a gde ste se ti i mama upoznali?
U paklu!

ja(sa sveskom u ruci i ničim u glavi): šta je sad ovo... regulatori, releji ma ko će to da uči kontam ja to sve ja sam super extra pametan.
ja(na testu): wtf! Kad smo mi ovo radili!!!

спремајући патолошку физиологију, за два мјесеца сам изредао све болести, од анемија до болести бурага (карактеристично за говеда).

Субота вече, твоја девојка је отишла са другарицама на пиће до града. Одмах у теби се јавља овај синдром! Ти помислиш да није са другарицама на пићу, већ са неким друговима и другарицама који лудијају у некој кућној варијанти са алкохолом у рукама. Тог тренутка је зовеш, а она се не јавља, други степен синдрома. Помислиш да је отишла са неким ликом у неку тиху и мрачну собу где могу на миру да се поватају. После пола сата ти звони телефон:
Девојка: '' Е љубави, био ми је телефон у торби, нисам га чула, ја свратила са овима до другарице да седимо мало и гледамо тв, смориле смо се у кафићу...
Ти: ( У себи: како лажеш курво мала, знам ја где си ти отишла, докле више да ме лажеш пичкетино одвратна) '' Добро, добро љубави, ја сам са овима мало напољу, седимо и блејимо ништа посебно. Јави се касније, ћао.''
Пола сата је одавно прошло, улазиш лагано у други сат ишчекивања позива и у трећи степен синдрома. Већ почињеш мало да лудиш и не можеш да се контролишеш. Одмах је окрећеш на телефон.
Ти: '' Е што ме не зовеш јеботе! Јеси ли рекла да ћеш се јавити касније?! Шта има то тамо толико занимљиво да не можеш да ме окренеш на јебених 5 минута!? ''
Девојка: '' Зар се нисмо чули малопре, рекла сам ти где сам и шта радим. ''
Ти: '' Океј, океј, зовем те онда касније, немој да остајеш до касно! ''
Прекидаш везу јер се јавио четврти степен, неподношљивост лажи које слушаш. Одавно си заборавио где си, с ким си и шта радиш. Мозак је потпуно окупиран синдромом '' балканског шпијуна '' , размишљаш и само ствараш слике и кадрове у својој глави о томе шта твоја девојка ради. Прошло је 3 сата од последњег разговора, потпуно си заборавио о чему сте причали малопре и да си рекао да ћеш ти њу да окренеш, стога узимаш телефон и зовеш је, а пети и најгори синдром се појавио!
Ти: '' Је ли бре ти, јебем ли ти матер лажљиву, с ким се сад 'ваташ и љубиш пичка ти материна одвратна!? Докле бре ја више да трпим да ме ти вараш и јебеш са свих страна!? Што ме не зовеш целу ноћ? Где си била, с ким , шта си радила!? Курветино одвратна! ''
Девојка: '' Ти си бре болестан у глави, рекла сам ти да сам са другарицама код Јоване и да гледамо серију саме, знаш да немам кредита јер смо синоћ целу ноћ причали због твоје болести. Изашла сам само на три сата, а ти ми сереш због тога. Рекао си да ћеш да ме зовеш касније и ево, звао си ме. Ја сам одавно дошла кући и легла сам, а ова твоја срања више не могу да трпим јебем ти матер болесну! ''
Прекид везе, а ти управо схваташ да је дошло до већ горе поменутог катастрофалног краја.

- Gazda! Jer treba nešto da se radi? Mi za 10 eura smo spremni...
- Pa vidiš, ovaj oluk je malo olabavio... Za koliko bi to moglo?
- Ma za 10 evra završavamo posao.
- A i šimšir da se skrati malo.
- Može gazda! Jer odma počinjemo?
- A podrum da mi počistite.
- Oćete i noge da vam operemo u lavoru posle toga?
- Koliko bi me to izašlo?
- 10 eura.

Marija u predahu jurenja uslova za 2.godinu medicine kod babe i dede na selu.U cik zore budi je ujdurma ispod prozora.Deda se raspravlja sa komšijama da je još rano i da čeljade spava.Marija izlazi napolje.Starija komšinica maše nekim snimcima,komšija je doneo rezultate krvi.
Hajde sine živa bila ti meni pogledaj mi ove snimke i kazi sta vidiš da ne idem kod doktora,zakazali tek za 10 dana,Bog ih ubio neradnike,ko ce da čeka toliko,a i daleko je,znaš da moram da silazim do grada da bih došla do ambulante...evo ti samo baci pogled pa kaži ima li šta ili nema....Komšija maše onim rezultatima krvi,boreći se za startnu poziciju,njegov nalaz kraće traje za pogledati...Deda joj prenosi molbu da dođe hitno kod komšije Rajka,izgleda da se tele razbolelo....
-Uselivši se u novi stan,nove komšije se raspituju za starosedeoce.....Baka sa sprata priča....a iznad vas je jedan fini mladic,advokat....
Posle nekog vremena i sretanja krajnje oronulog i raspadnutog ,,advokata''koji šljaka na nekoj građevini dođoše do zaključka da je on advokat kao sto su i oni astronauti.A baka im reče da je studirao prava pre desetak godina,pa sta je ako advokat nije....

Naročito je zajebano kada se nalazite napolju, a nemate ni papirne maramice, ni prebijene pare za kupovinu istih.

синдром је ефикасан још од 1939... Завод за патенте Немачке

Krajem devedesetih radih u jednoj lokalnoj radio i TV stanici. Nedelja popodne, voditelj sam TV emisije relaksirajućeg i humorističkog sadržaja. Iz studija mi emituju jučerašnju utakmicu između lokalnog fudbalskog kluba i pevača narodnjaka. Nisam prisustvovao toj utakmici, tačnije, kamerman je poslat da snimi materijal, nakon montaže to je bio prilog od samo par minuta. Sećam se da su za ekipu "narodnjaka" između ostalih igrali pokojni Zoran Jovanović, Radiša Urošević...
Sve što sam uspeo videti u tih par minuta je bilo nekoliko padova, promašivanja lopte, promašivanja gola sa dva metra, jedna opšta smejurija, generalno gledano!
Morao sam reći nešto, nakon emitovanja priloga. Moj komentar je bio u smislu onoga što sam video:

- Evo, dragi gledaoci, iz ovog priloga sa jučerašnje utakmice smo mogli zaključiti da neko ne zna da igra fudbal, a neko nema pojma...

Nije prošlo par minuta, zazvonio je telefon u kancelariji sekretarice...

- Dobar dan, radio-televizija "ta i ta", izvolite!
- Ovde Radiša Urošević, ko je ona budala od voditelja koja onako komentariše jučerašnju utakmicu!? Hoću da pričam sa gazda-Milovanom, ja ću ovoga da...(cenzurisano)!!!

Umalo ne dobih otkaz!