Situacija u kojoj si u ubeđenju da si nagrađen i privilegovan, a u stvari odrađuješ nekome posao i za to si mu još i zahvalan. Vid iskorišćavanja.

Pogađa sve uzraste. Manifestuje se u tome kako ko reaguje kada se govori nešto odvratno tokom jela. Ovi sa slabim želucem će u najmanju ruku prestati da jedu, krenuti da se deru ili pak povraćati.

To je ono kad jedan tim iznenadi, i onda svi postanu navijači istog, i svi su znali da će pobediti.

Појава да се после одређеног времена све ружне ствари забораве.

Ово је израз, који је практично нестао из свакодневног говора, иако је свој пик популарности доживео крајем деведесетих година. Углавном се овим морално условљавао нечији успех, или напротив неуспех.

Тамо где је поремећн систем вредности, као што је у нашој земљи, прво правило код мушкараца је да га зацртана девојка не види са било којим видом литературе предвиђеном за редовно едуковање. Због тога би могла помислити да је он посвећен образовању, што би га аутоматски искључило из конкуренције за њеног будућег дечка-гледано са становишта носиоца књиге.

svi pravi banjalucani pate od istog..
za vrijeme proteklog, dragog nam rata, u grad banjaluku su se sjatila cijela sela iz pomenutih dijelova drzave... nekim cudom okupirali su grad i zaposjeli sva udarna mjesta u opstini grada, telekomu i slicno. to bi svakom ko nije rodjen ovdje bilo svakako tesko objasniti, pa u svakom slucaju vjerujte mi na rijec.
e sad zasto pisem, a ne mogu objasniti, pa ako se ikad nadjete licem u lice sa rodjenim banjalucaninom ne spominjite mu iste, osim ako imate namjeru da ga razbjesnite ili u najblazem slucaju da ne dobijete ono sto ste trebali.
dosljaci iz istih su nam svima tako dragi trn u oku..

Појава да горепоменути коментатор сваки пут омаши поздравне речи за један од ова два празника.

Непријатан, зајебан грч који се јавља приликом сањања нечега што делује толико реално да се и сам уплашиш. Буђење и спознавање да је све само сан равно је склањању стене од 8 тона са срца и свршавању у исто време.
То је обично остварење најгорих ноћних мора или нешто толико сјебано по твој углед да ни сузе које осетиш кад се пробудиш нису ништа необично. Агонија из истих стопа, чим изговориш 'хвала Богу, то је био само сан' може се додати и 'било, не поновило се'!

Albanija 0-2 Srbija

sizofrenija ili oni ljudi sto ti jedno misle drugo govore a trece rade

veoma tesko psihicko oboljenje koje se manifestuje kroz nekontrolisane tikove, kako vokalne, tako i motoricke, npr odmahivanje rukama, drmanje glavom, izgovaranje neartikulisanih zvukova, ili razumljivih reci, koje osoba nije htela da kaze.

Синдром заступљен код деце узраста од 3 до 7 година. Наиме, деца у току дана чују што-шта од родитеља, укућана, на телевизији и слично, те имају обичај да све понављају. У неким ситуацијама, манифестација овог синдрома може да буде јако непријатна, нарочито ако сте неке "пипаве" ствари причали пред дететом, док за "ружне" речи више нико и небрине, јер је то неминовност.

Био једном један краљ кокаина.
Био, па га нема...
Јал` су ли га јатагани скрили,
јал` је грдан, преко "гране" стргн`о...

Погађате, реч је о пљеваљском нарко-босу Шарићу, који се негде обестрвио. А иза себе оставио вишемилионску имовину у некретнинама, на милост и немилост оних који га прогоне.
Али то овде није тема. Нек се њиме баве истражни органи. Акценат је на његовој нематеријалној оставштини, његовом убогом легату што је оставио локалном становништву у аманет, који у њему не виде ништа друго до добротвора.
Доброчинитеља.
Идола.

Забачена варошица на северу Црне Горе, у којој сиромаштина брикља из сваке поре, је можда идеално место да се организује шверц наркотика.
Родно место гос`н нарко-боса је душу дало за камуфлажу послова, који баш и не трпе дневног светла. Јесам ли поменуо убиства прекривена велом "виших интереса" нарко-картела?
Сваки муфљуз који се бави мутним радњама зна да нема имовине стечене криминалом без подршке власти, политичких странака, тужилаштва и полиције.
"Подмажи кола да не шкрипе" је неопходна ставка у животу сваког коцкастоглавог сатрапа, ако жели да остане и опстане на површини.
Готово сви они мисле да је то сасвим довољно.
А заборављају, од своје похлепе, на најважнију ствар.
На омиљеност међу мештанима. А она се добија васколиким спонзорством оним људима којима је помоћ заиста потребна.

И то се види у овој ситуацији. Иако гос`н Шарића нема ни од корова, његов дух се осећа у Пљевљима, где важи за добротвора и угледног грађанина, а млади у њега гледају као у Бога.
Страхопоштовање усађено у костима упредено са захвалношћу што многи од њих имају кору хлеба. Јер ако падне он, пашће у воду преко хиљаду радних места.

Обезбеђивао гласове режиму, улагао у град и запошљавао људе, а заузврат му се нико није мешао у послове. До одређеног тренутка.

Јер тиква кад презрене, она пукне.
Није тешко самој тикви објаснити да је пукла, и да више ништа не може бити као што је некад било, али како то објаснити људима који су је чували и гајили?

Како објаснити мајци болесног детета, којем је горепоменути финансирао хируршку операцију у иностранству, да му је живот спашен прљавим парама?
Како објаснити становништву да је болница у којој се лече обновљена новцем од крваве работе?
Како објаснити младим и амбициозним фудбалерима "Рудара" да њихов газда има и мрачније лице од оног са којим се представља да је поборник спорта и здравог живота?
Како објаснити родитељима чија су деца наркомани, да је за њихово лечење, који је, гле ироније, омогућио дотични, финансирано управо новцем који су исти ти зависници од њега куповали дрогу?

Стокхолмски синдром у свеопштем издању. Јатака на све стране, спремних чак и живот да дају за њега. Јер се доброчинитељ не заборавља, па макар био и сам ђаво.

Да, био је за ближње душеван,... да, имао је слуха за туђу несрећу,...
али да ли га то оправдава?

И кад све буде готово, и када се сруши та грађевина саграђена на трулом темељу, становницима не остаје ништа друго него да се плаше немилосрдне судбине да их поново не опточи у убоги сиротињски град.

А сви знамо каква је судбина курва...

Почиње код родитеља већ у раном детињству њихове деце са чувеним: Доведи ти мало тог Марка/ту Мају да видим ја с ким се ти то дружиш,
наставља се у пубертету: Који ти је тај с ким излазиш? и учвршћује у брачној вези где обично ни ташт ни ташта ни свекар ни свекрва током целог брачног живота њихове дечице не могу да се суздрже од отровних и заједљивих коментара на рачун другог супружника.
Али ако падне развод онда иде она чувена: Што си се разводио/ла, срамота је од људи!

Dobar način da vas оšine promaja, a vas mrzi da zatvorite prozor.

Чест поремећај код родитеља. Огледа се у томе што кад "дете" нешто засере, следи критика о томе како не може тако да се понаша, јер више није клинац, већ одрасла особа. Фрка настаје кад та "одрасла особа" покуша да уради неки зајебан посао, да преузме неку одговорност на себе. Тада долази до спутавања, опет од стране родитеља, јер није довољно зрела, те напрасно опет постаје онај исти клинац од малопре.
Јако иритантна појава која се преноси с колена на колено. Оваква реакција настаје у страху од тога да се нешто лоше не деси датету, док истовремено покушава да му се наметне осећај одговорности, а њега нема док дете само не заради за 'леба.
У овом покушају заштите и извођења на прави пут, обично се од деце направе дебили. Јер јебига, родитељи имају ону "Нико не може да те зајебе као рођено дете", док је истина мало другачија и гласи "Нико не може да те зајебе као родитељи".

Свеприсутни синдром који се јавља код неких људи, који сматрају да су ултра-мега популарни на основу свог минулог рада, пријатељства са моћнима, или родбинском везом са познатима. Директно сте им забили нож у сујету ако их не препознате на улици. Тад сами себе теше да сте ван свих токова, кад им нисте
узвратили дивљење на лицу места. Ако уђете у неку расправу са њима, потежу са љутњом ону чувену реченицу "Је ли знаш ти ко сам ја?!".
У тој сублимираној реченици, која мени помрачује ум, можете много тога да извучете: да је то искомлексирана личност која је умислила да је величина којој требају да се клањају обични смртници, да је неки баја који је до свог капитала дошао на прљав начин (а није искључен ни епитет "крвав"), да је нека певаљка која је умислила да је Монсерат Кабаље, да је неки џабалебарош који својим радом у животу ништа не ствара - већ се пришљамчио некој "златној коки" и паразитира, да је нека персона која се
провлачи по жутој штампи ("воли ме или мрзи ме, али знај за мене"), и ко зна још какав шљам од људи се овде може убацити. Особе које су умислиле да без њих овај свет не би могао, па својом ароганцијом долазе до циља.
На нама је да ли ћемо дозволити да нас газе...

Cesta pojava u autobusima "GRAS"-a. Manifestuje se tako sto na stanici u autobus udju dve osobe (najcesce muskog pola) zajedno, na prednja vrata i pri tome se pozdrave sa soferom. Predstavlja pouzdan signal prosecnom putniku da vozilo treba bez odlaganja napustiti, pre nego sto se vrata zatvore.

U protivnom....

predstavlja iracionalan strah duboko ukorenjen posebno kod starije generacije a radi po principu Pavlovljevog uslovnog refleksa gde zvono ‘tako kasno’ automatski znaci lose vesti ,u tih nekoliko sekundi do podizanja slusalice izlistavaju ju se najneverovatniji scenariji svaki sa tragicnim krajem bliskih i dragih osoba uz obavezni komentar ‘ko je sad u ovo doba’